U SRPSKOM KOŠMARU IZGUBLJENA GRANICA IZMEĐU POKLONA I MITA

Institucija kao lična prćija

U zemlji u kojoj mnoge stvari i dalje ne funkcionišu kako treba, mada odavno više nema Slobodana Miloševića koji nam je dugo bio kriv apsolutno za sve, između ostalog, nedostaje i čitav niz antikorupcijskih zakona, kojima bi se, barem sa zakonske tačke gledišta, sprečila poplava zloupotreba javnih funkcija. I dok je na zapadu pitanje poklona za nosioce državnih funkcija veoma precizno i često vrlo restriktivno regulisano, kod nas tu postoji potpuni vakuum, koji se (a zašto ne bi?) nemilice koristi. Tako je kroz domaću javnost defilovao i čitav niz skupocenih satova i firmiranih odela, umetničkih slika, rasnih konja, pištolja, modernih automobila, stanova i raznih drugih, ko zna gde, kako i od koga dobijenih darova naših aktuelnih funkcionera, što je sve, gotovo po pravilu, brzo i efikasno zataškavano novim i još zvučnijim aferama…
- Nema nijedne dimenzije društva koja nije posrnula, a pokloni odavno više nisu ono što bi trebalo da budu, nego najobičnije mito i tu se radi o degradaciji i poremećaju, o izgubljenoj meri i odsustvu svake odgovornosti, što je postalo pravilo i domen uloge funkcionera – smatra kulturolog prof. dr Ratko Božović. - Kod ljudi koji su na vlasti je uvek prisutna ta ljudska lakomost, a institucija poklona pomalo otkriva i mentalitet, odnosno naš sveopšti salto mortale u moralnom aspektu. To je proizvod sveopšte krize. Poremećena je ravnoteža, i sada je čitava ta današnja vlast, koja se nije realizovala u okviru slobodnih i demokratskih institucija, gde je zakon ono što omogućava njihovo funkcionisanje, ostala potpuno izvan kontrole, izvan uvida kritičke javnosti.
Upravo to nepostojanje razvijenih institucija je, prema Božovićevim rečima, ključ pojave svojevrsne “poklonomanije”, jer kada neke odluke zavise isključivo od jednog čoveka, koji se uzdigao iznad institucije na čijem je čelu, onda je na donošenje tih odluka lako uticati.
- Pokloni otkrivaju i spoljašnost i suštinu stvari, jer je njima doveden u pitanje i ekvivalent zakonitosti – obrazložio je Božović. – Kod nas su mnoge stvari u košmaru i izgubljena je granica između poklona i mita.
Po njegovom mišljenju, tranzicija je ovde samo dimna zavesa za neostvarenu zakonitost i nepostojanje demokratskih institucija, dok je i dalje prisutna logika tajnosti države, proizašla iz nekih ranijih ideologija.
- Dodirnuli smo dno u moralnom smislu – tvrdi Božović. - Naravno da ne bi trebalo kriviti sve ljude, jer ima i onih koji su pošteni, ali oni u ovakvom društvu deluju kao don kihoti, jer korupcija više nema karakteristike pojave koja je izuzetak, već postaje pravilo. Tu imamo posla s pokvarenošću, brutalnom nepristojnošću ljudi iz institucija, koji očekuju da budu darivani, kao da su institucija i moć koju u tom trenutku poseduju njihova lična prćija.
Da kod nas ne postoji zakonska regulativa koja bi sankcionisala svako “zlonamerno” poklanjanje potvrdio nam je i novosadski advokat Milan Dobrosavljev, koji je, doduše, dodao i da se na poklone, po zakonu, mora platiti porez od pet odsto vrednosti. Međutim, ovo pravilo gotovo isključivo važi za nepokretnosti, ili veoma skupocene predmete, dok je poklanjanje relativno manjih stvari trenutno gotovo nemoguće kontrolisati. Podsetivši da je nekadašnji američki predsednik Ričard Nikson, nakon odlaska s vlasti morao da vrati sve poklone skuplje od 50 dolara, Dobrosavljev je dodao da bi i naše javne ličnosti, pre stupanja na određenu funkciju, morale podneti detaljnu imovinsku kartu, s preciznim podacima o svemu što poseduju.
- Fundamentalna stvar koju je trebalo uraditi nakon pada totalitarnog režima je uvođenje standarda takozvanog dobrog upravljanja u vođenju javnih poslova u Srbiji – smatra analitičar i direktor podgoričkog Centra za tranziciju Nebojša Medojević. – Međutim, to se, nažalost, nije desilo, zato što za to, očigledno, nije bilo političke volje, i prema tome, nisu doneti ni neophodni propisi koji bi to regulisali.

SUMNJIVE RABOTE S PŠENICOM

Šverceri „požnjeli” pola vojvođanskog žita?

- Čak 300.000 tona pšenice, što je gotovo polovina hlebnog žita ubranog ovog leta na vojvođanskim poljima, moglo bi završiti u rukama švercera ukoliko država ne preduzme hitne mere na suzbijanju crnog tržišta - kaže za „Dnevnik” direktor novosadske „Žitovojvodine” Sima Matić. - Prema podacima s kojima raspolažu u „Žitovojvodini”, šverceri su do sada kupili znatan deo roda, a ukoliko država ostane nema, kamioni natovareni pšenicom nastaviće da odvoze žito u privatne mlinove po centralnoj Srbiji i Vojvodini koji su radili i rade u takozvanoj sivoj ekonomskoj zoni. Šverceri državi ne plaćaju nikakve poreze i doprinose, rade gotovim novcem, ali im niko ne staje na put. Švercom se nanosi ogromna šteta državi, ali i vojvođanskoj mlinsko-pekarskoj industriji. Veliki mlinovi u Pokrajini državi plaćaju sve poreze i doprinose, zapošljavaju veliki broj radnika, a uz sve to ove godine su učinili ogroman napor, otkupivši do sada gotovo 320.000 tona pšenice. Ukoliko država ne angažuje Finansijsku policiju i ne naloži da se i u privatnim mlinovima obavljaju kontrole poslovanja kao i u takozvanoj velikoj društvenoj industriji, ova izuzetno značajna privredna grana biće dovedena u ćorsokak.
- Kada se omogući siva zona u mlinarstvu, koja se kasnije spoji sa sivom zonom u pekarstvu stvori se proizvodni lobi koji je apsolutno konkurentan nama koji smo redovni obveznici punjenja budžeta. Ovakvo ponašanje pojedinih privatnih mlinara koji rade na crno godinama se toleriše, pa čak i favorizuje, tako da smo došli do lažne slike da je svaki novorođeni privatnik i efikasniji i ekonomičniji i bolji od mlinova koji su do juče bili na nivou srednjoevropske razvijenosti i uspešnosti. Takozvani društveni mlinovi imaju ozbiljan problem na koji su svesno pristali, a to je višak radne snage, koji se iz socijalnih razloga toleriše. Međutim, i s tim faktorom bismo bili konkurentni malim privatnim mlinovima samo kada bi propisi podjednako važili za sve i kada bi država odlučila da ih striktno sprovodi - rekao je Matić.
Ukupan rod pšenice ove godine iznosi 727.000 tona, dok je lane bio 1,26 milion tona. U Srbiji je ukupno požnjeveno oko 1,4 milion tona dok su domaće potrebe 1,1 milion tona godišnje.

TURISTIČKI INFORMATIVNI CENTAR

Novi Sad na dlanu

Turističko - informativni centar grada nedavno je postavio oficijelnu internet prezentaciju turističke ponude Novog Sada i okoline na web adresama www.novisadtourism.com i www.novisadtourism.org.yu. Prema rečima šefa TIC-a Gordane Stojaković, sajt je trenutno dostupan samo na srpskom jeziku, a ubrzo će biti postavljen i na engleskom, a potom na italijanskom i nemačkom.
- Za sada su dati gotovo kompletni podaci o položaju, glavnim geografskim i prirodnim karakteristikama ovog područja, servisne informacije i informacije o smeštaju za turiste. Takođe, data je ponuda restorana i klubova, predstavljene su manifestacije i festivali, dok su prirodne lepote i kulturno-istorijsko nasleđe predstavljeni u posebnim segmentima - rekla je Stojaković i istakla da one koji samo hoće da vide šta je aktuelno, mogu to da vide na posebnoj stranici. Tamo su date informacije o dešavanjima u gradu i preporuke za interesantne događaje. Kako kaže, sajt će sve više biti obogaćivan konkretnim turističkim sadržajima i ponudama. Za sada, između ostalog, na sajtu se nalaze podlinkovi za sve veće institucije i veći deo privrede koja učestvuje u turističkoj ponudi Novog Sada.
- Namera nam je da se povežemo i uspostavimo saradnju sa svim relevantnim ustanovama, institucijama i manifestacijama kako bi preko našeg sajta turisti, ali i Novosađani mogli, na primer, da kupe kartu za pozorište, neki manifestaciju ili rezervišu turistički aranžman - istakla je Stojaković.
TIC je nedavno izdao i brošuru pod nazivom “Novi Sad kroz istoriju” a, prema rečima Stojakovića, ona nije stručna i namenjena je prvenstveno turistima. Brošura detaljno obrađuje ponudu Petrovaradinske tvrđave i muzejske ture koje nude priču o istoriji grada od praistorije do današnjih dana. Ovo je veliko i neverovatno blago koje je široj javnosti nepoznato, a može se dobro valorizovati u turističke svrhe. Tura je prilagođena grupama i njihovom vremenu, tako da može da se uzme samo segment ili se može obogatiti posetama galerijama, ponudom na Dunavu ili restoranima - kaže Stojaković i dodaje da brošura sadrži cene ulaznica u muzeje i druge ustanove, cene suvenira kao i ostale informacije. Brošura se može dobiti u TIC-u.
Velika šansa za razvoj turizma su posete turista koji krstare Dunavom i pristaju na novosadsku obalu. Kada je o brodovima reč, Stojaković ističe da je za nas povoljna okolnost što zbog opšte nesigurnosti u svetu, turisti sve više odlučuju da odmor provedu u susednim zemljama. To je naročiti karakteristično za Nemce, koji su nama interesantna grupa. Međutim, za turistu koji krstari Dunavom je teško izboriti se, jer se njemu nude posete dvorcima u gradovima u donjoj Austriji ili Mađarskoj.
- U Novom Sadu pristalo je 50 brodova i ovi turisti su se u proseku u našem gradu zadržavali pet sati. Uglavnom su obilazili centar i Petrovaradinsku tvrđavu - rekla je Stojaković. Kako kaže, ove godine TIC je sa nekoliko velikih organizatora krstarenja Dunavom, razgovarao da razgledanje Petrovaradinske tvrđave uvrste u svoju ponudu. Međutim, konkurencija je oštra i ono što je sigurno je da se turisti jedino mogu pridobiti kvalitetnom ponudom.

PREDSEDNIŠTVO DOS-a: U PETAK PONOVO SKUPŠTINA SCG
Članovi Predsedništva DOS-a dogovorili su se sinoć da se za petak, 29. avgust, sazove sednica savezne Skupštine na kojoj će se razmatrati Akcioni plan. Predsednik Skupštine Dragoljub Mićunović izrazio je nadu da će na sednici biti obezbeđen kvorum, da će doći i poslanici Demohrišćanske stranke Srbije i predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać koji do tada treba da se vrati sa odmora i da će Akcioni plan biti usvojen. Mićunović je, posle sednice Predsedništva DOS-a, rekao novinarima da će se u petak razgovarati i o Deklaraciji o Kosovu i Metrohiji. (FreeSerbia)

MARS NA DOHVAT RUKE
Planeta Mars je jutros izmedju 5 i 6 sati bila najbliža Zemlji i bila je lako uočljiva i golim okom. Mars je od Zemlje bio udaljen svega 55 miliona kilometara, a najveća visina crvene planete iznad horizonta iznosila je svega 30 stepeni. Novosadjani ne očekuju najezdu marsovaca, jer su navikli da se u našoj zemlji pojedini na vlasti ponašaju kao da su pali sa Marsa. Pa, ipak, posmatrali su ovu nesvakidašnju pojavu. Poslednji put Mars se Zemlji približio 12. septembra 57617. godine pre Hrista, na rastojanju od oko 55 miliona kilometara. Ovogodišnju pojavu Zemljani će moći posmatrati golim okom, kada će videti blještav ružičast predmet koji dominira južnim nebom. Novosadjani tvrde da neće propustiti jedinstveni dogadjaj kada će Mars biti, takoreći na "dohvat ruke". Mars, kao planet uvek je bio predmet fascinacije. Najnoviji instrumenti američke NASE upućeni na njega poslali su nam slike koje kazuju da je nekada na površini "crvene planete" ili blizu nje bilo tekuće vode - što je izazov za sve koji se pitaju da li je na Marsu ikada postojao život sličan ovom na Zemlji, jer je poznato da je voda prvi preduslov za postojanje života na drugim planetama. Pojedini u našoj zemlji, a pogotovo oni na vlasti sve češće se ponašaju kao da su pali sa Marsa i time pokazuju da života na toj planeti, ipak ima, smatraju naši sugradjani. Prema proračunima stručnjaka, Mars će se Zemlji ponovo približiti 28. avgusta 2287. godine kada će ponovo biti blizu na 55,5 miliona kilometara. Prosečna srednja udaljenost te dve planete, kada su na istoj strani Sunca, je oko 90 miliona kilometara. (021)

GSUP: ĐORĐE DELIĆ IZAZVAO EKOLOŠKU KATASTROFU
Novosadska policija podnela je krivičnu prijavu protiv inženjera JKP "Vodovod i kanalizacija" Đorđa Delića (1946) iz Novog Sada, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zagađenja vode Dunava. Delić je, prema saopštenju policije, izdao usmeni nalog za odvrtanje ventila u blizini Rafinerije nafte Novi Sad i naselja Šangaj, nakon čega je 12. avgusta došlo do curenja štetnog muljevitog taloga otpdanih voda u Dunav. Očekuje se da će Opštinsko tužilaštvo podneti zahtev za sprovođenje istrage, nakon čega bi trebalo da se saslušaju svedoci i okrivljeni za koga se sumnja da je prouzrokovao ekološku katastrofu. (021)