DEMOKRATSKA STRANKA O INTEGRACIJI SCG U EU

Među najboljima 2007.

Beograd: Pravna država, ekonomski razvoj, borba protiv kriminala i korupcije temelji su bez kojih ne možemo očekivati da postanemo deo EU, naglasio je na zajedničkoj sednici Predsedništva i resornih odbora Demokratske stranke, zamenik predsednika DS-a i republički premijer Zoran Živković.
On je izrazio očekivanje da će u martu naredne godine, na Sretenje, Srbija proslaviti dva veka od stvaranja moderne države i doneti novi ustav. Živković je podvukao da se što pre moraju razrešiti dileme koje usporavaju donošenje najvišeg pravnog akta u Republici i da najkasnije za dva meseca mora biti gotov nacrt novog Ustava Srbije. U toku je i rad na novom izbornom zakonu, ali to, kako tvrdi Živković, ne najavljuje nikakve prevremene izbore, već će oni biti održani nakon isteka ovog mandata. Sadašnji izborni zakon je loš i on može, kao što je u prošlosti bio slučaj, ponovo izazvati ne samo tehničke, već i političke probleme. Stoga će novi propis predstaviti realnost Srbije, kao multietničke države, koja regionalno nije jednako razvijena.
Živković je predočio da su za put u EU potrebne i neke prethodne integracije, kao što je ulazak u Partnerstvo za mir, izrada Studije o izvodljivosti, kao i donošenje niza novih propisa u parlamentu Srbije.
- Sada je prilika da ponovimo stavove o patriotizmu, koji više ne znači staru podelu na patriote i izdajnike - naglasio je Živković. - Patriotizam 21. veka je konkurentnost i kvalitet - podvukao je Živković, ukazujući da biti u EU znači sedeti u društvu najboljih, najodgovornijih i najozbiljnijih država.
Ovaj posao ne može da uradi samo jedna stranka, već u to treba da se uključe i druge stranke DOS-a, ali i opozicija, nevladine organizacije, sindikati i mediji, jer 2007. nije tako predalek, ni neostvariv cilj, tvrdi Živković.
- Najteži deo puta je za nama, a ova jesen treba da nam donese studiju o izvodljivosti ulaska u Evropu, na proleće slede pregovori o asocijaciji i stabilizaciji, kako bismo do 2005.ispunili uslove i dospeli na belu šengensku listu, koja znači nesmetano kretanje naših građana po svim državama EU - rekla je koordinator resornih odbora i pomoćnik saveznog ministra inostranih poslova Aleksandra Joksimović.

Nema novih pokrajina Predsednik Komisije DS-a za Ustav Zoran Lutovac istakao je da su ljudska prava na vrhu prioriteta EU i da je dobro što u Ustavnoj komisiji postoji konsenzus o ovim pitanjima. - Oko decentralizacije će biti sporova, a DS je izašla s modelom koji uvažava faktičko stanje, uz dinamičan pristup. Lutovac je izričit da ne dolazi u obzir stvaranje veštačkih administrativnih jedinica, ni novih pokrajina koje će slabiti Srbiju, već jedino dolazi u obzir jačanje lokalne samouprave - kaže Lutovac. Tim povodom republički premijer Zoran Živković demantovao je da postoje u DS-u razmišljanja o niškom regionu kao eventualnoj pokrajini. - Visoka temperatura i nešto alkohola verovatno su uticale da neki urednici to stave kao vest na prvu stranu - kaže Živković. - Od toga nema ništa, naš predlog ne predviđa nove pokrajine - kategoričan je Živković.

ULOGA OF-ŠOR KOMPANIJA U SRPSKOJ PRIVATIZACIJI

Koje je boje novac iz poreskih rajeva

Kao kupci srpskih firmi, što u procesu privatizacije što na berzi, sve se češće javljaju of-šor kompani je i investicioni fondovi za koje je teško utvrditi ko, zapravo, iza njih stoji. Država je, doduše, još davno ustvrdila da u privatizaciji u Srbiji neće biti “lova na veštice”, odnosno da se neće proveravati svaka finansijska transakcija, da se ne bi oterali investitori, koji se i inače baš ne guraju da ulažu kod nas.
Ne može se ipak reći da je Vlada širom raširenih ruku dočekivala raznorazne kontroverzne biznismene iz belog sveta, naprotiv, dešavalo se čak i da iz vrha izvršne vlasti pojedinim velikim firmama stignu sugestije da bi bilo bolje da odustanu od strateškog partnerstva sa pojedinim of-šor kompanijama ili investicionim fondovima jer, ne da nije moguće utvrditi poreklo njihovog novca, već se čak ne zna ni ko iza njih stoji. Tako je država lane odgovorila rukovodstvo “Knjaza Miloša” od ulaska u partnerstvo s investicionim fondom “Salford”, jer se nije znalo ko iza njega stoji. U međuvremenu je isti fond, međutim, preuzeo beogradski “Imlek”, najveću mlekaru na Balkanu, kao i zemunsku mlekaru. Kako beleži beogradski dnevnik “Danas” zvanični izvori potvrdili su da je utvrđeno ko stoji iza “Salforda”: neki arapski bogataši i ruski “oligarh”, jedan od najbogatijih ljudi nekadašnje sovjetske imperije Boris Berezovski. Čak se i za šefa tog fonda priča da je neko vreme radio u nekoj ruskoj banci koju povezuju s Berezovskim.
Sa novim vlasnicima vrbaskog “Karneksa”, investicionim fondom “Midland Resources Holding”, registrovanom na Britanskim kanalskim ostrvima, poreskom of-šor raju, slična je situacija. Predstavnici ove kompanije do sada nisu iskazali veliku želju da ovdašnjoj javnosti predstave ko su i šta su, iako su do sada, pored “Karneksa”, kupili i akcije još nekih domaćih preduzeća. Radnici pančevačke luke “Dunav”, čijih 40 odsto akcija “Midlend” drži, veruju da je reč o “nekoj firmi Ukrajina - Kanada”!? I radnicima i javnosti preostaje samo da nagađaju, ili da, kao što je to “Dnevnik” činio ovih dana, istražuju i dođu do nezvaničnih informacija po kojima iza “Midlenda” stoji ruski finansijski stručnjak Aleksej Raskazov, bivši direktor novosadske filijale Mikrofinans banke, devedesetih takođe povezan s ruskim “oligarsima” i tajkunima.
Nema, naravno, ničeg apriori nezakonitog u poslovanju of šor kompanija i investicionih fondova, niti je nama i na kraj pameti da tvrdimo da iza kupovine, recimo, “Karneksa”, stoji nešto nelegalno ili, na primer, sumnjiv kapital. No, sam način na koji takve kompanije funkcionišu - po principu nerezidentnog poslovanja, gde je za firmu često dovoljno samo sanduče na nekom egzotičnom ostrvu - automatski pobuđuje sumnje u javnosti. Delatnosti ovakvih kompanija ne mogu se jasno utvrditi jer su u osnovi poverljive, a mnoga od pomenutih ostrva (Sejšelska, Maršalska, Bahamska, itd.) od turističkih su postala poreski rajevi jer od dotičnih kompanija ne traže mnogo šta, često samo da plate registracione i godišnje takse. A nekoliko takvih poštanskih sandučića i bankovnih računa ponekad može da bude dovoljno i da se opere “prljav” novac. Upravo iz tog razloga, of-šor poslovanje nije osobito “popularno” u uređenim sistemima, kakav je Evropska unija. Tako su poreski rajevi, kao što su pomenuta Britanska kanalska ostrva, ostali izvan EU, iako bi teritorijalno trebalo da budu u njenom sastavu.
Sprečavanje ovakvih “dilova” pri kupovini naših firmi zadatak je Agencije za sprečavanje pranja novca, kao i Komisije za hartije od vrednosti, no do sada nije poznato da je ijedna finansijska transakcija u Srbiji poništena jer je utvrđeno da je obavljena “prljavim” novcem.
Može li država, i kako, da spreči da se kroz proces privatizacije i berzansko poslovanje naše tržište pretvori u tržište pranja novca? Neke od vladajućih stranaka DOS-a svojevremeno su čak predlagale donošenje zakona o ispitivanju porekla imovine, ali su takvi predlozi ostali samo na nivou političkog marketinga.

IDUĆEG VIKENDA U ZRENJANINU

Dani piva

Zrenjanin: Najveća banatska fešta, zrenjaninski „Dani piva”, održaće se idućeg vikenda, po 28. put. Turistička, privredna i kulturna manifestacija trajaće do 30. avgusta, a obilovaće brojnim zabavnim, sportskim i kulturnim događajima.
Početak velike međunarodne pivarijade označiće zaprege sa buradima piva, koje će se točiti besplatno, a centar događanja i ove godine biće veliki Žitni trg sa štandovima 22 domaće i strane pivare, dobrom muzikom za sve ukuse i zabavom do jutarnjih sati.
U okviru „Dana piva” održaće se niz pratećih programskih manifestacija, kao što su međunarodni folklorni festivala „Lala”, Međunarodni sajam preduzetništva INOKOOP 2003. i balkanski šampionat u moto - krosu, dok će centralni događaj i ovog puta biti takmičenje u brzom ispijanju piva.
Prošle godine je postignut novi rekord u ovoj disciplini, kada je Juraj Reguli iz Slovačke ispio litarsku kriglu piva za neverovatnih 3,7 sekundi, dok je višegodišnji šampion Aleksandar Vasić iz Lukićeva kraj Zrenjanina to isto učinio za 4,9 sekundi. Organizatori su lane evidentirali 120.000 posetilaca, nastup 14 stranih i domaćih pivara, svakodnevne programe na osam lokacija u centru grada, preko 80.000 litara popijenog piva, dok broj pojedenih prasića, kobasica i pljeskavica nije utvrđen. Hoće li i ove godine rekordi biti oboreni, ostaje da se vidi.

BEOGRAD SPREMAN NA RAZGOVORE O PRAKTIČNIM PITANJIMA
Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Cović izjavio je da je članove Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija obavestio da je Beograd spreman na razgovore sa predstavnicima kosovskih Albanaca o praktičnim pitanjima, u prvom redu bezbednosti i slobodi kretanja, ali ne i o konačnom statusu pokrajine. Cović je izrazio zadovoljstvo, kako je rekao, razumevanjem i podrškom Saveta bezbednosti stavovima koje je izneo u ime Vlade Srbije. Članice SB su sinoć na vanrednoj sednici izrazile zabrinutost zbog nasilja na Kosovu i najoštrije osudili napad na srpsku decu u Goraždevac. (FoNet)

BOMBE NA KUĆU ALBANCA
Tri nepoznata napadača bacila su u ponedeljak uveče dve bombe u dvorište kuće Ramiza Ramizija u albanskom selu Lučane, na jugu Srbije. U napadu je lakše povređen osamnaestogodišnji Bekim Šećiri iz sela Prilpenice sa Kosova, gost porodice Ramizi. U trenutku incidenta u kući se nalazilo sedam članova porodice Ramizi i tri gosta. Istraga je u toku. Mesto incidenta u utorak ujutro su obišli članovi Koordinacionog tela za jug Srbije i ekipa posmatračke misije EU.(Beta)

TROPSKE VRUĆINE JOŠ SAMO DVA DANA
Prema najavama meteorologa tropske vrućine vladaće još dva dana posle čega slede podnošljivije temperature. Od srede će maksimalne dnevne temperature biti oko 30 stepeni, a krajem sedmice biće ispod 30. podeoka. Posle toga, početkom iduće sedmice,temperatura će biti viša za dva do tri stepena. O tome kakva nas jesen očekuje naši meteorolozi ne mogu sa preciznošću da kažu, ali američki meteorolozi najavljuju da će na Balkanu jesen biti svežija nego inače. Temperature će u septembru i oktobru biti za dva do tri stepena niže od proseka za to doba godine. (Glas javnosti/021)