|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 24. 07. 2003.
|
|
|
ZAŠTO JE NASTAVAK PREGOVORA SA LONDONSKIM KLUBOM ODLOŽEN ZA AVGUST
Novi i pregovarači i strategija, a apetit raste
Promena na kormilu NBS imaće svoje reperkusije i na pregovore o regulisanju obaveza Srbije prema Londonskom klubu poverilaca. Prvi razlog je personalne prirode, jer je svojevremeno upravo bivši guverner NBS Mlađan Dinkić bio šef pregovaračkog tima, dok je za “tehnički deo” razgovora najpre bio zadužen njegov savetnik Milan Zavađil, a od njega, kada je sredinom prošle godine napustio NBS, tu ulogu preuzeo viceguverner u ostavci Radovan Jelašić, koji je za “Dnevnik” potvrdio da će se povući i sa tog mesta.
Ko se pravi Englez
I pre nego što je Dinkić smenjen Vlada Srbije odredila je novu ekipu, na čelu sa ministrom finansija Božidarom Đelićem, dok je za tehnički deo pregovora zadužen njegov pomoćnik, direktor Trezora Srbije David Madžid Pajić, koji je pre izvesnog vremena već obavio “neformalne” konsultacije sa stranim bankarima u Parizu. U novi tim uvršteni su i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić i njegov pomoćnik Gordana Lazarević, za koju mnogi kažu da je možda i najbolje upoznata u čitav ovaj problem. No, u formiranju nove ekipe, koja će izaći na “megdan” Komitetu poverilaca iz Londonskog kluba, ne treba tražiti osnovni razlog što je nova runda pregovora, koju je Đelić najavio za sredinu jula, odložena i to najverovatnije za kraj avgusta. Do odlaganja je zapravo došlo prevashodno zbog nove strategije, koju priprema kabinet premijera Zorana Živkovića. Ona još uvek nije do kraja iskristalisana, jer o njoj ne postoji ni puna saglasnost svih članova Vlade Srbije, saznaje “Dnevnik”.
Ono što se “iza brda valja” mogao bi da bude znatno “čvršći” stav srpskih pregovarača, koji se svetskim bankarima verovatno neće mnogo svideti. Razlog je vrlo jednostavan. Polazeći od obaveza, koje su svojevremeno, prilikom separatnog regulisanja odnosa sa Londonskim klubom, preuzele bivše jugoslovenske republike, došlo se do zaključka da su Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina preuzele mnogo više obaveza po osnovu glavnice, nego što su po ključu MMF-a bile obavezne. Računica je pokazala da je državnoj zajednici Srbija i Crna Gora od “razrezanih” 36,52 odsto nekadašnjeg duga SFRJ, za koji su solidarno bile odgovorne sve republike, ostalo samo 22 odsto glavnice!? Uostalom, čak i stručnjaci “JP Morgan Čejsa”, banke koja je agent Londonskog kluba u tim pregovorima ne spore tu činjenicu. NJihovi analitičari, naime, potvrdili su da je svojevremeno Hrvatska preuzela 38,6 odsto glavnice duga SFRJ (po ključu MMF-a trebalo je da preuzme 30 odsto duga), Slovenija 22,3 (umesto 18 odsto po MMF-u), Makedonija 6,5 (MMF joj je razrezao 5 odsto), dok je Bosna i Hercegovina prihvatila 10,6 odsto i jedini je sukcesor koji je preuzeo za 0,4 procenta poena manju kvotu od one koju je trebalo po ključu MMF-a. Zauzvrat one su preuzele samo 47 odsto kamata, a ostatak ostavile SCG. Sada bi Srbija trebalo da prihvati 36,52 odsto kamata, po kvoti MMF-a, a da svoj udeo u glavnici smanje na 22 odsto, suština je zapravo nove strategije u pregovorima. “Uostalom, kada bi Srbija prihvatila 36,52 odsto glavnice duga bivše SFRJ od 4,3 milijarde dolara onda bi se, sabiranjem svega što su pojedini sukcesori preuzeli, ispostavilo da glavnica nije 100 nego 120 odsto, što bi bilo apsurdno”, kaže jedan od stručnjaka upućenih u zbivanja.
Sve ovo deluje prilično komplikovano, ali je suština u tome da bi u slučaju smanjenja obaveze po osnovu glavnice za 14,52 odsto, Srbija uštedela najmanje 500 miliona dolara, tvrdi za “Dnevnik” bliski saradnik bivšeg guvernera Dragoslava Avramovića, a sa njim se slaže i finansijski stručnjak, koji je ranije čak i trgovao našim dugom na sekundarnom finansijskom tržištu. Po njihovim rečima, čak su i sadašnji vlasnici tog duga, među kojima ima više trgovaca-investitora nego originalnih poverilaca, spremni na novi pristup srpskih pregovarača, jer ni u tom slučaju neće ništa izgubiti, već će im se samo smanjiti profit. S druge strane, originalni poverioci-komercijalne banke već su odavno u svojim knjigama otpisale veliki deo potraživanja od Srbije, tako da će i njima regulisanje obaveza biti “čist ćar”, tvrde oni.
Našim sagovornicima je “čudno” što su se dosta dugo svi “pravili Englezi”, jer se ovom matematikom niko nije bavio i o tome je počelo da se razmišlja tek pre nešto više od mesec-dva, upravo uoči najavljenog nastavka pregovora sa Londonskim klubom. O novoj platformi poslednji put se zvanično razgovaralo 10. jula, ali nije postignut konsenzus, kao ni na prethodnom sastanku predstavnika Vlade i NBS, održanom krajem juna, jer uz zagovornike novog pristupa ima i onih koji smatraju da je “neozbiljno” posle dve i po godine zahtevati da se razgovari vrate “na početak” i da se ponovo raspravlja o visini duga. Tim pre što se u međuvremenu “bitka” vodila samo oko uslova reprograma, o stopi otpisa, kamatama i roku otplate ostatka duga, pri čemu je srpska strana zahtevala slične uslove koje je već dobila od Pariskog kluba. Sve do skora, dakle, uzimalo se zdravo za gotovo da SCG duguje Londonskom klubu 36,52 odsto obaveza SFRJ, što je po zvaničnim bilansima NBS od 30. aprila ove godine bilo ravno sumi od 2.483 miliona dolara, od čega 1.391 milion predstavlja glavnicu, a ostatak dospele redovne i zatezne kamate, jer je SRJ prestala da servisira svoje obaveze pre 11 godina.
|
|
|
SUBOTICA SE PRIPREMA ZA OSNIVANJE SVOG UNIVERZITETA
Da imamo što drugi nemaju
Ideja da Subotica dobije svoj univerzitet, o čemu se već duže priča u javnosti, prekjuče je konkretizovana prvim korakom, neophodnim da bi se savladao put do nove univerzitetske institucije u ovom gradu - Skupština opštine donela je odluku o formiranju Inicijativnog odbora za osnivanje univerziteta u Subotici. U ovom odboru su profesori i naučni radnici sa pomenutih fakulteta kao i iz subotičkih viših škola i opštinski funkcioneri, a predsednik je Jožef Kasa, potpredsednik Vlade Srbije. Zadatak Inicijativnog odbora je da inicira osnivanje univerziteta i , naravno, sačini elaborat o opravdanosti osnivanja te visokoškolske institucije.
S pravne strane gledano, nema ničeg spornog u ovakvoj inicijativi Subotice. Po Zakonu o univerzitetu, univerzitet mora imati najmanje tri fakulteta, a “može ga osnovati Republika, pravno i fizičko lice”. Omnibus-zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine predviđeno je da preko svojih organa (Skupština Vojvodine) Pokrajina može osnivati fakultete i univerzitete, što znači da bi, kada za to dođe vreme i steknu se svi neophodni uslovi, Skupština APV bila osnivač univerziteta u Subotici. Treba naglasiti da ovaj grad na severu Vojvodine ima značajnu tradiciju visokog školstva koja datira još iz 1920. godine kada je tu osnovan Pravni fakultet. Danas u Subotici postoje dva (državna) fakulteta Univerziteta u Novom Sadu: Ekonomski i Građevinski, kao i dve državne više škole: Viša tehnička i Viša škola za obrazovanje vaspitača. Sada je na Subotičanima da u projektu o osnivanju novog univerziteta utvrde koje fakultete bi imao taj univerzitet, gde bi bili smešteni, kako bi se finansirali...
Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici prof. dr Stevan Vasiljev, za “Dnevnik” kaže da je predlog za osnivanje subotičkog univerziteta interesantan i dodaje:
- Šta će ući u sastav tog univerziteta o tom potom. Treba prvo uraditi projekat, a za to su potrebni i vreme i novac. Naš fakultet će odmah na jesen, na početku nove školske godine, izaći sa svojom platformom iz koje će biti jasno kako mi vidimo taj budući univerzitet. Predložićemo tri fakulteta, ali da među njima ne budu postojeći fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, ni Ekonomski ni Građevinski.
S obzirom na Bolonjsku deklaraciju i unošenje tržišta u privređivanje i ovih direktnih ili indirektnih korisnika budžetskih sredstava, profesor Vasiljev, ističe da se mora oprezno i mudro utvrditi koji bi se fakulteti mogli naći u sklopu budućeg subotičkog univerziteta a da se ne “dupliraju kapaciteti”. Jer, ako već u ovom gradu postoji veliki i kvalitetan državni Ekonomski fakultet koji ima i odeljenje u Novom Sadu (dakle, na sto kilometara, slobodno rečeno, imamo dva ekonomska fakulteta u Vojvodini), sigurno je da ne bi trebalo razmišljati o otvaranju još jedne visoke škole iz ekonomske oblasti. Napravljene su i neke analize o tome koji fakulteti i s kakvim studijskim programima postoje u univerzitetskim centrima Temišvar, Arad, Segedin, Pečuj, Osijek, Novi Sad, Budimpešta, Beograd. Ova analiza svakako bi mogla da bude od pomoći Subotici da sagleda šta joj valja činiti. Jer ako na 150 - 200 kilometara u njenom okruženju postoji pet filozofskih ili tehničkih ili kakvih već fakulteta ne bi bilo ni ekonomske ni bilo kakve druge opravdanosti za osnivanje još jednog. Kako bi se onda na ovom specifičnom “visokoškolskom tržištu” probili ti novi fakulteti ? I na prvi pogled je odgovor nedvosmislen - teško. Zato je sasvim sigurno da bi Subotica trebalo da “skroji” svoj , specifičan, savremen, atraktivan univerzitet koji bi ponudio obrazovne programe kakvih nema u okruženju, a koji bi stvarali kadrove za koje će na savremenom tržištu rada biti posla.
- Treba biti kvalitetan, mali, a specifičan u odnosu na sve ostale univerzitete - smatra dr Vasiljev. - Ako bismo, recimo, ovde, s obzirom da smo poljoprivredni kraj, sad pravili agrarni fakultet, kako bi se takav fakultet probio pored jakih i afirmisanih poljoprivrednih fakulteta u Novom Sadu, Zemunu... Ne bi trebalo razmišljati ni o medicinskom fakultetu jer je za njega potrebna jaka nastavna baza: bolnica, skupa oprema, kadrovi, novac... To sve mnogo košta. Takođe, smatram da nije dobra ni ideja, koja se ovde u Subotici mogla čuti, da se ovdašnja Viša tehnička škola pretvori u mašinski fakultet. To je besmisleno kada se zna da na mašinstvu na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, te mašinskim fakultetima u Beogradu, Kragujevcu i Nišu nema dovoljno studenata. Ovo nije ništa lično, ništa neprovereno. Govorim o argumentima. Zbog toga Subotica treba da napravi nešto specifično, fakultete, studijske smerove kojih sada nema u našem okruženju. Neke ideje o tome šta bi ovde valjalo napraviti već postoje, ali ne bih ih još uvek javno iznosio. Ti budući fakulteti svakako bi trebalo da budu višejezični, odnosno da imaju nastavu na srpskom, mađarskom i, recimo, engleskom jeziku.
U svakom slučaju, opredeljenje subotičkih vlasti je da se univerzitet osnuje, a univerzitetski i naučni radnici u ovom gradu, očito, su spremni da ponude svoje ideje i lično se angažuju u traženju najboljeg, i ekonomski najisplativijeg, “lika” budućeg univerziteta. Dobro bi bilo kada bi se politička volja i pomenuti argumenti udružili na istom poslu.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 24. 07. 2003.
|
|
|
|
NOVE OZNAKE ZA SRBIJU I CRNU GORU - SCG I CS
Medjunarodna organizacija za standarizaciju (ISO) odobrila je novu službenu oznaku za Srbiju i Crnu Goru sa tri slova - SCG, koja će važiti i za automobilske nalepnice, a zameniće dosadašnju oznaku YU. Druga, oznaka od dva slova - CS koristiće se za internet. Oznaka CS je bila nekadašnja oznaka Čehoslovačke, do njenog raspada na Češku i Slovačku. (FoNet)
RATARI BLOKIRAJU PUTEVE BAČKE
Nezadovoljni iznosom koji je republička vlada odredila za saniranje posledica suše, ratari Bačke organizovaće u četvrtak 24.jula dvočasovnu blokadu upozorenja na magistralnim i regionalnim putevima. Kako je u izjavi za Radio 021 naveo predsednik Udruženja seljaka Subotice, Arpad Kiš, blokada saobraćaja organizovaće se u Subotici, Kanjiži, Bačkoj Topoli, Kikindi, Bečeju i Temerinu. Blokade će biti postavljene i na graničnim prelazima kod Kelebije, Horgoša, Đale, Bačkog Brega, Batine i Bogojeva, što znači da svi koji uđu u zemlju između 12 i 14 časova, u tom periodu neće moći da nastave put. Kiš je naglasio da je pomoć republičke vlade tek deseti deo štete koju je pretrpela poljoprivreda. Pod izgovorom da nema sredstava, doneta je odluka da se ratari oslobode poreza, ali on je toliko mali da je u pitanju tek simboličan potez. Isto tako, izdvojenih 80 miliona dinara ne mogu pokriti načinjenju štetu. Naime, kada se ta suma podeli sa površinama pod pšenicom, pomoć iznosi svega 133 dinara po hektaru, pojašnjava Kiš. Prema njegovim rečima, u podeli ove subvencije "više će košatati administracija nego što je vrednost donacije". Kiš je podsetio da je suša posebno pogodila sever Vojvodine gde su prinosi umanjeni za 60 odsto a da šteta iznosi 18 miliona dinara. Odbijanje republičke vlade da prihvati realne činjenjice sa terena, na kraju je i dovelo do ovog bunta poljoprivrednika. Ukoliko na ovo upozorenja vlasti ne budu na pravi način reagovale, Kiš najavljuje nastavak blokada drumskog saobraćaja. (021)
DA LI SE MINORIZUJE SLUČAJ POMORA RIBE U KRIVAJI?
Pokušaj minorizovanja pomora ribe u jezeru Krivaja i olaki zaključci da je u pitanju samo nizak vodostaj i nedostatak kiseonika, na žalost, nije prvi slučaj u kome nadležni organi ne rade svoj posao na adekvatan način a usud vremenskih prilika se proglašava za jedinog krivca. Kako je za Radio 021 izjavio predsednik SO Bačka Topola, Atila Babi, republička inspekcija je i prošle godine, na jednom drugom bačkotopolskom jezeru, površno odradila posao. I tada je za pomor ribe okrivljen nedostatak kiseonika. Međutim, policija je uradila svoj posao i krivac, odnosno, zagađivač je pronađen. Babi je izrazio bojazan da se ista priča ne ponovi i sada. Naime, nakon prvih vesti o pomoru ribe u Krivaji, predsednik Odbora za ekologiju Skupštine Srbije, Srđa Popović, izjavio je da je krivac "najniži vodostaj u poslednjih 100 godina". Međutim, i aktivisti Ekološkog pokreta "Hrast" iz Bačke Topole, i opštinska inspektorka za zaštitu životne sredine, Aleksandra Pevec, tvrde da uzrok pomora ne može biti nizak vodostaj jer je on tih dana još bio u normali. Kako navodi predsednik opštine, republički inspektor je odmah, bez ikakvih prethodnih analiza, rekao da je uzrok nedostatak kiseonika. Babi je republičkog inspektora optužio za nesavestan rad jer u subotu, 19. jula, kada je prvi put došlo do pomora ribe, nije našao za shodno da pregleda okolni teren. Međutim, iako inspektor ne radi svoj posao, policija je već na terenu, i kako navodi Babi "slučaj se neće moći zataškati". Inače, rezulatati analize vode iz krivajskog jezera prvo su najavljeni za ponedeljak, pa odloženi za sredu. Nakon toga je usledilo je još jedno odlaganje objavljivanja rezultata, ovaj put za petak. Zbog ekološke katastrofe u Krivaji, i predsednik pokrajinske vlade, Đorđe Đukić je u sredu posetio Krivaju kako bi se "informisao o uzrocima pomora."(021)
|
|