INTERVJU: POTPREDSEDNIK DPS-a MIODRAG VUKOVIĆ

A, đe su dokazi

Mada mediji već danima drže tenziju i razrađuju duvansku aferu u Crnoj Gori, držeći u njenom centru crnogorskog premijera Mila Đukanovića, još je nejasno hoće li se čitava priča rasprsnuti poput mehura sapunice, ili, pak, kao mešina od kakvog poganog i smrdljivog materijala. Kako gubitnička pozicija nije udobna, sva je prilika da će “ćeranja biti još” sve dok nešto ne bude isterano na čistac, a vreme će pokazati šta je to.
-A đe su dokazi-pita na početku intervjua za naš list visoki funkcioner vladajućeg DPS-a Miodrag Vuković. - Ovo je samo još jedno oživljavanje afere koje nema, ispričane poslednjih godina i usmerene da kompromituje Crnu Goru i demokratske vlasti i da obesmisli jasno zacrtani cilj Crne Gore da uskoro vrati svoju nezavisnost.
l Medijski napisi bazirani su na materijalu tužilaštva u Napulju, a neki pominju slične aktivnosti tužilaštva u Bariju, čak i u Visbadenu?
Tačno, ali još niko nije pokrenuo istragu, uvek se nešto nagađa . Da vidimo koji su to pouzdani anonimni izvori nekakvog pisanja, što su za mene same gluposti dok se ne ponude dokazi. U izobilju ozbiljnih poslova kojima se treba baviti kako bi se rešavali problemi građana, neko hoće da nam nametne kao prioritet da trčimo do Napulja, Barija, Visbadena i ko zna gde još. Pravosudni organi su samostalni i ova dešavanja nemaju veze sa državnom politikom nijedne evropske zemlje prema Crnoj Gori. Ovu medijsko-političku ujdurmu tu i tamo generišu neki tužioci, istražni organi, raspiruju je čak i kriminalci pokajnici, ali nikako da se stvar dovede do kraja, Nedostaje neka karika, a to je da je istina na strani Crne Gore.
Kada kažete “kriminalci pokajnici”, na koga mislite?
-Tu sam kvalifikaciju preuzeo iz domaćih i stranih medija, a konkretno mislim na jednog italijanskog državljanina kojeg je prvi pomenuo Zoran Žižić kada je izjavljivao da je sednicama vlade u vreme dok je on bio njen potpredsednik prisustvovao izvesni italijanski državljanin Prudentino. To je notorna laž jer ni tada, ni sada, sednicama vlade nije prisustvovao nijedan strani državljanin pa ni taj gospodin Prudentino koji se sad pojavljuje u ulozi svedoka pokajnika i optužuje sve i svakoga. Nažalost, veći je poblem što je dojučerašnji potpredsednik vlade koji je za Evropu govorio da je talog, a da je Đukanovićeva ekipa talog taloga i koji se sada silno gura da bude poslanik u parlamentu tog evropskog taloga, izjavljivao da je šest godina svedočio o navodnoj sprezi kriminala i vlasti u Crnoj Gori. On nije jedini koji godinama pokušava da nanese zlo državi koja ga hrani.
Bivši šef trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević takođe naveliko iznosi optužbe.
Ne želim da komentarišem ničije pojedinačne izjave. Ja ću nastaviti da branim Crnu Goru i ovo što radimo moji prijatelji i ja, sve dok se ne pokaže da radimo pogrešno ili da nismo iskreno radili.
Kažete da ovakve afere nabujaju uvek pri pominjanju nezavisnosti Crne Gore, a u poslednje vreme izgleda da je zajednici baš krenulo?
Ne bih rekao da je zajednici krenulo, bar ne na očekivan način. Mnogi su se razočarali, što se pokazalo da nova zajednica nije baš najfunkcionalnije rešenje, što nije, kako su neki priželjkivali, replika Savezne Republike Jugoslavije. Evropa je zahtevna, pritiska, traži jačanje državne zajednice čega nema bez primene beogradskog sporazuma i ustavne povelje. Evropa je nezadovoljna akcionim programom o kojem su se Srbija i Crna Gora dogovorile. Međutim, iza njega stoje ove dve države i popuštanja nema.Mnogi su razočarani situacijom što se Crna Gora očuvala kao država. Đukanović je nedavno izjavio da je Crna Gora suverena država i da je samo pitanje trenutka kada će to biti međunarodno verifikovano. Mnogi od nas tvrdimo da je najbolje da se Srbija i Crna Gora sporazumno raziđu, pre referenduma.
Zašto Crna Gora ne ponudi dokaze da je reč o neistinama?
O čemu? Mi smo jasno i glasno rekli da je Crna Gora pružala usluge špedicije i transporta na zakonom regulisan način, da su cigarete odlazile u druge zemlje, da je sve to tri puta kontrolisala komisija Evropske unije i da su sve ocene bile pozitivne. Sada taj posao rade druge zemlje i ubiraju prihode. Da je bilo nepravilnosti Evropska unija bi odreagovala prema Crnoj Gori. Odjedanput počinju priče, sa raznih strana, da je neko uzeo pare. Gospodin Đukanović sledeće nedelje ide u Beč da primi nagradu od Evropske unije za razvoj demokratije. Povežite mi te stvari, da se nekome koga “iz pouzdanih izvora optužuju da je deo nekakvog kriminalnog klana” dodeljuje visoko međunarodno priznanje za razvoj demokratije?
Da li se razmišlja o vanrednim izborima ili ostavci premijera?
Taman posla! Zar zbog napisa u kojima se iznose nekakve optužbe iz navodnih visokih izvora? ! U Italiji se vode procesi protiv Andreotija, protiv Berluskonija, vođen je i protiv Kraksija. Zar se i gospodin Prodi, predsednik Evropske vlade, ne optužuje za mahinacije oko srpskog “Telekoma”. Da li mu neko traži ostavku? Neka procesi idu pa će se dokazivati. Naglašavam da niko ne tvrdi da u Crnoj Gori nema kriminala i mi se protiv toga borimo. Mi smo jedina država na Balkanu koja je otvorila predstavništvo Interpola strane države na svojoj teritoriji i ponudila da se otvore svi postupci za koje su drugi zainteresovani. Zar je to sprega s kriminalom?
Odlazak tužioca Božidara Vukčevića u penziju stiže u pravo vreme?
To je njegova lična odluka koju poštujemo. Taj potez u ovom trenutku donosi izvesnu relaksaciju. Stvaraju se uslovi da izaberemo predsednika parlamenta, jer je koalicioni partner to vezivao za odlazak gospodina Vukčevića. Sređivanje prilika u parlamentu doprineće unapređenju političke klime, koja je u poslednje vreme bila bespotrebno prenapregnuta.

NOVOSADSKE PLAŽE NEKAD I SAD

U „švimšulama” odvojeno muškarci i žene

Najlepša plaža na Dunavu “Štrand” zvanično je svoje kapije otvorila 1911. godine, mada su Novosađani i pre koristili čari ovog kupališta. Na delu gde je sada čuvena plaža, uvek je bio peščani sprud, a to mesto se zvalo “poloj”, jer su se tu dovodili volovi na pojilo. Krajem 19. veka bila su popularna Štenglova dunavska kupatila, takozvane “švimšule” što na nemačkom znači škola plivanja.
Kako piše u enciklopediji Novog Sada čiji je urednik dr Dušan Popov, na Dunavu je bio postavljen veliki drveni splav na limenim buradima, vezanim za jake balvane. Bilo je oko 100 kabina, a na splavu tri dupla bazena, sa odvojenim muškim i ženskim odeljenjem. Najveći bazen bio je dimenzija 20 puta 10 metara, a u njemu su održavane i plivačke egzibicije. Drugi bazen je bio plići namenjen neplivačima, a treći deci.

Učenik na „pecaljki” Na kupalištu su radili i učitelji plivanja. Učenici su bila uglavnom deca. A metod obuke, pomalo čudan. Deca su bila vezana užetom zakačenim za motku koju je učitelj držao i tako dete održavao na površini.

KARLOVCE DA ČUVA UNESKO
Odbornik u Skupštini opštine Sremski Karlovci Branislav Sančanin uputio je svojim kolegama predlog inicijative za pokretanje postupka stavljanja pod zaštitu UNESKO-a užeg jezgra Sremskih Karlovaca, piše Dnevnik. U obrazloženju se navodi da Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, uprkos dobrim namerama, u minuloj deceniji nije ispunio očekivanja, a njegova primena bila je prožeta više političkim nego ekspertskim usmerenjima obezbeđenih sredstava. Prema izlaganju predsednika Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca republičkog ministra za kulturu Branislava Lečića, za ovu godinu na osnovu tog zakona obezbeđeno je skromnih 15 miliona dinara za obnovu, što bi trebalo u celosti usmeriti na završetak radova na zgradi Magistrata. Po mišljenju Sančanina, ostali kulturno-istorijski spomenici su ponovo zaobiđeni i prepušteni “zubu vremena”, a kao posebno ugroženi ističu se Palata Crkveno-narodnih fondova s početka 20. veka u stilu neoklasicizma, rad arhitekte Vladimira Nikolića, česma “Četiri lava”, barokna fontana iz 1799. godine, a za obnovom vapi i Kapela Gospe od mira podignuta na mestu gde je potpisan Karlovački mir, kao i spomenik-grob pesnika Branka Radičevića na Stražilovu. (Dnevnik)

BOGOJEVO PREOPTEREĆENO
Promet vozila i putnika na pograničnom prelazu između SCG i Hrvatske kod Bogojevo za mesec dana povećan je za 20 odsto, a za šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle je udvostručen, kaže komandir pogranične policije Zoran Cvetićanin. Bogojevo je, nakon ukidanja viza postalo najfrekventniji granični prelaz sa Hrvatskom, a glavne ulice u Odžacima, ali i još nekim mestima ,na magistralnom putu Novi Sad-Bogojevo po ceo dan zakrčene su teretnim i putničkim vizilima. Carinici ističu da je od početka jula naročito povećan broj subotičkih i novosadskih putničkih automobila koji idu prema hrvatskim letovalištima u Istri. (Danas)

BEZ POVEĆANJA CENE HLEBA
Novi republički ministar poljoprivrede Stojan Jevtić izjavio je da hleb neće još dugo poskupeti, kao i da nema bojazni od nestašica. 'I pored suše, sa 1,4 miliona tona od ovogodišnje žetve i sa prelaznim zalihama možemo mirno da čekamo sledeću godinu, i da kažemo narodu da nema bojazni od nestašica i da ćemo i za sledecu godinu imati prelazne zalihe', izjavio je Jevtić u intervjuu za 'Blic'. On je rekao da će Vlada insistirati da se cena hleba ne menja do kraja godine, i dodao 'ne samo do kraja godine, već mnogo duže'. (Blic)

MANJE LJUDI ODLAZI NA MORE
Građani Srbije svoj odmor najčešće provode u poseti rođacima, dok je banjski turizam na drugom mestu po interesovanju, tvrde u Turističkoj organizaciji Srbije. Prosečna plata od oko 11 hiljada dinara, sigurno je glavni uzrok blagog pada interesovanja građana za odlazak na more ove sezone. Sa ovakvom ocenom slažu se i u Turističkoj organizaciji Srbije i u agencijama, od kojih mnoge snižavaju cene aranžmana. Ipak, veliki broj građana Srbije i ove godine najčešće odlazi na tursko, grčko i crnogorsko pimorje. Najprijatnije iznenađenje za ovu sezonu predstavlja Egipat, za koji je u odnosu na prošlu godinu mnogo više zainteresovanih. Interesovanje za ovu destinaciju, ali i Tunis je veće od očekivanog, dok gotovo nema turista iz Srbije koji žele da letuju na hrvatskom primorju, kaže za radio "021" Sonja Đukić iz agencije "Bon Voyage". Cene u Hrvatskoj su na nivou crnogorskih cena, izuzimajući pojedine mikro lokacije koje su skuplje. "Očekivali smo da će ukidanje viza, na našem tržištu napraviti bum, međutim to se nije desilo", kaže Đukićeva i dodaje: "Tek kada oživi grupni turizam u Hrvatskoj možemo reći da je ona bezbedna za turiste iz Srbije. Međutim, poseta je bilo, a ti ljudi nisu imali nikakvih neprijatnosti." Ona je istakla, da po oceni turističkih organizacija Hrvatske, masovni turizam u toj zemlji neće zaživeti bez turista iz Srbije. Da su i aranžmani za atraktivnija grčka ostrva traženi kao i oni za kontinentalni deo, posebno za apartmanski smeštaj, onda bi Grčka bila apsolutni rekorder po broju prodatih aranžmana. Ipak za Rodos, Krf, Krit i druga ostrva, vlada standardno interesovanje, dok su aprtmani na grčkom severu bili rasprodati već početkom sezone u većini agencija. Poredeći cene na najtraženijim destinacijama, Sonja Đukić kaže da cene u Crnoj Gori ne retko i prestižu cene u Grčkoj. Ovakva ocena se odnosi, na primer, na cenu kafe, koja u Crnoj Gori košta od 50 centi do jednog evra, pa do fenomenalnih dva i po evra u Budvi. Na crnogorskom primorju za pivo ćete najčešće izdvojiti jedan evro, i trideset do osamdeset centi, ali na nekim mestima možete platiti i do tri eva. Cene u Turskoj su generalno povoljnije, ali i veoma šarolike. Agencije omogućavaju plaćanje letovanja na rate, u zavisnosti od cena aranžmana. Novosađani koji odlaze na more, iako sve više putuju u Egipat i Tunis, najčešće biraju aranžmane na proverenim destinacijama ? Turska, Grčka, Crna Gora i Bugarska. Ova letnja sezona pokazuje da je manje ljudi koji se odlučuju za odlazak na more, kao i da oni koji to čine, umeju da odabirom destinacije donekle iznenade turističke agencije. (021)