SLUČAJ DUVANSKE INDUSTRIJE SENTA

Cigarete u nebranom grožđu

Izgradnjom nove fabrike cigareta, treće na našem tržištu, Duvanska industrija »Senta« iz Sente našla se u »neobranom grožđu« ili, bolje rečeno, pred »dimnom« zavesom kroz koju nikako da prođe. Mada je fabrika započeta i izgrađena po svim važećim zakonskim propisima, pa i po prethodnom zakonu o duvanu, na osnovu kojeg je i DI»S« podnela zahtev Ministarstvu za finansije Srbije, za razvrstavanje sopstvenih marki cigareta u kvalitetne grupe, kako bi joj se omogućila proizvodnja u novoj fabrici, za sada su sva nastojanja Senćana uzaludna.
Oni ispunjavaju sve uslove za proizvodnju cigareta i po novom Zakonu o duvanu, ali preporuka Vlade Srbije o zabrani otvaranja novih kapaciteta u proizvodnji cigareta, kako bi se obezbedili povoljniji uslovi privatizacije fabrika cigareta u Nišu i Vranju, savim je izvesno, ide im na štetu. Od 11 preduzeća koja se u Srbiji bave primarnom preradom duvana tri su u poslednje vreme propala, a fabrika u »Senti,« kao najveći proizvođač i prerađivač, jedina u duvanskoj grani drži u svojim rukama sve faze proizvodnje. Međutim, drugi je sapliću na poslednjem koraku do pravljenja cigareta sopstvene marke!
- Izgradnju fabrike započeli smo 2000. godine, tako da već dve i po godine stvaramo uslove za proizvodnju cigareta - kaže direktor DIS-a Vojin Guzina. - Do sada je uloženo oko deset miliona evra, delimično sopstvenih sredstava, a veći deo iz inostranog kredita koji je verifikovala i odobrila Narodna banka Jugoslavije, što znači da se za našu investiciju znalo. Ono što je u našem slučaju najgore, to je da je Zakon o duvanu, donet u martu ove godine, precizirao da se priznaju samo one fabrike cigareta koje su postojale 1.januara 2002.godine. Tako smo se od 1.januara do stupanja na snagu novog zakona 7.marta ove godine, našli u zakonskom vakuumu. Mi smo, za nesreću, u tom periodu završili izgradnju fabrike i očekujemo da ona mora proraditi po odredbama starog zakona. Na osnovu njegovih odredbi podneli smo svu dokumentaciju za razvrstavanje neše četiri vrste cigareta u kvalitetne grupe. Da je administracija Ministarstva za finansije Srbije odradila posao na vreme, kako je i bila u obavezi, to bi bilo u roku od 60 dana, kada još tender za privatizaciju fabrika u Nišu i Vranju nije raspisan. Da je taj problem odmah razmotren na Republičkoj vladi, sigurno se moglo naći određeno rešenje da se po Zakonu o duvanu koji je tada bio na snazi upišemo u registar proizvođača cigareta, pa bi raspisivanjem tendera za prodaju fabrika u Nišu i Vranju svi mogli uvažavati i postojanje fabrike cigareta u Senti, koja je izgrađena i koja bi trebalo i da radi.
Guzina objašnjava da po prethodnom zakonu, DIS« nije bila u obavezi da traži posebne dozvole za gradnju fabrike cigareta, pa je ona izgrađena po tada važećim propisima, tako da se ne može niko pozivati na to da su u vreme investiranja u novi pogon postojale zabrane, koje su nametnute tek nakon završetka fabrike. Problemi su nastupili kada se senćanska fabrika obratila nadležnom Ministarstvu finansija Srbije zbog razvrstavanja četiri sopstvene vrste cigareta.
- Administracija Ministarstva finansija do sada nam ništa nije odgovarala. Zašto i zbog čega, ja ne znam. Nikakav zvanični odgovor nismo dobili, mada smo zahtev podneli u februaru ove godine, pre usvajanja novog zakona, pa mislim da bi ceo naš slučaj trebalo završiti i razrešiti po starom zakonu. Nesrećna je koincidencija da su u međuvremenu raspisani tenderi za privatizaciju fabrika u Nišu i Vranju i da mi sada očito nekome smetamo. Republička vlada bi vrlo lako to mogla rešiti, omogućavajući da se upišemo u registar proizvođača cigareta po starom zakonu, po kojem je fabrika i izgrađena. Ponovo smo pisali republičkom premijeru Zoranu Živkoviću i članovima Vlade, tražeći da se naš slučaj još jednom preispita. Dali smo objašnjenja i argumente koji su na našoj strani. Mislim da čitav slučaj nije trebalo da se ispolitizira i da se stvaraju afere. To je nepotrebno, jer smo zaista sve uradili po važećim propisima. I budući kupci fabrika u Nišu i Vranju, trebalo bi da prihvate realnost - da “Senta” postoji. Investicija koju smo realizovali značajna je za Srbiju. Smatramo da je interes i države i našeg regiona koji je poznat po proizvodnji duvana, da se fabrici cigareta u Senti omogući rad - smatra Guzina.
Uz sopstvena sredstva, DI»S« je za završetak fabrike koristila kredit za nabavku opreme iz Nemačke i Italije. Nabavka opreme finansirana je iz kreditne linije prema Srbiji, a garant za sve inostrane obaveze je Vojvođanska banka AD iz Novog Sada. Krajem godine po iskorišćenom kreditu, koji treba da se otplaćuje pet godina, Senćanima će stići prvi anuiteti, a fabrici cigareta ne omogućava se rad, pa jedino Vlada Srbije može da »preseče«problem, jer - u suprotnom - DI»S se gura u čistu propast, pogotovo zbog činjenice da u magacinima ima gotovo dvogodišnje zalihe duvana.
Velike duvanske kompanije koje su zainteresovane za kupovinu fabrika u Nišu i Vranju, po svemu sudeći, hoće da imaju čistu situaciju prilikom ulaska na naše tržište. Neko se uplašio da bi senćanska fabrika mogla da zasmeta.
- Procene da bi naša fabrika bila smetnja kupcima fabrika u Nišu i Vranju, mislim da nisu realne - dodaje Guzina. - Mi prihvatamo određena ograničenja da ne proizvodimo druge cigarete prijavljene na ovom tržištu, pa smo uvereni da ne bismo smetali velikim kompanijama. Previše se naš problem ispolitizovao, a ne zaslužuje toliko dizanje prašine, nego konkretno kompromisno rešenje koje bi svima bilo u interesu. Probna proizvodnja cigareta u našoj fabrici je obavljena, a punim kapacitetom mogli bismo startovati tek u septembru. Naše pojavljivanje na domaćem tržištu treba praktično, da bude simbolično - sa pet do deset tona mesečno i da se postepeno povećava, jer je osvajanje tržišta mukotrpan proces. Da bismo osvojili očekivanih dva i po odsto domaćeg tržišta trebalo bi nam najmanje dve godine. Slično je i sa osvajanjem tržišta Bosne i Hercegovine i ostalih bivših jugoslovenskih republika. U duvanskoj industriji se smatra da se ostvaruju pravi efekti tek uz prodaju 30 tona cigareta mesečno.

FASADE U CENTRU GRADA OPASNE PO ŽIVOT

Petnaest dana do početka rekonstrukcije?

Deo fasade u Nikolajevskoj ulici pao je prekjuče i oštetio automobil parkiran na ulici. Prošlo je više od godinu dana od 17. juna 2002. godine, kada je formiran Odbor za zaštitu i obnovu gradskog jezgra i Podgrađa Petrovaradinske tvrđave na čijem se čelu nalazi predsednik IO Branislav Pomoriški, a obimniji radovi na zaštiti i obnovi fasada u centru grada još nisu počeli.
Najavljivano je da će se nakon prošlogodišnjeg Edžit festivala, sredinom jula 2002., krenuti u obnovu podgrađa Tvrđave, ali od toga nije mnogo urađeno - praktično ništa. Za finansiranje ovih radova Pomoriški je tada govorio da je grad izdvojio 200 miliona dinara inicijalnog novca u poseban fond za obnovu, a tada se pričalo i da se od tog novca mogu napraviti milioni evra. Od svega toga je obnovljena fasada Gradske biblioteke, zgrade u Zmaj Jovinoj 4 i nekoliko fasada u Dunavskoj ulici.
U to vreme je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Donka Stančić isticala da Zavod mora da odlučuje pri izboru izvođača radova da se ne bi desilo da konzervatorske radove obavljaju preduzeća i arhitekte bez licence. Nakon godinu dana upitali smo je dokle se stiglo u rekonstrukciji fasada, koje, kako smo videli, prete Novosađanima.
- Do sada je Zavod uradio 18 konzervatorskih projekata za isto toliko fasada predviđenih da se urade ove godine. U prvoj fazi biće rekonstruisano 11 fasada u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici - rekla je Donka Stančić i objasnila da će Zavod stručno nadzirati radove. Takođe je napomenula da je za svaku fasadu određen po jedan izvođač sa referencama, osim u slučaju manjih fasada, gde je jedno preduzeće dobilo dve fasade. Ona je najavila početak radova za nekoliko dana.
Arhitekta Slobodan Jovanović iz Sekretarijata za kulturu i obrazovanje je rekao da je prekjuče održana sednica Izvršnog odbora grada na kojoj je usvojen izveštaj o projektu obnove gradskog jezgra i podgrađa Tvrđave. Kako je naveo, ostalo je samo da “Poslovni prostor” zaključi ugovore s izvođačima koji treba da počnu s radovima za petnaestak dana. Uz to, Jovanović je izjavio da se trenutno radi dokumentacija za zaštitu Podgrađa Tvrđave i Beogradske kapije.

MERKATOR PLATIO ZEMLJIŠTE U NOVOM SADU
Potpredsednik uprave "Merkatora" Mitja Marinšek izjavio je da je ta slovenačka veletrgovinska kuća juče na račun budžeta grada Novog Sada uplatila ugovorom predviđenih 197 miliona dinara. Time je "Merkator" i formalno postao zakupac oko 10.000 kvadratnih metara placa kod zgrade NIS-a, na kojem bi do septembra naredne godine trebalo da izgradi hipermarket, piše Dnevnik. (021)

ZAKON MENJA DINKIĆA?
Dugo najavljivani Nacrt zakona o Narodnoj banci Srbije, trebalo bi da se nađe danas, a najkasnije na dnevnom redu sledeće sednice republičke vlade, potvrdio je za "Glas" srpski ministar za lokalnu samoupravu Rodoljub Šabić. Odmah posle zasedanja Vlade, dokument bi trebalo da bude prosleđen u Skupštinu Srbije na hitno usvajanje. "Logična posledica donošenja zakona o Narodnoj banci Srbije jeste sigurno i izbor novog rukovodstva", tvrdi Šabić. Podsetimo, lideri vladajuće koalicije u Srbiji, još ranije otvoreno su najavili da u Skupštini neće podržati sadašnjeg guvernera Mladjana Dinkića. (021)

NIS DOBIJA NOVOG DIREKTORA
Dimitrije Vukčević više neće biti generalni direktor Naftne industrije Srbije, a inicijativu za njegovu smenu, možda već danas, trebalo bi da pokrene Vlada Srbije. Za novog direktora NIS-a najozbiljniji kandidati su nekadašnji čelnik "Energoprojekta" Pavle Vučković i bivši potpredsednik Skupštine Srbije Đorđe Bašić. Kako piše Glas javnosti, obojica su članovi Demokratske stranke, a veće šanse se daju Vučkoviću. U slučaju da ne bude izabran za generalnog direktora, Bašiću će najverovatnije biti obezbeđeno mesto direktora NIS - gasa. Dimitrije Vukčević je na čelo NIS-a došao u jesen 2001. godine, sa mesta pomoćnika tadašnjeg ministra energetike Gorana Novakovića i sve vreme je bio u statusu v.d. direktora. U Ministartsvo energetike je stigao iz SAD, tačnije iz Los Anđelesa, gde je prema nekim informacijama imao zajedničku firmu sa eks-ministrom Novakovićem. On je, inače, i američki državljanin. (021)

ŠLJIVANČANIN SE DANAS IZJAŠNJAVA
Oficir bivše Jugoslovenske narodne armije Veselin Šljivančanin danas će se pred haškim tribunalom izjasniti o krivici za ubistvo oko 200 ratnih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, novembra 1991. godine - bez obzira na to da li će njegovim beogradskim advokatima, Goranu Petronijeviću i Momčilu Bulatoviću, Tribunal dozvoliti da ga brane. Petronijević je kazao da je sva dokumentacija potrebna za dobijanje akreditiva 'konačno stigla', ali da Sekretarijat Tribunala 'još nije odlučio' da li će njemu i Bulatoviću biti dozvoljeno da se pojave u sudnici. Šljivančanin je ranije najavio da će - u služaju da ni jedan od njegovih beogradskih advokata ne dobije dozvolu - imenovati trećeg branioca, kao i da će poštovati odluke suda. (RTS)