NOVOSAĐANIN U KRANJU, SAM NA TRIBINI S HRVATSKIM NAVIJAČIMA

„Daj stari, uslikaj me”

Da je Novosađaninu Dejanu Stojanoviću neko rekao da će sticajem okolnosti u Kranju gotovo celu finalnu utakmicu Evropskog prvenstva u vaterpolu da presedi u društvu hrvatskih navijača, sasvim sigurno mu ne bi poverovao. No, upravo se to i desilo. Život je ispisao još jedan roman, ovoga puta, sa srećnim krajem.
Novosađani Dejan Stojanović i Dragoslav Tošić, krenuli su put Kranja da bi stigli na polufinale: Srbija i Crna Gora protiv Rusije. Pre ove utakmice, kako sami pričaju, sedeli su po kafićima s hrvatskim navijačima, koji su čekali drugo polufinale: Mađarska - Hrvatska. Atmosfera je bila normalna, čak i više od toga.
Samo polufinale proteklo je mirno, sem za sirotog golmana Rusije. Navijanje, rekviziti, zastava, tri prsta, pesma. Nakon utakmice, već je počela strepnja. Dejan i Dragoslav pričaju kako su ih već onda zvali, što prijatelji, što roditelji, da im prenesu da hrvatski navijači dolaze u velikom broju na finale, te da se pripaze. Dan pre finala, već se osetilo da će biti frke, hrvatski navijači počeli su bukvalno da nadiru u maleni slovenački grad.
A onda se dan finala pretvorio, pa skoro u drugi Dejanov rođendan. Kako su on i Dragoslav bili smešteni u LJubljani, krenuli su sa još jednim prijateljem kolima za Kranj.
- Već na autoputu za Kranj, desetak vozila s hrvatskim navijačima “presretalo” je skoro sva druga vozila koja nisu iz Hrvatske - pričaju naši sagovornici. - Ko je iz Srbije, “uruči” mu se pokoja psovka, poleti pokoja flaša. Na svu sreću, mi smo bili u kolima sa slovenačkim registarskim tablicama, tako da nas nisu dirali.
Nekako su uspeli da se probiju do Kranja i u tom trenutku se čuju s drugarima, koji su takođe krenuli na finale, a koji su im poručili da su ulaze u slovenačko mesto blokirali hrvatski navijači, da “pljušte” kamenice, te da ne znaju da li će moći da uđu u grad. Telefonom su se čuli i malo kasnije, saznavši da su drugari ušli u Kranj. Dejan i Dragoslav su im objasnili da u centru nema nikog i savetovali im da tu mogu da parkiraju auto.
Međutim, baš tada naišla je grupa hrvatskih navijača, koji su ih, naravno, pitali odakle su i za koga navijaju. Taj kritični momenat prevazišli su zahvaljujući Dejanovom znanju slovenačkog jezika, pošto aktivno igra stoni-tenis u Kranju.
- Odavde sam, odgovorio sam im na slovenačkom i to je nekako prošlo.
Dragoslav je, razume se, ćutao.
- Pošto smo nekako preskočili prvu prepreku i našli smo se s drugarima u obližnjoj ulici - nastavio je Dejan. - Peške nikako nismo mogli do bazena, koji je udaljen desetak minuta hoda, pa smo seli u kola i krenuli. Svi smo imali karte, ali oko bazena bilo je bar pet puta više hrvatskih navijača nego na samom bazenu. Policija je na konjima rasterivala masu i usmeravala je na drugi ulaz, koji - saznali smo tek kasnije - ni ne postoji.
Dragoslav kaže da su hrvatski navijači bukvalno tražili tuču.
- Naleteli smo tako na jednog koji je kao mamac pevao srpske pesme. Iza njega je bilo bar 50 hrvatskih navijača koji su raspomamljeni čekali da se neko odazove. Nismo naseli - kaže Dragoslav.
I ta zamka je zaobiđena, pa je društvo stiglo na drugu stranu kompleksa, gde je Dejan počeo da se penje na krov kuće pored bazena. U tom trenutku, naišla je policija koja je počela da tera hrvatske navijače koji su se takođe penjali, a Dragoslav se sklonio u stranu.
- Ja sam se popeo, Dragoslav nije stigao, a nije ni mogao, jer je ispod obične majice imao dres naše reprezentacije. Da je digao ruke, dres bi se video, tako da bi verovatno dobili neviđene batine - objašnjava Dejan, koji se, eto, našao u grotlu najostrašćenijih pristalica reprezentacije naših severnih suseda.
Tada je počeo nezaboravni “šou” za Dejana, koji je sam među hrvatskim navijačima čitav meč gledao utakmicu. Šetkao se, kaže, na krovu, dok ih nisu prebacili na tribinu, gde su se smestili hrvatski navijači.
- Slikao sam ih, snimao, a kada su me nešto pitali odgovarao sam na slovenačkom i to im se, izgleda, dopalo - konstatovao je Dejan. - Jedan me je čak zamolio “Daj stari, uslikaj me”, što sam, naravno, i učinio.
Svi znamo kako je utakmica tekla, pa je Dejan u jednom trenutku shvatio da neće na dobro izaći ako ostane do kraja, jer su “vatreni”, kako inače zovu navijače Hrvatske, postajali sve vatreniji.
- Odlučio sam da nešto pokušam i prišao policajcu koji se nalazio dole, kod ograde. Objasnio sam mu o čemu se radi, tiho da nas niko ne čuje. Pošto sam video našeg legendarnog vaterpolo golmana Aleksandra Šoštara u blizini preko ograde, na samom bazenu, zamolio sam policajca da ga pozove. Ovaj je to uradio, a Šoštar mi je pomogao da se domognem druge strane bazena, gde je bila novinarska loža. Tek tada sam odahnuo, tako da sam poslednji produžetak i kraj utakmice dočekao s igračima.
Inače, pored Dejana, na krovu kuće nalazio se jedno vreme još jedan naš navijač s devojkom. NJega su “provalili”, izudarali i bacili s krova. Kaže da ne zna kako, ali on je uspeo da pobegne.
Dejan priča da su svi koji su se nalazili s našim igračima nakon izvesnog vremena prebačeni do zatvorenog bazena u istom kompleksu. Posle toga se čuo s Dragoslavom, koji je gledao utakmicu u Tržiću, selu pored Kranja. Kada su se našli, krenuli su kolima preko Hrvatske do Novog Sada, međutim na autoputu su shvatili da je to rizično. Odlučujuće je bilo ponašanje hrvatskih navijača, koji su na naplatnoj rampi s flašama čekali kola sa srpskim registracijama. Kad su ih videli, Dejan i Dragoslav su okrenuli auto i pravac - Mađarska.
- Trčali su za nama, ali nas nisu stigli. U svakom slučaju, jedva smo živu glavu izvukli. - zaključili su uglas Dejan i Dragoslav, momci koji iz dva razloga finalnu utakmicu prvenstva Evrope u vaterpolu verovatno nikada neće zaboraviti. Zbog avanture, koja je bila opasna po život i, naravno, zlatne medalje naših sjajnih vaterpolista.

DRUGI SVENARODNI SABOR ZAJEDNICA SRBA HRVATSKE I BOSNE I HERCEGOVINE

Rašo, siđi s planina...

Bakrorezi s likom Draže Mihajlovića, Svetog Save i velikomučenika Georgija, neke i sa časovnikom, govorili su nam da smo blizu. U Sremskim Karlovcima, na igralištu FK „Stražilovo”, prekjuče je održan Drugi svenarodni sabor Zajednica Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Na parkingu brojimo autobuse, prekidamo posle 20, dok nam za automobile treba digitron. Oko tri hiljade ljudi skupilo se da vidi prijatelje i rodbinu, kulturno-umetnički program, štrpne komad vola, ili samo da budu primećeni. Zaista, ne malo devojaka uparadilo se kao da izlaze na korzo, a ne travnjak.
U ranim popodnevnim časovima počeo je oficijelni deo manifestacije. Sveštenstvo, zvaničnici iz RS i Hrvatske, dijaspora, intelektualci, horisti i folkloraši - svi behu tu. Dok se migoljimo između tezgi sa komercijalno-etničkim obeležjima, vidimo i glumca Danila Lazovića kako za mikrofonom uveličava skup. Par šala iz rukava, i „Ko ne voli Rašu - služiće pašu” za kraj.
Kraj igrališta podignut je i mali luna-park, pored kog vanprivređivači diluju majice, kasete, ambleme, flaše i figurine - sa sve ocilima te likovima novih-starih heroja. Neko iz gomile je vrlo duboko prokomentarisao kako „ne voli kombinovanje Boga, kralja i otadžbine s mrtvačkim lobanjama”. No, bez toga, kanda ne može.
Oko 18 časova počeo je i zabavni deo programa. Okupljeni narod uživao je u pesmama krajišnika (s Drine, Banije i Futoga) i igri folkloraša, koji su počeli zagrevanje još dok su čekali na travi, uz zvuke s bine. Čuli smo valjda sve nesuđene himne, marševe i druge kompozicije koje jačaju Srpski korpus.
Pored terena, postavljen je mali gurmanski poligon. Pljeske, pivo, suveniri, a tamo gde je najveća gužva, zna se - nešto se deli džabe. Rešimo da zvirnemo, kada ono: dva vola očerupana u Hičkokovom maniru. Deca, dede i oni između, naoružani zemičkama, pošli su u mali gratis-boj.
Iako se do tada veselje solidno zaukalo, incidenata nije bilo. Što zbog dosta policajaca, što zbog činjenice da su ovde „svi domaći”. Maše se barjacima, pivom, čak i vesele mašinovođe, s pruge pored, pištaljkom pozdravljaju saborski skup. Zaista, raspoloženje okupljenih bilo je na nivou, a filantropi su mogli da uživaju u najrazličitijoj kombinaciji dijalekata.
Mali kiks organizator je napravio totalno zaboravivši na kante za smeće. Ako su one na „Egzitu” bile male, ovde ih nije bilo uopšte. Za kraj, ostavljamo hit-stih Krajišnika ojkača: „Siđi Rašo, siđi s planina, nisi sišo ima šes’ godina...”

OTKAZI ZA NEPOŠTOVANJE MINIMUMA RADA
Ministarka energetike Srbije Kori Udovički, povodom najave da štrajk EPS-a ulazi u 'treću fazu', kaže da se mora ispoštovati minimum rada. Prema njenim rečima, onima koji odbiju da izvrše radnu obavezu preti otkaz, ali ona veruje da toga neće biti. Ministarka je rekla da je Sindikat EPS-a počeo da se bavi jakom medijskom kampanjom i pozvala sindikat 'da prihvati zajednički rad na racionalizaciji EPS-a'. (RTS)

SMENJENO RUKOVODSTVO KARNEKSA
Celokupno rukovodstvo mesne industrije "Karneks" iz Vrbasa smenjeno je na sednici akcionara, a za vršioca dužnosti direktora postavljen je Radomir Lavrnja. Smenjivanje kompletnog rukovodstva najveće industrije mesa u zemlji, akcionari su obrazložili time da rukovodstvo nije dovoljno učinilo da preduzeće izvuče iz krize i nije uspelo da deblokira račun firme. Dosadašnji predsednik Skupštine akcionara Borislav Vasiljević, o čijem je poverenju Skupština trebalo da glasa, podneo je ostavku pre glasanja i napustio sednicu. Za novog predsednika izabran je Kostadin Popović, dosadašnji portparol štrajkačkog odbora. Skupština akcionara je izabrala i nov Upravni odbor firme. (Beta)

TRŽIŠTE DIKTIRA CENU
Direktor marketinga fabrike ulja i biljnih masti"Vital" Stojan Drašković odbacio je optužbe ministra finansija Božidara Đelića da su za poslednju korekciju cene ulja krivi proizvođači podvlačeći da "cenu ulja diktiraju isključivo kretanja na tržištu". Na poskupljenje jestivog ulja uticao je skok cene sirovog ulja na domaćem tržištu, ali i skok evra u odnosu na dinar, navodi Drašković. Istovremeno, na formiranje finalnog proizvoda uljara uticao je i rast cena električne energije i naftnih derivata. Drašković podseća da je prošlogodišnja žetva suncokreta bila loša i da je ova fabrika zbog toga otkupila manje količine suncokreta. Umanjen rod uz 2002. godine prinudio je vrbaski "Vital" da na tržištu Srbije i Crne Gore kupuje sirovo ulje kako bi se domaće tržište redovno snabdevalo ovom namirnicom. Pri tom, cena sirovog ulja je sa 36 dinara skočila na 40 dinara za litar što je neminovno uticalo i na formiranje finalne cene jestivog ulja. Sa druge strane, rast kursa evra je takođe doveo do poskupljenja jer vrbaski "Vital" uvozi komponente neophodne za čepove i PET ambalažu. Ovakva kretanja na tržištu dovela su do povećanja cene "Vitalovog" ulja za 4,8 odsto, podvlači Drašković. (021)

ROD PŠENICE PREPOLOVLJEN
Prema prinosima ostvarenim u ovogodišnjoj žetvi, rod pšenice biće prepolovljen, kažu u poljoprivrednim preduzećima. Prosečan prinos kreće se oko 2,5 tone po hektaru, a na područjima sa najmanje kiše u pitanje se dovodi i isplativost ovogodišnje žetve. U atarima Poljoprivrednog preduzeća "Jadran" iz Stanišića očekuju prinos od 1,5 tone po hektaru. Ovogodišnjim rodom u tom preduzeću podmiriće samo dugove za seme i mineralno đubrivo. Prinosi pšenice koja je do sada predata u skladišta, kreću se u rasponu od manje od tone do 3,6 tona po hektaru, rečeno je Beti u "Jugoinspektu" u Somboru. (Beta)