SRBIJA I CRNA GORA IZMEĐU MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA I AMERIČKOG PROTIVLJENJA

Kad politika izaziva pravdu

Državna zajednica Srbije i Crne Gore je dobila predlog Sjedinjenih Američkih Država da potpiše bilateralni sporazum o neizručivanju američkih državljana stalnom Međunarodnom krivičnom sudu, najavio je ministar inostranih poslova Goran Svilanović i dodao da očekuje da će Savet ministara SCG odluku o tome doneti u narednih nekoliko nedelja.
Stalni Međunarodni krivični sud osnovan je na konferenciji u Rimu 15. jula 1998. godine. Počeo je s radom 1. jula prošle godine a sedište mu je u Hagu. U nadležnosti ovog suda su najteža krivična dela, kao što su: genocid, krivična dela protiv humanitarnih prava, ratni zločini. Rimsku osnivačku povelju ratifikovalo je do sada 89 zemalja, ali se očekuje da im se uskoro pridruži najveći deo od 139 zemalja koje su potpisale Statut ovog suda. U Briselu je 11. marta ove godine 18 sudija ovog suda položilo zakletvu. I naš profesor međunarodnog prava dr Vojin Dimitrijević izabran je za sudiju stalnog Međunarodnog krivičnog suda.
Međunarodni krivični sud se na samom startu našao pred više veoma ozbiljnih izazova. Najveći problem je što su protiv njega SAD. Američka inicijativa, kojom se traži da zemlje sa SAD potpišu bilateralne sporazume koji bi garantovali da će američki građani biti potpuno izuzeti iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, izazvala je neslaganje i nezadovoljstvo u svetu, a pre svega u Evropi. Činjenica je, takođe, da su i Kina, Indija, Pakistan, Indonezija, Irak i Turska protiv Međunarodnog krivičnog suda i da nisu pristale da potpišu ni Povelju o osnivanju, kao i da su Rusija, Egipat, Izrael i Iran potpisale tu Povelju, ali, da Statut suda još nisu ratifikovale. Od arapskih zemalja jedino je Jordan za sada “pristupio” Međunarodnom krivičnom sudu.
Bilateralno lobiranje Amerikanaca, koje je započeto u formi pisma upućenog vladama širom sveta, nastavljeno je brifinzima diplomata i individualnim susretima na visokom nivou. SAD su čak zapretile nekim zemljama da će im ukinuti vojnu pomoć, ako ne potpišu sa Vašingtonom separatne sporazume na osnovu kojih se isključuje mogućnost da se američki građani nađu pred Međunarodnim krivičnim sudom. Rumunija i Izrael su ih odmah potpisale i za sada ih jedine i ratifikovale. Inače, saglasnost na američki zahtev dalo je još 26 država, ali ih njihovi parlamenti još nisu potvrdili. Švajcarska, Kanada, Norveška, Slovačka i Estonija su među prvima neopozivo odbile “ucenu” SAD.
Savezna Republika Jugoslavija ratifikovala je Statut Međunarodnog krivičnog suda 6. septembra 2001. godine. Način saradnje državnih organa SRJ sa Međunarodnim krivičnim sudom regulisan je novim zakonom o krivičnom postupku kojim domaća ministarstva, sudovi, organi uprave i policije preuzimaju i direktno primenjuju odredbe Statuta ovog suda. SRJ je odbila predlog Amerike za sklapanje bilateralnog sporazuma.

Nema nedodirljivih Osnovni principi rimskog Statuta Međunarodnog krivičnog suda propisuju da nema nedodirljivih u lancu koji vezuje neposredne izvršioce krivičnih dela s najvišim nosiocima vlasti u državi koja je bila uključena u oružane sukobe, kao posredne ili neposredne izvršioce tih dela. Po Statutu takođe nema ni amnestije i svi zločinci moraju da odgovaraju. Države koje ratifikuju ovaj Statut dužne su da ustanovljene pravosudne institucije ugrade u svoje nacionalno zakonodavstvo. Kompetencije suda prenose se i na građane zemalja koje nisu ratifikovale sporazum, ukoliko su zločini koji im se pripisuju počinjeni u zemljama koje su ratifikovale Statut. Jurisdikcija Međunarodnog krivičnog suda primenjuje se na zločine počinjene posle 1. jula prošle godine, kada je ovaj Sud zvanično ustanovljen.

KAĆKE ŠVABE POSLE VIŠE OD POLA VEKA U RODNOM SELU

Prvi put dobio krštenicu

- Moja porodica je devet generacija živela u Kaću i ja sam tamo rođen 1939. godine - kaže Herbert Šen, podunavski Švaba koji je 1944. godine kao petogodišnji dečak sa porodicom i sunarodnicima pobegao iz Kaća. Sada živi u Landau, u pokrajini Baden Virtenberg, a protekle nedelje je s grupom od 27 podunavskih Švaba, rodom iz Kaća, došao u posetu zavičaju. Ovo mu je druga poseta rodnom kraju, a prvi put je u Kać došao 5. oktobra 2000. godine.
- Ušao sam u Mesnu zajednicu u Kaću, pokazao pasoš gde piše da sam rođen u Kaću i upitao da li neko može da me primi. Nisam znao šta će se desiti i kako će ljudi biti raspoloženi prema meni. Nakon 20 minuta, oko mene su se okupili članovi saveta MZ i nekadašnje komšije. Među njima je bio i jedan stariji Srbin koji me je posmatrao. Pitao me je ko mi je bio deda i otac. Odgovorio sam i on mi reče "ti ličiš na majku". Tada sam zaplakao - priča Šen.
Prilikom ove posete prvi put, u 63. godini, dobio je svoju krštenicu.
- Bio sam srećan, jer sam do tada živeo sa izjavom oca da sam taj i taj, rođen tad i tad, u tom i tom mestu. Sada sam najzad postao pravosnažni građanin - kaže Šen.
Kako tvrdi, Švabe iz ovog mesta nisu proterane, već su same pobegle.
Odnos izmeđi njih i Srba iz Kaća bili su dobrosusedski.
- To je srećna okolnost, jer Švabe koje nisu pobegle na vreme su deportovane u logore smrti. Nismo ovde da se žalimo, radi se o činjenicama. Ovo kažem, jer istoriju nemačko - srpskih odnosa treba predstaviti realistično, bez ikakvih predrasuda i bez stare opterećenosti - ističe Šen.
Srpski jezik i detinjstvo u Kaću je zaboravio i o rodnom kraju saznaje od drugih, od roditelja i njihovih prijatelja. Šenove saputnike, koji su stariji od njega i detinjstva u rodnom selu se sećaju, u Kać je dovelo srce. Većina je odlučila da još jednom vidi zavičaj pre nego što umre.
- Naša želja je da izgradimo most među omladinom iz Kaća i našom omladinom u Nemačkoj, te je prošlog septembra 55 mladih iz KUD - a "Stevan Mikranjac" bilo u Oftenshajmu. Nemačka Vlada je pokrila 60 odsto troškova - kaže Šen i ističe da podunavske Švabe koje su živele u Kaću prvenstveno žele na mlade da prenesu druženje.
- Želimo da postanemo evropske komšije - poručuje za kraj Šen. R. P.

DANI VINA U HORGOŠU

Kapljica neposlušna i nestašna

Horgoš - Klub horgoških proizvođača sa svojom Sekcijom vinogradara i vinara priredio je u nedelju po drugi put „»Dane vina na Svetog Orbana”«, koji su pored vinogradara iz okoline okupili proizvođače iz drugih vojvođanskih mesta, te goste iz Hrvatske i Mađarske. U zvaničnoj konkurenciji za ocenjivanje bilo je 46 uzoraka vina, a van konkurencije u nedelju ocenjeno je još 18 uzoraka pristiglih na dan manifestacije sa učesnicima iz Hrvatske i Mađarske. Stručnim žirijem je rukovodio mr Vladimir Puškaš sa novosadskog Tehnološkog fakulteta. Najuspešnijim proizvođačima dodeljene su zlatne, srebrne i bronzane plakete, a proglašena su i najbolja vina.
U kategoriji belih vina najbolji je bio „rajnski rizling” Milana Stelkića iz Zrenjanina, a kod crnih vina „frankovka” Ištvana Borhaza iz Kiškereša (Mađarska). Drugoplasirana i trećeplasirana su vina Andraša Dulaija (Kiškereš) i Ištvana Tota (Ašothalom, Mađarska). Najkvalitetnije vino među horgoškim vinogradarima imao je Nandor Biro, dok je posebno priznanje za vina ocenjivana van konkurencije dobio Marko Miklaužić iz hrvatskog mesta Popovača.
Predsednik ocenjivačkog žirija mr Vladimir Puškaš konstatuje da je bilo vrlo dobrih vina, ali i vina sa manama i onih koja obećavaju.
- Za narednu manifestaciju, jednim delom sam preuzeo obavezu da prilagodimo već postojeće pravilnike. Cilj nije da svi budu nagrađeni, jer tada nagrade gube smisao. Dobro je i ukazati na greške, kako bi vinari popravili tehnologiju i pravili još bolja vina – kaže Puškaš.
Ove sezone horgoški vinogradari, po rečima Nandora Biroa, imaće samo pun rod „rajnskog rizlinga”, a ostale sorte su uglavnom smrzle, pa će rod biti simboličan.
Ukupno imam 8.200 čokota od čega je dve hiljade „rajnskog rizlinga”. Trgovci su nas saletali da prodamo vino iz podruma. Znaju oni zašto ga žele, ali nama se ovog puta ne žuri, jer imamo stalne kupce. Pored kvalitetnog grožđa za pripremanje dobrog vina važna je čistoća vinskih sudova. Od grožđa iz vinograda sa peska subotičko-horgoške peščare vino ima dvostruku slast – ističe Biro.
U kulturnom programu su se predstavili ansambli horgoškog KUD „Bela »Bartok”, a »bačvarsku himnu« muziciranjem na buretu izveo je Miodrag Munćan Draganče iz banatskog mesta Iđoš.
U okviru „»Dana vina na Svetog Orbana”« održana su stručna predavanja za vinogradare, a posetioci su mogli da degustiraju vina horgoških proizvođača, kao i ona koja su učestvovala u konkurenciji za nagrađivanje. Pod šatrom degustirala su se vina horgoških proizvođača Nandora Biroa i Jene Šerfezea. Pitki „rajnski” i „italijanski rizling” iz bureta Nandora Biroa, mamili su ljubitelje dobre kapljice, a Jene Šerfeze pravi »„horgoško neposlušno”«.
- Vino sam krstio u „»horgoško neposlušno”« prilikom učešća na izložbi vina u Temerinu, jer su rekli da svako vino mora imati ime – priča Šerfeze, predsednik Kluba horgoških proizvođača. – Možda bi mu čak više odgovaralo ime „»horgoško nestašno”«. Pravim ga od mešavine belih sorti grožđa „kevidinke”, „zalađenđe” i „slankamenke”.
Bez obzira na sva nastojanja domaćina da organizacija manifestacije protekne što je moguće bolje, uoči proglašenja rezultata i dodele priznanja u ime Organizacionog odbora etnolog Ištvan Bačkulin iz Horgoša, inače pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, morao je da saopšti neprijatnu informaciju da je neko ukrao pehare za treće mesto, dok su bili izloženi ispred pozornice Doma kulture za vreme trajanja kulturnog programa.

VLADA SRBIJE: CENA HLEBA NEĆE RASTI
Vlada Srbije odlučila je danas da iz Republičke direkcije za robne rezerve ponudi na prodaju pekarima 30 000 tona merkantilne pšenice iz prošlogodišnjeg roda po najnižoj ceni od 8,10 dinara po kilogramu. Prodaja će se obaviti preko Produktne berze u Novom Sadu, preko koje će biti ponudjen i kukuruz roda 2002. godine po najnižoj ceni od 6,50 dinara po kilogramu. Intervencijom iz Republičke direkcije za robne rezerve Vlada želi da utiče da cena hleba ostane na sadašnjem novou, navodi se u saopštenju sa sednice Vlade i poručuje da ima dovoljno i pšenice i kukuruza i da zbog toga nema mesta strahovanju da će cena hleba rasti. (Fonet)

GRAD MALKO OKASNIO SA IMENOVANJIMA
Skupština grada, skoro godinu dana nakon preuzimanja ingerencija nad Domom zdravlja, imenovala je Vasu Petrovića za direktora te ustanove. Pre toga odbornici su sa te funkcije razrešili dr Ljiljanu Švonja. Za direktora Apotekarske ustanove Novi Sad imenovan je dosadašnji v.d .Sava Pavkov. Inače vanredno zasedanje Skupštine grada usledilo je nakon presude Vrhovnog suda Srbije da se Ljiljana Švonja vrati na mesto dirktora Doma zdravlja. Podsetimo ingerencije nad Domom zdravlja, Skupština grada preuzela je juna prošle godine, kada je doneta i odluka da do imenovanja novog, dužnost direktora obavlja direktor Ljiljana Švonja, inače kadar DSS-a. Samo mesec dana kasnije republički ministar zdravlja Tomica Milosavljević potpisuje rešenje o njenoj smeni, premda na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi direktore u Domovima zdravlja imenuje i razrešava osnivač, odnosno u ovom slučaju Grad Novi Sad. To je i razlog sa kojim Švonja podnosi žalbu Vrhovnom sudu, koji presudjuje u njenu korist. Medjutim postavlja se pitanje zašto skupština tek sada, nakon presude Vrhovnog suda, rešava pitanje direktora Doma zdravlja, odnosno ukida v.d. stanje. Gradski ministar za zdravstvo Miloš Lučić kašnjenje od godinu dana pravda činjenicom da je proces preregistracije Doma zdravlja u Trgovinskom sudu završen tek 13. novembra prošle godine. Odbornik DSS Rada Marinkov smatra da je sadašnja odluka gradskog parlamenta legitimna, ali i da se kasni šest meseci, čime je naneta šteta gradu. Medjutim Miloš Lučić i za to kašnjenje nalazi opravdanje, naime on navodi da se republičko Ministarstvo zdravlja tek sada praktično proglasilo nenadležnim, odnosno da je 23. maja, nakon objavljivanja presude Vrhovnog suda, ministarstvo poslalo dopis , u kome se navodi da je grad, u čijoj je ingerenciji Dom zdravlja dužan da obezbedi normalno funkcionisanje te ustanove. Inače medju odbornicima se mogao čuti i stav da je imenovanje Vase Petrovića za v.d. direktora u julu 2002, nakon smene Ljiljane Švonje bilo nezakonito pošto on tada nije ispunjavao uslove, jer je specilizirao tek marta 2000. godine. Medjutim Miloš Lučić navodi da preduslov da kandidat ima najmanje tri godine specijalističkog staža ne važi za v.d. stanje. Prema njegovim rečima Vasa Petrović sada, pošto je prošlo tri godine od njegove specijalizacije, ispunjava sve uslove za direktora Doma zdravlja. I tako je napokon Skupština grada imenovala direktore Doma zdravlja i Apotekarske ustanove Novi Sad. Medjutim nekako se u taj završetak ne uklapa izjava resornog gradskog ministra Miloša Lucica, data u junu prošle godine, da će se imenovanje direktora ovih ustanova obavljati u skladu sa Statutom grada, odnosno, putem javnog konkursa. Kao što smo videli od konkursa ništa, no na taj način bi i onako izostalo imenovanje politički podobnih direktora. (021)

GRAD ĆE BITI ŽEDAN
Gradnja baznog rezervoara na Tatarskom brdu, vredna 40 miliona dinara, jedna je u nizu investicija kojima se pokušava trajno rešiti problem vodosnabdevanja Novog Sada Svi radovi na ovom rezervoaru bice okoncani najkasnije do kraja ove godine, ali se ni tada nece trajno rešiti problem snabdevanja vodom sremske strane grada, tvrdi gradonacelnik Novog Sada Borislav Novakovic. Podsetimo da je gradska vlada nedavno naložila mere štednje na podrucju gradskih opština Novi Sad i Petrovaradin. Predvidjeno je iskljucivanje sa mreže svih koji troše više od 10 kubika po clanu domacinstva. Takodje je zabranjeno zalivanje, navodnjavanje i punjenje privatnih bazena vodom iz gradskog vodovoda. (021)