PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 22. 05. 2003.

OSIGURAVAJUĆA KUĆA KOJA DRŽI KORAK S VREMENOM I SVETOM

Dinamičan razvoj DDOR Novi Sad

Govorili su direktor centra za ekonomsku propagandu DDOR-a Mirko Gezović, pomoćnik generalnog direktora Đorđe Cvejić i direktor Direkcije za osiguranje lica dr Dragan Mrkšić.
- DDOR je lane ostvario premije osiguranja od 7,5 milijardi dinara, dok su ove godine mesečne premije 700 miliona dinara tako da se nastavlja pozitivan trend - istakao je Đorđe Cvejić.- Ovaj prihod ostvaruje 1.600 zaposlenih. Po prihodu od premija osiguranja DDOR je prethodnih godina bio na prvom ili drugom mestu u zemlji. Po drugim kriterijumima, kao što su: kapital, brzina likvidacije i isplata šteta, DDOR je apsolutno prvi u našoj zemlji. U poslovanju se poštuju pravila struke, što daje dodatnu sigurnost osiguranicima. Nema neisplaćenih šteta pravnim licima, a i kod fizičkih lica procenat je veoma mali. DDOR je jedinstven sistem, a to znači da se sve štete, bez obzira da li se radi o Novom Sadu, Beogradu, Topoli ili Nišu, servisiraju sa jednog računa. To je značajno, jer takođe obezbeđuje dodatnu sigurnost osiguranicima. U delatnost DDOR-a ulazi sve ono što se može raditi po važećim propisima kao i ono što će po budućim zakonima biti moguće. Uz to jedini smo osnovali školu osiguranja, a polaznici su mladi ljudi. NJih 150 je do sada prošlo kroz obuku i oni nose posao i sigurnost zajedno sa starijima koji im pomažu.
Za ovu godinu u projektu su dve značajne stvari - prva je vezana za životna osiguranja, a druga za osiguranje motornih vozila i kasko.
- Imamo korespodentske ugovore s mnogim zemljama. Vozila sa našom zelenom polisom servisiraće naši partneri u inostranstvu, što će onima koji se nađu u nevolji biti od velike koristi, a zbog toga osiguranje i postoji. Takođe, je veoma važo da će u dogledno vreme sa svim zemljama u Evropi DDOR imati takve ugovore. Na taj način postaćemo jedini osiguravač u zemlji s tako profilisanim poslom. Ponudili smo i novi kasko. U našoj zemlji velika je starost voznog parka, pa tarifiranje na bazi velikih vrednosti ni naš budžet, a ni taj vozni park, ne mogu da izdrže zato smo omogućili da se osigura i 30 odsto vrednosti vozila. Druga novina je osiguranje traktora koji su neretko učesnici u saobraćajnim nezgodama, a najveći broj ovih mašina je neosiguran. Premija koju nudimo od 700 do nešto više od 1.000 dinara je zaista simbolična naknada a u celini pruža zaštitu vlasniku traktora od posledica saobraćajnog udesa.
DDOR Novi Sad drži apsolutni primat u osiguranju poljoprivrede, to jest useva i plodova, i u ovoj, kao i u velikoj Jugoslaviji. Ne osigurava se manje od 250.000 hektara useva, a nekada i po 300.000 hektara. Politika DDOR-a uvek je bila da se cene osiguranja usklade sa situacijom u agraru i da zemljoradnici izmiruju svoje obaveze onda kada im prehrambena industrija isplati rod.
Direktor Direkcije za osiguranje lica dr Dragan Mrkšić je predstavio dve nove osiguravajuće usluge - dopunsko zdravstveno osiguranje i novo osiguranje života.
- Za dopunskim zdravstvenim osiguranjem postoji izuzetna potreba upravo zbog situacije u kojoj se nalazimo. Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti je u pripremi, a paket zdravstvenih usluga koje pokriva osnovno osiguranje podrazumeva i dopunsko, kojim se u najrazvijenijim zemljama bave pre svega osiguravajuće organizacije. Kako sebe smatramo osiguravajućom kućom koja prati najsavremenije trendove u razvijenim zemljama, u našu ponudu smo odnedavno uvrstili i program dopunskog zdravstvenog osiguranja. On obuhvata ono što najviše brine građane - dodatne troškove kod lečenja teških bolesti i hirurške intervencije.
Onaj ko uplati kod DDOR-a polisu dopunskog zdravstvenog osiguranja, neće morati da brine ko će mu platiti dodatne troškove lečenja. Ovo je dobrovoljno osiguranje, nezavisno od obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Mrkšić je naglasio da je novi program i osiguranje života, koje je dominantno u razvijenim zemljama, a kod nas do sada nije moglo da se razvija na pravi način, jer smo živeli u uslovima hiperinflacije, nestabilnog dinara i niskog standarda.
- Procenjeno je da su se sada stekli uslovi da se krene s ovim atraktivnim programom. Po iskustvima razvijenog sveta ponudili smo osiguranje života, koje već daje dobre rezultate - rekao je Mrkšić. - Ono obuhvata tri ključne funkcije - osiguranje, štednju i dobit. Polisa novog osuguranja života je, u stvari, vrednosna hartija, koja obezbeđuje potpunu zaštitu i sigurno ulaganje novca, s obzirom da se on oplođuje. To sve podrazumeva i garantovanu isplatu ugovorenih suma, uvećanih za učešće u dobiti. Dozvoljeno je dinarsko osiguranje s deviznom klauzulom, ali i samo dinarsko. Tu postoje brojni modaliteti, poznati u svetu. Mogu se osigurati sva lica od 14 do 70 godina, može se zaključiti na pet do 15 i više godina, a premija se može plaćati svakog meseca ili godišnje.
Vrlo brzo, već sledeće nedelje, počinje da se radi program putnog zdravstvenog osiguranja koje je uslov za dobijanje šengenske vize, a od jeseni startuje takozvano dobrovoljno penziono osiguranje. M. D.

MIODRAG KOSTIĆ, VLASNIK „MK KOMERCA” TVRDI

„Imamo još 10.000 tona našeg šećera i nismo prepakivali tuđi”

Vlasnik „MK komerca” Miodrag Kostić tvrdi da ova firma nije prepakivala uvozni šećer i potom ga izvozila kao domaći, jer za to nije ni bilo potrebe, pošto je u Baču, Pećincima i Kovačici proizvedeno 67.000 tona, a izvezeno 47.000 tona. „MK komerc” nije imao nijedan razlog da se bavi reeksportom, jer je bez problema mogao da izveze još 20.000 tona svog šećera, a još uvek na zalihama ima 10.000 tona „slatkog kristala” proizvedenog u tri svoje fabrike, kazao je Kostić uz napomenu da je za nalaze Tržišne inspekcije o dvojnim fakturama saznao iz medija.
- Čačanska firma „Interfrigo” je u tri navrata od nas kupila ukupno 900 tona šećera, od čega 250 tona uvoznog, a ostatak su proizvele šećerane iz Bača i Pećinaca- kazao je Kostić.- Iako po domaćim propisima „MK komerc” nije ni bio dužan da na fakturi navede da li se radi o našem ili stranom šećeru, naša služba je na dnu faktura označavala kada se prodaje uvozni šećer. Zato je na MUP-u i nadležnim organima da utvrde ko je „zakrečio” taj potpis, da li je „Interfrigo” izvozio taj ili drugi šećer i da se sve rasčisti do kraja. To nije naša obaveza, ali boli i smeta što neki zvanični organi nisu propuštali priliku da sa negativnom konotacijom govore da „MK komerc” ima veze sa tim, iako nema nikakve logike da sečemo granu na kojoj sedimo.
Preferencijali EU nisu suspendovani zato što „MK komerc” stručnjacima OLAF-a nije dao na uvid analitički spisak kupaca i vlasničku strukturu, jer je to poslovna tajna, kazao je Kostić i naglasio da je dostavio uvozne i izvozne carinske deklaracije, „iz kojih mogu da se vide putevi šećera i ko su naši kupci”. Da li bi „Koka kola” dala te podatke finansijskoj policiji iz Beograda, upitao je on, uz napomenu da će nadležnim domaćim organima, ako zatraže, dostaviti sve podatke. Na pitanje zašto su eksperti OLAF-a dolazili samo u njegovu firmu, Kostić je ocenio da je to logično, jer je „MK komerc” jedan od najvećih proizvođača, uvoznika i izvoznika šećera. To je bila 57. po redu kontrola u poslednjih nekoliko godina i nikada do sada nisu utvrđene nikakve nepravilnosti, rekao je on.
Ukoliko sankcije potraju, višak od 150.000 tona šećera, što je oko 40 odsto planirane proizvodnje, neće moći da se izveze, tako da će 40 odsto kapaciteta domaća industrija šećera morati da zatvori ili će oni bankrotirati, jer nema teorijske mogućnosti da se šećer prodaje po tri puta nižoj ceni od troškova proizvodnje, istakao je Kostić. On je pojasnio da se bez preferencijala EU šećer može izvoziti samo uz cenu od 203 dolara po toni, dok su troškovi proizvodnje, bez ikakve zarade, u Kovačici 35 dinara, Baču 37, a u Pećincima 41 dinar po kilogramu. Zato će se, smatra on, ukoliko sankcije potraju, proizvodnja ograničiti samo na zadovoljavanje domaćih potreba.
Uz napomenu da je šećeranu u Zrenjaninu zakupio do kraja godine, jer planira da u njoj preradi repu sa 7.500 hektara, Kostić je izrazio spremnost da odmah raskine ugovor o zakupu, ako mu budu vraćene uložene pare. On je kazao i da će Robnim rezervama šećer, preuzet iz te fabrike, vratiti posle sledeće kampanje, „a može i odmah”. Kostić je Vladi RS poslao „pismo o namerama” i sada čeka odgovor, od kojeg zavisi da li će kupiti šećeranu u Bijeljini, koja ne radi od 1992. NJena cena je u međuvremenu sa prvobitne procene od 90.000 maraka znatno redukovana, kazao je on, uz napomenu da je u međuvremenu sa „Helenik šugarom” postao većinski vlasnik i šećerane u Vrbasu, pri čemu je „MK komerc” preko berze kupio 12,5 odsto akcija.
Komentarišući izjavu, sada već bivšeg direktora carine Vladana Begovića, da bi uvođenje izvoznih kvota bilo najbolje rešenje, Kostić je istakao da Begović nije „prava adresa, jer se zna ko je nadležan za to”. Po njegovom mišljenju, do ukidanja preferencijala, što se očekuje 2005. godine, trebalo bi maksimalno povećati domaću proizvodnju i onda od EU tražiti veću kvotu, jer se trenutno šećer u EU izvozi za 620-630 evra, dok je svetska cena samo 203 dolara po toni. Tu razliku neko treba da plati i zato sami ne bi trebalo da ograničavamo sopstveni izvoz, kazao je Kostić, po čijim je rečima i ranije trebalo omogućiti izvoz samo iz šećerana, što bi olakšalo kontrolu.
Kostićeva firma je već pretrpela štetu od 1,8 miliona evra, jer je zbog mraza morala da se preseje repa na 11.000 hektara, od kojih 4.000 nije ponovo ni zasejano. Kostić procenjuje da će ove godine biti proizvedeno od 320.000 do 350.000 tona šećera, plus-minus 10 odsto, pri čemu je plan proizvodnje „MK komerca” sa prvobitnih 150.000 smanjen na najviše 120.000 tona.

MAPA SKRIVENOG SVEMIRA

Kosmički vodonik

Astronomi sa Cardiff Univerziteta su pri kraju kompletiranja istrage o kosmičkom vodoniku, prvobitnom gasu koji se pojavio nakon Velikog Praska i od koga su se formirale zvezde i galaksije koje mi danas vidimo.
Još od 1997. astronomi sa ovog univerziteta uz pomoć svojih australijskih kolega, koriste dva ogromna radio telskopa, 64 m Parkes u Australiji i 76 m Jodrell Bank u Engleskoj za stvaranje atlasa neba po mapi kosmičkog vodonika.
Istrazivanje je važno iz dva razloga. Prvo, noćno nebo u kosmičkoj terminologiji je veoma svetlo tako da se strukture bleđe od neba ne mogu videti optičkim teleskopom ali su zato vidljive radio teleskopom. Ovaj deo "nevidljivog kosmosa" će sada po prvi put biti prikazan. Drugo, nalaženje gasa koji je ostao nakon formiranja svemira bi pomoglo otkrivanju tajni evolucije kosmosa dok se on i dalje širi. Na primer, tim je po prvi put pronašao mlade galaksije koje se još uvek "mešaju" iz prastarog gasa.
Mnogo novih i iznenađujućih otkrića se pojavljuju iz ovog istraživanja da ceo tim konstantno obilazi zemaljsku kuglu prateći otkrića teleskopima u Australiji, Holandiji, Čileu, Južnoj Africi, Kanarima i Hablom.
Vođa tima M. Disney kaže: "Mi se stalno trkamo sa vremenom i protiv radio-interferencije koju stvara čovek a koja će nas uskoro totalno i zauvek "oslepeti" od kosmosa. Mi smo veoma privilegovani, jer se osećamo kao rani navigatori koji naziru nove kontinente po prvi put. Tu su mnoga iznenađenja od kojih mi razumemo samo delić od onoga sa čime smo se suočili. Pravi izazov je razdvojiti šta je zapravo tamo od onoga što mi želimo da nađemo. Ni jedan član tima trenutno ne bi želeo da se nalazi negde drugde".

METEORITI PADAJU NA ZEMLJU NAKON RASPADA MASIVNOG ASTEROIDA

Meteorit

Koristeći fosilne meteorite i prastaro "limeston" stenje u južnim delovima Švedske, geolozi sa Rice Univerziteta su otkrili da je kolosalni sudar u pojasu asteroida pre 500 miliona godina, doveo do čestih padova meteorita na Zemljinu površinu.
Istraživanje je bazirano na analizi fosilnih meteorita i uzoraka "limestone" stenja iz pet švedskih rudnika udaljenih na oko 500 km jedan od drugih.
"Limeston" kamenje je formirano od naslaga na dnu mora u vremenskom razmaku od oko 2 miliona godina a pre 480 miliona godina. Nedirnuti meteoriti su zajedno sa tragovima minerala iz rastavljenih meteorita "hermetički" zatvoreni u ovom "limeston" kamenju koje je time postalo "vremenska kapsula".
"Šta mi radimo je astronomija, ali umesto da gledamo na gore ka zvezdama, mi gledamo na dole ka Zemlji" kaže vođa istraživačkog tima B. Schmitz profesor geologije. Meteoritska aktivnost sada na Zemlji ima prosek od jednog meteorita godišnje koji padne na svakih 12.500 kvadratnih kilometara.
Novo istraživanje je pronašlo da je aktivnost meteorita porasla za 100% u vremenskom periodu kada se "limeston" (čita se lajmston) formirao pre 480 milona godina, nivo aktivnosti koji je bio prisutan na celoj oblasti od 250.000 kvadratnih kilometara na kojoj je vršeno istraživanje.
Nekih 20% meteorita koji padnu na zemlju danas su ostaci veoma velikog asteroida koji planetarni naučnici zovu "L-chondrite parent body". Ovaj asteroid se raspao pre oko 500 miliona godina u najvećem sudaru koji se desio u kasnoj istoriji Sunčevog sistema, veruju naučnici.
Schmitz i njegove kolege traže unikatne vanzemaljske forme "chromite" minerala koji su nađeni samo u meteoritima iz L-chondrite sudara.
Oni su našli da svi celi fosilni meteoriti iz švedskih rudnika lajmstona dolaze iz ovog sudara. Još više, oni su našli odgovarajuću koncetraciju silta i vanzemaljskih chromita veličine peska iz svih pet rudnika, što ukazuje da je meteoritska aktivnost nakon sudara bila procentualno ista po celom regionu.
Istraživanje je pomoglo objašnjenju zašto su Schmitz i njegov tim bili u mogućnosti da sakupe tako mnogo foslinih meteorita iz samo jednog rudnika u Švedskoj tokom poslednje dekade. Foslilni meteoriti sačuvani u kamenju su ekstremno retki. Do sada ih je nadjeno svega 55, a Schmitz-ov time je našao 50 od njih.
Sshmitz veruje da je moguće da su slične koncetracije fosilnih meteorita prisutne po celom svetu u lajmston naslagama koje su se formirale u vremenu nakon sudara asteroida. On kaže da je počeo da skuplja sredsta koja će mu omogućiti potragu za dokazima u Kini i Južnoj Americi.

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 22. 05. 2003.

MIODRAG KOSTIĆ NAJAVIO TUŽBU PROTIV DNEVNIKA
Vlasnik kompanije MK komerc Miodrag Kostić najavio je tužbu protiv Dnevnika zbog negativnog pisanja o njemu u poslednjih nekoliko nedelja. Dnevnik u današnjem broju navodi da je Kostić najavio tužbu, jer su mu napisi u tom listu "naneli priličnu štetu i ugrozili neke kreditne aranžmane". (Dnevnik)

SKOK KURSA EVRA
Nagli pad vrednosti dinara u odnosu na evro koji se dogodio pre dva dana nema veze sa politickom turbulencijom u nasoj zemlji, ocenio je guverner Narodne banke Srbije Mladjan Dinkic. Promena kursa posledica je pada vrednosti dolara, "jer kada god dolar oslabi evro ojaca", rekao je Dinkic za drzavnu televiziju, dodajuci da se situacija od juce stabilizuje i da vrednost evra u odnosu na dinar pada. Prodajni kurs za evro bio je 66.4, a danas je 66 dinara. (beograd.com)