NENAD ČANAK U POSETI HRVATSKOJ

Impuls privrednoj saradnji

Novi Sad: Nakon prekjučerašnje posete spomen-obeležju u Jasenovcu i polaganja venaca nevinim žrtvama fašizma, predsednik Skupštine AP Vojvodine Nenad Čanak nastavio je radnu posetu Republici Hrvatskoj, kaže se u saopštenju Pokrajinskog izvršnog veća.
Predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić, primio je predsednika Čanka sa saradnicima i u dužem, srdačnom razgovoru razmenjena su mišljena o aktuelnoj političkoj situaciji u Hrvatskoj i Vojvodini, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. Predsednik Mesić posebno se interesovao za rezultate akcije “Sablja” nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, još jednom izrazivši ogorčenje zbog atentata.
Bilo je reči o statusu nacionalnih zajednica, kako Srba u Hrvatskoj, tako i Hrvata u Vojvodini. U sklopu decentralizacije i demokratizacije Srbije, predsednik Mesić interesovao se za mesto i ulogu Vojvodine u budućem ustavu Srbije. Visok stepen saglasnosti postignut je i u vezi s privrednom saradnjom, uz obostranu konstataciju da ovakvi susreti mogu biti novi impuls za unapređenje privredne aktivnosti.
Predsednik Čanak je nakon susreta s predsednikom Mesićem imao sastanak sa Zlatkom Tomčićem, predsednikom hrvatskog Sabora. Osnovna tema ovih razgovora bila je međugranična saradnja, ublažavanje viznog režima radi bržeg i lakšeg protoka ljudi i robe, piše u saopštenju PIV-a.

BLOKADA PUTEVA U OKOLINI SREMSKE MITROVICE I ZRENJANINA

Kroz Srem preko sela

Sremska Mitrovica: Nezadovoljni sremski ratari i prevoznici, kojima zrenjaninska šećerana duguje ogromne pare za isporučenu šećernu repu prošlogodišnjeg roda, juče su ostvarili svoju pretnju i kod Sremske Mitrovice tačno u 9 sati traktorima i kamionima blokirali obe trake autoputa Beograd-Zagreb. Iako je bilo sporadičnih žučnih rasprava i objašnjenja s vozačima kamiona, autobusa i automobila, do podneva većih incidenata nije bilo, baš kao ni dužih kolona, jer je korektna saobraćajna policija kod rumske i kuzminske petlje počela da vozila s autoputa preusmerava na alternativne putne pravce preko sela u sremskomitrovačkoj i rumskoj opštini.

Početak masovnih protesta? Poslednji događaji mogu biti inicijalna kapisla za početak masovnih protesta vojvođanskih seljaka jer će ova godina biti posebno kritična. Nije reč samo o naplati ovih potraživanja, već i o suši, uvozu pšenice, privatizaciji kojom se prodaje zadružna imovina i ukupno teškom položaju poljoprivrede koja i dalje presudno utiče na društveni proizvod ove zemlje. Zašto da se kola i dalje lome samo na seljaku? Zato od Vlade Srbije tražimo da u Novom Sadu održi sednicu na kojoj bi se razmatrala samo aktuelna situacija u poljoprivredi - izjavio je juče u Sremskoj Mitrovici predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Đorđe Bugarin. Po njegovim rečima, aktuelna vlast nije izvukla pouku iz prošlogodišnjih događaja u mitrovačkoj šećerani kada su u nju upali nezadovoljni seljaci i na silu uzeli šećer za koji su imali vlasničke listove. Ponavlja se priča da su u ovakvom sistemu zaštićeni dužnici a ne poverioci, seljaci kojima je potreban svaki dinar za zasnivanje nove proizvodnje.

DANAS POČINJE VELIKI GODIŠNJI SABOR SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Na pomolu preraspodela eparhija

U Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, u prisustvu arhijereja iz zemlje i rasejanja, danas počinje veliki godišnji sabor koji se održava svake godine u maju. Sveti arhijerejski sabor, kojim predsedava patrijarh Pavle, uvek se održava van očiju javnosti, i informacije koje nakon njega dođu do građana po pravilu su šture. Ove godine se u samoj pripremi mogu naslutiti teme o kojima će se raspravljati, moguće - i koplja lomiti.
Kako nam je rekao istoričar religije Živica Tucić, po pravilu se prvo nekoliko dana podnose izveštaji o radu crkve u svim eparhijama. Iznose se mišljenja o položaju naroda, svetinjama i drugim stvarima od velike važnosti. Teme o kojima bi mogle da se povedu duge, možda i žučne rasprave, slede tek nako oficijelnog dela.
Kako se očekuje, glavna tema rasprave Sabora biće nova teritorijalna podela eparhija.
- Većina eparhija je prevelika i njima je postalo gotovo nemoguće upravljati iz jednog mesta - kaže Tucić. - Ako uzmemo da eparhije u Valjevu, Beogradu, Banatu, Šapcu, Valjevu, Požarevcu imaju između 500. 000 i milion vernika, zaključak se sam nameće.
Crkveni krugovi procenjuju da je optimalan broj vernika u jednoj eparhiji do 250.000, kao što je to slučaj u Eparhiji vranjskoj, gde ima 50 parohija, i svi parosi se međusobno poznaju i sarađuju. Rasprava o ovom problemu će sigurno zauzeti veliki deo Sabora, pošto i među episkopima, po tom pitanju, naravno postoji podela. Nekolicina nazočnih će se teško odreći dela teritorije na kojem stoluju. Protivljenja podeli ima od tajnih do javnih, ali je sva prilika da će nova organizacija dobiti izgled već nakon Sabora, jer se neki od vladika i sami zalažu za to. Prema nekim izvorima, vladika šabačko-valjevski Lavrentije je jedan od njih.
Po nekim mišljenjima, prva na udaru će se naći Beogradsko-karlovačka arhiepiskopija koja će, moguće, biti deljena na tri dela. Sledi Šabačko- valjevska, koja bi se prepolovila, zatim Niška i Žička.
Prema nepotvrđenim vestima, spominje se i nova severnobačka eparhija. Ukoliko Sabor odobri ovakvu podelu, SPC će morati da iz monaških redova povuče nove vladike, dok će neka pomeranja dosadašnjih biti sasvim izvesna.
Jedna od “vrućih” tema koje, sasvim izvesno, očekuju učesnike sabora biće i poseta velikodostojnika SPC, na čelu s episkopom bačkim Irinejom Vatikanu. Kako tvrde ljudi bliski Sinodu, sudeći po dosadašnjim reakcijama ovaj čin će se teško pravdati pred nekim episkopima, među kojima je najglasniji Artemije. Ono što je poslanstvo SPC uradilo svojim odlaskom u prestonicu Katoličke crkve, moraće da odobri ili opovrgne Sabor, i tu se očekuju žestoke polemike.
“Slučaj Pahomije” i pored nekih očekivanja neće biti jedna od tema Sabora sve dok sud ne utvrdi odgovornost ovog episkopa. I pored velike prašine podignute u javnosti na ovu temu, bilo kakav zaključak o tom slučaju neće biti prezentovan u šturom saopštenju SPC na kraju Sabora, sve da ovaj i raspravlja o tome.
“Raskol” u Pravoslavnoj crkvi, u kojoj makedonski deo želi samostalnost, svakako je goruća tema za Sabor. Prema nepotvrđenim vestima, nekoliko predstavnika MPC je nedavno boravilo u Beogradu na sastancima koji je trebalo da dovedu do nastavka pregovora. Kako se u crkvenim krugovima priča, iako nema potrebne pozicije, MPC postavlja izvesne uslove o kojima će se raspravljati na Saboru, a koji kasnije mogu samo da proizvedu još tvrđi stav SPC.
Položaj Srba u državi i svetu, a posebno na Kosovu i Metohiji, te veronauka u školama i neke druge teme teško će doseći viši nivo na Saboru od pukog izveštaja. Veronauka u školskom sistemu, uvedena na prečac i danas odaje utisak da se još uvek nije došlo do prave koncepcije i jedinstvenog dugoročnog programa po kojem bi SPC u budućnosti nastupala kada je obrazovanje dece u pitanju.

CEO NOVI SAD BEZ VODE 24 SATA
Zbog priključenja cevovoda sa dovodnikom sirove vode koji ide preko montažno-demontažnog mosta, sva naselja na području gradskih opština Novi Sad i Petrovaradin, koja su priključena na gradski vodovod, ostaće bez vode 24 sata. Radovi počinju u utorak, 13. maja u 22 sata, a biće završeni u sredu, 14 maja u isto vreme, saopštavaju u "Vodovodu". U tom preduzeću navode da će tada biti obavljena i rekonstrukcija pumpne stanice "Liman". U snabdevanje Novosadjana vodom biće uključena pumpna stanica na Štrandu i sedam cisterni koje će biti upućivane u delove grada gde bude najpotrebnije, pojašnjava tehnički direktor "Vodovoda" Siniša Djurović. On dodaje da će biti otvoreni interventni bunari na Novom naselju i Detelinari. Iz "Vodovoda" upozoravaju gradjane da vodu iz javnih bunara ne koriste za piće, ali da je mogu koristiti kao tehničku vodu. Takodje, preporučuju sugradjanima da blagovremeno obezbede dovoljne zalihe vode za piće i kuvanje. Povodom najavljenog dvadesetčetvoročasovnog isključenja vode i upozorenja iz Vodovoda da voda iz javnih bunara nije za piće, Radio 021 saznaje da, prema analizama sektora za higijenu Instituta za zaštitu zdravlja, voda iz većine javnih bunara mikrobiološki nije rizična po zdravlje. Doktorka Marija Jevtić navodi da su ispravni bunari na Limanu 4, ulica 1300 kaplara, Banović Strahinje i Balzakovoj, na Limanu 3 u parku, kod Spensa na Bulevaru Cara Lazara, bunar kod crkve Snežna Marija, na potezu Tekija, na putnom pravcu Petrovaradin - Sremski Karlovci, na Ribarskom ostrvu kod Udruženja ribolovaca i restorana Sajam, zatim ulicama Gogoljevoj, Alberta Tome, Masarikovoj i Jožefa Marčoka. Mikrobiološki neispravan bio je bunar na Ribarskom ostrvu. Neki od bunara kao što su u Jodnoj banji i Masarikovoj ulici imaju povećanu koncentraciju hlorida i ne odgovaraju pravilniku o kvalitetu vode za piće, upozorava doktorka Jevtić. Ona dodaje da voda koja je ispravna na bunaru, to više ne mora biti ako se čuva pod neodgovarajućim uslovima i preporučuje oprez. Naše stanovništvo ima naviku da uzima veće količine vode i čuva ih po nekoliko dana što nije dobro. U neodgovarajućim posudama i na neodgovarajućem mestu može doći do razvoja bakterija, pa takvu vodu gradjani mogu da koriste kao tehničku vodu uz prethodno prokuvavanje, savetuje doktorka Jevtić. Javno komunalno preduzeće "Stan" obaveštava skupštine stanara da je zbog nestanka vode u utorak, 13. maja potrebno bar desetak minuta pre 22 sata isključiti pumpu za vodu. Iz ovog preduzeća upozoravaju sugradjane da provere da li su zatvorene sve slavine u stanu. U sredu, 14. maja pumpe u podstanicama treba uključiti desetak minuta po zvaničnom objavljivanju da su radovi završeni. U slučaju potrebe, gradjani mogu da se obrate JKP "Stan" na telefone 20-866 i 20-234. Podsećamo gradjane da u periodu nestanka vode, isključe svoje bojlere. (021)

SPS O AFERI OPAČIĆ
Član komisije Skupštine grada za ispitivanje "afere Opačić" iz redova SPS Bosiljka Raca, našla je velike nepravilnosti u vezi sa tim slučajem, saopštio je predsednik gradskog odbora SPS-a Svetislav Krstić. On kaže i da je ta stranka nezadovoljna radom komisije jer se sednice održavaju bez prisustva medija, odnosno javnosti. "Očigledno je da se neko plaši da istina izadje na videlo kad je reč o mahinacijama kakve se u Novom Sadu ne pamte", kaže Krstić. (021)