Posle jednonedeljnog boravka na Sajmu Art/Expo, o kojem smo Vas opširnije izvestili, praznujemo uskršnje i prvomajske praznike kao i većina naših sugrađana. Novosadski jedriličarski klub Vojvodina, ugostio je nekoliko klubova iz Srbije na već tradicionalnoj Uskršnoj regati za klasu Optimist. Dva dana najmlađi jedriličari odmeravali su svoje takmičarske mogućnosti na prvoj ovogodišnjoj regati, pre prvomajske regate za državno prvenstvo na Paliću. Generalni sponzor BK Telekom priredio je predivne poklone pobednicima i najmlađim učesnicima u vidu mobilnih telefona sa karticama i kreditima, kao i paketom sportske odeće. Predivno prolećno vreme izmamio je i prve ribolovce na obale Dunava. Upravo na Dunacu za vreme regate zabeležili smo trofejni ulov našeg sugrađanina.

SREMSKI KARLOVCI

Uskršnja liturgija u Sabornoj crkvi

Najveći hrišćanski praznik, Uskrs, proslavljen je u Sremskim Karlovcima u pravoslavnim hramovima svetim liturgijama, uz prisustvo velikog broja građana. Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornoj crkvi služio je njegovo preosveštenstvo episkop sremski gospodin Vasilije s karlovačkim sveštenstvom, tokom koje je Svetonikolajevskim hramom nebrojano puta odjekivao tropar Hristos u slavu Vaskrsnuća gospoda Isusa Hrista.
Po tradiciji na liturgiji je pročitana Poslanica njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla. Srećan i blagosloven praznik vernicima poželeo je vladika Vasilije, nakon čega je podelio uskršnja jaja. Više od hiljadu jaja ofarbano je i pripremljeno za darivanje naroda u sva tri pravoslavna hrama. Jaja su deljena i na Vaskršnjem jutrenju u Sabornoj i Gornjoj crkvi i na svetoj liturgiji u Donjoj crkvi, koja je služena u nedelju u dva sata po ponoći.

VASKRŠNJI SUSRETI DIJASPORE I OTADŽBINE

Zove matica, a ne maćeha

Beograd: Predstavnici vlasti u Srbiji i privrednici poručili su juče dijaspori da je stvoren ambijent za investiranje u domaću privredu, i izrazili nadu da će u budućnosti biti uspostavljena bolja komunikacija “među ljudima u rasejanju i iz matice”.
Centralna manifestacija “Vaskršnjih susreta dijaspore i otadžbine”, koji će trajati narednih nekoliko dana, održana je u Domu Vojske Srbije i Crne Gore, u prisustvu visokih zvaničnika, predstavnika Vojske SCG, Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), i predstavnika dijaspore.
Pokrovitelj susreta, predsednik Skupštine državne zajednice Srbije i Crne Gore Dragoljub Mićunović, rekao je da je u protekle dve godine bilo dosta kontakata vlasti sa dijasporom, ali i velikih očekivanja.
“Mi smo očekivali više ulaganja u našu privredu, što je neophodni kiseonik za ovu državu, jer nama privreda stoji. Mi smo pred opasnošću da se pretvorimo u državu koja će biti stalno na nekoj humanitarnoj pomoći”, poručio je Mićunović.
On je izrazio nadu da će se rešiti sva pitanja koja su do sada bila bez odgovora, “uz obostran interes naših ljudi u svetu i u Srbiji”.
Vlada Srbije nastaviće put tragično nastradalog premijera Zorana Đinđića koji je želeo modernu, demokratsku i u svetu uvažavanu Srbiju, koja će brinuti o svim svojim građanima, ma gde se oni nalazili, istakao je republički ministar pravde Vladan Batić.
Batić je istakao da Srbija mora nastaviti svoj put ka porodici evropskih naroda i objasnio da “vlade dolaze i odlaze, a da je Srbija večna”.
On je poručio da je “Srbiji ovde” danas potrebna “Srbija tamo”, gde su pamet, uticaj, veze i kapital, i da se nova država neće odnositi prema svojima u inostranstvu kao maćeha.
Batić je najavio i donošenje Zakona o dijaspori, kojim će se rešiti sva sporna pitanja u vezi sa biračkim pravom, vojnom obavezom i uslovima ulaganja u privredu.
Milan St. Protić, koji je najavljen kao sekretar vladine Agencije za dijasporu, najavio je da će Agencija ubuduće biti spona u komunikaciji između otadžbine i dijspore. On je rekao da predstoji veliki posao rešavanja problema vezanih za dijasporu.
“Prvi zadatak Agencije biće da se dođe do tačnih podataka o tome koliko je Srba u inostranstvu, šta rade, gde im deca studiraju... Drugi će biti poboljšanje komunikacije između poslovnih ljudi u svetu i državnih organa. Treći zadatak je da pronađemo gde nam je ‘pamet’ koja je otišla iz zemlje u proteklih deset i više godina”, rekao je Protić.
Okupljenima su se između ostalih obratili i načelnih Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore Branko Krga, princ Aleksandar Karađorđević i predsednik SANU Nikola Hajdin.
Ovogodišnje susrete dijaspore i otadžbine organizovali su Privredna komora Srbije i Jugoslavije, Asocijacija “Srpska veza” i Srpsko lekarsko društvo. (Beta-FoNet)

NAŠA GRAĐEVINSKA OPERATIVA UČESTVOVAĆE U OBNOVI IRAKA

Povratak na stara gradilišta

U posleratnoj izgradnji, čija vrednost se procenjuje oko 100 milijardi dolara, naše firme će moći da učestvuju samo kao podizvođači i to u najviše polovini ugovorenih poslova. - Za dobijanje poslova formirano nekoliko punktova, prijave danas, 6. i 8. maja za izgradnju električnih sistema, vodovoda, luka i aerodroma, u čemu su se naši neimari već dokazali na iračkim gradilištima Građevinarstvo je proteklih decenija bilo među malobrojnim delatnostima koje su bez stimulacija i kreditiranja uspele da ostvare značajan devizni priliv. Najveći obim radova, koji je prelazio 90 odsto, izvodio se u zemljama u razvoju - Libiji, Iraku i Alžiru, a kasnije je usledilo i područje ZND. Najbolji rezultat je zabeležen 1983. godine, kada je ostvaren ukupan prihod od 2,62 milijarde USA dolara.
Sudeći po razgovoru srpskog premijera Zorana Živkovića i državnog sekretara SAD Kolina Pauela prilikom njegove nedavne posete našoj zemlji, naša građevinska operativa učestvovaće u obnovi Iraka i ponovo dobiti priliku da poveća devizni priliv. Republički ministar urbanizma i građevina prof. dr Dragoslav Šumarac kaže da će u Iraku najpre započeti obnova stanova, škola i bolnica, za šta su naši neimari spremni, jer su se na tom području dokazali.
- Potvrđeno je da postoji povoljna politička klima u pogledu mogućnosti učešća firmi iz Srbije i Crne Gore u obnovi Iraka - kažu u Ministarstvu građevina. - Ministarstvo spoljnih poslova zadužilo je sva naša diplomatsko-konzularna predstavništva u značajnim centrima - Vašingtonu, NJujorku, Londonu, Madridu i Rimu da ispitaju mogućnosti učešća u konkretnim aranžmanima.
Inicijalna vrednost neophodnih radova u Iraku procenjena je na oko 80 do 116 milijardi USD, međutim, firme iz Srbije i Crne Gore moći će da se uključe samo kao podizvođači. Procene su da će oni učestvovati sa 50 posto vrednosti svih ugovorenih poslova, što je još uvek dobra prilika i da se zaposli višak kapaciteta i da se zaradi.
Predsednik Saveza građevinskih inženjera i tehničara Srbije mr Milan Đoković kaže da poslovi jugoslovenskih građevinskih preduzeća u inostranstvu obuhvataju širok obim usluga - od istraživanja i izrade studija i projekata, do neposredne izgradnje pojedinačnih ili kompletnih objekata. U inostranstvu su građena ili projektovana hidroenergetska postrojenja, elektrane i brane svih vrsta i veličina, objekti za korišćenje voda, meliorizacija zemljišta, sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje, javni, stambeni, turistički, zdravstveni, sportski i drugi objekti, saobraćajnice - prvenstveno za drumski saobraćaj, mostovi, tuneli, aerodromi, luke i pristaništa, razni industrijski objekti i oni specijalne namene.
Objekti hidrogradnje obuhvataju hidroenergetske i hidromelioracione sisteme, a najsloženije za izgradnju su brane raznih tipova, dovodni tuneli i obloženi odvodni kanali. Velik broj ovih objekata izgrađen je u zemljama Afrike, Azije i Južne Amerike, a naši projektanti i graditelji najpoznatiji su u Libiji, Maroku, Tunisu, Alžiru, Iraku, Jordanu, Kipru i Peruu. Izgradnjom brana i kanala oživele su neplodne pustinje ovih zemalja - dobile su vodu neophodnu za poljoprivrednu proizvodnju. Među njima se ističe vodozahvatni sistem agrokompleksa Duđeila u Iraku na 70.000 hektara i ustava kod Basre za regulaciju plovnog puta. Vredna pažnje je i hidroelektrana “Behma” i termoelektrana Al šamal kod Mosula. Naši građevinari poznati su u inostranstvu, takođe, po lukama i pristaništima. Među brojnim pomorskim lukama koje je izgradila specijalizovana građevinska organizacija “Ivan Milutinovć - PIM” je i Um Kasr u Iraku. Naši neimari izgradili su i žile - kucavice ove zemlje. Kroz nepreglednu pustinju protežu se savremeni autoputevi najvišeg ranga, a obale spajaju mostovi naših majstora. Među njima su dva koje je gradila “Mostogradnja”: drumski most “Faludža” na reci Eufratu sa sedam otvora, dug 512 metara, te most “Jusufija” na autoputu broj 1, sa 16 polja, dužine 686 metara. Uz aerodrome u Jordanu, Libanu, Kuvajtu, Siriji, Panami, Ugandi, naši neimari gradili su ih i u Iraku.
Milan Đoković ocenjuje da vrednost radova u inostranstvu na objektima visokogradnje predstavlja polovinu vrednosti svih izvedenih radova. Duga je njihova lista, a na njoj su, između ostalih, i kompleks devet zgrada u Bagdadu i zgrada BAAS partije u istom gradu. Naša preduzeća projektovala su objekte, koje su izvodile naše firme, među kojima je hidroelektrana “Hemren” u Iraku.
Jugoslovenima su Iračani rado poveravali izgradnju za njih veoma značajnih objekata, poput onih za vojne namene. Naša preduzeća izgradila su zgradu Ministarstva naftne industrije, a nosili su i programe revitalizacije naftne i hemijske industrije. Sve do “Pustinjske oluje”, u Iraku postojala je svojevrsna koloniju od oko 10.000 građevinara, koji su svoje kampove i gradilišta napuštali, kako se svedoci prisećaju, često i u vrlo dramatičnim uslovima. Ostali su nenaplaćeni brojni radovi i vredna građevinska oprema, koju je kasnije, navodno, koristila iračka građevinska operativa. Zato će se prilikom ponovnog povratka naših neimara u tu zemlju morati rešiti i pitanje iračkog duga. Ministar Šumarac kaže da je upravo učešće u obnovi Iraka prilika za to.

GALJAK: POTREBNA SU PRAKTIČNA DELA A NE TEORETISANJE
Portparol visokog predstavnika Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, Kristina Galjak, izjavila je da je pismo predsednikaSrbije i Crne Gore Svetozara Marovića Uniji, o neophodnosti brže evropske integracije, značajan doprinos debati koja se trenutno vodi u Briselu, ali da su "potrebna dela, a ne teoretisanje"."Na samitu 21. juna u Solunu EU će se sastati sa liderima svih balkanskih zemalja i uputiti im jasnu poruku da sve države tog regiona mogu da postanu članovi EU, rekla je Galjak za BBC i naglasila da ono što Evripa želi da vidi to je u kolikoj meri su te države spremne da se uključe u evropske institucije". "Potrebna su nam praktična dela a ne teoretisanje. Jedno od tih praktičnih dela jeste i obezbedjivanje ekonomske harmonizacije izmedju Srbije i Crne Gore i to u roku koji smo zajednički postavili", istakla je Galjak.(FoNet)

PITIĆ: DINKIĆEV PREDLOG KRAJNJA VARIJANTA
Srbija i Crna Gora do sada su usaglasile više od dve trećine carinskih pozicija, a do 1. maja Srbija će predložiti crnogorskim kolegama akcioni plan kojim bi trebalo da se usaglase i ostale sporne tačke u regulisanju carinskih odnosa, rekao je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić.. Komentarišući izjavu guvernera narodne banke Mladjana Dinkića za magazin "Ekonomist" da Srbija mora zatražiti odvojen proces asocijacije i stabilizacije u Evropskoj uniji, jer je nemoguće očekivati brzu harmonizaciju carinskih sistema sa Crnom Gorom, Pitić ističe da bi trebalo sačekati šta će se desiti sa predlozima koji su trenutno na stolu, i tek negde na kraju razmišljati o strategiji o kojoj je govorio guverner Dinkić. Što se tiče poreza Pitić kaže da će se o tome još razgovarati u utorak, a da će u sredu republička vlada sigurno usvojiti nekoliko uredbi koje će zaštititi interese Srbije i uskladiti sisteme dve republike, što je "upravo doprinos akcionom planu".(FoNet)

U NOVOSADSKOM KAZINU MILOŠEVIĆ DAVAO UPUTSTVA SARADNICIMA
Zaštićeni svedok Tužilaštva Haškog tribunala C-48 danas je na sudjenju bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću izjavio da je u martu 1993. godine prisustvovao sastanku na kojem je optuženi, pošto je obavešten da je u Istočnoj Slavoniji i Baranji "teren očišćen od Hrvata", ocenio da je "glavni deo posla obavljen". Svedok C-48 je rekao da je osam godina bio saradnik Službe državne bezbednosti (SDB) i da je 1993. bio direktor novosadskog kazina "MP Rojal", gde je održan sastanak kojem su, pored Miloševića, prisustvovali tadašnji direktor RTS Milorad Vučelić, potpredsednik Pokrajinskog odbora SPS Radovan Pankov, istaknuti policijski funkcioner Mihalj Kertes, načelnik SDB Srbije Jovica Stanišić, šef novosadskog centra SDB Milovan Popivoda i vlasnik kazina Veselin Vesko Vukotić. C-48. je izjavio da je na sastanku u prostorijama kazina Stanišić konstatovao da je u Istočnoj Slavoniji i Baranji "teren očišćen od Hrvata", posle čega je Milošević, navodno, rekao: "Glavni smo deo posla obavili. Nastavite tako, samo suptilno. Svedok je izjavio da je Milošević pitao Kertesa da li je komandant Srpske dobrovoljačke garde Željko Ražnatović Arkan pod kontrolom i da je, kada je dobio potvrdan odgovor, rekao: "Sada su nam potrebni takvi ljudi, ali niko ne sme da pomisli da je jači od države". C-48 će svedočenje nastaviti sutra. (FoNet)