JUČE ZASEDALA NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE

Pritvor do 60 dana, kazne se sabiraju

Beograd: Skupština Srbije završila je juče načelnu raspravu o Predlogu zakona o načinu i postupku promene Ustava Srbije i odmah započela objedinjenu načelnu raspravu o setu zakona o pravosuđu. Dan kada će se glasati o Predlogu zakona o načinu i postupku promene Ustava biće određen naknadno.
Predstavljajući izmene seta pravosudnih zakona, ministar pravde Vladan Batić rekao je da je najznačajnija izmena u zakonu o suzbijanju organizovanog kriminala uvođenje policijskog pritvora od 30, odnosno 60 dana, a u krivičnom zakonu to što je umesto do sada jedinstvene kazne za više krivičnih dela predloženo uvođenje kumulativne kazne.
On je istakao da su predložene drastično povećane kazne za sve koji su umešani u lanac proizvodnje i prodaje narkotika, te da je predloženim izmenama predviđeno i da samo posedovanje droge bude tretirano kao krivično delo. Najmanja kazna za proizvodnju i prodaju narkotika biće pet godina zatvora, a predloženo je i da u domaće zakonodavstvo bude uvedena konfiskacija imovine, kao i institut “osobito teškog slučaja”.
Skupština je razmotrila Predlog zakona o načinu i postupku promene Ustava Srbije, koji predviđa donošenje novog Ustava do kraja leta, kao i njegovo potvrđivanje na referendumu. Na predlog Odbora za ustavna pitanja, Skupština je odlučila da se o tom zakonskom predlogu raspravlja samo u načelu i o integralnom tekstu, odnosno da poslanici ne podnose amandmane na pojedina rešenja. Ta odluka je izazvala oštre kritike poslanika opozicije koji su zatražili da se Administrativni odbor izjasni da li je Odbor za ustavna pitanja prekršio ovlašćenje samim predlogom koji oduzima pravo poslanicima da podnose amandmane.
Opozicioni poslanici su ocenili da rasprava bez prava na podnošenje amandmana “nema smisla”. Ministar pravde Srbije Vladan Batić, koji se nalazi na čelu Komisije koja je izradila Predlog zakona, naveo je da je takvo rešenje predložene iz želje da novi Ustav bude što pre usvojen i kako bi se izbegle maratonske rasprave. Prema tom predlogu, novi Ustav Srbije treba da napiše posebna komisija sastavljena od 20 poslanika Skupštine Srbije, po tri predstavnika skupština Vojvodine i Kosova i tri predstavnika Vlade Srbije. Sve članove buduće ustavne komisije biraće Skupština Srbije.
Poslanici opozicije oštro su kritikovali takav predlog ocenjujući da će na taj način građani biti duplo predstavljani, kao i da izvršna vlast ne treba da ima svoje predstavnike. Prema rečima opozicionih poslanika, na taj način se obezbeđuje dodatni broj predstavnika DOS-a, umesto da komisiju čine predstavnici parlamenta, srazmerno broju poslanika. Opozicija je takođe kritikovala predloženo zakonskom rešenje prema kojem, da bi bio usvojen, novi Ustav treba da podrži 126 poslanika Skupštine Srbije (parlament ima 250 mesta), ali i da ga potvrde građani na referendumu. Predlaže se da na referendum treba da izađe najmanje 50 odsto plus jedan upisan birač, a smatraće se uspelim ako ga podrži više od polovine izašlih.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov zatražio je da se novi Ustav usvaja dvotrećinskom većinom u parlamentu, ocenivši da na ovaj način “dobijamo nestabilan ustav koji se menja kako se menja i vlast”. Mihajlov je rekao da Srbiji treba novi Ustav, kao akt diskontinuiteta i izgradnje pravne države, optuživši DOS da je predložila zakon kojim sebi produžuje vlast, a Srbiji agoniju. Prema rečima predsednika Stranke srpskog jedinstva (SSJ) Borislava Pelevića. Ustav koji bude donet prostom većinom neće biti “dugog veka” i zato će ta stranka glasati protiv zakonskog preloga.
Komisija za izradu zakona o načinu i postupku promene ustava predložila je da za izradu nacrta novog ustava bude određen rok od 60 dana, za javnu raspravu dodatnih 45 dana, a posle toga još 15 dana za izradu konačnog predloga Ustava.
Na početku jučerašnje sednice, Skupština je odlučila da vodi objedinjenu načelnu raspravu o predlozima izmena Zakona o organizovanju i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Zakona o Visokom savetu pravosuđa, o javnom tužilaštvu, Krivičnog zakona SRJ, Krivičnog zakona Srbije i Zakona o oružju i municiji. Po hitnom postupku, na dnevni red je stavljen i izbor članova Radiodifuznog saveta. (Beta)

JUČE NA TOPČIDERSKOM GROBLJU U BEOGRADU

Sahranjen Ivan Stambolić

Beograd: Bivši predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić sahranjen je juče u porodičnoj grobnici na Topčiderskom groblju u Beogradu, uz najviše državne i vojne počasti i u prisustvu više stotina građana. Opraštajući se od Stambolića Boško Kovačević, član Odbora za oslobađanje Ivana Stambolića formiranog neposredno po njegovoj otmici, kazao je da će odgovornost i krivicu za smrt Ivana Stambolića biti teško utvrditi, kao i ko su nalogodavci i inspiratori, ko je prikrivao tragove o njegovom nestanku i “ponašao se indolentno prema upornim zahtevima da se utvrdi istina”. On je rekao da će istina o tome biti potiskivana “dokle god bude dominirala Srbija gomile, laži, osionosti, isključivosti”, jer je Stambolić pripadao “drugoj Srbiji zbog koje su mu uzeli život”, ali i da sada ostaju “vera i nada da se druga Srbija ipak rađa”.
Glavni i odgovorni uradnik dnevnog lista “Danas” Grujica Spasović rekao je da je prošlo gotovo hiljadu dana od otmice Ivana Stambolića do trenutka kada je pronađen njegov leš. Ocenivši Stambolića kao most između dveju istorijskih epoha, on je kazao da je i bivša vlast u Srbiji imala “paničan strah od druge obale” i da je zbog toga “most morao da bude eliminisan”.
Od Ivana Stambolića potresnom pesmom oprostio se i njegov brat Miloš Stambolić, kao i istoričarka Latinka Perović, koja je istakla da je Stambolić ubijen zbog svojih političkih uverenja, ali da i dalje ostaje pitanje kome je bilo potrebno to ubistvo.
Sahrani su, osim rodbine i prijatelja, prisustvovali visoki funkcioneri Srbije i Crne Gore - premijeri Zoran Živković i Milo Đukanović, savezni ministar za etničke zajednice Rasim LJajić, potpredsednici vlade Srbije Miodrag Isakov, Žarko Korać i Dušan Mihajlović, bivši premijer Republike Srpske Milorad Dodik i mnoge druge političke i javne ličnosti. (Beta)

NESVAKIDAŠNJA NESREĆA U JEVREJSKOJ ULICI

Preživeli svi učesnici teške saobraćajke

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila juče oko 12 sati u Jevrejskoj ulici, niko, na sreću, nije poginuo, a povređene su tri osobe. Povrede su zadobili Jelena Vekić (1968), Svetlana Vekić (1966) i Josip Lithel (1930). Nakon zbrinjavanja na hirurškom odeljenju Kliničkog centra, na lečenju su zadržani Jelena Vekić i Lithel.
Do nesreće je došlo kada je autobus GSP-a, koji je vozio na liniji broj dva, dolazeći iz centra grada, kod pešačkog prelaza u blizini Gajeve ulice prešao na drugu traku puta i udario automobil u kome su bile Svetlana i Jelena Vekić.
Prema izjavi jednog od putnika u autobusu, vozilo je prešlo na drugu stranu ulice, u pokušaju da izbegne starijeg čoveka koji je, ne gledajući, počeo da prelazi ulicu. Vozač nije uspeo da izbegne pešaka, već ga je zakačio prednjim delom, a zatim, preko metalne ograde, prešao na drugu kolovoznu traku i “zalepio” “opel vektru”(NS 102 - 459) za stub javne rasvete na uglu Jevrejske i Ulice Vase Pelagića. Ubrzo se oko jezivog prizora okupila poveća gomila prolaznika koja je pomogla da se autobus pomeri unazad, nakon što su putnici izašli iz njega. U isto vreme, žena koja je sedela na mestu suvozača uspela je da izađe iz automobila lakše povređena, dok je žena za volanom ostala zarobljena u smrskanom vozilu.
U gunguli koja je usledila, čulo se da su ženi u autu povređene noge. Dotle, na drugoj strani ulice, starac je ležao na kolovozu, dok je nekolicina okupljenih pokušavala da mu pomogne. Nakon deset- petnaest minuta, stigla je ekipa Hitne pomoći i dok su jedni pomagali ženi u automobilu, drugi su pružali pomoć povređenom starcu. Dok su ga odnosili u ambulantna kola, bilo je primetno da čovek diše. Posle Hitne pomoći, na lice mesta došli su i vatrogasci, isekavši delove automobila koji su smetali i, uz savete lekara, uspeli da izvuku povređenu ženu iz automobila. U međuvremenu, saobraćajci su pokušavali da pomere okupljene dalje od mesta nesreće, ali im to nije pošlo za rukom sve dok povređeni nisu zbrinuti.
I dok su okupljeni imali svako svoju verziju događaja, dotle su se svi složili da je smrskani automobil u takvom stanju da je teško pomisliti da je neko preživeo. Autobus ga je udario u bok, a drugom stranom je udario banderu, koja se iskrivila. Strana automobila bliža autobusu je bila skroz iskrivljena, tragovi praha za gašenje požara su bili svuda po zgužvanoj haubi, ali je, kako rekosmo, sve prošlo bez žrtava. Posle 45 minuta autobus je krenuo ka garaži, a saobraćaj je kroz Jevrejsku, koja je za vreme spašavanja unesrećenih bila zatvorena, normalizovan. Zgužvani automobil, pokidana ograda na pešačkom ostrvu i krvava mrlja na mestu gde je udaren pešak, svedočili su da se tu dogodila nesreća.

ĐELIĆ: NAFTNA INDUSTRIJA JE MAFIJAŠKA
Ministar finansija Srbije Božidar Đelić izjavio je da je sektor naftne industrije u proteklom periodu bio "duboko mafijaški" i dodao da zbog toga u naredne dve godine ne treba očekivati totalnu liberalizaciju u tom sektoru. "Vaš sektor je u proteklom periodu bio duboko mafijaški i najtruliji sektor u ovoj ekonomiji", kazao je Đelić na seminaru koji je organizovala Jugoslovenska asocijacija za naftu i gas. Prema njegovim rečima, putem provizija koje su se u proteklom periodu naplaćivale za uvoz gasa ili od šverca nafte, ostvarivale su se šest do sedam puta veće zarade za mafiju nego od šverca cigareta. "To je razlog zbog čega kompletna liberalizacija u oblasti nafte ne dolazi u obzir", kazao je on i dodao da će "rat protiv mafije" u domenu nafte koji je Vlada Srbije započela u protekle dve i po godine biti nastavljen. Ministar je poručio NIS-u da u "mesecima koji dolaze, očekuje izuzetnu pažnju od strane poreske uprave i vlade" i istakao da će Vlada Srbije "vrlo pažljivo pratiti da NIS ne favorizuje svoj uvoz sirove nafte u odnosu na druge" učesnike na tržištu nafte. (FS)

PRIVEDENI ACA TOMIĆ I RADE BULATOVIĆ
MUP Srbije je saopštio da su privedeni doskorašnji načelnik vojne službe bezbednosti Aco Tomić i Rade Bulatović, savetnik za bezbednost predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice. Oni su uhapšeni u okviru akcije "Sablja" pošto su pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala otkrili da su se u periodu pre atentata na premijera Srbije Zorana Djindjica, oni videli sa Miloradom Lukovićem Legijom i Dušanom Spasojevićem. Takodje je utvrdjeno, da su izjave koje su Tomić i Bulatović prethodno dali policiji tokom istrage - neistinite, kaže se u saopštenju MUP Srbije. (FoNet)