REPORTERI „DNEVNIKA” SA PRIPADNICIMA VOJSKE SCG NA ADMINISTRATIVNOJ LINIJI S KOSOVOM I METOHIJOM

Patrole za mirniji san

Kratak vojnički raport s administrativne linije Srbije i Kosova i Metohije glasio bi da je situacija tamo mirna i pod kontrolom. Dok je vojna armada i pažnja svetske javnosti usmerena na Irak, posetili smo one koji su takođe s metkom u cevi, ali na nekoj drugoj liniji razdvajanja, na Balkanu, u Srbiji.
Što je jug Srbije, odnosno Pčinjski okrug, ponovo u žiži domaće i delom međunarodne javnosti krivci su albanski teroristi koji su se ove zime ponovo probudili. Nekadašnji pripadnici terorističke organizacije sada su obukli druge uniforme, uzeli su i novo ime. Puške uglavnom ćute, ali zato albanski teroristi sve češće podmeću mine i druga minsko-eksplozivna sredstva. Na meti su im uglavnom pripadnici srpske žandarmerije. Vojsku, za sada, ne diraju, ali to ne znači da đavo spava.
Glavna opasnost po našu vojsku i policiju dolazi s Kosova. Zato naše snage bezbednosti nastoje da što čvršće zatvore administrativnu liniju i tako spreče prelivanje terorizma s Kosova na jug centralne Srbije. Na prvoj stopi su pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore, žandarmerija je malo u dubini teritorije. Čuvanje administrativne linije, povereno je jedinicama Prištinskog korpusa. Duž 240 kilometara administrativne linije nalazi se 21 baza VSCG. U organizaciji Uprave za moral Generalštaba VSCG posetili smo bazu “Kadrova čuka”, u kojoj se nalaze pripadnici 243. mehanizovane brigade iz Vranja.
Posle desetak kilometara vožnje magistralnim putem što od Vranja vodi prema Bujanovcu, Preševu i državnoj granici, skrećemo desno i ulazimo u selo Vrtogoš. Tu je i kraj asfaltnog puta. Na kraju sela je komanda bataljona. Posle kraćeg upoznavanja s komandantom, kapetanom prve klase Zoranom Naskovićem, nastavljamo put. U blizini sela je i vojno strelište, gde smo zatekli grupu vojnika na redovnom gađanju iz puške. Tu gde se odvaja put za strelište dovučeno je vozilo žandarmerije (ili bolje rečeno njegovi ostaci) koje je 23. februara kod sela Muhovac naletelo na protivtenkovsku minu i tom je prilikom poginuo žandarm Milan Vujović.
Put dalje vodi kroz planinu prema Muhovcu, Ornici i drugim selima. Vozilo teško savladava blatnjavi put. Ipak, bez problema stižemo na prevoj Uši. Na tom mestu su balisti u Drugom svetskom ratu, postavivši mu zasedu, masakrirali jedan partizanski odred... Na prevoju Uši put desno vodi prema Ornici, Muhovcu i dalje u Kosovsko Pomoravlje, a levo do baze VSCG “Kadrova čuka. Pošli smo levo. Na nekih stotinak metara je punkt žandarmerije. Par kilometara napred je baza “Kadrova čuka”. Put izrovan od terenskih vozila.
- Ovim putem prolaze samo vojna vozila - objašnjava naš domaćin, pomoćnik komandanta za moral Prištinskog korpusa pukovnik Radojko Nikolić. - Ovaj i druge puteve napravili smo za naše ali i za potrebe lokalnog stanovništva. Za dve godine izgradili smo više od 120 kilometara puteva u ovim nepristupačnim planinskim terenima.
Posle skoro 45 minuta vožnje, stižemo u bazu “Kadrova čuka”. To je sektor B Kopnene zone bezbednosti. Otkud sad to, kad je KZB ukinuta pre dve godine!? “Kopnena zona bezbednosti nije ukinuta, ona je samo relaksirana, odnosno dozvoljen je boravak naše vojske i policije u njoj, ali je za tu teritoriju i dalje nadležan Kfor”, objasnio nam je kasnije načelnik štaba 243. mehanizovane brigade potpukovnik Milan Mojsilović.
- Ovde smo na nadmorskoj visini od 891 metar - objašnjava komandant Prvog bataljona kapetan prve klase Zoran Nasković. - Ovaj prostor kontrolišemo primenom pravila granične službe kroz izviđačko-patrolnu i zasednu delatnost, a sprovodimo i dubinsku kontrolu teritorije. U poslednjih godinu dana albanski teroristi su nam tri puta postavljali mine, a bilo je i pojedinačnog otvaranja vatre na naše vojnike. Niko, srećom, nije stradao.
Kapetan Nasković i zamenik komandira baze Dejan Stojanović objašnjavaju nam položaj na kojem se nalazimo. Ispred nas je selo Breznica, sa više od 1.200 žitelja, i odmah iza njega je tzv. administrativna linija. S platoa ove baze, kao na dlanu, u daljini se vide Novo Selo, Odanovci, Rogačica, koji pripadaju Kosovu. Desno, nekako uklješteno, vidi se Muhovac. Sve su to sela s čisto albanskim življem, pojašnjava nam Nasković, koji je u KZB od 1999. Ovo je neka vrsta tromeđe Vranje - Bujanovac - Kosovska Kamenica.
Uz ovu bazu, Prvi bataljon ima i “Ornicu” kao i bazu za intervencije u Gornjem Vrtogošu. Kažu, do sada nisu pokrenute. Ali, ne daj bože da krenu...
Vojnici i starešine smešteni su u veoma komfornom objektu - kontejneru. Do decembra 2001. bili su u zemunicama, a onda su dobili udobniji smeštaj. Tu imaju tople spavaonice, kuhinju, trpezariju, sanitarne čvorove... “Ovo ti je ‘kontejner sa pet zvezdica’”, reče u šali jedan vojnik. Oni su zadovoljni boravkom u ovoj bazi.
- Sve je isto, kao u kasarni, čak i bolje, jer nas je manje. Jedina mana je što nema izlaska u grad - kaže vojnik “s kvotom 055” Jovan Hajdin, izbeglica iz Vojnića, koji živi u Zemunu. - U ovoj bazi sam već tri meseca i mogu da kažem da su napori veliki. U patrolama prepešačimo 10 - 15 kilometara s teretom od najmanje 12 kilograma. Ove zime dodatnu teškoću predstavljale su nam i dosta niske temperature i sneg. Patrole nikad ne idu istim putem. Ni u isto vreme, da teroristi ne bi otkrili našu šemu. Prolazili smo i kroz sela, doživljavali smo uvrede, naročito od dece, ali pregrmeli smo sve to.
U ovoj bazi je na odsluženju vojnog roka i jedan “stranac” - vojnik Zlatko Stakić rođen u Ulmu, u SR Nemačkoj ali je došao u Srbiju da odsluži vojsku. NJegovi roditelji su 1969. iz Subotice otišli na privremeni rad u Nemačku i tamo i ostali.
- Malo mi je sve ovo neobično - kaže Zlatko, koga smo zatekli na stražarskom mestu u krugu baze. - Smatrao sam da je moja obaveza da odužim dug prema domovini mojih roditelja. Nije mi teško, ovde sam se brzo uklopio u kolektiv, stekao mnogo novih drugara. Kada odslužim vojsku, a ostalo mi je još 79 dana, vraćam se u Nemačku.

ZAVRŠEN PRVI FESTIVAL ADVERTAJZINGA

Najbolja ideja iz Studija „Žanetić”

Prvi festival ideja, jedini međunarodni advertajzing festival u našoj zemlji koji se održavao u okviru Sajma medija, svečano je zatvoren dodelom nagrada najboljim kreativnim stvaraocima.
”Zlatna ideja”, glavna nagrada Festivala, pripala je Marketing studiju „Žanetić”, za advertajzing kampanju za (re)konstrukciju pojedinačne, kolektivne i društvene svesti o toleranciji.
Svi radovi svrstani su u pet kategorija, stiglo ih je ukupno 262, a po rečima predsednika žirija Mikloša Biroa, bilo je teško odlučiti koji su najbolji. Nagrada za njeb dizajn pripala je Soul Flower Production, iz Srbije i Crne Gore za web site www.bassivty.net. Rad The Interceptor agencije Lowe Digitel iz Hrvatske, proglašen je za najbolji u kategoriji grafičkog i primenjenog dizajna.
Tim talenata iz Srbije i Crne Gore dobio je nagradu u kategoriji Radija za This Greek juice, a u kategoriji televizije, nagrađena je serija spotova za „Epson” štampače CAN Advertising iz Srbije i Crne Gore.
- Da bi se napravila reklama potrebna je ideja. Oglas bez ideje je kao auto bez goriva, teško se pokreće i nigde ne stiže - rekao je direktor Festivala Miloš Jovanović.

PRAZNIK ŽENA U STAROM NOVOM SADU

Uvažavane, na ulici defilovale

Novosađanin Živko Štrboja sačuvao sliku na kojoj je tridesetih godina prošlog veka zabeležen defile žena povodom 8. marta.
Defileom na ulicama Novog Sada obeležen je praznik žena, 8. mart, tridesetih godina prošlog veka. Predvodnice i organizatorke ovog skupa su bile tadašnje službenice Gradske kuće, advokatskih kancelarija i drugih gradskih institucija.
Fotografiju iz ovog vremena sačuvao je sugrađanin 96-godišnji Živko Štrboja.
- Sećam se da je moja tetka Nevenka Mihajlović, koja je tada bila sekretar gradonačelnika Sagmajstora, imala dvadeset pet godina. Ona je s još nekim ženama organizovala ovu manifestaciju. Šetale su ulicama grada, a potom su organizovale kulturno -umetnički program u Gradskoj kući, gde ih je i gradonačelnik primio - seća se Štrboja.
Nakon toga, osnovano je Udruženje žena. Okupljale su se i raspravljale o ženskim temama i rešavanju problema u vezi sa statusom žena u našem društvu. Muškarci su, kako kaže Štrboja, poštovali žene. Uvažavali su njihova prava i ne seća se da se tetka požalila na reakcije muškaraca u toku povorke. Od tada su svake godine poklanjali cveće ili neke suvenire, kako bi se osećale praznično.
- Nekoliko godina kasnije, pre Drugog svetskog rata, starije žene viđenijih ljudi u gradu, okupile su se u organizaciju “Kora hleba”. Idejni tvorci su bili stari knjižar Geca Kon i njegova supruga. Okupljale su se nekoliko puta godišnje u Sokolskom domu, sakupljale novac i pomagale sirotoj deci - kaže na kraju Živko Štrboja.

SA VIZAMA, ALI LIBERALNO
Povodom predstojeceg uvodjenja viznog rezima prema nasoj zemlji, madjarski premijer Peter Medjesi najavio je da ce uciniti sve kako novi rezim gradjane, a posebno vojvodjanske Madjare, ne bi odvratio od putovanja i od odrzavanja komunikacije. "Mi smo spremni da za drzavljane Srbije i Crne Gore obezbedimo sve one povlastice koje su moguce u okvirima sengenskih propisa, a planiramo da obezbedimo oslobodjenje od viza za sluzbena putovanja, umeren iznos taksi za vize, vize sa najduzim mogucim vazenjem, izdavanje viza koje omogucuju visekratno putovanje i boravak, oslobodjenje od taksi ili njihovo smanjivanje za ucesnike umetnicke, naucne i kulturne saradnje i podrsku omladinskom turizmu i razmeni djaka utvrdjivanjem nizih izdataka, kazao je premijer Madjarske. (B92/021)

MADjARI ODUSTAJU OD DVODOMOG PARLAMENTA, ALI...
Pokrajinski ministar za nacionalne manjine Tamas Korhec izjavio je da je Savez vojvodjanskih Madjara (SVM) spreman da se, pod odredjenim uslovima, odrekne ideje o dvodomoj pokrajinskoj Skupstini u Osnovnom zakonu Vojvodine. U slucaju da se parlamentarna vecina opredeli za jednodomu skupstinu, SVM ce zahtevati da nacionalne manjine dobiju garantovane mandate u parlamentu – kazao je Korhec, pojasnjavajuci da u tom slucaju zastupljenost manjina u skupstini ne bi zavisila samo od izbornih rezultata. " On je dodao da to znaci da bez manjinskih poslanika vecina ne bi mogla da donosi odluke o onome sto dotice identitet manjina, kao sto je, recimo, ukidanje manjinskih skola ili kulturnih ustanova. (021)

POCINJE VELIKI POST
Veliki Vaskrsnji post, najveci i najduzi post u pravoslavnoj veri, pocinje sutra i trajace do Vaskrsa, koji se ove godine slavi 27. aprila. Sve vaseljenske pravoslavne crkve, a medju njima i one koje vreme racunaju prema novom Gregorijanskom kalendaru, zajedno proslavljaju Vaskrs i postuju ista pravila Velikog Casnog posta. Zajednickim slavljem naglasavaju se kanonsko jedinstvo pravoslavnih i razlike koje ih dele od ostalih hriscanskih crkava. (021)