vojvodina.com
arhiva
|
Preduga zima, sa najviše mrzlih dana, dojadila je i bogu i ocu. Prvo otopljenje donelo je suve kolovoze ali i nove nedaće u saobraćaju, ovoga puta zbog nesavesnosti vozača. Prebrza i nekontrolisana vožnja, dovela je i do ove nesreće, u beogradskoj kapiji u Petrocaradinu. Ova kapija decenijama služi kao poligon hrabrosti, mladih i drčnih vozača. Prolazak kroz levu kapiju poznat je u žargonu kao novosadski rulet. Bezbroj saobraćajnih udesa sa smrtnim posledicama traju već odavno a danas kada smo preplavljeni polovnim ali jakim automobilima iz uvoza, rizik se u danima vikenda i provoda povećava. Ovaj BMW parkiran na zaštitnoj ogradi od prošle noći, vrlo je jeftino prošao. Kako će proći sledeći?
|
|
|
|
|
|
DEVETNAESTA TURINSKA KOBASICIJADA BILA I PROŠLA
Selo okićeno kobasicama
Turija - Drugi dan 19. turinske kobasicijade po mnogima je bio najzanimljiviji deo ovogodišnje manifestacije, s obzirom na to da je zvezda programa bila “najveća od najvećih” dosadašnjih džinovskih kobasica iz Turije, koja je ovoga puta dužila neviđenih 2.019 metara i težila oko dve tone! Da bi se napravio ovaj suhomesnati mamut, kojeg su ljudi iz “Ginisove knjige rekorda” ponovo ignorisali, bilo je potrebno 40 tovljenika i dvodnevni trud 16 profesionalnih mesara, predvođenih legendarnim turinskim mesarom.
Miroslavom Medurićem Čikom, u čijoj klanici je, pre 19 godina i počela čitava priča o kobasicijadi. Nažalost, bez verifikacije “Ginisovaca”, i ova kobasica će biti samo nezvanično najduža na svetu, ali ne zadugo, jer Turinci za sledeću, jubilarnu 20. kobasicijadu, najavljuju da će prevaliti i magičnu dužinu od tri kilometra. Pa tako sve dok ne dobiju zasluženo mesto među drugim neverovatnim poduhvatima kojih su ljudi mogli da se sete...
|
|
|
Uz konfete ispaljivane iz pirotehničkih topova, kobasica merena kilometrima na centralnu binu ispred Mesne zajednice stigla je na viljuškaru, u posebnom, providnom bazenu, a prvi ju je načeo sinčić gradonačelnika Novog Sada Borislava Novakovića, koga su šaljivi Turinci umotali u nekoliko metara “kobaje” i rekli mu da poruči mami kako bi i tata, uz malo vežbe u Turiji, mogao da pravi ovakve kobasice. Novaković je, kao specijalni gost ovogodišnje kobasicijade, u Turiju stigao s predsednikom Izvršnog veća AP Vojvodine Đorđem Đukićem, koji je poručio da se sada uverio da se u Turiji zaista prave najveće kobasice na svetu i da bi voleo da ponovo dođe i iduće godine. Obojica su na poklon dobili odgovarajuće bele, mesarske kape i mantile sa simbolima kobasicijade, ali i čuvene turinske brice, mada se samo Đukiću ispunila želja da dobije britvu sa drškom žute boje, dok se Novaković morao zadovoljiti zelenom, s obzirom na to da je crvenu, uz šeretski osmeh, odbio. Naravno, gosti su darivani i sa po desetak metara kobasice, a kada su Turinci čuli da će one biti prosleđene Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, odrezali su im još koji metar.
Po završetku ovog ceremonijala, “turinski mamut”, kojeg predsednik Upravnog odbora kobasicijade Svetozar Srdanov voli da zove “najdužom i najlepšom kobasicom na svetu”, prodavao se po ceni od 180 dinara za metar, koji teži oko kilograma. Ovo je izazvalo veliko interesovanje oko 20.000 posetilaca, koliko ih je tog dana prošpaciralo Turijom.
I dok se na centralnoj bini smenjivao bogat kulturno-umetnički program, u kojem su učestvovali razni horovi, folklorne grupe i plesni ansambli, radoznalci pristigli iz gotovo svih krajeva Srbije i Crne Gore, ali i iz inostranstva, mogli su uživati i u šetnji glavnom turinskom ulicom, koja je bila načičkana štandovima sa veoma šarolikom ponudom. Kako i dolikuje, najviše je bilo onih koji su prodavali sve raspoložive vrste mesa i mesnih prerađevina, tako da su na sve strane visile šunke, pečenice, kobasice i kuleni, ali nisu zaostajali ni trgovci slatkišima i dečijim igračkama. Naravno, njima uz rame, nalazili su se i prodavci raznolikih suvenira sa znamenjima Turije i trgovci koji su raspolagali širokom ponudom noževa i britvi, jer kažu da verovatno nema Turinca koji sa sobom ne nosi bar jedan “perorez”, tako da su i mnogi gosti poželeli da se bar na trenutak osete Turincima. Doduše, bilo je i onih koji su “gađali” posebne afinitete turista, tako da su se na nekoliko tezgi mogli naći i automehaničarski kombinezoni, kozmetika i lekoviti biljni preparati, ali i ženske tanga-gaćice. Sve vreme kobasicijade na platou ispred amaterskog pozorišta “Branislav Nušić” kuvao se svinjski paprikaš, topila se mast i pravili se čvarci, kojih kao da ni nikada nije bilo dosta pridošlim gostima.
U popodnevnim satima na red došlo nadmetanje za “Najčoveka” kobasicijade, u kojem je pobedila ljudina od 230 kila, Nikola Dubajić iz Vajske, za koga je jedva pronađen dovoljan broj tegova za protivtežu na vagi. Tako je prošlogodišnji šampion Jovan Janković iz Budisave morao da ustukne s pobedničkog postolja, jer je bio težak čitavih deset kilograma manje. Kako nam je objasnio nakon takmičenja, za sve je kriva dijeta, koju je držao poslednjih meseci i zbog koje je i skinuo tih desetak kila, koliko mu je nedostajalo da se i ove godine okiti neuobičajenim priznanjem. Ipak, obojica su dobila podjednake nagrade - po 12 kilograma turinske kobasice. Ništa manje zanimljivo bilo je i takmičenje u brzom jedenju kobasice, u kojem je trijumfovao momak kome je to i prošle godine već pošlo za rukom, sedamnaestogodišnji stokilaš iz Sente Nikola Stanišić. On je tri kobasice pojeo za ravno 55 sekundi, a za “Dnevnik” je objasnio da je njegova tajna u tome što komade mesa guta bez žvakanja, zbog čega je dobio na brzini u odnosu na konkurente. Drugoplasirani je bio već proglašeni “Najčovek”, a treće mesto je zauzeo domaći favorit Darko Damjanović.
Kao i svake godine, i ova Turinska kobasicijada je imala humanitarni karakter, tako da će većina zarade biti poklonjena humanitarnim organizacijama, kojima je to najpotrebnije. Kako stvari stoje, radi se o sasvim solidnom novcu, jer, kako reče Čika, “pojelo se jako mlogo , a samo bog sveti zna koliko je tačno mesa i kobasice planulo tokom kobasicijade, jer ja i pored najbolje volje nisam uspeo da saberem”.
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 02. 03. 2003.
|
|
CARINICI I DALJE STRAJKUJU
Radnici carinske sluzbe poceli su pre tri dana akciju pojacanih mera nadzora i kontrole robe i putnika, nezadovoljuni visinom zarada i trazeci da plate budu isplacivane najmanje u visini januarske plate sve do konacnog definisanja statusa Uprave carina. Carinski sindikat saopstio je danas da se akcija nastavlja, kao i da se "niko od nadleznih funkcionera" nije oglasio i pozvao predstavnike tog sindikata na pregovore. U saopstenju Carinskog sindikata se navodi da je na granicnom prelazu sa Bugarskom "Gradina" prosek zadrzavanja kamiona sedam do osam sati, dok je na granicnom prelazu sa Hrvatskom "Batrovci" prosek zadrzavanja kamiona oko 50 sati, uz, kako se navodi, "nepregledne kilometarske kolone" u oba pravca. Carinski sindikat najavio je da ce se akcija nastaviti do "konacnog ispunjenja zahteva" u pogledu definisanja statusa carinske sluzbe, kao i u pogledu nivoa zarada. (Freeserbia)
STIZE PET MILIONA EVRA
Skupstina Srbije je usvojila odluku kojom se daju garancije Evropskoj banci za obnovu i razvoj za zajam od 5 miliona eura Novom Sadu. Ta sredstva ce biti upotrebljena za nekoliko projekata koji ce pospesiti stanje vodovodne i kanalizacione mreze na teritoriji Novog Sada. Odluka o davanju kontragarancija od strane Skupstine Srbije je doneta posle osam meseci od potpisivanja ugovora izmedju grada i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovim su se stvorili uslovi da sredstva u visini od pet miliona eura napokon stignu u Novi Sad. JKP "Vodovod i Kanalizacija" je previdelo da sa tim novcem realizuje nekoliko projekata. Izgradnja lokalnog precistaca vode za podrucje Kaca i Budisave, sanacija kanalizacije u ulici Djordja Rajkovica, izmestanje kolektora kod Rafinerije i gradnja fabrike vode na sremskoj strani grada. Direktor Vodovoda Sinisa Djurovic kaze za Radio 021 da je najblizi realizaciji projekat izmestanja kolektora sa podrucja Rafinerije. Djurovic kaze da ce do pocetka otplate zajma juna 2005. biti realizovani svi projekti. Od tada, pa sve do 7. decembra 2015. godine grad ce svakih sest meseci otplacivati kredit u jednakim ratama od po 225 hiljada evra. Inace, svi poslovi koju budi finasirani novcem Evropske banke za obnovu i razvoj ce ici na javne tendere. (021)
DINKIC: PLATNI PROMET I DALJE U DEVIZAMA
Narodna banka Srbije nije nezadovoljna sto ce se platni promet sa Crnom Gorom i dalje obavljati u devizama, izjavio je guverner NBS Mladjan Dinkic. "Srbija ima suficit u trgovini sa Crnom Gorom, koji omogucava priliv u devizne rezerve NBS, tako da nismo nezadovoljni takvim platnim prometom", kazao je Dinkic. On je dodao da je NBS predlozila Centralnoj banci Crne Gore da svojim privrednicima da mogucnost da biraju da li ce promet obavljati u dinarima ili devizama. (B92)
|
|