PREDSEDNIK SO KANJIŽA LAJOŠ BALA O PROTOKOLU DEVET OPŠTINA NA SEVERU VOJVODINE

Ukinuti veštačke okruge

Ideja o protokolu o saradnji devet opština na severu Vojvodine, od kojih u osam najveći politički uticaj i lokalnu vlast imaju kadrovi Saveza vojvođanskih Mađara, začeta je još pre dve godine a prvo zeleno svetlo dali su joj odbornici Skupštine opštine Kanjiža. Potom je protokol dobio podršku bez većih primedbi i buke u Adi, Senti, Bečeju, Čoki, Malom Iđošu, Bačkoj Topoli i Novom Kneževcu, ali najviše je zapelo u Subotici, “prestonici” ove regionalne tvorevine, oko koje se i ovih dana ponovo podiže politička prašina. Dok oni kojima smeta ovo povezivanje iznose svoje tvrdnje i sumnjičave pretpostavke o ciljevima saradnje, prepoznajući grupisanje na nacionalnoj osnovi, čelnici SVM-a kategorično odbacuju optužbe o navodnim secesionističkim namerama.
U tekstu je naznačeno da opštine-potpisnice sarađuju u cilju ostvarivanja svojih programa razvoja, zadovoljavanja određenih potreba od zajedničkih interesa i rešavanja drugih pitanja na osnovu dobrovoljnosti, uzajamnosti i solidarnosti. Naznačeno je da se za realizaciju ovih ciljeva mogu udruživati sredstva i obrazovati zajednički organi, organizacije i službe.
Predviđaju se neposredni kontakti i drugi oblici dogovaranja: na mesečnim sastancima, konsultacijama stručnih službi organa uprave, putem zajedničkih podnesaka, predloga, sugestija i slično nadležnim ministarstvima i drugim organima u cilju rešavanja pitanja od zajedničkog značaja za potpisnike Protokola, putem izrade zajedničke strategije razvoja opština- potpisnica sporazuma i preduzimanje aktivnosti za realizaciju dogovorene strategije, kao i putem zajedničkog nastupa prema međunarodnim organizacijama. Predviđeno je da se ostvarenje konkretnih ciljeva i zadataka reguliše posebnim aktima ili ugovorima između potpisnika Protokola.
- Iako je od usvajanja Protokola u SO Kanjiža prošlo dve godine došlo se tek do začetka, a konkretne saradnje još nije bilo. Prvi konkretni vid saradnje smo predvideli da ostvarimo osnivanjem fondacije “Bezbednost za sve građane”, jer je po našem mišljenju u ovom trenutku to veoma važno. Lokalne samouprave bi trebalo da dobru sarađuju u ovoj oblasti, nezavisno od toga koje su veroispovesti i nacije građani na ovim prostorima, jer svi moraju imati pravnu i imovinsku sigurnost. Zbog toga smo i hteli da započnemo saradnju u ovoj oblasti, jer i sudovi, tužilaštva i svi ostali valja da rade svoj posao besprekorno. Iako je ranije dogovoreno da ćemo zajednički planirati vodosnabdevanje, komunalije, zaštitu životne sredine još nismo napravili ništa, baš zbog toga što nismo mogli doći do sredstava donatora koji bi nam značajnije pomogli. Slične probleme s komunalnim otpadom imamo u Bečeju, Kanjiži, Subotici, Novom Kneževcu i drugim opštinama. Zajednički su nam i problemi zagađenosti Tise i nema nikakve veze da li tu žive ili ne žive Mađari. To su naši zajednički problemi i zato hoćemo zajednički da ih rešavamo - kaže predsednik SO Kanjiža i savezni poslanik SVM-a Lajoš Bala Laci.
Dosad nije mogao da se ostvari pomak, jer su se uvek našle snage u jednoj, dve ili tri opštine, gde su sa praktičnih oblika saradnju nastojali da prebace na politički teren, a reč je o praktičnim i konkretnim stvarima, koje moramo realizovati zbog naših građana, tvrdi Bala.
- Zbog toga smo i započeli ovu saradnju, jer je to naša ingerencija, koju moramo sprovoditi do kraja. Ove nedelje predviđen je novi sastanak predstavnika opština, jer moramo razgovarati o zajedničkim problemima, kao na primer o tome zašto nije sprovedena odluka opštinskih skupština na osnovu prikupljenih potpisa iz peticije građana (potpise su prikupljale druge stranke) u vezi sa okrugom. Džabe smo se mi složili da bi trebalo da postoji jedan jedini statistički okrug za područje Vojvodine. Postojeće, veštački stvorene okruge treba ukinuti, jer samo troše pare građanam a rezultata nema, nezavisno da li je reč o Severnobačkom, Severnobanatskom ili nekom drugom. Okruzi su veštačke tvorevine i mi smo za to da se ukinu, i da se dozvoli lokalnim samoupravama da se na osnovu zajedničkih interesa, same organizuju na terenu – kategoričan je Bala.
Ostvarivanje Protokola, ukazuje Bala, najveći je problem u subotičkoj Skupštini gde je dokument dva puta skidan sa dnevnog reda, jer ne postoji zajednička politička volja da se usvoji.
- Oni koji upućuju zamerke da je saradnja koja se predviđa. Protokolom grupisanje na nacionalnoj osnovi, ne gledaju stvarnost. I u drugim zemljama, kao recimo u Španiji, ima primera policentrične ili asimetrične decentralizacije, ali to ne pravi nikakve smetnje državi. Nije reč ni o kakvoj secesiji, nego o tome da možemo jednostavnije i bolje da radimo, a to neće da prihvate oni koje opterećuju nacionalni predznaci. Bojazan i rezervu iskazuju baš one partije koje imaju nacionalna polazišta – ukazuje naš sagovornik.

POČELA PROSLAVA 120 GODINA POSTOJANJA PRUGE SUBOTICA-NOVI SAD

Teretna stanica - Muzej železnice

- Četiri pruge u Vojvodini ove godine slave 120 godina postojanja, a među njima je i pruga Subotica - Novi Sad, koja je 5. marta 1883. godine puštena u rad - rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare održanoj u Teretnoj železničkoj stanici, viši savetnik u Železničko - transportnom preduzeću Beograd Milan Vučinić. Prema njegovim rečima, proslava jubileja će u gradovima kroz koje prolazi pruga: Subotici, Vrbasu i Novom Sadu trajati sedam dana.
- U velikoj sali putničke železničke stanice, danas u 17 časova biće otvorena izložba likovnih radova učenika Saobraćajne škole i izložba pod nazivom “Mini -železnica”, na kojoj će biti izložene stare marke i fotografije sa motivima železnice. Izložbu će otvoriti potpredsednik Skupštine grada Nada Bregun - rekao je Vučinić. Sat kasnije, na istom mestu predstaviće se knjiga Kulturno - istorijskog društva “Pčesa” -“Pruge i vozovi Vojvodine”, a promociju će otvoriti član Izvršnog odbora grada zadužen za kulturu i obrazovanje Robert Kolar.
Proslava će se nastaviti u ponedeljak 3. marta, kada će u velikoj sali Srpskog narodnog pozorišta u 12 časova biti održana svečana akademija, koju će otvoriti predsednik Skupštine grada Borislav Novaković.

Najgušća železnička mreža u Evropi Prva pruga u Srbiji izgrađena je 1854. godine, a povezivala je vojvođansko mesto Jasenovo sa Bazjašem - lukom na Dunavu. Početkom 20. veka, prema rečima Vučinića, Vojvodina je imala najgušću železničku mrežu u Evropi, a sledile su je Nemačka i Engleska.

Na godišnjicu, u sredu 5. marta, u 12 časova ispred Limanske pijace, gde je nekada bila prva putnička železnička stanica, član Izvršnog odbora grada zadužen za saobraćaj i puteve Siniša Bubnjević će otkriti spomen - obeležja. Kako je “Dnevnik” već pisao biće postavljena dva bareljefa simbola železnice i putovanja, koja su nekad krasila staru stanicu i jedan signalni znak sa dve katarke.
Centralna svečanost održaće se istog dana na putničko - železničkoj stanici između 13.30 i 16 časova kada treba da stigne voz iz Subotice.
Kako je rekla direktorka za zaštitu spomenika kulture grada Donka Stančić, teretna stanica sa svim zgradama će ovih dana biti stavljena pod zaštitu grada, a planira se njena rekonstrukcija i otvaranje Muzeja Železnice. Prema rečima pokrajinskog sekretara za privredu Miodraga Vukotića, vrednost Železnice nije prošlost već i budućnost, jer je njena prednost ekološka i ekonomska, te će se raditi na tome da saobraćajni krvotok Vojvodine bude vraćen u funkciju.

MINISTRI DUPLIRAJU KVADRATE
Pokrajinska Vlada, obezbedila je fond 40 miliona dinara iz kojeg će zaposlenima u vojvodjanskoj vlasti kreditirati kupovinu ili adaptaciju stanova. Među prvih deset kandidata, na listi prioriteta nalazi se čak sedam ministara vojvođanske Vlade. Neki od njih već imaju rešeno stambeno pitanje. Da li se nastavlja stara praksa da državni funkcioneri lakše dolaze do stanova nego obični građani. Proteklih godina zabeležene su brojne nepravilnosti prilikom dodele stanova pokrajinskim funkcionerima. Prema podacima Komisije za stambena pitanja, bivša vlast je delila stanove i onima koji nisu bili zaposleni u vovođanskoj upravi. Predsednik komisije Đorđe Misirkić za naš Radio kaže, da se zbog nezakonitog dobijanja stanova trentno vodi sudski spor protiv 20 bivših vojvođanskih funkcionera. Boško Barišić, Jovan Subić, Stojan Berber i Milutin Stojković, samo su neka od imena protiv kojih su podnete prijave, rekao je Misirkić.Da bi sprečila ovakve zloupotrebe, Republička Vlada je prošle godine donela Uredbu o rešavanju stambenih potreba državnih funkcionera. Vojvođanska vlast je među prvima iskoristila ovu Uredbu i omogućila svojim zaposlenima povoljne kredite za kupovinu novih ili adaptaciju starih stanova, kaže pokrajinski premijer Đorđe Đukić. Kriterijumi za dobijanje kredita definisani su tako da se značaj radnog mesta nalazi ispred stambene ugroženosti i radnog staža. To je omogućilo vojvođanskim ministrima da budu u boljem položaju od drugih radnika, što potvrđuje i lista prioriteta za dobijanje kredita. Među prvih deset kandidata, nalazi se samo jedan radnik koji je zaposlen na nižem radnom mestu, dok su svi ostali na najvišim funkcijama. Prvi na listi je pokrajinski ministar poljoprivrede Igor Kurjački. Nakon njega slede Novka Mojić, Duško Radosavljević, ©andor Egereši, Mile Mandić, Rafail Ruskovski, Dragan Srećkov, Lazar Kuzmanov i Tamaš Korhec. Neki od ovih ministara već imaju rešeno stambeno pitanje. Rafail Ruskovski, obelodanio je prošle godine na javnom skupu u Kucuri da poseduje kuću od 140 kvadrata, u tom mestu. Pojedini funkcioneri sa liste, poput Duška Radosavljevića, već koriste stanove pokrajinske Vlade. Ako se uzme u obzir da njihov mandat traje četiri godine, postavlja se pitanje zašto se novcem građana finansira trajno rešavanje njihovog stambenog pitanja.Budući da banke mogu direktno sa građanima da sklapaju kreditne aranžmane, državno posredovanje u dodeli stambenih kredita podseća na staru praksu. Pokrajinski premijer Đorđe Đukić ne misli tako i kaže da je sasvim normalno da se kolegama omogući kupovina stana po povoljnim uslovima. Ministarski krediti će biti znatno povoljniji od onih za građane. Oni će se dodeljivati na 40 godina, uz godišnju kamatu od pet odsto i to u saradnji sa Continental bankom, gde je Đorđe Đukić predsednik Upravnog odbora. Primera radi, banke trenutno daju stambene kredite sa rokom otplate od 10 do 15 godina, uz kamatu koja iznosi oko 8% na godišnjem nivou. (021)

FABRIKA DUVANA SIGURNO U NOVOM SADU?
Dan nakon usvajanja Zakona o duvanu predsednik gradske vlade Branislav Pomoriški potpuno je uveren da će Tvornica duhana Rovinj (TDR) otvoriti fabriku u Novom Sadu. Pomoriški smatra da je TDR spreman da nastavi sa procesom otvaranja fabrike cigareta u Novom Sadu. Kako je pojasnio, usvajanje Zakona o dunavu je stvorilo mogućnost da se u Srbiji sagradi još jedna fabrika duvana. Pomoriški kaže za 021 da ima neprestane kontakte sa predstavnicima TDR-a i da su spremni da nakon osnivanja Agencije za duvan i pokretanja procedure zatraže dozvolu za otvaranje fabrike Podsećamo da je ministar finansija Božidar Djelić, povodom donošenja zakona naglasio da će licence za proizvodnju cigareta za sada sigurno dobiti duvanske industrije u Nišu i Vranju. Prema njegovim rečima, jedino oni koji ispunjavaju tehničke i industrijske uslove poput onih u Vranju, će moći da računaju na gradnju fabrike cigareta u Srbiji. Sem Novog Sada i TDR za ovu jednu preostalu dozvolu nezvanično konkurišu BAT, koji bi trebalo da se smesti u Kragujevcu, kao i gradonačelnik Čačka Velja Ilić koji navodno ima investitora spremnog za gradnju fabrike u tom gradu. (021)

VOJVODINA PRUŽA ŠANSU SRBIJI JOŠ JEDNOM
Šef Poslaničkog kluba LSV-a u Skupštini Srbije Bojan Kostreš izjavio je Radiju 021 da veruje kako će na kraju Vlada Srbije ipak uvažiti interese Autonomne Pokrajine Vojvodine i u novom predlogu Zakona o koncesijama ponuditi Vojvodini veći procenat sredstava od koncesija. Nakon neizglasavanja Zakona o koncesijama u Skupštini Srbije, kojim je bilo predvidjeno da bi Pokrajina dobila samo 5% sredstava koncesionih prihoda, šef Poslaničkog kluba LSV-a Bojan Kostreš izjavio je Radiju 021 kako veruje da Vlada Srbije više neće ponoviti grešku ne uzimajući u obzir amandmane koje podnosi Skupština Vojvodine. Vojvođanske stranke, koje su glasale usvajanje tog Zakona, sprečile su da Vojvodina od zakona o koncesijama dobije samo 5, umesto 50% (predlog Skupštine Vojvodine), odnosno 30% ("kompromisni predlog" Vojvodine) koncesionih sredstava. Kostreš je napomenuo da na području Vojvodine živi trećina stanovnika Srbije, da zahvata trećinu teritorije, a da je tim zakonom bilo predviđeno samo 5% i da tu nema logike. Da li će pokrajinski poslanici Demokratske stranke uzvratiti udarac i neće glasati za Ustavni zakon u petak u Skupštini Vojvodine, slušajte opširnije u 2. Dnevniku "Akcenti", u četvrtak, 27.02. od 17 h. (021)

PROBLEMATIČNO POSTAVLJANJE SPOMENIKA
Okrugli sto »Problemi postavljanja spomenika u Novom Sadu« održava se u četvrtak u prostorijama gradskog Zavoda za zaštitu spomenika. Povod za javnu raspravu je način na koji se u našem gradu postavljaju spomenici. Prema rečima direktorke Zavoda Donke Stančić poslednjih godina ustaljena je praksa da umetnici izrade spomenik i onda ga nude. Uvek se nadje neko ko plati spomenik i tada Savet za kulturu grada, uglavnom, to odobri, kaže, za 021, Stančićeva. Predsednik Saveta za kulturu Miroslav Egerić potvrdio nam je da se uglavom postavljaju već izradjena dela odredjenih autora, tako da ostali umetnici nisu u ravnopravnom položaju “ To je nesumnjivo, ali s obzirom da su to više ili manje obavešteni ljudi oni treba da prate situaciju u gradu i da se javljaju sa svojim predlozima. Nijedan predlog, koji bi oponirao nečijem drugom rešenju ne bi bio izdvojen, i tada bi bila utakmica«. Egerić dodaje da bi trebalo uspostaviti življe veze izmedju udruženja i saveta za kulturu kako bi se više ljudi javljalo sa svojim radovima, a time bi i odabir bio veći. Zavod za zaštitu spomenika takodje zamera što se prilikom postavljanja javnih spomenika ne raspisuje konkurs. Medjutim, Egerić za 021 kaže da za raspisivanje konkursa nedostaju materijalna sredstva, te se ide na interne, pozivne konkurse pošto to iziskuje manje troška. Tribina »Problemi postavljanja spomenika u Novom Sadu« održava se u četvrtak u 12 sati u prostorijama Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Bulevar Mihajla Pupina 22. Najavljeno je prisustvo novosadskih vajara, likovnih kritičara, predstavnika Saveta za kulturu Skupštine grada, Zavoda za urbanizam i Društva arhitekata. (021)