JUČE U NOVOM SADU

Preminuo Aleksandar Tišma

Posle teške bolesti juče je u Novom Sadu u 79. godini preminuo književnik i akademik Aleksandar Tišma. NJegovo bogato književno stvaralaštvo započeto je sredinom pedesetih objavljivanjem prve poetske zbirke “Naseljeni svet”, sledi zbirka “Krčma” , a zatim niz proznih dela koja su ga učinila jednim od najcenjenijih i u svetu najprevođenijih naših pisaca. Od prve knjige priča “Krivice” s početka šezdesetih Tišma je tokom naredne četiri decenije objavio i zbirke “Nasilje”, “Mrtvi ugao”, “Povratak miru”, “Škola bezbožništva”, kao i romane “Za crnom devojkom”, “Knjiga o Blamu”, “Begunci”, “Upotreba čoveka”, “Vere i zavere”, “Kapo” “Koje volimo”, “Široka vrata”, i autobiografska knjiga “Sečaj se večkrat na Vali”. Prošle godine mu je izašla impozantna knjiga dnevničkih zapisa u kojoj je dao svoj pogled na proteklih šest decenija. Mnoga Tišmina dela prevedena su na dvadsetak jezika što mu je donelo ugled afirmisanog evropskog pisca. I sam je prevodio sa mađarskog i nemačkog jezika. Jedan od najzapaženijih njegovih prevoda je roman “Besudbinstvo” Imrea Kertesa koji je prošle godine dobio Nobelovu nagradu.
Tišmino bogato književno stvaralaštvo ovenčano je i nizom nagrada od Brankove nagrade na samom početku, preko Nolitove, Andrićeve, Karolj Sirmai, Oktobarske nagrade Novog Sada, Nagrade oslobođenja Vojvodine, do Ninove nagrade za roman godine i Društva književnika Vojvodine za životno delo. Dobitnik je i Februarske nagrade Novog Sada, a u novembru prošle godine dobio je za knjigu dnevničkih zapisa nagradu za publicistiku “Svetozar Miletić” koju dodeljuje naš list. Među uglednim svetskim priznanjima izdvajaju se nagrada “Bažalikom” za prevođenje sa mađarskog jezika, književna nagrada Lajpciga za evropsko razumevanje, Državna nagrada Austrije za evropsku književnost, nagrada grada Palerma “Mondelo”. Tišmin društveni angažman nagrađen je priznanjem “Naše Borbe” za toleranciju 1996. godine.
Aleksandar Tišma je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti stalni član saradnik Matice srpske, kao i Akademije umetnosti Berlin -Branderburg. Sahrana akademika Aleksandra Tišme je sutra u 15 časova na Gradskom groblju u Novom Sadu.

PRE STO DVADESET GODINA

Vozom od Subotice do Novog Sada

- Ove godine 5. marta navršava se 120 godina kako je puštena u saobraćaj pruga Subotica - Novi Sad. Kulturno - istorijsko društvo “Pčesa”osnovalo je Odbor za negovanje železničke tradicije u Vojvodini, koje će biti organizator proslave ovog značajnog jubileja u Novom Sadu - rekao je predsednik Odbora Milan Vučinić. Prema njegovim rečima, manifestacija će biti sadržajna, održavaće se nekoliko dana, a osim u Novom Sadu proslava, biće organizovana u Vrbasu i Subotici.
Između ostalog, 26. februara na Železničkoj stanici u Novom Sadu otvoriće se izložba likovnih radova učenika saobraćajne škole na temu “Železnica”. Takođe, isti dan na stanici će biti otvorena izložba “Mini železnica”, na kojoj će biti izložene makete i postavljena vitrina sa eksponatima. Ova izložba će ostati na stanici.
- Za 26. februar planiramo okrugli sto “Železnica - juče, danas, sutra”, na kojem će učestvovati Sekretarijat za privredu, predstavnici privrede i predstavnici Železničko - transportnog preduzeća. Takođe, 3. marta, održaće se svečana akademija u maloj sali Srpskog narodnog pozorišta pod nazivom “120 godine železnice u Vojvodini” - rekao je Vučinić.
Prema njegovim rečima, na staroj putničkoj železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je bila na mestu Limanske pijace, postaviće se spomen- obeležje - dva bareljefa simbola železnice i putovanja, koji su nekada krasili staru stanicu sada su na igralištu fudbalskog kluba “Železničar”. Oni će biti preneti na Limansku pijacu, a planirano je da se jedan postavi prema Bulevaru cara Lazara, a drugi iza pijace vidljiv iz Vojvođanske ulice. Takođe, kod Limanske pijace će biti prenet i signalni znak koji je trenutno kod Jugovićeva, a nekada je stajao na staroj stanici.
Kako kaže Vučinić, otkrivanje spomen - obeležja na Limanskoj pijaci planirano je za 4. mart. Takođe, u planu je da se između pošte i Limanske pijace postavi jedan stari vagon - restoran. Ova obeležja će podsećati Novosađane da je ovde nekad bila stara železnička stanica. Na sam 5. mart, biće organizovan doček muzejskog voza “Romantika”. Tog dana sve poštanske pošiljke iz Novog Sada imaće pečat jubileja.

POJAVIO SE „PETROVARADINSKI INFORMATOR”

Glasilo za građane sremske strane Dunava

“Petrovaradinski informator” naziv je mesečnog informativnog glasila za Petrovaradin, Sremsku Kamenicu, Bukovac, Stare i Nove Ledince. Prema rečima članova redakcije ove novine se pojavljuju kao spontana reakcija građana na “neodrživo stanje zapostavljenosti koja već dugo traje i koju sve teže podnose”.
Teme kojima se bave novinari ovog lista uglavnom su vezane za komunalne, ali i sve druge probleme žitelja sremske strane Dunava. Prema rečima urednika Petra Mudrija neko je morao da progovori o mukama stanovnika sa druge obale, jer se “godinama minimalno ulaže u infrastrukturu, puteve, poboljšanje prevoza, izgradnju novih škola i poboljšanje kvaliteta života”. On je istakao da i ono malo što je urađeno, urađeno je na inicijativu građana, a ne gradskih “otaca”. Zbog toga je prema rečima Mudrija “Petrovaradinski informator mesto na kojem svi građani, bez obzira na političku ili versku opredeljenost, mogu javno da iznesu svoja mišljenja o problemima koji ih tište i predloge za njihovo rešavanje.”
U ovom glasilu predviđene su rubrike za svaku mesnu zajednicu sa sremske strane grada. U prvom broju, koji je besplatan, napravljen je opšti pregled onog što je urađeno ili potrebno da se uradi u svakoj od njih.

KASA: VOJVODINA DEO SRBIJE, ALI...
Predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) i potpredsednik republicke vlade Jozef Kasa ocenio je da je osnovni zakon AP Vojvodine tek u radnoj verziji i da taj radni materijal jos nije zreo za glasanje. SVM je odbacio predlozenu formulaciju u preambuli prednacrta osnovnog zakona APV, da je "AP Vojvodina neotudjivi deo Srbije", uz ocenu da takvo resenje nema uporiste u istorijskim cinjenicama i medjunarodnim dokumentima. Kasa kategoricki odbacuje tvrdnje da stavovi SVM predstavljaju separatizam, uz obrazlozenje da za njega nikad nije bilo sporno da je Vojvodina sastavni deo Srbije. (Dnevnik)

TUZBA PROTIV PREMIJERA I MINISTARA
Upravni odbor Lige za zastitu privatne svojine doneo je u nedelju odluku da podnese krivicne prijave protiv premijera Srbije i ministara u vladi koji su nadlezni za privatizaciju. Odluceno je da se krivicna prijava protiv Zorana Djindjica i resornih ministara podnese u naredna tri dana zbog nelegalne privatizacije, rekao je za 021 predsednik Lige Slavenko Grgurevic. On je naveo jedan od poslednjih primera koji, prema oceni Lige predstavlja nelegalno sprovodjenje privatizacije. Upravni odbor je takodje doneo i odluku o seriji protesta koje ce Liga organizovati u Beogradu i drugim gradovima. Ova nevladina organizacija podrzace licnu inicijativu za zastitu imovine. "Politicki i moralno cemo podrzati upade u lokale", rekao je Grurevic. On je naglasio da Liga ne odustaje od institucionalnih oblika borbe za prava svojih clanova i najvio redigovanje predloga Zakona o denacionalizaciji ove organizacije i njegovo upucivanje Skupstini Srbije. (021)

DANAS ODLUKA O VRACANJU IMOVINE
Predsednik Lige za zastitu privatne svojine Slavenko Grgurovic najavio je da bi upravni odbor te organizacije danas mogao da donese odluku da bivsi vlasnici posegnu za nasilnim vracanjem nacionalizovane imovine. Grgurevic je podsetio da je vlada Srbije, posle protesta Lige 23. januara u Beogradu, imala na raspolaganju tri nedelje da primi delegaciju bivsih vlasnika, koji bi izneli plan za brzo resavanje problema denacionalizacije, bez troskova po drzavu i gradjane. "Verujem da ce na upravnom odboru biti dosta onih koji ce traziti da se odredimo prema preuzimanju licne odgovornosti za zastitu imovine", rekao je Grgurevic. (B92)