Za dan Svetog Valentina, dana zaljubljenih, primili smo poruku od naših prijatelja iz Izraela, naših ljudi Duleta i Zlate koji ovih dana slave 30 godina braka, na najlepši način, ferijama na Ejlatskom jezeru.
Drago nam je što naš sajt ima i ovakve prijatelje i koji nam se javljeju iz belog sveta. Puno pozdrava njima i svim zaljubljenima širom zemaljske kugle želi Web Team iz Novog Sada.

IZVRŠNO VEĆE ODOBRILO GODIŠNJI PROGRAM FONDA ZA RAZVOJ VOJVODINE

Najviše novca za vodovod

Izvršno veće Vojvodine odobrilo je juče godišnji program rada Pokrajinskog fonda za razvoj i time otvorilo prostor da se, kako je juče rekao predsednik PIV-a Đorđe Đukić, možda već sledeće nedelje raspiše novi Fondov kreditni konkurs. Fond će, prema programu rada, ove godine raspolagati s 1,802 milijarde dinara, ali se, što je potvrdio i sam Đukić, očekuje znatno više novca nakon izmene Zakona o privatizaciji.
Fond će 40 odsto para plasirati u razvoj lokalne infrastrukture u vojvođanskimopštinama, isto toliko u poljoprivredu, dok će ostatkom od 20 odsto biti kreditirana mala i srednja preduzeća.
- Vodosnabdevanje je u mnogim vojvođanskim opštinama u očajnom stanju i to je razlog zbog kojeg će prioritet Fonda ove godine biti ulaganje upravo u izgradnju i širenje lokalnih vodovodnih mreža u Vojvodini - rekao je Đukić na konferenciji za novinare. - Situacija je zaista drastična: brojna su naseljena mesta u Vojvodini, recimo u opštini Žitište, koja uopšte nemaju vodovod.
Prednost, kada je reč o kreditima za infrastrukturu, imaće i projekti prečišćavanja voda i širenja putne mreže. Kod ulaganja u poljoprivredu, prioritet će biti obnavljanje mehanizacije i stočnog fonda, kao i podizanje voćnjaka.
- I dalje ćemo insistirati na ravnomernijem regionalnom razvoju Pokrajine, što znači da će, pri istim uslovima, prednost dobijati projekti koji stižu iz manje razvijenih sredina. Nikako ne želimo da ovo postane fond za pomoć nerazvijenima, ali svakako želimo da im pomognemo.
Đukić je rekao da će Fond i ove godine sarađivati s komercijalnim bankama koje su na prošlogodišnjem konkursu u dodeli kredita učestvovale po principu “dinar na dinar”, te da se trenutno pregovara s još nekim bankama.
- Mnoge banke su trenutno na “stend-baju”, jer se čeka da se vidi šta će biti s državnim udelom u njihovom vlasništvu. Recimo, u Kulskoj banci žele da sarađuju s Fondom, ali su nas zamolili da sačekamo još neko vreme dok se ta situacija ne raščisti. U svakom slučaju, Fond je sada u situaciji da bira s kim će da sarađuje - primetio je Đukić sa zadovoljstvom.
Pokrajinski premijer je rekao da će novi kreditni konkurs možda biti i stalno otvoren i ukazao na razliku u radu između Republičkog i Pokrajinskog razvojnog fonda.
- U Fondu za razvoj Srbije dobijete rešenje da vam je novac odobren i onda čekate da stigne. Na našem prošlogodišnjem konkursu pare su dobili svi kojima su i odobrene, sem dva procenta onih koji nisu dostavili potrebnu dokumentaciju - istakao je Đukić.
On je dodao da se interesovanje za dobijanje kredita stalno povećava, jer su se nakon prvog konkursa mnogi uverili u kvalitet rada Fonda, “iako je na početku i bilo nepoverenja”.
Đukić je rekao da je Fond, u okviru prošlogodišnjeg aranžmana za kreditiranje nabavke traktora, ovih dana sklopio ugovor i sa žabaljskom šećeranom “Šajkaška”, o nabavci 31 traktora marke MTZ za njene kooperante.
Na jučerašnjoj sednici PIV je dao saglasnost za privatizaciju novosadskog DP “Bor” i AD „Agrotehna” iz Kule. Takođe, usaglašeni su sporazumi o uspostavljanju saradnje AP Vojvodine s češkom pokrajinom Olomouc i poljskim vojvodstvom Lođ.

ZIMA NA VOJVOĐANSKIM DRUMOVIMA

Ledene zamke

Gotovo da nema dana bez saobraćajne nesreće na našim drumovima. Svake godine u svetu gine više od 700 hiljada ljudi, a čak oko 15 miliona bude povređeno. Šta dovodi do ovako crne slike? U crnim hronikama kao čest uzrok spominje se neprilagođena brzina vožnje, umor vozača i nesigurna vozila. Međutim, važno je i održavanje drumova - od krpljenja udarnih rupa do horizontalne i vertikalne signalizacije, čišćenja snega i borbe protiv leda. Kako se to radi u Vojvodini?
Centar “Sever” Republičke direkcije za puteve brine o održavanju svih vojvođanskih saobraćajnica. Direktor Miodrag Kavgić kaže da je održavanje povereno putarskom preduzeću “Vojvodinaput” a.d, u okviru kojeg posao deli više preduzeća sa kojima je potpisan ugovor. On se odnosi i na održavanje u zimskim uslovima.
Direktor “Vojvodinaputa” Marko Cigić kaže da u održavanju 3.500 kilometara vojvođanskih puteva učestvuje pet putarskih preduzeća. To su: “Vojvodinaput - Bačkaput” iz Novog Sada, “Vojput” iz Subotice, “Vojvodinaput” Zrenjanin, “Vojvodinaput” Pančevo i “Vojvodinaput - Srem put” Ruma. Svako preduzeće tačno zna svoj rejon.
- Danonoćno dežuramo, zajedno s policijom - kaže direktor “Bačkaputa” Petar Dimitrijević. - Putevi se održavaju po prioritetima, zavisno od ranga. Autoput, recimo, ima prioritet. Naša obaveza pokriva deonicu od Feketića do mosta kod Beške.

Autoput pojeo 900 tona soli Na deonici puta E 75, od Feketića do raskrsnice kod Beške, svakodnevno su angažovana četiri vozila Zimske službe Javnog preduzeća “Bačkaput”. Pored vozila s noževima za čišćenje snega i posipača soli, po potrebi se uključuju grejderi i utovarivači. - Na ovoj deonici su i dve mini baze za krpljenje udarnih rupa. Ove zime smo, samo na autoputu, utrošili oko 900 tona soli. Sneg sa kolovoza smo čistili i sklanjali pored njega. Iako je asfalt veoma star i nekvalitetan, bacali smo čistu so, jer je ona delotvornija - rekao je šef Zimske službe ovog preduzeća Sava Nedić i dodao da se mešavina sa agregatima ne koristi na autoputu zbog velikih brzina i oštećenja vozila jer je agregat, u stvari, sitni kamen.

Naš sagovornik kaže da su u skladu sa planom Zimske službe obezbeđeni mehanizacija, ljudi i sve što je potrebno za održavanje na odgovarajućem nivou. Na autoputu ne bi smelo da bude ni snega ni leda, što se postiže soljenjem i čišćenjem. Međutim, to je nemoguće obezbediti u svakom momentu, jer dok traje intervencija, moguće je da se ponegde stvore naslage.
- Dok su bile mećave, bili su zavejani pojedini delovi saobraćajnica, koje je bilo veoma teško raščistiti zbog vetra koji je nanosio sneg, i na voznu i na zaustavnu traku. Saobraćaj je tada bio otežan, međutim, i na vozačima je velika odgovornost da prilagode brzinu uslovima. Jer, dok pada sneg, ekipe mogu da ga uklanjaju, ali ako uz to duva vetar ili pada ledena kiša, oblak niko ne može da skrene, već se svi moramo nositi sa vremenskom nepogodom.
U “Bačkaputu” ima dovoljno mehanizacije, a u zimskim uslovima najčešće se koriste kamioni s noževima i atnosima. Dobavljač soli je Direkcija za puteve i do sada su stizale dovoljne količine. Međutim, prema rečima Dimitrijevića, zalihe su juče pale na 90 tona, što će biti malo, ukoliko se vreme pogorša. Zato je zatraženo još soli, kako bi je u svakom momentu imali na raspolaganju.
- Do sada nismo imali problema na ulazu i izlazu iz Novog Sada, jedino je bilo teže na saobraćajnicama drugog i trećeg prioriteta - kaže Dimitrijević. - To se odnosi na deo magistralnih i regionalnih puteva. Na njih se baca agregat i so i čisti se sneg, dok se sa saobraćajnica prvog prioriteta sneg uklanja.
Naš sagovornik naglašava da vozači moraju da poštuju saobraćajnu signalizaciju, a da SUP kontroliše opremu i sredstva učesnika u saobraćaju, jer na drumovima su pravi krševi, koji ugrožavaju i one koji ih voze i druge. Pored toga, vozači su nepažljivi, pretiču gde ne bi smeli i najčešće dolazi do udesa kada vozilo pređe na tuđu traku. Zato je uvek bolje putovati duže, ali sigurnije.

HONORARNI RAD JE RAD NA CRNO
Zakon o radu ne poznaje kategoriju honorarnog rada i zato svi poslodavci koji zaposlene drže u tom statusu zapravo krše Zakon, upozorio je pomoćnik republičkog ministra za rad Goran Stojanović. On je ocenio da je honorarni rad u stvari samo jedan od oblika rada na crno s kojim će se Inspekcija rada intenzivno obračunavati tokom ove godine. Stojanović naglašava da i kad je reč o poslovima po ugovoru o delu, povremenim ili privremenim poslovima, poslodavci su obavezni da radniku uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje. (FoNet)

PREISPITUJU SE KUPOPRODAJNI UGOVORI VJ I SPC
Vlada Crne Gore odlučila je da preispita kupoprodajne ugovore između Vojske Jugoslavije i Mitrpolije crnogorsko - primorske, kojim je Crkva stekla nekretnine u Crnoj Gori u proteklih nekoliko meseci, uoči usvajanja Ustavne povelje. Kako pišu "Vijesti", Direkcija za nekretnine neće uknjižiti imovinu na ime SPC sve dok se ne sprovede ova provera. (FoNet)