JUČE ZASEDALA SKUPŠTINA AP VOJVODINE

Nemamo puno izbora - ili Hag ili vrag

Skupština Vojvodine utvrdila je na jučerašnjoj sednici Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava i uputila ga na usvajanje Skupštini Srbije, u čijoj se proceduri, inače, već nalazi identičan zakonski predlog koji je uputio Građanski savez Srbije. Za zakonski predlog kojim se predviđa zabrana obavljanja javnih funkcija u slučaju ogrešenja o ljudska prava, glasalo je 64 poslanika, dok je DSS svoje protivljenje iskazao dvojako – dva poslanika su bila uzdržana, dok je troje bilo protiv usvajanja. Ta stranka je inače na početku sednice tražila da se zakonski predlog uputi na „popravni”, ocenjujući ga kao manjkav i nedorečen.
Vojvođanski parlamentarci doneli su juče i Deklaraciju o saradnji s Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu, koju je na inicijativu šest nevladinih organizacija predložilo Pokrajinsko izvršno veće. Kako se i očekivalo ova tačka dnevnog reda izazvala je najburniju polemiku za skupštinskom govornicom. Obrazlažući predlog, potpredsednik PIV-a Aleksandar Kravić je rekao da se ovim političkim stavom ističe nužnost saradnje s Haškim tribunalom, naglasivši da bi inaćenje donelo jedino probleme u odnosima sa svetom. Mislim da smo tokom 90-ih dovoljno videli kako izgleda biti posvađan s celim svetom, kazao je Kravić, ističući da Vojvodina, kao članica AER, ide korak ispred u evrointegracijama i da samim tim ima i veću obavezu. Nemamo mnogo izbora ‡ ili Hag ili vrag, smatra potpredsednik PIV-a. Poslanici DSS-a listom su kritikovali, pre svega, svrsishodnost donošenja takvog akta ukazujući da nema obavezujući karakter, a bilo je kritika čak i na račun samih inicijatora.
Predsednik Skupštine je u svojstvu poslanika istakao da građani Vojvodine „ne žele da budu u istom košu sa zločincima” i naveo da saradnja s Tribunalom „nije pitanje emocija i osećanja”. Naglasio je da je ta saradnja neumitna cena ulaska u svetske integracije.
- Najsrećniji bih bio kad bi sudovi u Vojvodini mogli da odele zločince od poštenog sveta, ali to neće biti moguće, dok Vojvodina ne bude imala svoje sudove i svoj vrhovni sud, kazao je Čanak.
LJešnjak je Čanka optužio za uzurpaciju vlasti u Vojvodini navodeći da građani nisu pitani o deklaraciji o saradnji s Hagom. Trebalo bi raspisati izbore da bi se videlo šta građani Vojvodine zaista misle, kazao je nekadašnji potpredsednik vojvođanskog parlamenta.
Poslanici Skupštine su doneli juče još jednu deklaraciju – o pravnom savladavanju prošlosti, u kojoj se, između ostalog, ističe da izostajanje pravne odgovornosti nikada nije poslužilo savladavanju prošlosti, već naprotiv – ostavljalo je prostor za njeno ponavljanje. Tom deklaracijom, izražava se i opšti stav o nužnosti donošenja zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Kako je poslanicima obrazložila Gordana Čomić (DS), predlagač tog zakonskog predloga, koji je izradio Centar za unapređenje pravnih studija, zakon o lustraciji predviđa utvrđivanje kršenja ljudskih prava i njihovo sankcionisanje koje ne bi bilo krivično već moralno. Naime, onima za koje se počev od 22. marta 1976, bude utvrdilo da su se ogrešili o ljudska prava bilo bi zabranjeno da se u periodu od pet godina bave javnim funkcijama koje su taksativno navedene u zakonu. Cilj ovog zakona jeste da sprečimo da ponovo imamo vlast koja je bahata prema svojim građanima, kazala je Gordana Čomić. DSS je najviše kritikovao predloženi tekst tražeći, između ostalog, da zakonom bude obuhvaćen i period posle Drugog svetskog rata. Poslanici te stranke, kao razloge za odlaganje donošenja zakona, naveli su da bi bilo neophodno prethodno usvojiti zakone o denacionalizaciji i rehabilitaciji.
Pokrajinski parlament usvojio je predložene amandmane za izmenu Zakona o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture.
Prihvaćen je Izveštaj o raspravi povodom dokumenta ”Politika naučno-tehnološkog razvoja Srbije” sa zaključkom da se decentralizacija u oblasti nauke treba rešiti u okviru definisanja statusa APV, sa potrebom utvrđivanja izvornih nadležnosti i izvornih prihoda Pokrajine u ovoj oblasti. Do konačnog rešenja ovih pitanja, pokrajinski parlament založio se za obezbeđivanje izvornih prihoda kojima bi se finansiralo obnavljanje i usavršavanje naučno-istraživačkog kadra i infrastrukture, kao i međunarodna saradnja APV u iznosu od 60 do 80 odsto prihoda Pokrajine koji se odnose na tu vrstu delatnosti, te projekti od interesa za Vojvodinu u iznosu od 30 do 50 odsto izvornih prihoda.
Pokrajinski parlament razrešio je Mihajla Brkića dužnosti predsednika Nadzornog odbora Srpskog narodnog pozorišta, na njegov zahtev, a na njegovo mesto postavio mr Slobodana Popovića.
Skupština je imenovala Stevana Nikolića za v. d. direktora novinsko-izdavačke ustanove „Them”, kao i članove privremenog Upravnog odbora ove kuće. Na današnjoj sednici izabran je Rudolf Mihok za direktora JP „Mađar so”, dok je za odgovornog urednika novina „Kepeš Ifjušag” imenovan Atila Sabo Paloc, a Skupština je dala saglasnost i na izmene Statuta NIU „Libertatea”.

IZBEGLICE IZ ČORTANOVACA PISALE ZORANU ĐINĐIĆU, NENADU ČANKU, KOMESARIJATU...

„Naše muke ne prestaju”

Posle požara u Kolektivnom centru u Čortanovcima deo izbeglica je prebačen u druge kolektivne centre u Srbiji, deo je privremeno
smešten u Osnovnu školu u Krčedinu, dok je oko 40 ostalo u trpezariji izgorelog hotela.
Ova prostorija je najmanje oštećena, ali uslovi za stanovanje su daleko od normalnih. Zato je grupa izbeglica odlučila da se javnosti obrati za pomoć. U pismu premijeru Zoranu Đinđiću, predsedniku Skupštine Vojvodine Nenadu Čanku, Komesarijatu za izbeglice, Helsinškom odboru za ljudska prava i medijima oni podsećaju na muku koja ih je zbog požara zadesila.
“Mnogi su vjerojatno čuli da je izgoreo Kolektivni centar u Čortanovcima, u kome smo bili smješteni nakon protjerivanja iz Hrvatske, Bosne i sa Kosmeta. Živjeli smo u veoma teškim uslovima, većinom od 1996. godine. Stalno smo ukazivali na probleme. Poslednji naši dopisi odnosili su se na to što čak 24 sobe nisu imale grijanje cijele ove duge i oštre zime. Mada još ne znamo glavni uzrok požara, u kome je nastradao Mario Slavović, nije nemoguće da su ga izazvale dotrajale instalacije. Možda bismo i uspjeli lokalizovati požar da aparati za gašenje nisu bili zaključani. Bila je to udarna vijest 4. februara. Napisano je i izrečeno mnogo toga, a neke stvari su apsolutno neistinite.
Mnogi bi sve rado zaboravili, ali naše muke se nastavljaju. Ljudi iz Komesarijata za izbeglice bi da sve što prije počiste, koristeći princip “guranja pod tepih”. Mi, dolje potpisani, još uvijek na ciči zimi, nemamo ni šta da obučemo, ni šta da obujemo, niti nas, po ko zna koji put, iko pita šta želimo. Mi samo želimo da ostanemo ovde (nudimo konkretna rešenja), želimo da budemo ovdje, gdje smo počeli da radimo (da ne budemo na teretu društva), da nam se djeca opet ne potucaju po prinudnim smještajima, da završe školu ovdje gdje su krenula i da bar ona osjete da neko u Srbiji brine o njima”.
Apel za pomoć svojeručno su potpisale preostale izbeglice u Čortanovcima.

Čišćenje Rimskog bunara

Letos započeti radovi na rekonstrukciji gornjeg platoa Petrovaradinske tvrđave, propraćeni su i na stranicama našeg sajta. Tuneli za smeštaj celokupne infrastrukture, završeni su u kasnim jesenjim danima. Povezane su kanalizacione cevi za odvodnjavanje gornjeg platoa, provučene neophodne cevi ostale infrastrukture, zatrpani su iskopani kanali a u međuvremenu završeni bezbrojni arheološki radovi na iskopanim površinama. Nažalost uređenje zemljišta ometeno je zimom i padavinama koje još traju, tako da ova izuzetna gradska destinacija nije preporučljiva ni za malobrojne posetioce tvrđave u ovim zimskim uslovima. Nadamo se da će Gradsko Zelenilo već prvih dana proleća urediti ove površine, kao što je savesno uređivao tvrđavu i pre rekonstrukcije. Čišćenje pak Rimskog bunara teče i za vreme zime obzirom da se nalazi u zatvorenom prostoru. Zatekli smo radnike Aquatica-a, koji na dubini od 33 metra obavljaju radove čišćenja. Izvašeno je oko 15 m. šuta i bačenih predmeta. Malo je poznato da su u ovaj bunar posle 1945. god. bacani predmeti i oružje kojima su izvršeni različiti krvni delikti. Ovaj čudan magacin oružja ovih dana se prazni. Izvađeno je na desetine pušaka raznog porekla kao i bezbroj pištolja i hladnog oružja. Kvalitetniji primerci nalaze se već u muzeju grada na daljoj obradi a ostatak, zabeležen je i na našoj fotografiji. Izvršena su ispitivanja kvaliteta vode iz ovog bunara, i zaključen je izuzetan kvalitet izvorskih voda, kojima se nekada posada ove tvršave snabdevala.

UPUT ZA UPOTREBU VOJVODjANSKOG SUVENIRA
Vojvodjanska vlada uputila je uputstvo pokrajinskim funkcionerima o poklanjanju suvenira prilikom kurtoaznih susreta s diplomatskim predstavnicima stranih zemalja, pise danasnji novosadski Dnevnik. "Predmeti koji se poklanjaju kao suveniri treba da predstavljaju simbole kulturne, istorijske, umetnicke, tradicionalne, turisticke, ekonomske i drugih specificnosti Vojvodine. Dodaje se da se predmeti koji sadrze grb Vojvodine ne mogu koristiti u suprotnosti s Odlukom o upotrebi istorijskih znamenja Vojvodine. "Vino ili druga alkoholna pica, konditorski i drugi proizvodi mogu se koristiti kao suvenir samo u slucaju kada se radi o vrhunskom kvalitetu koji reprezentuje prostor i specificnosti regiona Vojvodine", kaze se u uputstvu pokrajinskim funkcionerima. (Dnevnik)

RAZVOJ UMETNICKIH SKOLA
Mogucnosti razvoja umetnickih skola u Vojvodini razmatrane su u pokrajinskom Izvrsnom vecu. Resorni sekretar Zoltan Bunjik kazao je da su se omnibus zakonom stekli uslovi da Vojvodina moze da utice na razvoj umetnickih skola. On je medjutim dodao da te skole nisu medju onima koje imaju najvece probleme. To je i razlog zasto u sektoru za obrazovanje problematika umetnickih skola uglavnom ostaje na kraju, kaze Bunjik "Moji saradnici kazu da tu nemamo vecih problema, ali ako pogledamo iz ugla kulture vidimo da je potrebno da se pozabavimo ovim temama, jer Vojvodina se u svom razvoju mora mnogo vise oslanjati na kulturni potencijal koji tu postoji, u najsirem smislu, ali i umetnicki potencijal". Bunjik je apostrofirao odredjene problema, kao sto je odnos prema talentima, pitanje finansiranja putovanja, nabavke instrumenata. Na sastanku kojem su prisustvovali direktori i prosvetni radnici umetnickih skola, mogao se cuti opsti stav da je neophodno oformiti asocijaciju tih skola na nivou pokrajine, kao i da bi trebalo utvrditi skole od posebnog znacaja za Vojvodinu. (021)