OD DANAS ZA VOJVOĐANSKE FUNKCIONERE NA SNAZI UPUTSTVO O NABAVCI I KORIŠĆENJU SUVENIRA ZA PROTOKOLARNE POTREBE

Strogo kontrolisani pokloni

Funkcioneri Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine prilikom kurtoaznih susreta s diplomatskim predstavnicima stranih zemalja, zvaničnih susreta sa stranim delegacijama koje posećuju Vojvodinu, tokom boravka zvaničnih delegacija Vojvodine u inostranstvu ili drugih susreta sa istaknutim, po pravilu, inostranim političkim i javnim ličnostima mogu poklanjati suvenire u skladu s uputstvom koje je nedavno utvrdilo Pokrajinsko izvršno veće.
Suvenire mogu poklanjati predsednik i potpredsednici Skupštine Vojvodine, predsednik i potpredsednici Izvršnog veća Vojvodine, pokrajinski sekretari i članovi Izvršnog veća, predsednici Skupštinskih odbora, poslanici u Skupštini Vojvodine ili druga imenovana i postavljena lica u pokrajinskim organima kada zvanično predvode delegaciju ili predstavljaju Vojvodinu.
U uputstvu o nabavci i korišćenju suvenira za protokolarne potrebe se dalje navodi da za izuzetna dostignuća i rezultate u nauci, kulturi, umetnosti, sportu i drugim oblastima, a povodom obeležavanja značajnih jubileja i u drugim svečanim prilikama kada je to od posebnog značaja za Vojvodinu, predsednik Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine mogu pojedincima i institucijama poklanjati prigodne suvenire.

Olovka samo za pisanje Izuzetno, u slučaju održavanja značajnih, međunarodnih ili domaćih skupova, čiji su organizatori pokrajinski organi, mogu se za učesnike skupa obezbediti suveniri s radnom namenom - mape za dokumenta, beležnice i olovke. Troškove tada snose organizatori skupa.

Predmeti koji se poklanjaju kao suveniri treba da predstavljaju simbole kulturne, istorijske, umetničke, tradicionalne, turističke, ekonomske i drugih specifičnosti Vojvodine. Kao suveniri mogu se koristiti monografije i druge štampane publikacije, umetnički predmeti, nosači tonskih i video-zapisa i slično. Predmeti koji sadrže grb Vojvodine ne mogu se koristiti u suprotnosti s Odlukom o upotrebi istorijskih znamenja Vojvodine.
Vino ili druga alkoholna pića, konditorski i drugi proizvodi mogu se koristiti kao suvenir samo u slučaju kada se radi o vrhunskom kvalitetu koji reprezentuje prostor i specifičnosti regiona Vojvodine.
O nabavci predmeta za protokolarne namene odlučuje Komisija za raspored i opremanje službenih zgrada i poslovnih prostorija na zahtev sekretara Skupštine Vojvodine, odnosno Izvršnog veća, a na osnovu predloga njihovih službi za protokol. Predmeti se nabavljaju u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Odlukom o javnim nabavkama u Vojvodini.
Ovo uputstvo o postupku nabavke i načinu korišćenja predmeta koji se koriste kao suveniri za protokolarne potrebe danas stupa na snagu.

DELIBLATSKA PEŠČARA IZMEĐU ŽELJA I MOGUĆNOSTI

Životinjsko carstvo (ni)je bogatstvo

– Kada bismo mogli da obezbedimo samo milion dinara, nas petnaestak radnika zaposlenih na Deliblatskoj peščari napravili bismo čudo – govori šumar Veselin Ivanković, “majka za sve” u Deliblatskoj peščari. –Političari dođu i odu, ubiju nam u lovu koju životinju, plate nam to “šarenom lažom” o svetloj budućnosti naše peščare koja samo što nije počela, ali pesak brzo prekrije sve. Mislim da se država posle Drugog svetskog rata još niti jednom nije ozbiljno pozabavila Deliblatskom peščarom već se sve završava entuzijazmom nas koji od jutra do sutra ovde provodimo dane.
Ko je pravi domaćin u ovom nacionalnom parku izgleda da su i životinje naučile. Veselina smo snimili kako se igra s jelenom koji je u nedostatku hrane navratio kod šumara “na šolju mleka” jer i njegov rezervat predstavlja “malu baru punu krokodila”.
–Šta će tek biti ako počnu da restauriraju peščaru, pa po dobrom starom običaju stanu na pola, jer obično u takvim poduhvatima kod nas nestane para – pita se Veselin. –Kako koji od političara dođe ovde, sanja o lovištu koje će, valjda, večno biti “njegovo”, i priča nam kako je to svetski biznis. A ustreljeni jelen košta svega 50 evra, dok je cena ostalih životinja i niža. Sada, na primer, imamo petnaestak jelena, što praktično znači – ako ih istrebimo, dobićemo 750 evra, a to nije dovoljno ni za pola plate ovde zaposlenih. Upravo zbog te činjenice i potpuno neodgovornog ponašanja države prema Deliblatskoj peščari poslednjih pedeset godina ovo je postao raj za dripce i lovokradice iz gotovo čitave Evrope, a najviše iz Italije i Nemačke. Oni od socijalne pomoći u svojoj zemlji mogu da dođu ovde i da nam poubijaju sve što mi s velikom mukom održavamo, a uz to, kad god mogu, oni i ukradu ubijenu divljač, odnosno gazdinstvu ne plate ništa. Stan i hrana u dva lovačka doma na samoj peščari su gotovo džabe, a nama pričaju o neiskorišćenim mogućnostima lovnog turizma, jer stranci, navodno, hrle ovamo. Za te strance koji navraćaju ovamo, čast retkim izuzecima, domaći lovci su velika gospoda i ostavljaju duplo više para nego ti o koje se, navodno, otimamo. Zato se moramo svi dozvati pameti i obavestiti javnost o stvarnoj situaciji na potesu od Devojačkog Bunara do Dunava, dugačkom 33 kilometra, a širokom desetak, kojeg s pravom zovu “evropska Sahara”.

Ne čupajte nam bagrenje Izuzetno, u slučaju održavanja značajnih, međunarodnih ili domaćih skupova, čiji su organizatori pokrajinski organi, mogu se za učesnike skupa obezbediti suveniri s radnom namenom - mape za dokumenta, beležnice i olovke. Troškove tada snose organizatori skupa.

Svi s kojima smo razgovarali na Deliblatskoj peščari slažu se u jednom: da je u sadašnjoj situaciji za nju jedini spas i šansa da se zaustavi njeno propadanje koje traje decenijama – da se ovaj prostor počne koristiti najviše za stočarstvo (čime će se uništiti i glog), a da se uporedo stvaraju mogućnosti da jednog dana ovo postane nacionalni park koji će posećivati Evropljani kada budu dolazili u našu zemlju, kao jednu od njenih znamenitosti. Samo priroda prirodu može očuvati. U suprotnom, može se desiti da započnemo uništenje onog što je zajedno s prirodom decenijama stvarano.
Direktor šumskog gazdinstva “Banat” u Pančevu Dragomir Malešević, koji je i najodgovorniji za Deliblatsku peščaru, tvrdi da Zavod za zaštitu prirode više ne insistira toliko na vađenju bagrema i preuređenju Deliblatske peščare i da je strah zaposlenih, kao i svih žitelja okoline Peščare, neopravdan, mada ne negira da su takve namere postojale. Obećao je da će, ako do tako nečega ipak dođe, prvi i na vreme obavestiti medije, ali da sada, radi mira u kući, ne treba dizati prašinu. Međutim, u toj svojoj tvrdnji on ostao je usamljen, pošto su svi ostali zaposleni s kojima smo razgovarali u gazdinstvu, a ne samo oni koji su pristali da govore za novine, tvrdili sasvim suprotno, što je sasvim dovoljan razlog da se o svemu ozbiljno progovori – nadamo se, na vreme.
Dok se ljudi svađaju, životinje se rađaju. To je, možda, jedina korist koju je Deliblatska peščara od svog nastanka i naseljavanja ljudi na njene obode, ali i u njeno središte, imala od svih onih koji su pokušali da remete harmoniju života koju čovek stvara s prirodom. Zato je sigurno Deliblatsku peščaru najbolje ostaviti onima koji od nje i u njoj žive, a o njihovim sposobnostima da urede sredinu kojoj pripadaju možda najbolje govori podatak da je prvi vodovod u Evropi, nekada davno, urađen upravo na prostoru Deliblatske peščare, i da su vodu pokretale turbine koje je okretala vetrenjača. Oni će sigurno osetiti kada dođe zaista pravi čas da opet budu u nečemu prvi, možda i u Evropi, jer prirodne predispozicije za tako nešto već postoje.
Dotle će bogato životinjsko carstvo u evropskoj Sahari biti bogatije, a možda će i od sadašnja dva para orlova krstaša, kojih u Evropi ima samo još nešto malo u Španiji, nastati i čitavo jato, koje će i te kako imati svoju cenu koju će neko umeti da plati. Suprotan put vodi u živi pesak iz kojeg je teško izaći, a kojeg još uvek na pojedinim mestima u peščari ima.

IZBORI U CRNOJ GORI NISU USPELI
Ponovljeni predsednicki izbori u Srnoj Gori nisu uspeli, glase nezvanicni rezultati.Time je i po drugi put uspeo izborni bojkot opozicije DPS-u i SDP-u. Portparol Centra za demokratsku tranziciju Rasko Konjevic rekao je da ponovljeno glasanje za Predsednika Republike nije uspelo zato sto je na biralista izaslo nesto iznad 47 odsto glasaca.(BBC)

NASTAVLJENO SUDJENJE NOVINARKI DANASA
U nastavku sudjenja novinarki lista "Danas" Mariji Males, odrzanom u ponedeljak u novosadskom sudu, izjavu je dao tuzilac, potpredsednik pokrajinske vlade Dusko Radosavljevic. On je po privatnoj tuzbi zatrazio odstetu od 400 hiljada dinara zbog pretrpljenje dusevne boli i narusenog njegovog i ugleda porodice. Radosavljevic je pred sudom izjavio da je imao neprijatnosti u kontaktima sa prijateljima koji su trazili objasnjenja navoda u spornom tekstu. On je negirao da je lobirao po politickim partijama i ambasadama u korist svog izbora za predsednika Reformista, kako je navedeno u tekstu. Kazimo i da Radosavljevic nije znao da objasni sta znaci rec lobi koja se spominje u tekstu. Advokat tuzene Males, Vladimir Beljanski je ispitivanjem pokusao da utvrdi u kakvom je zaista stanju bio Radosavljevic kada je dao izjavu za koju tvrdi da je neistinita. Sud je konstatovao da je sporna izjava data za stolom,u klubu Reformista Vojvodine, pred vise osoba koje su pile alkohol. Kako je sudija Daniela Kozomora odbila nekoliko pitanja odbrane, advokat je zatrazo njeno izuzece. Sudjenje ce biti nastavljeno nakon sto predsednik suda odluci o zahtevu advokata za izuzecem sudije. (021)

PROTEST STUDENATA
Pedesetak studenata je u organizaciji Studentske unije Srbije (SUS) u ponedeljak blokiralo raskrsnicu Strazilovske ulice i Bulevara cara Lazara kako bi javnosti skrenuli paznju na zapostavljanje Novosadskog univerziteta od strane republickog ministarstva prosvete i pokrajinske vlade. Oni su protest organizovali jer drzava kasni sa isplatama plata profesorima, stipendija i kredita studentima, a ne pristizu ni sredstva potrebna za rad Studentskog centra. Clan Izvrsnog odbora SUS u Novom Sadu Nenad Solarov kaze da najvecu odgovornost za trenutno stanje ima republicko ministarstvo prosvete. Novosadski ogranak SUS-a planira da i u narednom periodu nastavi sa slicnim akcijama kako bi se poboljsao standard studenata i profesora. (021)