Otvaranje izložbe slika Marka Čelebonovića

I pored velike vejavice mnogobrojni poznavaoci i ljubitelji slikarstva prisustvovali su sinoć na otvaranju izložbe slika klasika jugoslovenskog slikarstva Marka Čelebonovića, u galeriji Pavla Beljanskog u Novom Sadu, povodom stogodišnjice rođenja ovog velikana slikarstva. Ovaj slikar koji je skoro ceo svoj život proveo u Sen Trpeu, tamo je i sahranjen, ceo svoj životni opus posvetio je klasičnim slikarskim temama, mrtvoj prirodi, pejsažu, portretima i slikama enterijera. U maniru francuskih slikara, opsednut svetlosnim fascinacijama, na najslobodniji intiman način ove likovne teme obrađivao je u raznim ciklusima, raznim kolorističkim pristupima. Dominantne bojeosnova slika diktirale si i faze njegovog slikarstva, žuta, zelena, mrka faza a naposletku i bela faza istakla su vrhunsko kolorističko umeće ovog velikana, čiju su izložbu sinoć otvorile dr. Ivana Simeunović Ćelić i direktor ove galerije mr. Jasna Jovanov.

Snežni talas

Kada smo već pomislili da je zima pri kraju, snežni talas prekrio je našu zemlju novim padavinama. Zimska idila pogoduje onima koji imaju mogućnosti za boravak u popularnim zimovalištima, a u gradu ona ipak pretežno izaziva samo neprilike. Ipak novosadske komunalne službe mobilisane su, pa su za 1 dan počistile sve veće gradske arterije tako da saobraćaj normalno funkcioniše. Apeli gradonaelnika da i stanovništvo učestvuje u čišćenju trotara ispred svojih kuća, takođe ima odziva obzirom da je domaćinsko ponašanje novosađana tradicionalno poznato. Snimili smo radnike štamparije Budućnost u Novom Sadu, na čelu sa direktorom Vukotićem u jutarnjem čišćenju snega iz dvorišta i ulaza u štampariju.

DRŽAVA JE PROMENILA IME

Problem težak više od tone

Šta se dešava kada država promeni ime? Budi se spori administrativin džin, nastaju zabune, komplikacije, a za neke i velike teškoće. U novosadskoj filijali Narodne banke Jugoslavije, to jest Srbije, od pre neki dan, problem promene naziva firme težak je više od jedne tone. Toliko, da još nije rešen, a ni ne može biti bez “podrške” dizalice. Zgrada u Ulici Vase Stajića 22 još uvek ima dva znamenja, “teško breme” iz prošlosti i novo, “diskretno” okačeno na zidu pored ulaza.
Prema rečima direktorke filijale Radmile Ristić iznad ulaza u zgradu okačena je tabla izlivena u bronzi sa natpisom Narodna banka Jugoslavije. Idejno rešenje table, teške više od tone, predložio je novosadski vajar Jovan Soldatović.
- Tabla je teškom mukom postavljena, a još teže ćemo je skloniti. Moramo da angažujemo radnike, koji će je prvo iseći, a onda ukloniti dizalicom, da bi umesto nje okačili tablu s natpisom Narodna banka Srbije.

TITOVI AUTOMOBILI IPAK NEĆE BITI PRODATI
Uprava za snabdevanje saveznog ministarstva za odbranu povukla je oglas za prodaju automobila koji su pripadali bivšem predsednik SFRJ Josipu Brozu Titu, piše Dnevnik. "Mercedesii jedan rols-rojs, koji su nekada pripadali Josipu Brozu Titu, i dalje će biti na raspolaganju šefu zajedničke države Srbije i Crne Gore i njegovom protokolu i nalaziće se u garažama specijalnog auto-voda Gardijske brigade VJ, na beogradskom Topčideru", piše ovaj list. Nadležni u saveznom ministarstvu odbrane nisu saopštili razlog odustajanja od prodaje luksuznih automobila iz Titovog voznog parka, ali je rečeno da se "jednostavno nisu stekli uslovi za prodaju, jer nije dobijena saglasnost od nadležnih institucija". (Dnevnik)

JANIKA BALAŽ NA NEPRIKLADNOM MESTU
Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada dao je negativno mišljenje povodom lokacije na kojoj je postavljen spomenik Janiki Balažu. Direktorka tog Zavoda Donka Stančić, za 021, kaže da je negativna ocena u nekoliko navrata bila saopštena Savetu za kulturu skupštine grada. Takodje je upućen i predlog Javnog preduzeća «Urbanizam» sa dobrim stručnim obrazloženjem, da bi ta skulptura najpogodnije stojala ispred Studija M. « Neprikladno je da nedaleko od spomen ploče mladiću stradalom prilokom bombardovanja, i na nekoliko desetina metara od spomenika «Racija» postavljamo spomenik muzičaru, koga smo svi cenili i voleli, što nije sporno. Jednostavno takvi spomenici ne bi trebalo da se nadju u blizini». Zavod takodje zamera što se prilikom postavljanja javnih spomenika ne raspisuje pozivni ili pravi konkurs. Poslednjih godina ustaljena je praksa da umetnici izrade spomenik i onda ga nude, uvek se nadje neko ko plati spomenik i tada Savet za kulturu grada, u najvećem broju slučajeva, to odobrava. Mi se kao Zavod pitamo za mišljenje, medjutim ono nije obavezujuće, kaže direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ona dodaje da se na sličan način nudi i spomenik Mariji Trndafil, koji je delo istog vajara, Lasla Silađija. «Ta skulptura biće ponudjena Matici srpskoj. Pošto smo svi osetljivi na Maticu i na dobrotvorku Mariju Trandafil, verovatno će i ta skulptura, ako se ne promeni metod rada proći». Donka Stančić postavlja pitanje da li su ljudi u gradskoj upravi, koji odlučuju o postavljanju spomenika, stručniji od likovnih kritičara i stručnih kuća. Ona dodaje da bi likovni kritičari Vojvodine trebali da daju kritičku ocenu o svim spomenicima koji su poslednjih godina postavljani u gradu. (021)