ODRŽANA SVEČANA AKADEMIJA POVODOM DANA GRADA

Randevu Novosađana i njihove muzike

Jeste li ikada gledali plesni par kako se vrti na podijumu bez muzike? Tako bi nekako izgledao i Novi Sad da nema muzike... Ovim rečima je, na sceni “Jovan Đorđević” u Srpskom narodnom pozorištu u subotu uveče, počela svečana akademija povodom 1. februara - Dana grada, kada je Februarska nagrada Novog Sada za 2002. godinu uručena poznatoj pijanistkinji i profesoru novosadske Akademije umetnosti Riti Kinki. I kao što je to nagovešteno na početku svečanosti, čitava akademija zapravo je bila generacijski randevu s muzikom - posveta Novom Sadu i tonovima koji su Novosađani rado slušali šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih, pa sve do danas.
Pred prepunom salom SNP-a, u prisustvu Novosađana, čelnih ljudi grada i pokrajine, te gostiju iz bratskih i prijateljskih gradova Novog Sada - Noriča, Dortmunda, Iliupolija, Klagenfurta, Ferare, Budve, Sarajeva, Tuzle, Osijeka, Pečuja i mnogih drugih - gradonačelnik Borislav Novaković uručio je laureatu Februarske nagrade Riti Kinki bronzanu golubicu, rad vajara Andreja Vasiljevića, i novčani deo nagrade od 60.000 dinara.
- Grad je uvek u lagodnoj poziciji, jer nagrađuje sugrađane koji su već nagradili Novi Sad - obratio se gradonačelnik Novaković dobitnici nagrade. Priznanje je Kinki dodeljeno za izuzetan umetnički rad i doprinos umetnosti i kulturi Novog Sada i za afirmaciju imena, tradicije, slave i renomea grada. Umesto rečima, Kinka se na nagradi zahvalila, kako je rekla, tonovima, izvodeći kompoziciju za klavir posvećenu Edit Pjaf.
I dok su se na velikom platnu, u pozadini scene SNP, vrtele stare fotografije i snimci Novog Sada, njegovih stanovnika, ulica, trgova, pontonskih i onih pravih mostova, na bini su se, uz uzdahe, duge aplauze i poneki mangupski zvižduk iz publike, smenjivale novosadske legende: “nebeska žena” Lola Novaković, “zakon, i glas i stas” Duško Jakšić i čuvena žena s gitarom LJiljana Petrović koja je sa pesmom “Neka to ne bude u proleće” “k’o od šale” pobedila na Opatijskom festivalu 1966. godine. Sledilo je podsećanje na “derana iz Kamberove ulice ili Ulice Jovana Cvijića” koji se sedamdesetih godina pojavio sa poljupcem u razdeljak, kao i podsećanje na “Laboratoriju zvuka”, “Pekinšku patku”, Dane džeza u Novom Sadu...
Muzička vrteška osamdesetih donela je neke nove klince, “drčne, pametne, svetske”: Reksa Iluzivija, “La Stradu”, “Boje” ... i “Obojeni program” koji su na svečanosti ustvrdili da, kako glase reči pesme “Kad se neko nečem dobrom nada”, “u ovom gradu svi su ludi”. Producent svečane akademije “SM Palmer & Snjan” izveo je te večeri na binu i “Love Hunters”, Teodoru Bojović i “Vojvođanski bluz bend” koji su otpevali, kako to simbolično kaže gradonačelnik Novaković, buduću himnu grada “Vreme je za Novi Sad”.
Preksinoć je Novi Sad obeležio dan kada je 1748. godine dobio status slobodnog kraljevskog grada, i dan kada je tadašnji Petrovaradinski Šanac dobio novo ime koje je na latinskom glasilo Neoplanta, na mađarskom Ujvidek, na nemačkom Nojzac, a na srpskom Novi Sad.

PANIKA MEĐU VRŠČANIMA

Vodosnabdevanje pred kolapsom?

Vršac - Trenutno stanje objekata vodosnabdevanja, može se smatrati podnošljivim, međutim, u vrlo bliskoj budućnosti, iz više razloga, Vršac očekuje apsolutna neizvesnost, tako da postajemo ugroženo područje, upozorava LJubisav Šljivić direktor DKP „Drugi oktobar”, koje sa opštinom ima Ugovor o vodosnabdevanju na 25 godina.
U vodozahvatu Pavliš iz kojeg se Vršac snabdeva, zdrave pijaće vode ima, ali deo sistema vodosnabdevanja, prema podacima DKP „Drugi oktobar”, svakog momenta može da stane sa radom. Od 17 bunara na izvorištu, sedam je staro 25, dva 20, jedan 17, jedan 16, a dva 13 godina. Po propisima, bunar se amortizuje 10, a vek trajanja mu je 15 godina i to isključivo u uslovima kada se njime domaćinski gazduje. Poređenja radi, stručnjaci kažu da su pomenuti bunari izbušeni još 1977. godine, isto što i čovek star 200 godina, tako da nije za čuđenje ukoliko, možda već sutra, „umru od starosti”.
- Moramo biti spremni na to da će neki od tih bunara stati, a bićemo spremni jedino sa novim bunarima. Bitno je napomenuti da za novi bunar, ako hoćemo da radimo ozbiljno i odgovorno, treba najmanje šest meseci‡ kaže Šljivić. On tvrdi da je lokalna samouprava redovno obaveštavana o stanju objekata vodosnabdevanja i zamoljena da prioritetno pomogne.
- Predsednik SO Vršac Milorad Đurić konstruktivno je reagovao, međutim, posle definisanja budžeta za 2003. godinu, usvojenog na mišiće zahvaljujući glasovima odborničke grupe SPS, partije kojoj i ja pripadam, lokalna samouprava je treću godinu zaredom odbila razmatranje programa razvoja vodosnabdevanja iako im je to u obavezi‡ kaže Šljivić i ističe da pravo lokalne samouprave da administrira cenama vode i ostalih komunalnih usluga, povlači obaveze obezbeđivanja potrebnih sredstava, konkretno u ovom slučaju namenjenih za bušenje novih bunara i izradu studije o dugoročnom snabdevanju grada vodom. Po njegovim rečima, studija je bitna jer pavliški izvori iako blagorodni nažalost nisu nepresušni.
- Narodu i firmama su te pare uzete, a gde su utrošene videće se kada budu usvajali utrošak budžeta u 2002. godini. Pare koje su uzete od građana u grad se moraju vratiti, a ne preusmeravati na revitalizaciju sela. Nemam ništa protiv sela, ali neka se to finansira iz nekih drugih prihoda. Sa druge strane, ne postoji objekat vodosnabdevanja u selima vršačke opštine u koji DKP nije uložilo novac, iako nije bilo u obavezi, niti je tražilo da mu se uložena sredstva vrate - kaže Šljivić.
Stav građana Vršca je jasan – vode u domaćinstvima mora da bude, jer je na izvorištima ima, a ko će da buši nove bunare, neka se dogovore opština i „Drugi oktobar”. Komentar je da je sve već suviše providno, nepotrebno, naporno i ide na štetu jedino građanima i preduzeću „Drugi oktobar”. Sa jedne strane stoje neumorni pokušaji lokalne samouprave da komunalno preduzeće iz društvenog vrati u status javnog i smeni prvog čoveka komunalca tvrdog aktivistu SPS-a, a sa druge, dokazano jak politički igrač koji sa mesta direktora preduzeća od javnog interesa upućuje otvorene kritike vlasti. Sudovi koji se već uveliko bave ovom tematikom, za sada su naklonjeni Šljiviću. Opština nije dobila ni jedan spor.
- Radi se o opstrukciji dela ljudi koji zbog svoje loše naravi, ili plitke pameti, ili zbog neznanja, poistovećuju „Drugi oktobar” sa mnom i svoje političko neslaganje iznose na profesionalni teren. Evo konkretnog primera. Pred grejnu sezonu molio sam ih da od Vlade Srbije koja je 173 miliona dala toplanama, traže i za nas da bi mogli da grejemo građane, a oni nisu hteli, jer smo mi društveno preduzeće. Kakve to ima veze, toplana može da bude i privatna, jer je delatnost javna. Mi grejemo Vrščane po cenama koje nam lokalna samouprava odredi. Zbog takvog odnosa mi na toplanama imamo milionske gubitke, oni to znaju i baš ih briga. Teraju inat na štetu svojih sugrađana. Pogledajte i na drugi način. Zar nije čudno da mi imamo bolje odnose sa Vladom Srbije koja nas respektuje, nego sa Izvršnim odborom Vršca‡ kaže Šljivić i napominje da je vreme da se političke „igrarije” privode kraju jer „Drugi oktobar” uskoro ulazi u proces privatizacije.
Član IO SO Vršac, Saša Stojšin, na osnovu optužbi direktora komunalnog preduzeća da SO Vršac ne odobrava sredstva iz budžeta za rekonstrukciju komunalnih objekata i da je iz tog razloga dovedeno u pitanje kvalitetno snabdevanje Vrščana komunalnim uslugama, izdao je saopštenje za javnost u kome se kaže da SO Vršac prema DKP „Drugi oktobar” izvršava sve svoje zakonske obaveze. Pozivajući se na Zakon o komunalnim delatnostima Stojšin kaže da je jasno definisano da ukoliko se njihovo obavljanje poverava preduzeću ili preduzetniku, on preuzima obavezu ulaganja sredstava u tu delatnost, a da period na koji se iste poveravaju može trajati onoliko koliko traje povraćaj uloženih sredstava, ali ne duže od 25 godina. U saopštenju se kaže da je SO Vršac „Drugom oktobru” ugovorom poverila obavljanje komunalnih usluga i istim na korišćenje i upravljanje ustupila sve komunalne objekte u gradu, i da se to preduzeće obavezalo da svojim poslovanjem, građanima i drugim subjektima pruža i prodaje kvalitetne proizvode i usluge. Opština je dužna da u skladu sa Zakonom uređuje i obezbeđuje uslove za obavljanje komunalnih delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa.
- Članom 14. Zakona o Komunalnim delatnostima propisano je da preduzeće kome je povereno obavljanje komunalnih delatnosti organizuje svoj rad i poslovanje. Prema tome, komunalno preduzeće je dužno da izvršava poslove koji su mu povereni. To ne znači da Opština ne ulaže i da neće ulagati u razvoj gradske i seoske komunalne infrastrukture, ali insistiramo da rukovodstvo DKP „Drugi oktobar” prestane da obmanjuje javnost i počne da ispunjava obaveze propisane Zakonom i važećim Ugovorom, kaže se u saopštenju koje je potpisao Stojšin.

VIZE ZA MADJARSKU OD 1. NOVEMBRA
Madjarska ce od 1. novembra ove godine uvesti vize za gradjane SRJ i Ukrajine. Prema pisanju budimpestanskog lista "Svetska privreda", cije navode prenosi "Madjar So", predstavnici madjarske vlade potvrdili su da ce vize biti uvedene od novembra, a moguce je da ce gradjani SRJ koji imaju rodjake u toj susednoj zemlji dobijati vize na period od jedne do pet godina. Kao jedno od olaksavajucih resenja pominje se i mogucnost da cene viza budu "znatno nize" od 40 dolara, kolika je bila cena sa kojom se do sada nezvanicno kalkulisalo. Madjarska vlada ne predvidja da u sporazumima sa Jugoslavijom i Ukrajinom zatrazi posebne uslove za Madjare koji zive u tim zemljama. Potpredsedik srpske vlade Jozef Kasa izjavio je za "Madjar So" da nacrt tog sporazuma predvidja "bezbroj pogodnosti" za preduzeca i institucije koje se bave prekogranicnim poslovima, ali da ne sadrzi "ni jedno institucionalno resenje u cilju poboljsanja polozaja vojvodjanskih Madjara".(Beta)

ISAKOV: U HAGU POTPISANA OPTUZNICA PROTIV SESELJA
Pozivajuci se na diplomatske krugove u Strazburu potpredsednik Vlade Srbije Miodrag Isakov tvrdi da je glavna tuziteljica Haskog tribunala Karla del Ponte potpisala optuznicu protiv lidera radikala Vojislava Seselja. Isakov je kazao da sudeci prema ponasanju Seselja, moze da zakljuci da je ta vest stigla i do njega. Isakov je dodao da bi prema redovnoj proceduri, ova optuznica trebalo da stigne vlastima u Beogradu, najdalje za mesec dana. (Srna)