Saopštenje za javnost Koalicije Vojvodina

Glavni odbor Koalicije Vojvodina, je danas 11. januara 2003. god. isključio iz članstva ove stranke Marijana Rističevića, jednog od petorice dosadašnjih podpredsednika Stranke. Poništen je i njegov mandat republičkog poslanika. Isključena je i Rističevićeva Narodna seljačka stranka, ali su svi pravi vojvođanski odbori Narodne seljačke stranke i njihovi članovi ostali u članstvu Koalicije Vojvodina.
Opširnije na strani politika...

VOJVODINA U POLARNOM KRUGU

Somborci na 27 ispod nule

Sombor - Zbog polarnih hladnoća, Sombor je jedan od najhladnijih gradova u zemlji, zbog čak 27 stepeni Celzijusa ispod nule, koliko je izmereno u ponedeljak ujutro.
Zbog toga, s autobuske stanice u Somboru put Beograda i Novog Sada u toku dana pošla su samo dva autobusa, dok u sela somborske opštine i susednih opština nije otišao nijedan autobus. Svi polasci vozova sa železničke stanice u ovom gradu su otkazani, a čine se napori da šinobusi ipak saobraćaju u lokalnim linijama.
Prema rečima direktora somborske gradske toplane, Jovana Gajina, oko 3.000 stanova uredno se snabdeva toplotnom energijom, a problema ima samo u ustanovama koje svoje podstanice, zbog štednje, isključuju preko vikenda, pa su cevi popucale i u zgradi Učiteljskog fakulteta i Vojvođanske banke. Nedaća ima i u stambenim zgradama zajedničkog stanovanja, pošto cevi pucaju tamo gde nedostaju stakla na prozorima u hodnicima.
Kako je za naš list rekao rukovodilac sektora upravljanja somborske “Elektrovojvodine”, Todor Džuklevski, usled povećane potrošnje, pojavljuju se manji kvarovi na niskonaponskoj mreži, koje ekipe “Elektrovojvodine” uspešno otklanjaju.
Službi Hitne pomoći, prema rečima njenog načelnika primarijusa dr Milana Božine, učestali su pozivi srčanih i hroničnih bolesnika, dok na sreću nije povećan broj povreda usled poledice. Vozila ove službe imaju problema s nedovoljno raščišćenim ulicama u gradu, pošto je prioritet rada Zimske službe dat svega 21 ulici u Somboru.
Snabdevanje osnovnim životnim namirnicma, sudeći prema informacijama dva najveća trgovinska lanca, TP “Prehrana” i PP “Marić”, bilo je relativno normalno, što se može reći i za snabdevanje pitkom vodom, što je posvedočio i direktor JKP “Vodokanala” u Somboru Dušan Lukić.

POLITIČKI ANALITIČARI O NAJNOVIJIM SUKOBIMA

Zajednica koju niko ne želi

Novi Sad: Politički analitičar dr Radoslav Stojanović konstatovao je u izjavi za “Dnevnik” da je u slučaju novih komplikacija oko Usvajanja ustavne povelje sporno nepostojanje političke volje, koja je ključna da bi se ovaj politički dokument doneo. On je ocenio da ni Đukanovićeva izjava da će za tri godine Crna Gora biti nezavisna i međunarodno priznata, ali ni sebičnosti nekih saveznih funkcionera zbog straha od gubitka funcija posle formiranja nove državne zajednice, nisu centralni uzroci kašnjenja u donošenju ustavne povelje.
- U ovom slučaju dominantni su sukobi između SNP-a i DPS-a na crnogorskoj strani, kao i sukobi između DS-a i DSS-a na srpskoj i upravo su oni razlog ovako neodgovornog odnosa koji je doveo do toga da se ne donese najviši akt nove državne zajednice. U normalno uređenim državama tim ljudima bi se sudilo zbog narušavanja ugleda države i njenog opstanka – istakao je Stojanović.
On je rekao da, uprkos strogim kriterijumima Saveta Evrope za prijem novih članica u Savet Evrope, postoji verovatnoća da do kraja januara ipak uđemo u Savet Evrope i u slučaju da u parlamentima bude usvojena samo ustavna povelja, ali uz obavezu da se ustavni zakon naknadno usvoji u što kraćem roku.
Analitičar Vladimir Cvetković ocenjuje u izjavi našem listu da bi izglasavanje Ustavne povelje u parlamentima bez zakona o njenom sprovođenju predstavljalo političku deklaraciju, a ne politički dokument koji utemeljuje novu zajednicu država.
- Po svemu sudeći, ne postoji konsenzus političkih partija za sprovođenje Ustavne povelje i to svedoči o političkoj krizi unutar i Srbije i Crne Gore, a pogotovo o krizi u odnosima te dve republike. To, nažalost, pokazuje i da će opet neki spoljni faktor odlučivati o modusima zajedničkog života Srbije i Crne Gore – napominje Cvetković.
Prema Cvetkovićevim rečima, argumenti članova Ustavne komisije da je do odlaganja usaglašavanja ustavnog zakona dovela “neodmerena” izjava crnogorskog premijera, kao i oni da je ovo rešenje prolongirano zbog straha saveznih funkcionera od gubitka vlasti, u funkciji su dnevnopolitičkih potreba određenih stranaka.
- Ključni nesporazumi vezani su za Narodnu banku Jugoslavije i njeno rukovodstvo, jer postoji politička volja da se formira narodna banka Srbije, za čije vođenje aktuelni guverner NBJ Mlađan Dinkić nema podršku republičke vlasti u Srbiji. I to je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg se odugovlači usvajanje ustavnog zakona – naglasio je Cvetković.
Prema rečima analitičara Zorana Stojiljkovića, osnovna intencija upućivanja Ustavne povelje parlamentima na usvajanje, pre nego što je postignuta saglasnost o zakonu za njeno sprovođenje, jeste poruka Evropskoj uniji da smo spremni za prijem u Savet Evrope.
- Da li će se to dogoditi do kraja januara, ipak zavisi od naše sposobnosti. Zakon o realizaciji Povelje nije jednostavno utvrditi, jer on treba da predvidi mehanizme realnog funkcionisanja buduće državne zajednice – ukazuje Stojiljković.
Direktor Centra za slobodno tržište i član Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević ocenio je u izjavi našem listu da je “cirkus oko pripremanja izrade ustavne povelje i zakona o njenom sprovođenju više nego jasno pokazao da tu povelju niko ne želi”.
- Dok Đukanović očajnički pokušava da pokaže da nije odustao od nezavisnosti Crne Gore i brani poslednji ostatak svog političkog obraza pred crnogorskim biračkim telom, sa druge strane, u Srbiji postaje sve šire, po mom uverenju sasvim opravdano, nezadovoljstvo ustavnom poveljom. Jer, kad se pogleda kakav je to dokument i koliko Srbija daje za državnu zajednicu, a koliko dobija, odnosno da ona tu zajednicu finansira sa preko 90 odsto sredstava, a dobija 50 odsto mesta u njenim organima, to je smešno i čak bi i mala deca rekla da to ne valja – istakao je Prokopijević.

KOLEKTIVNI CENTRI OSTAJU U NOVOM SADU
Na teritoriji Novog Sada postoje dva kolektivna centra za smestaj izbeglica, jedan je u Sremskoj Kamenici, a drugi na Letenki. Republicki komesarijat za izbeglice nedavno je najavio gasenje kolektivnih centara. Poverenik za izbeglice grada Novog Sada Lazar Jovetic za Radio 021 kaze da ce se zatvaranje centara odvijati postepeno. Prioritet ce imati objekti sa manjim brojem ljudi, do dvadesetak. U kolektivnom centru ''Ketrin Makfel'' u Sremskoj Kamenici smesteno je devedesetak izbeglih lice koliko ih je i na Letenki. Prema tvrdnjama Jovetica, do njihovog iseljavanja nece doci dok im ne bude obezbedjen novi smestaj. UNHCR, zajedno sa jos nekim humanitarnim organizacijama, finansira boravak, hranu i grejanje ljudi u kolektivnim centrima. Prema njihovom planu, do kraja grejne sezone bice zatvoreni kolektivni centri u Zablju, Backom Petrovcu i Indjiji, ali ne i u Novom sadu. U UNHCR navode da su spremni da ovim ljudima ponude smestaj u socijalnim institucijama. Ideja je da se stariji ljudi smeste u Gerontoloski centar u Beceju, Kanjizi i Vrbasu. (021)

DOKLE?
Najvece medijske asocijacije u Srbiji uputile su protest predsednici republicke Skupstine Natasi Micic zbog odlaganja primene Zakona o radiodifuziji. Nezavisno udruzenje novinara Srbije, ANEM i Spektar zatrazili su hitno formiranje Saveta i Agencije za radiodifuziju i uredjenje medijskog prostora u Srbiji. "Neshvatljivo je da Skupstina ili njen nadlezni odbor ni za pola godine nisu mogli da izaberu dve licnosti kao kandidate za Savet, pa je zbog toga zastao proces izbora i formiranje Saveta i Agencije za radiodifuziju", navodi se u otvorenom pismu Natasi Micic. (FoNet)