CesID i Stratedzik marketing

Srbija bez predsednika

Kostunica dobio najvise glasova Beogradjana Kandidat DSS Vojislav Kostunica najvise poverenja dobio je u Beogradu - 66,1 odsto, a najmanje na Kosovu - 39,1 odsto. Njegov protivkandidat Vojislav Seselj u Beogradu je pak osvojio 28,6, a na Kosovu 57,6 odsto glasova. U centralnoj Srbiji bez Beograda kandidat DSS osvojio je 55,7 odsto, a kandidat SRS 37,3 odsto glasova, dok je u Vojvodini Vojislav Kostunica dobio 54,8 odsto, a Vojislav Seselj 39,7 odsto glasova izaslih biraca.

Prema procenama CeSID rezultati po regionima izgledaju ovako: u Beogradu je izaslo 45,1 odsto, u centralnoj Srbiji bez Beograda 46,5, u Vojvodini 42,7 odsto, dok je najniza izlaznost zabelezena na Kosovu 40,2 odsto gradjana sa pravom glasa.
Pravni analiticar Bozo Prelevic ocenio je da u clanu 87. Ustava Srbije postoji velika pravna praznina jer on ne predvidja sta se desava ukoliko predsedniku istice mandat, a na izborima nije izabran njegov naslednik. On kaze da bi po analogiji to mesto trebalo da preuzme predsednica Narodne skupstine Srbije Natasa Micic, ali ukazuje da se u Ustavu Srbije to jasno ne kaze vec se samo nabraja sta se desava ukoliko predsedniku iz nekog drugog razloga prestane mandat ili je sprecen da obavlja tu duznost. On je rekao da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike izmenjen 5. novembra 2002. godine i da je njime predvidjeno da, ukoliko su izbori neuspesni, predsednik Skupstine Srbije u roku od 60 dana odlucuje kada ce biti raspisani novi izbori.
Prema njegovim recima, postoje dva izlaza iz postojece politicke krize - istovremeno raspisivanje parlamentarnih i predsednickih izbora ili, kao druga mogucnost, ukidanje cenzusa za prvi krug predsednickih izbora. Kao neki od mogucih scenarija daljih desavanja Prelevic je pomenuo mogucnost da se kriza nastavi, da DSS pokusa da rusi Vladu u parlamentu, a kao trecu mogucnost naveo je "da se dva velika lidera dogovore i da na sledecim izborima podrze jednog kandidata".
Politicki analiticar Vladimir Goati smatra da se neuspehom ponovljenih izbora nastavlja politicka kriza i da je ona "toliko produbljena da se DOS i DSS ponasaju kao suprotstavljene strane". On je podsetio da, cak i ukoliko Vladi bude izglasano nepoverenje, ona moze da funkcionise sve do izbora nove. Prema njegovom misljenju, ukidanje cenzusa za prvi krug izbora ne bi bilo dobro resenje, jer Ustav Srbije daje velika ovlascenja predsedniku. On kaze da DOS i DSS moraju razmisljati u pravcu konsenzusa.
Zoran Lucic iz CeSID kaze da jos dugo nijedna od dve struje u prvobitnom DOS nece moci da ima apsolutnu vecinu. Kaze da postoje tri krupne pozicije na politickoj sceni, a to su DSS, DOS oko DS i SRS. "Razgovori su neminovni i morace da budu pravljene bilo predizborne ili postizborne koalicije u slucaju parlamentarnih izbora", ocenjuje Lucic. On je rekao da je pitanje birackih spiskova vrlo osetljivo i da sa njima ima velikih problema. Medjutim, on smatra da je za njihovu promenu potrebno mnogo novca i vremena.

”ZBRZAVANJE” BUDŽETA

Vojvodina u kratkim rukavima

Posle prekjučerašnje posete ministra finansija Vlade Srbije Božidara Đelića Izvršnom veću Vojvodine, razjašnjene su sve nedoumice oko eventualnog povećanja učešća Vojvodine u prihodima od privatizacije koji se ostvare na njenoj teritoriji – od tog Đinđićevog obećanja nema ništa. Sada treba da vidimo hoće li Skupština Vojvodine guknuti koju povodom neuspeha svoje inicijative da se u tom smislu promeni republički zakon o privatizaciji – zbog čega su (između ostalog) svi vojvođanski lideri i prestali da kritikuju tekuću ubrzanu prodaju vojvođanskih preduzeća.
U stvari, sve ono što nije rešeno „omnibus zakonom” na finansijskoj relaciji Beograd-Novi Sad, sada se vraća na dnevni red političkog života u Vojvodini. Na žalost, Đelić nije vojvođanskoj javnosti ni ponudio neko objašnjenje zašto se bolja pokrajinska fiskalna budućnost ponovo odlaže – navodno do promene srpskog ustava, a pesimisti smatraju i mnogo dalje. Ako je razlog u lošim finansijskim prilikama Srbije, onda je to suprotno optimizmu koji Đelić pokazuje tokom priprema državnog budžeta za iduću godinu. Naizgled, već iduće godine bi Srbija trebalo da izađe na zelenu granu, jer se prema podacima koje je republičko Ministarstvo finansija pripremilo kao obrazloženje budžeta za 2003. godinu – očekuje porast društvenog bruto produkta na 15 milijardi dolara (rast od 5 odsto), što bi trebalo da znači da bi na kraju iduće godine Srbija ostvarila zavidni godišnji BDP po glavi stanovnika od 1.766 američkih dolara. Ta fatamorgana je, na nesreću, posledica poznate igre sa precenjenim oficijelnim deviznim kursom stabilnog dinara (koji je u uporednoj osnovi precenjen manje, a u projektovanoj budućoj veličini precenjen mnogo više, što ima za posledicu „raskrečenu aritmetiku”).
Kako je već izračunao Branislav Pomoriški, predsednik novosadske gradske vlade, ako bi se držali zvaničnih cifara republičkog ministarstva finansija ispalo bi da će BDP Srbije sa 10,8 milijardi dolara u 2001. godini, za samo dve godine narasti na spomenutih 15 milijardi dolara – šo bi značilo da će rasti po godišnjoj stopi od blizu 20 odsto. No, u tim istim papirima Ministarstva finansija kaže se da je BDP 2001. godine porastao za 5,5 odsto, da će ove godine porasti za 4 odsto, te da se za iduću godinu očekuje spomenutih 5 odsto rasta.
Ako u računicu uvedemo ove stope i pođemo od osnovice iz 2001. godine – dobijamo nešto realniju sliku. Dakle, BDP iz 2000. godine od 10,26 milijardi dolara, u 2001. godini je porastao na 10,86 milijardi dolara, a ove godine se očekuje da će on iznositi 11,29 milijardi dolara. Ukoliko bi dinar i iduće godine ostao u istom paritetu sa dolarom i ukoliko bi se zadržala niska stopa inflacije – BDP Srbije bi, uprošćeno govoreći, dosegao iznos od oko 11,85 milijardi dolara – a ne 15 milijardi dolara. Opet pojednostavljeno – ispalo bi da je nova vlast u prve tri godine obezbedila porast BDP za oko 1,6 milijardi dolara (a dosada smo primili oko 1,5 milijardi dolara donacija, dok se u idućoj očekuje još 0,5 milijardi dolara).
Iz ovog poigravanja sa ciframa ne treba izvlačiti neke „debele kritičke ocene”, čak i ako se nameće ona da cela ova DOS-ova ekipa nije zapravo uspela da poveća bruto društveni produkt. Ona u suštini to nije ni mogla učiniti – jer i reforme imaju svoju paprenu cenu, ali se ta cena mora platiti, jer je sve ostalo još skuplje.

STIZE NOVAC ZA VOJVODJANSKU INFRASTRUKTURU
Madjarska vlada ce naredne godine odobriti nasoj zemlji kredit od 35 miliona evra. Prema recima Republickog ministra finansija Bozidara Djelica, veci deo tog kredita bice upotrebljen za obnovu infrastrukture u vecim Vojvodjanskim gradovima. Izmedju ostalih, novac ce dobiti Subotica, Vrsac i Ruma. Ovaj kredit ce biti veoma povoljan a njegovo vracanje garantovace Republika Srbija. Djelic ocekuje da ce naredne godine kroz novoformiranu Agenciju za razvoj lokalne infrastrukture, novac dobiti i manje opstine u pokrajini, jer vecina njih vec ima gotove infrastrukturne projekte. Evropska unija je vec obezbedila 12 miliona evra za pokretanje ove Agencije, dok je Evropska investiciona banka najavila da ce obezbediti izmedju 20 i 40 miliona evra. Prema Djelicevim recima, Republicki parlament treba u januaru da izglasa kontragaranciju za dug Novog Sada prema Evropskoj banci za razvoj, sto ce omoguciti pokretanje sest miliona evra zajma za nas grad. (021)

OVLASCENJA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Predsednik Srbije reprezentuje drzavu i, kako pise u Ustavu, "obavlja poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim drzavama i medjunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom". Predsednik predlaze Narodnoj skupstini kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda. Ukazom proglasava zakone. Predsednik Republike rukovodi oruzanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu. Naredjuje opstu i delimicnu mobilizaciju. Organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom. Predsednik Republike predlaze Narodnoj skupstini kandidata za predsednika Vlade, posto saslusa misljenje predstavnika vecine u Narodnoj skupstini. Kad Narodna skupstina nije u mogucnosti da se sastane, po pribavljenom misljenju predsednika Vlade, predsednik Republike utvrdjuje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglasava ratno stanje. Za vreme ratnog stanja donosi akte iz nadleznosti Narodne skupstine i duzan je da ta akta podnese na potvrdu Narodnoj skupstini, cim ona bude u mogucnosti da se sastane. Kada su u delu Republike ugrozeni bezbednost Republike, sloboda i prava coveka i gradjanina ili rad drzavnih organa, na predlog Vlade proglasava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike dodeljuje odlikovanja i pomilovanja. Obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom. (FoNet)