SRBIJA U NEDELJU PONOVO BIRA PREDSEDNIKA

Trojka juri cenzus

Ponovljeni izbori za predsednika Srbije održaće se u nedelju, 8. decembra, dok će, ako bude potrebno, drugi krug biti 22. decembra. Nove izbore raspisala je 6. novembra predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić, pošto prvi održani u septembru i oktobru, nisu uspeli zbog nedovoljnog odziva birača u drugom krugu.
Za razliku od prethodnih izbora, na kojima je učestvovalo 11 kandidata, birači će u nedelju moći da se opredeljuju samo izmeću trojice – lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i lidera Stranke srpskog jedinstva Borislava Pelevića. Za drugi pokušaj izbora prvog čoveka Srbije izmenjena su delimično i pravila, pa tako za uspeh drugog kruga više nije uslov da na birališta izađe 50 odsto birača plus jedan, dok je ovaj cenzus zadržan u prvom krugu.
Međutim, ovaj zakonski uslov postavio se kao problem već u prvom krugu ponovljenih izbora, pa su i predsedničke kampanje uglavnom bile usmerene na podsticaj građana da izađu na birališta. No pitanje je koliko su bile uspešne. Naime, opšta je ocena da ovaj put nema prave izborne atmosfere pa i istraživanja javnog mnjenja uglavnom završavaju prilično nepreciznim prognozama - da će izaći između 44 i 54 odsto birača.
Izbornu kampanju, ponovo su obeležila prepucavanja u vladajućoj koaliciji oko toga kome uspeh izbora odgovara, a kome ne. DOS ni za ovu izbornu trku nije istakao kandidata, dok je strankama prepušteno da odlučuju da li će podržati kandidata DSS-a, koji je jedini predstavnik izvornog DOS-a na ovim izborima. Podržaće ga stranke koje su iza njegove kandidature stale i na prethodnim izborima, a to su Demokratski centar Dragoljuba Mićunovića, Demokratska alternativa Nebojše Čovića, Reformisti Vojvodine Miodraga Isakova i Nova Srbija Velimira Ilića, dok su mu se sad priklonili i Nova demokratija Dušana Mihajlovića, Građanski savez Srbije Gorana Svilanovića i Socijaldemokratska partija Slobodana Orlića. Ostale stranke DOS-a nisu prepoznale favorita na ovim izborima. Liga socijaldemokrata Nenada Čanka i Demohrišćanska stranka Srbije Vladana Batića jedine su članice koalicije koje su pozvale na bojkot izbora, dok su ostale partije procenile da su ovi kandidati neprihvatljivi. Za tihi bojkot izbora Koštuničin štab optužuje i Demokratsku stranku, koja nije podržala nijednog kandidata, jer, kako su saopštili njeni funkcioneri, tu podršku niko nije ni tražio, dok je njen lider i srpski premijer Zoran Đinđić ipak “procedio kroz zube” poziv biračima da 8. decembra izađu na birališta.
Na ponovljenim izborima za predsednika Srbije biće otvoreno 8.630 birališta, a pravo glasa imaće 6.525.660 birača, što je za oko 30.000 manje nego 29. septembra i 13. oktobra. Odlukom Republičke izborne komisije kojom je utvrđen pomenuti ukupan broj birača nezadovoljni su u Demokratskoj stranci Srbije, koja smatra da spisak nije ažuriran, odnosno da se na njemu nalazi nekoliko stotina hiljada fantomskih birača.
Izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora održanih u septembru iznosila je 55,7 odsto, najveća je bila u Vojvodini - 57 odsto, a najmanja na Kosovu - 46,5 odsto. Najviše glasova osvojili su kandidat DSS-a Vojislav Koštunica (31,2 odsto) i kandidat Grupe građana Miroljub Labus (27,7 odsto), čime su se plasirali u drugi krug. Trećeplasirani je bio predsednički kandidat SRS-a Vojislav Šešelj sa 22,5 odsto glasova, dok su ostali kandidati osvojili manje od pet odsto.
U drugom krugu izlaznost birača nije bila dovoljna, jer je glasalo svega 45,53 odsto, a najviše glasova osvojio je Koštunica 66,68 odsto, odnosno 1.989.000, dok je Labus dobio 31,06 odsto, odnosno 927.000 glasova.

FUNKCIONERI BIVŠE VLASTI NEMILICE TROŠILI DRŽAVNE PARE

Budže oderale budžet

Na osnovu nalaza budžetskih inspektora, koji su kontrolisali trošenje državnog novca od 1996. do 1999. godine, republičko Ministarstvo finansija podnelo je krivične prijave protiv mnogih bivših državnih funkcionera. Na tom spisku nalaze se i ekspotpredsednici Vlade Srbije Vojislav Šešelj i Milovan Bojić, te bivši ministri Borislav Milačić (za finansije), Aranđel Markićević i Dragoljub Janković (za pravdu), Ivko Đonović i Jovan Babović (za poljoprivredu), Dragan Todorović i Ratko Marčetić (za saobraćaj i telekomunikacije), Tomislav Milenković (za rad, boračka i socijalna pitanja), Jovo Todorović (za prosvetu) i Branislav Ivković (za nauku i tehnologiju), koji je bio i predsednik vladine Komisije za stambena pitanja. Na toj listi nalaze se i njihovi saradnici Stojan Golić, Milenko Jezdimirović, Garip Hadžini, Ninoslav Krsmanović, Ratko Marčetić, Živorad Maksimović, Radiša Pavličević, Đorđe Cvetičanin, Jevrem Janjić, Milutin Jovković, Ranko Đokić, Jelena Nikolić i Gordana Jović, kao i bivši načelnik resora javne bezbednosti u MUP-u Srbije Vlastimir Đorđević.
Ministarstvo finansija za nezakonito i nenamensko trošenje budžetskog novca tereti i bivše funkcionere Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije Zorana Anđelkovića, LJubišu Vasića, Životu Ćosića, Slobodana Tomovića, Stanimira Vukčevića, Veljka Odalovića i Branislavu Furjanović, kao i eksfederalnog vicepremijera Nikolu Šainovića, koji trenutno čeka suđenje pred Haškim tribunalom. Krivične prijave podnete su i protiv Čedomira Petrovića i Lele Tomić iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, Mirjane Dragaš i Nikole Ristivojevića iz Zavoda za tržište rada, Nenada Đorđevića, bivšeg direktora Fonda za zdravstveno osiguranje, Miodraga Markovića, Mihaila Stankovića, Mirka Kulića, Vladimira Ilića, Vojislava Stojakovića, Aleksandra Mitrovića, Radoslava Vujačića i LJilje Milovac iz Republičke uprave javnih prihoda, dok se za zloupotrebe u okviru Direkcije za imovinu terete Milovan Jovanović, Nebojša Pršić i Nikola Dobrijević, kao i general JNA Svetozar Marjanović, koji se tereti da je za 291.253 dinara od Savezne direkcije za imovinu, a uz saglasnost republičkog Ministarstva finansija otkupio rezidencijalnu vilu od 235 kvadrata i plac od 33 ara u Tolstojevoj ulici na Dedinju.
Uz napomenu da je budžetska inspekcija pokrenula oko 40 postupaka protiv stotinak ličnosti, ministar finansija Božidar Đelić prekjuče je, pred članovima Odbora za finansije Skupštine Srbije, konstatovao da ni posle više od godinu dana nije održano ni jedno ročište protiv bivših funkcionera, koji su, po nalazima budžetskih inspektora od 1996. do 1999. nezakonito potrošili 179.526.242 marke, a nenamenski još 216.328.918 maraka iz državne kase. Uz to, država je povlašćenim bankama i preduzećima nezakonito plasirala 38.726.955 maraka, čime je ostala „kraća” za 4.104.815 maraka, koliko je mogla da naplati po osnovu kamata. U izveštaju budžetske inspekcije stoji i da u posmatranom periodu nisu obračunati i uplaćeni prihodi od 205.408.883 marke, kao i 14.748.381 marku poreza i doprinosa. Spisak zloupotreba time nije iscrpljen, jer su se pojedina ministarstva nezakonito kod poslovnih banaka zadužila za 74.352.992 DEM, a jedan od povoda za 17 krivičnih prijava protiv 48 funkcionera i 21 prijavu za privredni prestup protiv 63 odgovorna lica su i sumnjive kompenzacije u iznosu od 63.132.332 marke.
Tu, na žalost, nije kraj malverzacijama. Još u novembru prošle godine Ministarstvo finansija je podnelo 24 krivične prijave protiv 47 lica, 29 prijava za privredni prestup protiv 142 lica i 16 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 23 lica. Uz to, kroz 29 rešenja zatraženo je da se vrati nenamenski i nezakonito potrošeni novac iz budžeta za 2000. godinu. Još tada podnete su krivične prijave i protiv 16 bivših ministara i to na osnovu nalaza da je bivša vlast iz budžeta za 2000. godinu, nenamenski i nezakonito potrošila više od 4,2 milijarde dinara. Narodnoj banci Jugoslavije nije uplatila oko milion maraka, a bivši funkcioneri se terete i zbog toga što u državnu kasu nije uplaćeno 603 miliona dinara poreza i doprinosa. Na kraju, oni su nenamenski potrošili i milijardu dinara prikupljenih kroz dnevnice solidarnosti.

MOST STIGAO, A BARZE JOS NISU ISTOVARENE
"Ocekujem da ce Jugoslovensko recno brodarstvo (JRB) vec danas istovariti poslednju barzu sa delovima mosta iz Filshofena, jer sam ih obavestio da je zbog proceduralne greske nastale u Izvrsnom vecu Vojvodine, doslo do kasnjenja u placanju, te da ce za najduze petnaest dana sredstva biti prebacena na racun JRB", rekao je za "Danas" predsednik novobecejske vlade Ivan Glavaski. Prema njegovim recima, republicka vlada ceka na "papire" iz Novog Sada, kako bi odobrila preostalih 167 hiljada evra, koje ce, kaze Glavaski biti vracena novcem od privatizacije becejskih preduzeca. (Danas/021)

IZBEGLICE ZELE INTEGRACIJU
Prema podacima UNHCR-a u Vojvodini trenutno ima vise od 160 hiljada izbeglica, od toga u Novom Sadu 36 hiljada. Prema dosadasnjim istrazivanjima preko 60 odsto izbeglica zeli integraciju. Nacelnik Odeljenja za izbeglice pri novosadskom Sekretarijatu za zdravstvenu i socijalnu zastitu Svetozar Maksimovic je rekao da je potrebno stvoriti uslove za integraciju, pre svega one za stanovanje. On je najavio Donatorsku konferenciju koja ce biti posvecena stanovanju u regionu. Republicki komesar za izbeglice Sanda Raskovic-Ivic nedavno je izjavila da je na sastanku predstavnika Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Jugoslavije u Becu prihvacen predlog jugoslovenske delegacije da se uradi zajednicki i istovremen popis izbeglica u te tri zemlje regiona. Prema njenim recima, cilj takvog popisa je, pre svega, da se dobiju podaci o imovini i stanovima koje su ljudi ostavili, kao i obrazovna struktura izbeglica. Popisom bi bio poznat i broj izbeglica u svakoj od zemalja i gde su radili pre izbeglistva, kako bi mogli da ostvare radni staz i eventualno pravo na akcije u privatizaciji preduzeca, koja je u toku i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Rok za podnosenje zahteva za povracaj imovine u republikama bivse Jugoslavije je 31. decembar ove godine. (021)