JUČE ZASEDALA SKUPŠTINA JUGOSLAVIJE

Preživeo 29. novembar

Beograd:I ove ćemo godine slaviti 29. novembar pošto su poslanici Veća građana Savezne skupštine odbili da u dnevni red uđe izmena Zakona o državnim praznicima po hitnom postupku. Redovnom procedurom osporavani državni praznik je i ove godine preživeo.
Ovaj skupštinski dom prihvatio je da po hitnom postupku razmotri osnivanje anketnog odbora koji bi se pozabavio aferom u vezi s izvozom oružja Iraku i ostalim zemljama pod embargom UN.
Premijer Dragiša Pešić je rekao da Savezna vlada podržava formiranje tog anketnog odbora, ocenjujući da bi to išlo u prilog rasvetljavanju čitave afere.
- Mi smo iz političko-ekonomskih razloga zainteresovani da se priča dovede do kraja, da se utvrde činjenice i da predupredimo, mada su već vidljive, političke i ekonomske štete za našu zemlju - rekao je Pešić novinarima.
Institut anketnog odbora je kompromitovan u ovom parlamentu. To je časna ideja, ali se bojim da će odatle izlaziti razne čudne izjave”, rekao je savezni ministar policije Zoran Živković novinarima u Saveznoj skupštini, objašnjavajući svoje protivljenje formiranju tog odbora.
Veće je i ovog puta poslovalo po uobičajenom postupku vođenja “rata” za dnevni red, tako da je predlog SNP-a da se savezni poslanici pozabave Izveštajem Anketne komisije o ubistvu ministra odbrane Jugoslavije Pavla Bulatovića zahtevao konsultacije koalicionih partnera. S govornice Skupštine zamenik Poslaničkog kluba SNP-a Vasilije Lalošević poručio je DOS-u da njihovi poslanici neće glasati ni za jedan zakon, a 46 ih je u proceduri, ako odbiju raspravu o Bulatoviću. Lider radikala Vojislav Šešelj je ustvrdio da je izveštaj o Bulatovićevom ubistvu važan “zbog kriminalnih bandi koje su povezane i s ubistvom Boška Buhe i još 30 drugih ubistava”. Inicijativa SNP-a prošla je u poslepodnevnom delu iako je u drugom veću zeleno svetlo dobila odmah.
Oba Veća Savezne skupštine uvrstila su u dnevni red predlog deklaracije o zaštiti interesa SRJ u procesu razgraničenja s Republikom Hrvatskom u području Boke Kotorske, koju je predložilo sedam saveznih poslanika iz Zaliva, kao i Deklaraciju o zaštiti ćirilice koju je parlamentarcima ponudio poslanik Radoje Prica (DS). Prica je s inicijativom prethodno izašao pred Saveznu vladu tražeći donošenje posebnog zakona, ali je odbijen uz obrazloženje da je dosta akata koji štite srpsko pismo. U obrazloženju saveznim poslanicima on kaže da je Kompanija Majkrosoft prihvatila da prevede Vindous program na srpski, ali latinično pismo, “što će biti smrtni udarac ćirilici”.
Veće republika Savezne skupštine usvojilo je juče nekoliko zakona i potvrdilo više međunarodnih sporazuma. Poslanici su u prepodnevnom delu sednice usvojili Zakon o Narodnoj banci Jugoslavije, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao i Zakon o verskoj slobodi. Veće republika potvrdilo je više međunarodnih ekonomskih sporazuma.
Veće republika Savezne skupštine ratifikovalo je juče Mirovni sporazum za BiH potpisan 21. novembra 1995. godine u Dejtonu, u SAD. Zakon o potvrđivanju Dejtonskog sporazuma podržalo je 26 od ukupno 40 poslanika u Veću republika.
Oba veća Savezne skupštine prekinula su sinoć sednicu, a nastavak je zakazan za danas.
Veće republika nastaviće danas sednicu raspravom o zahtevu za skidanje poslaničkog imuniteta Momčilu Perišiću, koga vojno tužilaštvo u Beogradu tereti za špijunažu u korist SAD.

NA ALMAŠKOM GROBLJU POČELA EKSHUMACIJA

Radnike dočekali s motkama

Na Almaškom groblju, juče oko 9 sati, počela je ekshumacija zbog izgradnje magistralnog puta M7, koji treba da prođe kroz deo groblja. Zbog ometanja radova policija je privela predsednika Ekološkog pokreta, Nikolu Aleksića i tri člana Odbora za zaštitu Almaškog groblja, Aleksandra Pavkova, Viktora Šnela i Mariju Vlaović. Razlog njihovog privođenja je pokušaj da spreče radnike JKP „Lisje” i Zavoda za izgradnju grada da započnu ekshumaciju. Aleksić i članovi Odbora su radnike dočekali sa motkama, ležeći na grobovima, tako da ih je do „marice” nosilo po pet policajaca. Policija je udaljila oko tridesetak građana i novinare s obrazloženjem da je u toku istražni postupak.
Nakon privođenja ekshumacija je nastavljena. Preneti su ostaci Đorđa Dragomirovića, koji je preminuo 1973. NJegovo ime novinari su pročitali na sanduku u kojem su kosti odnesene, jer službenik ZIG-a nije želeo da da nikakvu informaciju. Prilikom iskopavanja Dragomirovićevih ostataka grobno mesto je po naređenju ovog službenika bilo okruženo radnicima JKP „Lisje” čime je fotoreporterima onemogućeno slikanje.
Pavle Kerac, član Odbora za zaštitu Almaškog groblja koji nije priveden, jer je stigao kasnije, izjavio je da su događaji oko groblja „odraz vandalizma gradske vlasti, a policija je samo njihov instrument za obračun sa narodom”. Osudio je i stav Eparhije bačke i optužio ih je „da trguju grobovima Novosađana”.

PRIPREMA SE AKCIONI PLAN POLITIKE ZA MLADE
U subotu 16. novembra na Spensu ce biti odrzana Konferencija o akcionom planu politike za mlade u Vojvodini, u organizaciji Omladinskog saveta Vojvodine. Ova konferencija je zamisljena kao pocetak rada na kreiranju strategije prema mladima u pokrajini, odnosno, zamisao Omladinskog saveta je da se realizuje pilot projekat Akcionog plana politike za mlade u Vojvodini, kaze za Radio 021 Helena Hirsenberger iz Omladinskog saveta Vojvodine. Ideja ovog poduhvata je da se do marta naredne godine, u saradnji sa velikim brojem aktivista nevladinih organizacija i vladinih institucija resorno zaduzenim za omladinu koncipira i uoblici dokument sa namerom da bude usvojen od strane Skupstine Vojvodine. Ovaj dokument bi trebalo da predstavlja osnovu za formiranje dugorocnih programa za mlade i odobravanje godisnjeg budzeta za projekte omladinskog karakztera. Cilj ovog dokumenta je da se sa rezultatima u prvoj godini izadje pred republicku vladu i zatrazi formiranje Ministarstva za decu i mlade, kao i podrska u pisanju Nacionalnog akcionog plana politike za mlade u Srbiji. Krajnji korak u radu grupa, definisanih po oblastima delovanja, bice formulisanje preporuke drzavnim institucijama za finansiranje projekata za mlade, na osnovu zakljucaka iz Akcionog plana. U pripremi i realizaciji ove konferencije ucestvuje veliki broj drzavnih i nevladinih organizacija sa teritorije Vojvodine. (021)

JOS MALO PA VIZE ZA MADjARSKU
Prvi zamenik madjarskog ministra inostranih poslova Andras Barsonj izjavio je danas za agenciju Beta da ce 31. decembra biti ukinute malogranicne propusnice, a da ce vize za gradjane Jugoslavije biti uvedene u trecem kvartalu sledece godine. Visoki zvanicnik madjarskog MIP-a je objasnio da ce sengenske vize Madjarska izdavati tek kada formalno udje u Evropsku uniju, a do tada ce se izdavati vize samo za Madjarsku. (Beta)