DRUŠTVO ZA ZAŠTITU POTROŠAČA VOJVODINE

Promocija ZPV-a na privatnom Fakultetu za menadžment

U ovim dinamičnim danima tranzicije i opštih društvenih promena, običan čovek teško se snalazi, malo razume, puno iščekuje i to promene na bolje, promene koje će se kvalitativno odraziti na svaki subjekat. Nažalost ova dinamika i pored svakodnevih statističkih medijskih pokazatelja slabo se odražava na standard većine. Raslojavanje na bogate i siromašne sve je očevidnije. U kontekstu ovih zakjučaka, beležimo pojavu nove organzacije, Društvo za zašitu potrošača Vojvodine, ZPV, nevladine organizacije koju predvodi gosp. Goran Papović. Cilj ove organizacije vidljiv je i iz naslova. Pokušaj organizovane zaštite krajnjeg kupca, platišu, kao osovnog činioca sredstava za stvaranje novih vrednosti. Ujedno opominje i obaveštava proizvođače na njihove zakonske obaveze u pogledu kvaliteta, standarda i korektnog tržišnog poslovanja.

Promocija ovog društva održana je prošle nedelje ZPV Novom Sadu na privatnom Fakultetu za menadžment, kao prva prezentacija u novoosnovanom Medija centru. Ovom prilikom u izuzetno uspešnom medijskom nastupu predstavljena je buduća aktivnost ovog društva kao i već postavljeni izuzetno bogat i tehnički savremen Web-site ove organizacije, na kojem su prikazani svi elementi poslovanja društva za Zaštitu potrošača Vojvodine. Autor ovoga sadržajnog sajta je jedan od doajena Interneta u Vojvodini sa izuzetnim poznavanjem strategije i tehnologije ovog medija, gosp. Petar Plužnikov, koji je i predstavio ovaj sajt uz vrlo elokventnu i razumljivu elaboraciju, uz prisustvo polaznika ovog fakulteta.

PREMOŠĆAVANJE DUNAVA

Pocela je sanacija velikog ratnog bunara

Na Petrovaradinskoj tvrdjavi pocela je sanacija velikog ratnog bunara koja se radi po najvisim ekoloskim i bezbednosnim standardima.Radovi na sanaciji ratnog bunara odvijace se u dve faze.
Prva podrazumeva popravku velikog i ciscenje malog bunara uz obavezne arheoloske radove. Druga faza sanacije obuhvata ponovnu izgradnju visestepene drvene pumpe, postavljanje nove elektricne pumpe kao i izradu energetskih prikljucaka za interventno snabdevanje vodom i moguce vodosnabdevanje fontana i zelenih povrsina na Petrovaradinskoj tvrdjavi.

Ovi radovi, odvijaju se po najvisim ekoloskim i bezbednosnim standardima, kaze direktor preduzeca "Akvatika" koje izvodi radove na bunaru, Aleksandar Andric. Nakon sanacije, ratni bunar na tvrdjavi ce sigurno biti turisticka atrakcija, ali se za sada jos ne moze reci da li ce turisti moci da piju vodu iz njega, rekao je Andric. Istorijski podaci o gradnji i koriscenju bunara su veoma skromni i nepotpuni, zbog cega je neophodno detaljno ispitivanje i dokumentovanje njegovih tehnickih detalja, kaze arheolog Radovan Bunardzic. Bunardzic je dodao da ce se arheoloskim radovima, upotpuniti informacije o vodosnabdevanju Tvrdjave, u ranijim periodima njene istorije.

PREMOŠĆAVANJE DUNAVA

Novi most na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa

NOVI SAD: Izgradnja novog mosta preko Dunava, koji bi se nalazio na stubovima srušenog mosta Franca Jozefa, mogla bi da počne već iduće godine. Kako nezvanično saznajemo, deo novca već je obezbeđen, dok bi ostatak mogao da se izdvoji iz gradske kase. Nedavno je u Zavodu za izgradnju grada, direktor ovog preduzeća Goran Kostić predstavio idejni projekat novog mosta, koji bi rešio ne samo problem saobraćaja podno Petrovaradinske tvrđave, već bi Novom Sadu svakako dao i moderniji izgled. Uz to, otvorio bi mogućnosti primamljivije turističke ponude grada.
Viseći novi most bio bi napravljen od legura čelika i plastike. Prema idejnom projektu arhitekte Lasla Silađija most bi imao po dve kolovozne trake sa svake strane, a između njih pešačku stazu natkrivenu providnim materijalom, u pravcu platoa Petrovaradinske tvrđave. Ujedno, već postoji projekat nosivosti stubova starog mosta. Sa novosadske strane, automobili bi mostu prilazili novom saobraćajnom petljom, a pešaci stepenicama. S druge strane mosta, vozila bi prošla kroz tunel ispod Petrovaradinske tvrđave, a uključivala bi se u saobraćaj prema Beogradu, najverovatnije kod “Lovotursa”. Ako bi se novi most izgradio, Varadinski most bi služio samo pešacima i autobusima. Tako bi se saobraćaj iz Beogradske ulice izmestio, a arhitektonsko nasleđe “gradića” ispod Petrovaradinske tvrđave zaštitilo.

Procena je da bi ovakav most koštao od 12 do 15 miliona evra. Predsednik gradske vlade Branislav Pomoriški takođe je kao prioritet za narednu godinu izdvojio pripremu dokumentacije za izgradnju novog mosta, naglasivši da ako je grad mogao da izdvoji 200 miliona dinara za obnovu fasada, može i za još jedan novosadski most, koji bi bio u vlasništvu grada.
Ideja o novom mostu promovisali su ZIG, Urbanizam, agencija “Hamer” i Laslo Silađi, okupljeni oko projekta “Partnerstvo za most”.

UPLITANJE CRKVE U POLITIKU
Srpska pravoslavna crkva odbacila je 5. novembra optuzbe grupe intelektualaca navodeci da su oni "brutalno napali SPC i sve njene verne". "Grupa intelektualaca, posto ne moze da pribegne brutalnoj represiji prema Crkvi, sada poseze za apsurdnim tvrdnjama", kaze se u saopstenju koje je potpisao urednik Informativne sluzbe SPC Dusan Stokanic. Normalno je da tako reaguje neko ko hoce da se bavi politikom, a ne bi trebalo da se bavi politikom, kazao je u Novom Sadu, jedan od devet potpisnika pisma upozorenja Filip David. »Profesor teologije Jerotic kome se ne moze pripisati da nije covek crkve, u svojoj knjizi »Vera i nacija« kaze da je najveca blasfemija povezivati veru sa nacijom, jer je razumljivo da je vera iznad nacije«. David dodaje da je potpisnik pisma i Mirko Djordjevic, vernik i dobar poznavalac pravoslavlja, ali i veliki kriticar ne pravoslavne vere, nego ponasanja crkve. Kao sto i u Hrvatskoj nekoliko uglednih svestenika ostro kritikuje ponasanje hrvatske, katolicke crkve i od nje zahteva da se ogradi od ustasa. To je jedna zajednicka opasnost za citav ovaj prostor ocenjuje David. »Agresija koja se akumulirala, nakupljala godinama i uvek bila izlozena prema spolja, Hrvati sa Srbima, Srbi sa Hrvatima, Muslimani, zaustavljena je, medjutim sve je prisutnija negativna energija koja se okrece prema manjinama u samim zemljama, tako da ce u buducnosti na udaru biti politicke, religiozne, nacionalne, kulturne manjine«. Podsetimo, grupa intelektualaca objavila je Pismo upozorenja 1. novembra u kom tvrdi da u Srbiji biva sirena ideologija Milana Nedica, Dimitrija Ljotica i vladike Nikolaja Velimirovica. (021)