MITING PREDSEDNIČKOG KANDIDATA MIROLJUBA LABUSA U NOVOM SADU

Vojvodina most ka Evropi

Novi sad, 18. septembra - Vojvodina će imati svoju autonomiju, a o stepenu te autonomije odlučiće njeni građani, a sve što se vi dogovorite ja ću prihvatiti, jer znam da ćete voditi računa o celoj zemlji - poručio je večeras predsednički kandidat grupe građana Miroljub Labus, na mitingu održanom na centralnom gradskom trgu pred oko deset hiljada Novosađana.
Labus je rekao da od Vojvodine očekuje da bude most ka Evropi i obećao da će s Vojvođanima napraviti čiste račune, tako da tačno znaju “koliko Vojvodina plaća, a koliko joj se vraća”. On je istakao da “nam treba decentralizacija i nova demokratska država, a ne politika koja ruši mostove, niti ona koja bi da menja granice”, aludirajući na izjavu Vojislava Koštunice datu u Malom Zvorniku.
- Nećemo da menjamo granice, nego da ih ukinemo, jer ćemo i mi i Hrvati i Bosna i Hercegovina i svi ostali koji nas okružuju, svi zajedno biti u Evropi i granica više neće biti - rekao je Labus.
Labus je svoju posetu glavnom gradu Vojvodine započeo šetnjom Dunavskom i Zmaj Jovinom ulicom, gde je na nekoliko punktova građanima potpisivao svoj predizborni program.
Nakon polusatnog seta mešovitog Velikog građanskog narodnog orkestra pojačanog Dragoljubom Đuričićem, okupljenima na Trgu Slobode obratili su se istaknute javne ličnosti koje podržavaju Labusovu kandidaturu. Pored guvernera NBJ Mlađana Dinkića i ministra finansija Božidara Đelića, govorili su dramski pisac Dušan Kovačević, glumac Lazar Ristovski, kao i novosadski gradonačelnik Borislav Novaković.

ĐORĐE ĐUKIĆ, PREDSEDNIK IV APV, UPUTIO OTVORENO PISMO VOJISLAVU KOŠTUNICI:

Iznenadjuje vaš iznenadni interes za autonomiju Vojvodine

Novi sad, 18. septembra – Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Đorđe Đukić zatražio je od predsedničkog kandidata DSS-a i predsednika SRJ Vojislava Koštunice da mu javno odgovori na pitanje zašto je tek posle 15 meseci izrazio spremnost da razgovara o autonomiji Vojvodine.
U otvorenom pismu Koštunici Đukić se poziva na jučerašnji sastanak ovog predsedničkog kandidata s predstavnicima Vojvođanskog saveza i spremnost koju je tom prilikom Koštunica izrazio za razgovore o svim pitanjima koja se odnose na ostvarivanje pune autonomije Vojvodine. On je ukazao i da je sličnim povodom lično imao mnogo drugačije iskustvo u komunikaciji s predsednikom SRJ.
“ Pre 15 meseci, 14. juna 2001. godine obratio sam Vam se u ime Radne grupe za koordinaciju rada Vlade Srbije i Izvršnog veća AP Vojvodine za utvrđivanje obima nadležnosti koje se sa republičkog prenose na pokrajinski nivo, sa molbom da u skladu sa Vašim obavezama, nađete vremena za razgovor o ovoj temi. Podsetiću Vas, gospodine predsedniče, da su tada otpočeli načelni dogovori o vraćanju određenih nadležnosti Vojvodini i da se tad o svim pitanjima koja se odnose na istinsku autonomiju Vojvodine moglo otvoreno razgovarati. Pred nama je tada bio “prazan papir”, a kasnije usvojen omnibus zakon bio je rezultat tih razgovora i dogovora”, navodi se u Đukićevom otvorenom pismu.
Konstatujući da u to vreme nije imao priliku da brani stavove pokrajinske vlade, ili ih koriguje “pred snagom Vaših (Koštuničinih) argumenata, jer na moje pismo nikad niste odgovorili”, Đukić, između ostalog, Koštunicu pita i da li su glasovi Vojvođana u trci za predsedničko mesto predmet njegovog “iznenadnog interesovanja” za autonomiju Vojvodine, i zbog čega o ovoj temi kao “osvedočeni legalista” nije razgovarao s legalno izabranim predstavnicima svih naroda i nacionalnih zajednica u Skupštini i Izvršnom veću APV.
Pokrajinski premijer otvoreno pismo Koštunici završava uverenjem da će on, kao predsednički kandidat, odgovoriti na ova pitanja građanima Vojvodine i Pokrajinskom izvršnom veću.

Stalna postavka Spomen-zbirke Pavla Beljanskog

Stalnu postavku Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine vrhunska dela srpskog slikarstva iz perioda prve polovine XX veka, sa akcentom na period između dva svetska rata. Kolekcija hronološki započinje delima prve generacije modernista (Nadežda Petrović, Milan Milovanović, Kosta Miličević) koji su svoj zenit dosegli u periodu pred i tokom Prvog svetskog rata, a nastavlja se delima najznačajnijih predstavnika međuratne srpske umetnosti (Sava Šumanović, Milan Konjović, Petar Dobrović, Ivan Radović, Jovan Bijelić, Petar Lubarda, Sreten Stojanović, Risto Stijović); završava se radovovima umetnika koji svojim stvaralaštvom hronološki prelaze u i drugu polovinu XX veka (Zora Petrović, Liza Križanić, Živko Stojsavljević, Milenko Šerban, Ljubica Sokić). Kolekcija se izlaže u za te potrebe, Zbirka je smeštena u novu, namenski po nacrtima arhitekte Ive Kurtovića projektovanu građevinu, sagrađenu i za publiku otvorenu1961. godine. Takođe, Pavle Beljanski je posebnim darovnim ugovorom 1965. ustanovio i nagradu koja nosi njegovo ime, a sa namenom finansiranja nagrade, poklonio je Spomen-zbirci sliku Vlaha Bukovca Velika Iza. Nagrada se ove godine u oktobru dodeljuje trideset četvrti put, za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbranjen na Katedri za istoriju imetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pored ove manifestacije, Spomen-zbirka priređuje i izložbe manjeg obima posvećene nekom od slikara ili fenomena vezanih za kolekciju Pavla Beljanskog, kao i izložbe predstavljaju rezultat praktičnog rada sa đacima novosadskih osnovnih i sredljih škola, kao prakse studenata Akademije likovnih umetnosti.
Opširnije na strani kultura.

Bezbednosni uslovi za povratak Srba u Federaciju Bosne i Hercegovine, posebno u kanton Sarajevo su dobri. U Udruzenju Srba povratnika kazu da povratnici moraju da budu spremni da se suoce sa brojnim problemima. Predsednik Udruzenja Srba povratnika u kanton Sarajevo Marko Krstic kaze da su neki problemi vec reseni, ali da se mnogo toga jos mora promeniti. Prema recima Krstica, regulisano je pitanje zdravstvene zastite, pa svi u Federaciji mogu da dobiju lekarsku uslugu bez obzira na mesto prebivalista. Veliki broj dece poceo je da se vraca u srpske skole, a sto se tice stanarskog prava, na njega mogu da racunaju samo oni koji za to na vreme podnesu zahtev. Zahtev moraju da podnesu i oni koji zele da im se vrati imovina. Ministarka za socijalna pitanja u kantonu Sarajevo Besima Boric-Maric istakla je da svi koji se vrate moraju da se prijave Zavodu za zaposljavanje sezdeset, najkasnije devedeset dana po povratku. Na taj nacin ostvaruju pravo na zdravstvenu zastitu i imaju sansu da se zaposle. Oni koji to ne ucine u planiranom roku, bice samo u evidenciji Zavoda za zaposljavanje, ali nece moci da ostvare i zdravstvenu zastitu. To je za sada jedina neophodna pomoc koju povratnici mogu da ostvaruju, pod uslovom da nemaju zaposlenje, kada se vrate. Novina je i da sve majke koje se porode, bez obzira da li su zaposlene, imaju pravo na materinski dodatak. (021)

Pravo na jednokratnu pomoc u iznosu od 15.660 dinara imaju svi raseljeni i clanovi porodica nestalih ili otetih sa Kosova, koji su 9. juna 1999. godine bili u radnom odnosu u drustvenom preduzecu na teritoriji te pokrajine. Poverenik za izbeglice grada Novog Sada Lazar Jovetic za Radio 021 kaze da zahteve mogu podneti oni koji u medjuvremenu nisu zasnovali radni odnos. Uz obrazac su potrebni fotokopija radne knjizice, resenje o rasporedjivanju, ugovor o radu ili drugi pisani dokument kojim se potvrdjuje da je lice 9.6.1999. bilo u radnom odnosu. Ukoliko podnosilac zahteva nema dokumentaciju, potrebna je izjava dva svedoka koja su radila u istoj firmi gde i podnosilac. Za nestale ili otete prilaze se potvrda Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Zahtevi se podnose u Odeljenju za izbeglice u Novom Sadu u Ulici Kralja Aleksandra 14, u sobi broj sest, svakog dana od 8 do 13 sati do 15. oktobra. (021)