SRBIJA TREBA DA BUDE DECENTRALIZOVANA

Vojislav Koštunica u Novom Sadu

Novi sad, 17. septembra 2002. - Predsednicki kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da Srbija treba da bude decentralizovana i regionalizovana država u kojoj ce svaka regija i svaka opština imati svoju samoupravu. "Mi nismo za unitarnu državu, vec za Srbiju sastavljenu od regija sa svojom samoupravom, što je najbolja brana svakom separatizmu onih koji u Srbiji snuju nove države", rekao je Koštunica na predizbornom mitingu u Novom Sadu, pred više od pet hiljada pristalica porucivši da su Vojvodina i Srbija jedna celina i da Dunav i Sava ne mogu da ih podele.
Govoreci o statusu Kosova i Metohije, Koštunica je rekao da je ta pokrajina samo privremeno pod medjunarodnom upravom i izrazio uverenje da ce Kosovo ostati u sastavu Srbije i Jugoslavije. Koštunica je kazao da niko nece rasturiti zajednicku državu Srbije i Crne Gore, i ocenio da ce ona opstati i biti još jaca. "Možemo pregovarati i godinu ili 10 godina, što je meni nerazumljivo, ali dražava ce opstati i biti iz godine u godinu sve jaca", rekao je predsednicki kandidat DSS-a. Oštro kritikujuci Vladu Srbije i založuci se za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, Koštunica je naglasio: "Mi na ove izbore izlazimo da bismo dobili one druge. Vanredni parlamenatrni izbori potrebni su da bi Srbija dobila skupštinu i vladu kakvu zaslužuje". Predsednicki izbori samo su "prvi krug za mnogo važnije, parlamentarne izbore, posle kojih ce Srbija dobiti Skupštinu i vladu kakve zaslužuje". "Samo nova Skupština i nova vlada mogu da vrate nadu u Srbiji, jer sa sadašnjom vladom i sadašnjom Skupštinom nema ni nade ni boljitka". "Predsednicki izbori su, u suštini, izbor izmedju politike koju vodi Zoran Djinidjc i politike za koju se ja zalažem", naglasio je Koštunica.
Vlada Srbije obmanjuje javnost uoci izbora mnogo više nego što je to svojevremeno radio Slobodan Miloševic, i služi se sredstvima poput antikampanje i sejanja mržnje i podmetanja kakvim se nije služio ni Miloševic. "Djindjic nije smeo ni na ove ni na prethodne, a nece smeti ni na buduce izbore, jer ne sme da stane pred narod, pa je našao nekoga da ga zastupa", rekao je Koštunica. "Njihova histerija je, medjutim, proizvod nesigurnosti, pošto im je jasno kakvo je raspoloženje naroda. Nama samo ostaje da na izborima to raspoloženje overimo i to cemo uciniti. Mi smo jednom pobedili istinom i to cemo uciniti ponovo", naglasio je Koštunica i ukazao da je Labusova izborna mašinerija, "deljenjem letaka i lažima da on nece biti održan, pokušala da razbije i vecerašnji skup, u cemu, medjutim, nije uspela". "Zato cemo mi razbiti njih, ali ne lažima i podmetanjima, nego demokratski, na izborima 29. septembra", zakljucio je Koštunica.

NOVOSADSKA KANCELARIJA G 17 PLUS NAJAVLJUJE ZA DANAS

Miting Miroljuba Labusa na Trgu slobode

Pobeda Labusa je jedina sigurna garancija nastavljanju započetih reformi i GSS jedino vidi Labusa na mestu predsednika Srbije - rekao je Miloš Lučić iz gradske organizacije GSS-a
- Danas u 18 časova, pre zvaničnog predizbornog mitinga na Trgu slobode, predsednički kandidat Miroljub Labus proći će Dunavskom i Zmaj Jovinom ulicom, gde će razgovarati sa građanima. Oko 19 časova, kandidat grupe građana, zajedno s glumcem Lazarom Ristovskim, dramskim piscem Dušanom Kovačevićem, guvernerom Narodne banke Jugoslavije Mlađanom Dinkićem i republičkim ministrom finansija Božidarom Đelićem obratiće se Novosađanima - najavio je program posete Labusa Novom Sadu, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, poverenik novosadske kancelarije G 17 plus Aleksandar Živanović. Dodao je da će okupljene zabavljati Veliki građansko -narodni orkestar “Pobeda 2002” uz podršku novosadskih didžejeva.

Stalna postavka Spomen-zbirke Pavla Beljanskog

Stalnu postavku Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine vrhunska dela srpskog slikarstva iz perioda prve polovine XX veka, sa akcentom na period između dva svetska rata. Kolekcija hronološki započinje delima prve generacije modernista (Nadežda Petrović, Milan Milovanović, Kosta Miličević) koji su svoj zenit dosegli u periodu pred i tokom Prvog svetskog rata, a nastavlja se delima najznačajnijih predstavnika međuratne srpske umetnosti (Sava Šumanović, Milan Konjović, Petar Dobrović, Ivan Radović, Jovan Bijelić, Petar Lubarda, Sreten Stojanović, Risto Stijović); završava se radovovima umetnika koji svojim stvaralaštvom hronološki prelaze u i drugu polovinu XX veka (Zora Petrović, Liza Križanić, Živko Stojsavljević, Milenko Šerban, Ljubica Sokić). Kolekcija se izlaže u za te potrebe, Zbirka je smeštena u novu, namenski po nacrtima arhitekte Ive Kurtovića projektovanu građevinu, sagrađenu i za publiku otvorenu1961. godine. Takođe, Pavle Beljanski je posebnim darovnim ugovorom 1965. ustanovio i nagradu koja nosi njegovo ime, a sa namenom finansiranja nagrade, poklonio je Spomen-zbirci sliku Vlaha Bukovca Velika Iza. Nagrada se ove godine u oktobru dodeljuje trideset četvrti put, za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbranjen na Katedri za istoriju imetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pored ove manifestacije, Spomen-zbirka priređuje i izložbe manjeg obima posvećene nekom od slikara ili fenomena vezanih za kolekciju Pavla Beljanskog, kao i izložbe predstavljaju rezultat praktičnog rada sa đacima novosadskih osnovnih i sredljih škola, kao prakse studenata Akademije likovnih umetnosti.

Bezbednosni uslovi za povratak Srba u Federaciju Bosne i Hercegovine, posebno u kanton Sarajevo su dobri. U Udruzenju Srba povratnika kazu da povratnici moraju da budu spremni da se suoce sa brojnim problemima. Predsednik Udruzenja Srba povratnika u kanton Sarajevo Marko Krstic kaze da su neki problemi vec reseni, ali da se mnogo toga jos mora promeniti. Prema recima Krstica, regulisano je pitanje zdravstvene zastite, pa svi u Federaciji mogu da dobiju lekarsku uslugu bez obzira na mesto prebivalista. Veliki broj dece poceo je da se vraca u srpske skole, a sto se tice stanarskog prava, na njega mogu da racunaju samo oni koji za to na vreme podnesu zahtev. Zahtev moraju da podnesu i oni koji zele da im se vrati imovina. Ministarka za socijalna pitanja u kantonu Sarajevo Besima Boric-Maric istakla je da svi koji se vrate moraju da se prijave Zavodu za zaposljavanje sezdeset, najkasnije devedeset dana po povratku. Na taj nacin ostvaruju pravo na zdravstvenu zastitu i imaju sansu da se zaposle. Oni koji to ne ucine u planiranom roku, bice samo u evidenciji Zavoda za zaposljavanje, ali nece moci da ostvare i zdravstvenu zastitu. To je za sada jedina neophodna pomoc koju povratnici mogu da ostvaruju, pod uslovom da nemaju zaposlenje, kada se vrate. Novina je i da sve majke koje se porode, bez obzira da li su zaposlene, imaju pravo na materinski dodatak. (021)

Pravo na jednokratnu pomoc u iznosu od 15.660 dinara imaju svi raseljeni i clanovi porodica nestalih ili otetih sa Kosova, koji su 9. juna 1999. godine bili u radnom odnosu u drustvenom preduzecu na teritoriji te pokrajine. Poverenik za izbeglice grada Novog Sada Lazar Jovetic za Radio 021 kaze da zahteve mogu podneti oni koji u medjuvremenu nisu zasnovali radni odnos. Uz obrazac su potrebni fotokopija radne knjizice, resenje o rasporedjivanju, ugovor o radu ili drugi pisani dokument kojim se potvrdjuje da je lice 9.6.1999. bilo u radnom odnosu. Ukoliko podnosilac zahteva nema dokumentaciju, potrebna je izjava dva svedoka koja su radila u istoj firmi gde i podnosilac. Za nestale ili otete prilaze se potvrda Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Zahtevi se podnose u Odeljenju za izbeglice u Novom Sadu u Ulici Kralja Aleksandra 14, u sobi broj sest, svakog dana od 8 do 13 sati do 15. oktobra. (021)