ARHEOLOGIJA: LISTANJE TAJNI PETROVARADINSKE TVRĐAVE

Kameno doba drugi put na steni

Les zagreban i pojavili se tragovi ljudi iz paleolita, starijih od nas 10-15 milenijuma. I vinčanska kultura stanovala na Gibraltaru na Dunavu, a Rimljani su panonsku panoramu s istog mesta gledali još u prvom veku pre nove ere, stotinama godina pre dosadašnje zvanične verzije

Ispod Petrovaradinske tvrđave kriju se tragovi istorije koji bi mogli da bace potpuno novo svetlo na predcivilizacijski život na ovim prostorima. Otkriveni su sasvim slučajno, kada je novosadski Zavod za izgradnju grada počeo da sanira instalacioni tunel na tvrđavi. Zvaničnu rekonstrukciju, po zakonu moraju da prate timovi arheologa. Nadgledaju radove i ukoliko zateknu nešto zanimljivo, obustavljaju ih i istražuju, kako bi kulturna baština bila sačuvana. ZIG je ponudio 11 miliona dinara za arheološka iskopavanja na Petrovaradinskoj tvrđavi koja će trajati 80 dana. Već pri uklanjanju prvih slojeva zemlje, takozvanog lesa, pronađena je kultura čoveka iz paleolita. Čitavih 10.000-15.000 godina pre nas živeli su ovde praljudi i muku mučili kamenim oruđem, pronađenim tek pre tri nedelje.

Dok profesionalni arheolozi i volonteri špaklicama i mistrijama nežno uklanjaju sloj po sloj zemlje, iznenađenju nema kraja. Nađeni su i ostaci kuća i zemunica iz vinčanske kulture. Najpoznatiji i medijski najrabljeniji eksponat iz tog perioda je čuveni visak. Kod Topovnjače su pronađeni delovi ljudskih kostiju, ali još se ne zna iz kog razdoblja potiču.

Iako je do sada vladalo mišljenje da su stari Rimljani ovde boravili oko 3. veka nove ere, nađeno je nekoliko njihovih prelepih keramičkih ćupova koji, gle čuda, potiču iz 1. veka pre nove ere. Na Petrovaradinskoj tvrđavi su pronađena i rimska utvrđenja, koja svedoče da je stena na kojoj je tvrđava mnogo kasnije sagrađena bila interesantna i najvećim osvajačima u istoriji naše planete.

Citadela na videlu

Na samom službenom ulazu u Gradski muzej, na prvom kopu, pronađeni su bedemi citadele na kojoj je nekada bila crkva. Ugarski kralj Bela je na to mesto doveo monahe. Ali, ni traga samostanu, koji je bio karakterističan za svaku crkvu koju bi redovnici opsluživali. Ovde nema čak ni nekropole, a ona bi objasnila kud i kamo krenuti od samih zidina.

O pojedinačnim pronalascima ne vredi ni govoriti. Mnogo ih je i predstavljaju tek komadiće mozaika koji o Petrovaradinskoj tvrđavi valja sklopiti. Priprema se čišćenje ratnog bunara i očekuje utvrđivanje njegove starosti, kao i još mnogo zanimljivih otkrića, koja bi doprinela našem saznanju o životu koji se nekada davno ovde odvijao. Mnogo toga bismo saznali i o nekoj bližoj istoriji.
Kada su Austrougari odredili mesto za današnji Gibraltar na Dunavu, posuli su zemljom tle i poslagali cigle. Zahvaljujući njihovoj nezainteresovanosti, nama je u nasleđe ostalo izuzetno bogato nalazište starina. Iskopine su otvorene na jako maloj površini i na dubini oko šest metara. Teško je i zamisliti šta bi se sve pronašlo kada bi grad, a zašto ne i republika, dali za ovo arheološko nalazište malo više novca.
Šta će biti ako se ispod tvrđave pronađu neka naselja i važniji kulturni spomenici? Koji izgled tvrđave će imati prioritet: sadašnji, dovoljno atraktivan svakom turisti, ili raskopan sa nekim sasvim novim ruševinama, takođe interesantnim?

Vrsilac duznosti direktora Naftne industrije Srbije Dimitrije Vukcevic izjavio je da ce ta kompanija krajem meseca pregovarati ponovo sa ruskim "Gaspromom" o resavanju starog duga i isporukama gasa za naredni period. "Od prosle godine, NIS redovno placa preuzeti gas, ali stari dug jos nije resen, tako da je neophodno postici dogovor kako bi mogli ugovoriti isporuke gasa za poslednji kvartal ove godine i narednu godinu", rekao je Vukcevic nakon sastanka sa sefom ruske trgovinske komore Jevgenijem Primakovim. Na sastanku sa Primakovim nije bilo reci o ovom pitanju, kao ni o privatizaciji, ali, kako je rekao Vukcevic, ruske kompanije zainteresovane su za privatizaciju preduzeca koja su deo gasne linije kao sto su MSK Kikinda ili pancevacka Azotara, kao i za ulaganje u rafinerije. Vukcevic je ponovo ukazao i na interes NIS-a za ucesce u privatizaciji "Beopetrola". (FS)

U razgovoru Jevgenija Primakova sa srpskim premijerom Zoranom Djindjicem, naglasena je potreba za daljom saradnjom u trgovini gasom, uz obecanje gostiju iz Moskve da ce se zauzeti za otklanjanje svih problema nastalih u nabavci i prodaji gasa korisnicima u Srbiji. Veca zastupljenost firmi iz Srbije na ruskom trzistu i obrnuto, znacajnije prisustvo ruskih preduzeca u procesu privatizacije kod nas, ponovo bi uspostavilo uspesnu ekonomsku saradnju, navodi se u saopstenju Pres-sluzbe Vlade Srbije. (FoNet)

Osamnaestogodisnja gimnazijalka iz Novog Sada Sanja Papic na finalnoj veceri izbora za Mis Vojvodine, u Srpskom narodnom pozoritu, osvojila lentu i krunu najlepse. Prva pratilja joj je, po oceni zirija, godinu dana mladja sugradjanka Mirjana Vasic, dok su titulu druge pratilje ravnopravno podelile Mis Srema Mirjana Panjkov i lepotica iz Sombor - varosi Biljana Veljkovic. Po oceni zirija novinara za Mis fotogenicnosti je izabrana Sladjana Saulic iz Subotice, dok je ziri sportista za najsarmantniju proglasio sesnaestogodisnju Novosadjanku Jelenu Jevtic. (Dnevnik)

Zbog velikih problema sa ambrozijom, Gradsko zelenilo i ZIG krenuli su u drugi krug kosenja korovskih povrsina. Kako saopstavaju iz ZIG-a, drugi krug kosenja je vanredna aktivnost koja nece dodatno opteretiti finansijski plan za ovu godinu. Vrednost celog posla je cetiri miliona dinara. (021)

Najlepse uredjeni vrt u Novom Sadu ove godine je vrt Danijele Tasic, u Ulici Branka Copica 1, na Adicama. Danijelin vrt je izabran kao najlepsi na konkursu "Ulepsajmo cvecem i zelenilom nas grad i sela", na kojem je ove godine ucestvovalo blizu 680 basta iz svih delova grada i naseljenih mesta. Konkurs tradicionalno raspisuje Drustvo ljubitelja cveca i zelenila, sa ciljem da podstakne Novosadane da u svojim vrtovima provode sto vise vremena i tako doprinesu lepsem izgledu grada. (Glas javnosti)

U gradskom i prigradskom saobracaju danas je poceo da se primenjuje jesenji red voznje, odnosno na ulicama Novog Sad je vise autobusa. Jutros je izaslo 193. Iz GSP-a podsecaju da je u toku izrada djackih i studentskih markica, i jos pozivaju sve gradjane da na vreme kupe septembarske markice. Od ove sezone, novina kod gradskog prevoznika je nova pretplatna relacijska markica koja se izdaje samo zaposlenima, djacima i studentima van gradskih opsina Novi Sad i Petrovaradin. Ova markica nece vaziti na gradskim linijama, vec samo za odredjenu liniju. (021)