DSS ODLUČIO DA VOJISLAV KOŠTUNICA BUDE PREDSEDNIČKI KANDIDAT

Neću dozvoliti rasprodaju Srbije

Beograd, 25. avgusta (Beta) - Glavni odbor Demokratske stranke Srbije (DSS) jednoglasno je danas odlučio da Vojislav Koštunica bude predsednički kandidat te stranke na izborima zakazanim za 29. septembar.
Koštunica je na sednici Glavnog odbora DSS izneo ekonomske osnove programa za čije će se sprovođenje zalagati kao predsednik Srbije.
On nije želeo da govori o mogućnosti da pobedi u prvom izbornom krugu, već je naveo da je njegov program "nešto što dobija pre ili kasnije".
"Nisu svi spremni da pogaze reč datu biračima, da proćerdaju zajedničku državu i odreknu se Kosova. U suštini, onih koji jesu spremni da to učine nema mnogo, samo su bučni i onda kada se kriju iza drugih. I to će se skrivanje videti na ovim izborima, ma koliko da su u nevreme i sa rđavim namerama sazvani", rekao je Koštunica.
On je, izlažući program, najavio da će se pre svega zalagati za uspostavljanje pravne države, dekriminalizaciju društva i transparentne ekonomske reforme koje će podržati svi slojevi stanovništva.
Lider DSS je naveo da će se oštro suprotstaviti "rasprodaji Srbije", kao i činjenici da se Vlada Srbije "pita za svaku ozbiljniju privrednu odluku".
"Posledice su vidljive: korupcija i kriminalizacija privrede i društva i snažno produbljivanje ekonomskih i socijalnih razlika. Zato je borba za jačanje pravnog poretka i vladavine institucija, a ne ličnih autoriteta, osnovni oblik borbe protiv preteće diktature i komandne ekonomije", rekao je Koštunica.
Koštunica se, takođe, založio za transparentnu privatizaciju, a ne rasprodaju Srbije i besplatnu podelu akcija pojedincima bliskim izvršnim vlastima.

Stranka pritisla predsednika

Potpredsednik SDU Žarko Korać smatra da se Vojislav Koštunica kandidovao za predsednika Srbije zato što je to od njega tražila njegova stranka.
- DSS je neposredno posle 5. oktobra enormno porasla kao stranka, veliki broj ljudi se učlanio pre svega da bi participirali u vlasti. Obzirom da u ovom trenutku oni to ne mogu da ostvare, članstvo traži da Koštunica ojača taj uticaj DSS na političkoj sceni Srbije- kaže Korać koji je i začuđen time što je Koštunica svoju predizbornu kampanju započeo napadima na DOS, a ne na druge predsedničke kandidate. Korać smatra da je" veliki korak napred za Srbiju što su Labus i Koštunica dva glavna kandidata" , pošto su obojica demokratski kandidati.

MIROLJUB LABUS U OBRENOVCU I RUDNICIMA "KOLUBARE"

Biće struje, al' reforme kasne

Kolubara, 25. avgusta (Beta) - Kandidat za predsednika Srbije Miroljub Labus izjavio je danas u rudniku "Kolubara" da će ove godine struje biti dovoljno, ali je ocenio da se "sa ekonomskim programom kasni" i da je "neophodno da država sačini adekvatan socijalni program za one koji ne mogu da plate struju".
"Dobra vest za naše građane jeste da će biti struje. Ove godine ćemo mnogo manje energije uvoziti, struje će biti, i to je dobra vest", rekao je Labus radnicima "Kolubare", a prenosi se u saopštenju njegovog izbornog štaba.
"Mislim da je zajednički interes da mi budemo izvoznici električne energije, i kada kažem da Srbija može biti lider na Balkanu, oni kažu: 'Gde mi, ovako jadni?' Jesmo jadni, ali za sedam-osam godina možemo to da napravimo. Za sedam godina bićemo veliki izvoznici struje. Možemo mi to", rekao je Labus i poručio radnicima da moraju u to da veruju, jer, kako je obrazložio, "ko će onda da veruje". "Potrebno je samo malo da imamo vere, malo više discipline i odgovornosti", rekao je Labus.

BATA ŽIVOJINOVIĆ NE ŽELI DA DAJE PREDIZBORNA OBEĆANJA

Predsednik i premijer foliraju sukob

BEOGRAD, 25. avgusta (Beta) - Kandidat Socijalističke partije Srbije (SPS) na predsedničkim izborima u Srbiji Velimir Živojinović ocenio je danas da sukob premijera Zorana Đinđića i predsednika SRJ Vojislava Koštunice "ne postoji" i da se njih dvojica "oko svega dogovaraju".
"Sve je to foliranje. Njih dvojica se oko svega dogovaraju, jer žele da budu i vlast i opozicija u isto vreme", rekao je Živojinović u intervjuu za beogradsku BK televiziju.
On je za lidera jedne frakcije SPS-a Branislava Ivkovića rekao da je on bio "veoma dobar i perspektivan" političar, ali je, "po nagovoru nekog iz Demokratske opozicije Srbije", pokušao da "otme SPS".
On je kazao da neće davati predizborna obećanja građanima "jer ne želi da laže" ljude.
"Bilo bi neozbiljno da se slikam u gaćicama za bilbord i da građanima kažem 'sve ću da vas karam'", rekao je kandidat socijalista o predizbornoj kampanji, parafrazirajući čuvenu rečenicu iz jednog od filmova u kojima je glumio.

Na tender za zavrsetak preostalih radova na levoj traci autoputa Novi Sad - Beograd, koji je pocetkom avgusta raspisala Republicka direkcija za puteve, do sada se prijavilo pet domacih i jedna austrijska firma. Prijavili su se novosadski "Backaput", rumski "Sremput", suboticki "Vojput", "Planum" i "Energoprojekt" iz Beograda i austrijska "Alpina". Tender je otvoren do 30. avgusta, pa dotle mogu da se jave i drugi zainteresovani i da za 300.000 dinara otkupe tendersku dokumentaciju, sto je uslov za kompletiranje ponude, kazao je za "Dnevnik" tehnicki rukovodilac Regionalnog centra "Sever" Republicke direkcije za puteve Dragan Cubrilo. Radovi na autoputu Novi Sad-Beograd nastavice se u septembru nakon zavrsetka tenderske procedure i izbora izvodjaca radova. (Dnevnik)

Promeni li Dunav svoj tok, Apatin bi uskoro mogao ostati bez ove reke. Predsednik opstine Milan Drazic kaze za Radio 021 da postoji mogucnost da poluostrvo kod Apatina, koje je nastalo sezdesetih godina proslog veka, nestane. Dunav je plavljenjem poluostrva kod plaze u Apatinu znatno prosirio korito, ali i obrusio dobar deo obaloutvrde od nasipa do poluostrva, zbog cega je ugrozeno oko 27 hektara zemljista uz obalu na kom se nalaze privredni i turisticki objekti. Promena toka Dunava nanela bi stete i jugoslovenskoj i hrvatskoj strani, zbog cega je neophodno uredjenje reke u duzini od pet kilometara oko Apatina, ali sa obe strane vode. Resenje ovog problema kostalo bi oko tri miliona evra. Predsednik opstine Apatin kaze da je u posao potrebno ukljuciti i hrvatsku stranu. (021)

U malom banatskom mestu Torak (bivsi Begejci), u petak je otvoren "42. festival muzike i folklora Rumuna u Vojvodini", javlja novinar Multiradija Ovidiu Lupsor. "Tradicija duga 42 godine je dovoljan razlog za ocuvanje nacionalnog identiteta koji je od izuzetne vaznosti za sve nacionalne manjine i narode", izjavio je prilikom otvaranja potpredsednik Izvrsnog Veca Vojvodine Aleksandar Kravic. "Posebno zbog toga sto mi u Vojvodini imamo tu prednost u odnosu na druge i u tom smislu sto postoji jako puno razlicitih nacija i mi to umemo da cenimo", naglasio je Kravic. Mesto Torak, u opstini Zitiste, je po treci put domacin festivala na kome ce tokom tri dana nastupiti preko 1800 ucesnika iz 28 mesta u Vojvodini. Uz festival odrzava se veliki broj pratecih manifestacija, u organizaciji Rumunske fondacije za etnografiju i folklor iz Vojvodine, kao sto su izlozbe slika, parada narodnih nosnji i otvaranje jednog dela Muzeja duhovnosti Rumuna iz Jugoslavije, prvog muzeja takve vrste kod nacionalnih manjina u Vojvodini. (021)

U ponedeljak pocinje izrada Djackih i studentskih karata za predstojecu skolsku godinu. Formulari za dobijanje karata dostupni su na svim kioscima GSP-a i kostaju 5 dinara. Djaci i studenti overavaju formulare u svojim skolama, odnosno na fakultitima a zatim ih, uz neki od dokumenta za identifikaciju, predaju na salterima GSP-a uz uplatu od 150 dinara. Radnicke markice su u prodaji a ostale mesecne markice prodaju se od utorka (27.08.) GSP od 1. septembra uvodi novu, relacijsku markicu za Djake, studente i zaposlene koji stanuju van teritorije gradskih opstina Novog Sada i koje ce biti 10% jeftinije od redovnih markica, medjutim vazice iskljucivo za odredjene linije i nece moci da se koriste u gradskom prevozu. (021)

Na Gornjem platou Petrovaradinske tvrdjave krajem jula, uporedo sa radovima ZIG-a na instalacijama, pocela su i arheoloska iskopavanja. Na lokalitetu ispred hotela "Varadin" arheolozi su do sada pronasli zidove Citadele sa velikom bazilikom iz 13. veka, zatim su locirani objekti vincanske kulture sa ostacima zemunica, pronadjen je lesni sloj iz paleolita, star od 15 do 19.000 godina, a pojavljuje se i jedan broj mikrolita i proizvoda kamene kulture iz mezolitskog perioda, kada covek jos nije koristio keramiku. Iako se ranije pretpostavljalo da su Rimljani na ovim prostorima ziveli od sredine cetvrtog veka pronadjeni su tragovi njihove kulture iz prvog veka pre nove ere, kaze, za nas Radio, kustos pedagog Muzeja grada Novog Sada Danica Svab Istrazivanjima rukovodi arheolog Radovan Bunardzic, a pored njega je angazovano jos 35 strucnjaka. Troskovi arheoloskih iskopavanja, koje finansira ZIG, iznose oko 11 miliona dinara, a rok za zavrsetak istrazivanja je kraj oktobra, kazala je Danica Svab. (021)

U Novom Sadu ce od 28. avgusta do 2. septembra biti odrzano Evropsko kosarkasko prvenstvo za pionirke. Na ovoj manifestaciji decjeg sporta, ciji je pokrovitelj Izvrsni odbor Skupstine grada Novog Sada, ucestvovace osam ekipa, koje su prosle kvalifikacione turnire. To su Slovenija, Italija, Hrvatska, Ceska, Engleska, Spanija, Madjarska i Jugoslavija. Prema pravilima jedna selekcija moze da ima od 12 do 14 igracica, dok se za jednu utakmicu prijavljuje deset. Svaka od tih deset devojcica mora da provede bar jednu cetvrtinu na terenu, sto prakticno znaci da prvu i drugu cetvrtinu igraju dve razlicite postave. Sve se to radi kako bi svaka igracica dobila sansu da pokaze sta ume. Ekipu koja prekrsi to pravilo FIBA kaznjava iskljucivanjem iz takmicenja. Jugoslavija na ovom takmicenju brani titulu osvojenu prosle godine u Slavonskom Brodu. Organizator i domacin Sampionata je zenski kosarkaski klub Vojvodina NIS – GAS. Sve utakmice igrace se u maloj dvorani SPC “Vojvodina”, a ulaz za posetioce je besplatan. (Dnevnik)

Evropska manifestacija "Dan bez automobila" koja se obelezava 22. septembra, ove godine ce trajati cele nedelje, odnosno od 16. do 22. septembra, saopsteno je iz republickog Ministarstva ekologije. Podsetimo da se prosle godine Srbija prikljucila ovoj evropskoj akciji cija sustina je da toga dana delovi grada budu zatvoreni za automobile u cilju popularizacije alternativnih vidova prevoza, poput bicikla kao i zastite zivotne sredine. (021)