MINISTRI ZEMALJA JUGOISTOČNE EVROPE POTPISALI DEKLARACIJU O INVESTICIJAMA

Sjajan signal investitorima

Beč, 18. jula (Beta) - Deklaracija o investicijama, koja je danas potpisana u Beču na sastanku ministara privrede zemalja Jugoistočne Evrope, predstavlja sjajan signal da čitav region ide u pravcu integracije, izjavio je danas u Beču ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Srbije Goran Pitić.
- Ovaj dokument je prvenstveno signal da čitav region ide u pravcu procesa integracije i da želi u procesu priduživanju Evropi da uradi sve što je moguće da podigne atraktivnost i iskoristi prednost velikog entiteta od oko 55 miliona stanovnika, na kojem se nude mogućnosti za investiranje - izjavio je Pitić jugoslovenskim novinarima posle potpisivanja Deklaracije.
Deklaraciju o zajedničkim principima i najboljim praksama za privlačenje investicija potpisali su ministri iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, SRJ (Srbije i Crne Gore), Moldavije i Rumunije.
Pitić je ukazao da postoji još mnogo problema u privlačenju investicija, navodeći podatak da je prošle godine u region Jugoistočne Evrope investirano samo oko 4,4 milijarde dolara. Kao najveće probleme on je označio visoki politički rizik u regionu, kao i činjenicu što zemlje “krasi doza siromaštva, što nije najatraktivniji činilac za privlačenje investicija”.
Skup je u Beču otvorio ministar privrede Austrije Martin Bartenštajn, koji je ukazao na ekonomske prednosti regiona Jugoistočne Evrope za strane investitore. On je naveo da se zajedničkim naporima zemlje Jugoistočne Evrope moraju boriti za investicije, podsetivši da u tome postoji veliki zaostatak. Bartenštajn je podsetio da je Poljska prošle godine privukla duplo veće strane investicije od čitave Jugoistočne Evrope i naglasio da se mora stvoriti povoljna klima za investicije. Kao uslove za privlačenje investicija naveo je bezbednost, jačanje vladavine prava, uklanjanje granica za trgovinu i investicije, poboljšanje infrastrukture i rad na poboljšanju obrazovanja.
Austrijski ministar je ocenio da potpisana Deklaracija vredi samo ako je prvi korak u procesu privlačenje investicija, odnosno stvaranja povoljnih uslova za investitore.
Zamenik generalnog sekretara OECD-a Ričard Heklinger ocenio je da Deklaracija može doprineti trajnom miru i ekonomskom napretku regiona. On je naglasio da je tešnjom saradnjom i približavanjem evropskim strukturama moguć napredak Jugoistočne Evrope. Heklinger je dodao da potpisivanjem ovog dokumenta zemlje regiona pokazuju svoju opredeljenost u sprovođenju započete tranzicije i reformama.

Ekonomski napredak

Koordinator Pakta stabilnosti Erhard Busek rekao je da je Deklaracija veoma važna jer od nje zavise investicije, kao i ekonomski napredak. On je istakao da investitori Jugoistočnu Evropu posmatraju kao jedinstveni ekonomski prostor, te dodao da je zbog toga neophodna dobra i tesna saradnja zemalja regiona, koje moraju odlučno da deluju ka stvaranju uslova za privlačenje direktnih investicija.
Busek je rekao da Deklaracija predstavlja signal investitorima da su zemlje Jugoistočne Evrope opredeljene da se bore za investicije, te da će učiniti sve u stvaranju povoljnih uslova.

GENERALNI SEKRETAR SAVETA EVROPE VALTER ŠVIMER:

SRJ se kreće ka članstvu u EU

Beč, 18. jula (Beta) - Generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Valter Švimer ocenio je danas u Beču da se SRJ postojano kreće ka članstvu u toj međunarodnoj organizaciji. On je u svom obraćanju pred Stalnim savetom OEBS-a pozdravio saradnju koja je ostvarena u SRJ s ekspertima SE u oblasti zakonodavnih reformi i ocenio da je napredak značajniji od problema koji još preostaju da se reše u SRJ.
Ambasador SRJ pri OEBS-u Branislav Milinković upoznao je Stalni savet OEBS-a sa najnovijim zakonima koji su od značaja za prijem u SE, kao što je zakon u oblasti demokratske kontrole oružanih snaga.
Jugoslovenski diplomata je dodao da donošenje niza zakona koji su uslov za prijem u SE pokazuje da je proces reformi nepovratan. On je, takođe, izrazio zadovoljstvo što su komitetu SE dali pozitivno mišljenje o prijemu SRJ u tu organizaciju, izrazivši očekivanje da će do toga doći brzo. Milinković je ocenio da članstvo SRJ u SE ne doživljava samo kao nagradu i priznanje za demokratske reforme, već kao šansu i mehanizam za dalje utvrđivanje principa vladavine prava, poštovanja demokratije i ljudskih prava.
Više delegacija, pre svega EU, pozdravile su dalji proces širenja SE kao proces kompletiranja evropskog kontinenta u okviru te evropske organizacije.

U VILI STANKOVIĆ U ČORTANOVCIMA

Slikari u prirodi

Izvršno veće AP Vojvodine drugu godinu zaredom umetnicima otvara svoju reprezentativnu vilu "Stanković" u Čortanovcima. Ove nedelje njeni gosti su vojvođanski slikari: Zdravko Mandić iz Zrenjanina, Slobodanka Šobota iz Pančeva, Pal Dečov iz Opova, Tomislav Suhecki iz Vršca, Radule Bošković, Jovan Bob, Pavle Jovanović, Ivana i Đorđe Živić i Živojin Miškov iz Novog Sada.
Juče su umetnike posetili predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Đorđe Đukić i pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu Dragan Srećkov. Slikari su, kako rekoše domaćinima, prezadovoljni hladovitim čortanovačkim ambijentom, a to se videlo i po mnoštvu slika koje su nastale za samo nekoliko dana.

Na stolu v.d. generalnog direktora NIS-a Dimitrija Vukcevica nalazi se projekat istrazivanja i ekspoatacije nafte u Vojvodini, saznaje 021. Projekat NIS Naftagasa predvidja proizvodnju od 80 hiljada tona nafte godisnje na cetitri naftna polja. Projekat je radjen na desetogodisnjem nivou, a za ulaganja je potrebno oko 62 miliona dolara. Procenjena vrednost tih naftnih polja je 113 miliona dolara. Poslednji deset godina proizvodnja nafte i gasa u Srbiji drasticno je opala. Do pre nekoliko godina domaca naftna polja donosila su preko milion tona nafte godisnje, sadasnja proizvodnja je oko 700 hiljada. Slicna je stvar i sa gasom, a uzroci su neulaganje u istrazivanja i opremu. Na oficijelnom sajtu NIS-a moze se naci vise naftagasovih projekata o istrazivanjima nafte u Srbiji. Kako saznajemo, jedan od njih ovih dana nasao se na stolu direktora Dimitrija Vukcevica. Prema recima direktora Naftagasa Radovana Bajica, Projekat predvidja proizvodnju od 80 hiljada tona nafte godisnje na cetitri naftna polja: Melenci duboko, Majdan duboko, Rusanda severoistok i Martinov salas. Kljucno u svemu su izvori nacina finansiranja. Prema Bajicevim recima, moguca su tri nacina finansiranja: koriscenje sredstava iz starog duga, sredstva iz trenutnih potrazivanja i treca varijanta je koriscenje kredita koji bi se vracali dvadeset godina. Bajic kaze da, ukoliko projekat bude odobren, sa istrazivanjem se moze krenuti za godinu i po dana. (021)

Laboratorija "Lafarz" Beocinske fabrike cementa, postala je prva akreditovana laboratorija u Jugoslaviji, za ispitivanja u oblasti cementne industrije i gradjevinarstva. Akreditacijom ove laboratorije, stvoreni su dodatni uslovi za visi kvalitet cementa koji se proizvodi u Beocinskoj fabrici, kaze za nas Radio direktor te fabrike Zeljko Copkov. Prema recima predsednika Jugoslovenskog akreditacionog tela, Milosa Jelica, ova organizacija je proslog meseca pokrenula postupak za pristupanje evropskoj asocijaciji za akreditaciju. Nakon toga, potpisace se sporazum sa drugim nacionalnim akreditacionim telima, sto ce omoguciti da sertifikati iz nasih laboratorija budu priznati i u drugim zemljama, rekao je Jelic. (021)

Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic zavrsio je jednodnevnu posetu Budimpesti. Jedna od tema razgovora sa sefom madjarske diplomatije bilo je pitanje viza, koje za sada ne postoje izmedju dve zemlje. "Dogovorili smo se da nas Madjarska podrzi u nastojanju da, pre njenog ulaska u Evropsku uniju, Jugoslavija potpise sporazum sa Unijom i dobije status koji imaju Rumunija i Bugarska, sto bi znacilo da jugoslovenskim gradjanima ne bi bile potrebne vize", kazao je Svilanovic. (Beta)

Na prvu godinu Pravnog fakulteta bice upisano jos 150 studenata, koji ce se skolovati iz budzeta, saopstio je pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoltan Bunjik. On je dodao da je na sednici vojvodjanske vlade odluceno da se na Medicinski fakultet dodatno upise 27 samofinansirajucih studenata, kao i da se na Uciteljskom, i na Fakultetu fizicke kulture broj prosiri za 10 samofinasirajucih studenata. Roditelji kandidata za DIF, nezadovoljni ovom odlukom pokrajinske vlade, protestvovali su u holu Izvrsnog veca, zahtevajuci da se upisu svi studenti koji su konkurisali na ovaj fakultet. Bunjik je obrazlozio da je znacajna korekcija izvrsena samo na Pravnom fakultetu, jer je prag upisa znatno visi nego na drugim Pravnim fakultetima u zemlji, kao i da se ove godine prijavio veliki broj odlicnih ucenika. " S obzirom da je najveci broj neupisanih bas na tom fakultetu, kao i da su to iskljucivo gradjani nase pokrajine, smatrali smo da i drzava treba da preuzme deo obaveze i izvrsi korekciju plana kvote na budzet" Bunjik je dodao da je prosirenje odobreno i na osnovu izjave dekana Pravnog fakulteta da ce po potrebi angazovati dodatni prostor na susednim fakultetima i zaposliti dodatne nastavnike. Bunjik je istakao da ce se, i sa korekcijama, na Pravni fakultet upisati 890 kandidata, sto je manje od preko hiljadu studenata, koliko je upisano prosle godine. (021)

Industrijska proizvodnja u Jugoslaviji u junu je povecana za 0,4 odsto u odnosu na majsku, dok je u poredjenju sa junskom u prosloj godini manja za 0,9 odsto, rekao je pomocnik direktora Saveznog zavoda za statistiku Dragi Stojiljkovic. Prema najnovijim podacima Zavoda u prvih sest meseci ove godine proizvodnja u industriji opala je za 1,4 odsto u odnosu na isti period prosle godine. Savezni zavod za statistiku predvidja da ce ove godine proizvodnja biti na istom nivou kao prosle i pretprosle - imace nulti rast. (FoNet)

Stotinak Askalija okupilo se danas ispred Skupstine Vojvodine trazeci bolje uslove zivota. Niko od predstavnika pokrajinske vlasti nije ih primio. Ispred zgrade Televizije Novi Sad okupljeni su zahtevali vecu zastupljenost u medijima smatrajuci da javnost nije upoznata sa njihovim problemima. Kako su rekli, medju njima je mnogo raseljenih sa Kosova, a njihov polozaj tezak i neizvestan. Takodje, nezadovoljni su uslovima zivota i odlukom da im se zabrani posao na deponiji. (021)