EVROPSKA INVESTICIONA BANKA ODOBRILA JUGOSLAVIJI DVA NOVA ZAJMA

Za puteve i mala preduzeća 115 miliona evra

Jugoslavija dobila zajmove na 15 godina, uz grejs period od 10 godina i kamatu po kojoj se EIB zadužuje na svetskom finansijskom tržištu. - Obezbeđena sredstva za rekonstrukciju 374 kilometra puteva, a kreditima od Evropske banke za obnovu i razvoj biće popravljeno još 489 kilometara puteva u Srbiji

Evropska investiciona banka juče je SR Jugoslaviji odobrila dva nova zajma u vrednosti od 115 miliona evra, od čega će 95 miliona biti iskorišćeno za rekonstrukciju 374 kilometra puteva u Srbiji, uglavnom na Koridoru 10, a 20 miliona za finansiranje investicija u malim i srednjim preduzećima i lokalnih infrastrukturnih projekata. Ugovor o prvom zajmu sa potpredsednikom EIB Evaldom Novotnijem u Palati federacije potpisao je potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, a drugi republička ministarka za saobraćaj i veze Marija Rašeta -Vukosavljević i direktor Direkcije za puteve Tihomir Timotijević.
Po potpisivanju ugovora, Labus je istakao da će obnovu puteva, zajedno sa EIB finansirati i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), sa kojom bi u septembru trebalo da bude dogovoren novi zajam od 76 miliona evra. Labus je precizirao da se sa EBRD pregovara o šest projekata, koji predviđaju rekonstrukciju puteva u dužini od 489 kilometara. On je podsetio da su sa EIB u prvom polugođu već potpisana dva ugovora, kojima je obezbeđeno 66 miliona evra za hitnu sanaciju saobraćajnica u Srbiji i 85 miliona za obnovu železnice. To znači, konstatovao je Labus, da su sa EIB već sklopljeni ugovori o zajmovima u vrednosti oko 250 miliona evra, a uskoro se mogu očekivati novi slični poslovi, jer je posle regulisanja starih dugova EIB "ponovo punim kapacitetom prisutan na našim prostorima".
Drugi zajam od 20 miliona evra, rekao je Labus, iskoristiće se za finansiranje investicija u malim i srednjim preduzećima u rasponu od 40.000 do milion evra, pri čemu će Narodna banka Jugoslavije nadgledati i kontrolisati korišćenje tih sredstava. On je precizirao da je Jugoslavija ove zajmove od EIB dobila na rok otplate od 15 godina, uz poček od 10 godina i kamatnu stopu po kojoj se EIB zadužuje na svetskom tržištu kapitala, "a zbog svog rejtinga zadužuje se po najnižoj kamatnoj stopi". Potpredsednik EIB Evald Novotni je, međutim, istakao da tek predstoji dogovor da li će kamatna stopa na ovaj zajam biti fiksna ili promenjljiva, navodeći da je prvi zajam na rok otplate od 20 godina i uz grejs period od pet godina Jugoslaviji odobren uz kamatu od 5,8 posto godišnje.
- Posle 10 godina zastoja, i teških pregovora EIB ponovo, od decembra 2001. radi sa Jugoslavijom i rezultat toga je povećana kreditna aktivnost, jer su za ovu godinu već ugovoreni zajmovi od 225 miliona evra, čiji će efekti uskoro moći da se primete - istakao je Novotni.
On je naglasio da je rehabilitacija puteva, od kojih se većina nalazi na panevropskom Koridoru 10, u zajedničkom interesu Srbije i Crne Gore, sa jedne, i EU, čije su članice i osnivači EIB, sa druge strane, jer se radi o jednom od najvažnijih putnih pravaca koji povezuju centralnu i južnu Evropu. Uz to, rekao je Novotni, ovaj projekat je primer odlične saradnje EIB, EBRD i Evropske agencije za obnovu, koje će zajedno za obnovu puteva u Srbiji obezbediti 195 miliona evra. Ocenjujući kao strateški značajan i drugi ugovor, Novotni je kazao da će na ta sredstva moći da računaju mala i srednja preduzeća, ali i jedinice lokalne samouprave za manje infrastrukturne projekte, a kao primer je naveo kreditiranje izgradnje sistema za daljinsko grejanje. Uz napomenu da je rok za otplatu kredita malim i srednjim preduzećima do 12 godina, a za lokalne infrastrukturne projekte do 15 godina, potpredsednik EIB je istakao da do sada u Srbiji nije bilo ovako povoljnih kredita. On je potvrdio da se pregovara o još nekim projektima i izrazio uverenje da će i oni uskoro biti realizovani.

Dobrim drumovima na Olimpijadu

Ugovoreni zajam od 95 miliona evra, po rečima Miroljuba Labusa, biće iskorišćen za rehabilitaciju 62 kilometra dugog puta M-22 od Čantavira do Novog Sada, zatim puteva M-1, M-2 i M-18 u ukupnoj dužini od 192 kilometra, na deonicama od granice sa Hrvatskom do Beograda, Batajnica-Beograd i Kuzmin-granica sa Republikom Srpskom. Deo ovih sredstava biće upotrebljen i za popravku puta E-70 od Pančeva do granice s Rumunijom u dužini od 37 kilometara, zatim za popravku 94 kilometra puta M-21 od Rzava do Gostuna, te za popravku 29 "crnih rupa" na različitim putevima.
Po rečima Marije Rašete-Vukosavljević ovaj ugovor sa EIB predstavlja podršku jednom od najvećih projekata republičke vlade, a zajedno sa sredstvima EBRD time se stvara finansijska podloga da se do kraja 2003. godine rekonstruiše 860 kilometara puteva u Srbiji. Uz napomenu da je lane popravljeno 300 kilometara i da je prošlog meseca stigla prva tranša od 20 miliona evra ranije ugovorenog zajma od EIB, ona je izrazila uverenje da će Srbija obezbediti dobre puteve za sve Evropljane koji nameravaju da preko naše teritorije otputuju na Olimpijadu u Grčkoj 2004.

MINISTAR POLJOPRIVREDE DR DRAGAN VESELINOV POSETIO NOVOSADSKI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

Nauka oslonac poljoprivrede

Izvoz semena biće liberalizovan. - Nacionalna laboratorija za seme izdaje OECD-sertifikate do kraja godine. - Zaštita domaćeg semenarstva

Novosadskoj nacionalnoj laboratoriji za ispitivanje semena biće omogućeno da privremeno, i to do kraja godine, izdaje OECD- sertifikate bez kojih nema izvoza domaćih sorti i hibrida u Evropsku uniju- istakao je prilikom današnje posete novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo republički ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dr Dragan Veselinov.
Veselinov je najavio da će Ministarstvo poljoprivrede zatražiti od nadležnih u Saveznoj vladi da se ukinu sva ograničenja za izvoz domaćeg semena, a poručio je i da će država nastaviti da štiti domaće semenarstvo od nelojalne konkurencije velikih multinacionalnih kompanija.
- Država očekuje veliku pomoć od naučnih ustanova kakav je novosadski Institut, jer nauka mora biti oslonac razvoja poljoprivrede - rekao je Veselinov.
Po rečima direktora Instituta prof. dr Milutina Ćirovića, zbog toga što niko u našoj zemlji ne izdaje OECD- sertifikate, godišnje gubimo nekoliko miliona dolara, jer je izvoz semena u Evropsku uniju potpuno stao.
- Trenutno postoji veliki interes u inostranstvu za naše sorte i hibride najznačajnijih poljoprivrednih kultura, ali bez OECD- sertifikata od izvoza nema ništa - rekao je Ćirović.- Država mora olakšati izvoz semena, jer je još na snazi režim kvota. Uvoz semena je liberalizovan, a izvoz ograničen, što se svakako mora promeniti.
Tokom razgovora je istaknuto i da domaći semenari ne traže ništa drugo nego samo da budu izjednačeni s uvoznicima, a to državu ne košta puno.

Nezavisni sindikat zemljoradnika u Somboru, nezadovoljan je nacinom otkupa psenice i ponasanjem republickog ministra Dragana Veselinova, javlja dopisnik Radija 021 Tivadar Farago. Predsednik tog sindikata Radislav Karalic, kaze da sindikat nije zadovoljan agrarnom politikom vlade Srbije. Prema njegovim recima, ministar Veselinov je slagao poljoprivrednike. "Dok je bio u opoziciji, Veselinov je govorio da cena psenice mora biti oko 30 feninga, kako bi seljaci mogli da opstanu. Pored toga, on je obecao seljacima da ce za dva vagona psenice moci da dobiju traktor. Sada kada je dosao na vlast, ministar ide po Srbiji i preti prstom seljacima", kaze Karalic. Somborski zemljoradnici jos kazu, da ne vide svetlu buducnost u proizvodnji poljoprivrednih kultura. Prema njihovim recima, mozda bi bilo pametnije da gaje indijsku konoplju, jer je za nju trziste u nasoj zemlji obezbedjeno. (021)

Posle velikog nevremna Subotica je proteklog vikenda bila poplavljena. Najkriticnije je bilo u najnizim delovima grada, naselju Mlaka, centru i nadvoznjaka na Palickom putu, gde su bile potopljene kuce i lokali. Olujni vetar kidao je granje i cupao manje drvece, a od ogromne kolicine vode odvaljivale su se i fasade. Suboticani kazu da ovakvo nevreme nisu doziveli jos od pocetka osamdesetih godina, a zanimljivo je da je olujna kisa zahvatila samo grad, dok u nekim okolnim naseljima uopste nije bilo kise. Zbog velike koncentracije vlage u vazduhu, suboticka Hitna pomoc je intervenisala cak 130 puta. Suboticki lekari savetuju astmaticarima i drugim hronicnim bolesnicima da ne izlaze iz kuca bez preke potrebe. (021)

Evropska investiciona banka ce s 95 miliona evra kreditirati obnovu puteva u Srbiji, a s 20 miliona evra razvoj malih i srednjih preduzeca. "Krediti su dobijeni pod najboljim finansijskim uslovima koje mi za ovu vrstu kredita mozemo da dobijemo", rekao je Labus. On je dodao da su krediti dobijeni na rok otplate od 15 godina, pocek od 10 godina i uz najmanju kamatnu stopu. Prva transa od 20 miliona evra ranije ugovorenog kredita, koja je stigla proslog meseca, Jugoslaviji je odobrena uz kamatu od 5,8 odsto, otplatu na 20 godina i pocek od 5 godina. (Beta)

Savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic i ambasador Francuske Gabrijel Keler potpisali su danas ugovor o 5,5 miliona evra pomoci francuske vlade institucionalnim reformama u Jugoslaviji. Svilanovic je naglasio da je iznos od 5,5 miliona evra cetiri puta veci od uobicajenog godisnjeg iznosa Francuske pomoci Jugoslaviji. (FoNet)

U narednih nekoliko dana bice raspisani tenderi za izgradnju leve trake autoputa Beograd-Novi Sad i za rehabilitaciji postojece trake. Ukoliko ne bude problema, za mesec dana bi mogao da se izvrsi odabir i da pobednici pocnu sa radovima, izjavio je za "Blic" direktor Republicke direkcije za puteve Tihomir Timotijevic. On je kazao i da ce Direkcija danas potpisati ugovor o kreditiranju sa Evropskom investicionom bankom u vrednosti od 95 miliona evra. (021)

Sudija Trgovinskog suda u Novom Sadu u sredu ce doneti odluku o daljoj sudbini Trgovinskog preduzeca "Zvezda" izjavila je za nas Radio Vesna Simonovic, predsednica sindikata u ovom preduzecu koji je vec nedeljama u strajku. "Nadamo se da ce sutra posle 12 sati nasa agonija biti zavrsena", kaze Simonoviceva. (021)

Na Strandu, u spasilackoj sluzbi radi osam ljudi u smeni. Prema recima direktora "Stranda", Dusana Stanojevica, to je i vise od potrebnog broja. Gradska komunalna inspekcija je prilikom kontrole na novosadskom kupalistu konstatovala jedino manjak pojaseva za spasavanje, kaze Stanojevic, dodajuci da su kupaci na Strandu bezbedni. (021)

Medjunarodna organizacija mikrokreditnih banaka "Oportunity internacional" koja radi u preko 30 zemalja u svetu, krajem juna dobila je licencu Narodne banke Jugoslavije za otvaranje stedionice. Akcenat ce staviti na mikrokreditiranje uz rokove otplate od dve godine, a prvi krediti bice plasirani vec sredinom avgusta, kaze za Radio 021 sef razvoja te banke Vlado Vukotic. Prema njegovim recima, glavna orijentacija nece biti stednja, nego kreditiranje malih preduzeca iznosima od 500 do 10 hiljada evra. Svi koji su zainteresovani za dobijanje kredita za ulaganje u sirovine i osnovna sredstva, mogu da se informisu posredstvom telefona: 021/331-917. (021)

Jedrilicarski klub "Vojvodina" upisuje nove clanove u skolu jedrenja. Pristupnica kosta 1.000 dinara, mesecna clanarina 300, a godisnja 200 dinara. Svakog radnog dana posle 10 casova zainteresovani mogu da se jave na telefon 364-370 ili u klubu na Suncanom keju 3. ( 021)

Novi punkt hitne pomoci u Kacu zvanicno ce poceti da radi u ponedeljak 22. jula, u Primorskoj ulici broj 94. Ovu sluzbu opremili su novosadski Dom zdravlja i Mesna zajednica "Kac". (021)

JKP "Cistoca" je tokom osam festivalskih dana Exita odnela oko hiljadu kubika smeca. Ovaj podatak ce biti kompletan za nedelju dana kada Tvrdjava bude sasvim sredjena, a trenutno se peru i ciste sve lokacije. "Cistoca" je za vreme Exita radila 24 casa dnevno, a na prilazima i samoj Tvrdjavi, kao i u kampu postavljen je ogroman broj posuda i kontejnera za odlaganje smeca. (021)

Ukupan prihod ovogodisnjeg Exita krece se oko milion i 200 hiljada evra, dok je za organizaciju utroseno oko milion i 500 hiljada, rekao je predsednik udruzenja Exit Dusan Kovacevic. Po njegovim recima rashod ce biti pokriven tako sto partneri iz inostranstva nece naplatiti sva potrazivanja odmah, vec ce kroz saradnju u narednim godinama biti pronadjena nacin da se gubitak nadoknadi. Kovacevic kaze da se Exit razlikuje od slicnih festivala u inostranstvu upravo po nacinu finansiranja. Velike kompanije imaju svoj marketinski interes interes da sponzorisu ovakve dogadjaje, dok je u slucaju Exita od ulaznica sakupljeno 80, a od sponzora svega 20 odsto sredstava. Od stranih izvodjaca najskuplji je bio Asian Dub Foundation, sa ex-yu prostora najvise je kostao Darko Rundek, a od domacih Van Gog i Rambo Amadeus, rekao je Kovacevic. On je naglasio da je tokom festivala od strane pojedinih medija vodjena antikampanja o navodno velikim kolicinama droge na Tvrdjavi. Tokom devet dana policija je zaplenila oko 600 stotina narkotickih sredstava, sto u odnosu na 300.000 ljudi koliko je bilo na Exitu, predstavlja svega 0,2 posto, kazao je Dusan Kovacevic, dodavsi da su organizatori spremni da prihvate svaku argumentovanu kritiku. (021)