EXIT je počeo!

e - life main (concert) stage - Smoke City (London, UK), Blue State, Anastasia, Darkwood Dub.
main dj stage - David Morales (New York, USA), Marshall Jefferson ( Chicago, USA), Robert Owens
( Ohio, USA), K-Alexi (Detroit, USA) i Simon Stuart (London, UK).
rock stage - Eyesburn i Del Arno Bend.
guarana afro reggae stage - JAHstice Sound System (BG), Tam Tam Jam (BG), Trenchtown Posse (SU), Jamaican Juke Box (NL)
progressive dj stage - Vlada Janjić i Gordan Paunović(BG, B92, Escorteaze), Electric Indigo (Vienna) i Rahmany & Sky Wikluh MC (BG, Freeride Culture)
teatar stage - Divlje meso, Dramski teatar Skopje ( početak u 21 sat)
main cinema - Go! ( 21 sat)
off cinema ( world music stage) - Veliki diktator, Moderna vremena, Svetlosti velegrada. (od 21 do 23 časa)

PREDSEDNIK IZVRŠNOG VEĆA VOJVODINE ĐORĐE ĐUKIĆ POSETIO TVRĐAVU

Slika koju emitujemo svetu

Finalni radovi, kako ih je okarakterisala PR EXIT festivala Maja Kolar, ali i dan pred početak festivala, bili su glavni razlozi zašto je Petrovaradinsku tvrđavu juče posetio predsednik Izvršnog Veća Vojvodine Đorđe Đukić. Upoznajući se, i obilazeći tvrđavu, odnosno mesta gde će se sve održati planirani programi festivala, Đukić je istakao da je ovogodišnji EXIT velika organizacija, te da će se mnogo mladih ljudi pokazati, ali i pripremiti za neke buduće velike poslove.
- Ovo je naša slika koju emitujemo prema svetu - istakao je Đukić, dodajući da je ujedno i prilika da se pokaže pozitivna energija mladih ljudi.
Kako je objasnila Kolar, radovi su gotovi, a prema procenama, očekuje se od 350.000 do 400.000 ljudi.

"Popodnevno gradsko buđenje”

Cilj projekta je upotpunjavanje kulturne ponude grada urbanim sadržajima u toku Exit festivala

- Cilj projekta "Popodnevno gradsko buđenje"je upotpunjavanje kulturne ponude grada urbanim sadržajima, u toku održavanja ovogodišnjeg EXIT-a. Biće u popodnevnim časovima od 15 do 18 sati u Zmaj Jovinoj ulici i Katoličkoj porti - rekao je, na konferenciji za novinare, producent Predrag Novković - Zapazili smo,tokom prošlog EXIT-a, da se u gradu, do početka glavnog programa na Petrovaradinskoj tvrđavi, ništa ne dešava. To je bio razlog da pokušamo da predstavimo urbanu kulturu mladih Novog Sada i gradova Vojvodine i to od 6. do 12. jula.
Program prvog dana, 6. jula, otvaraju gosti iz Pančeva. Predstaviće se strip izložbom "Kuhinja", koncertom grupe "Potus Ikar"i alternativnom produkcijom (fanzini, knjige, cd izdanja).Narednog dana mladi iz Sremske Mitrovice će izvesti performans "Enter Sirmium"pozorišta "D.Milutinović", "Mesečeva harmonija"(ambient,klasik), "Cottonstar", hair styling, make up& bodyart. Subotica će se predstaviti koncertom grupe "Neverhood" i grafičkom radionicom "Entropija". Mladi iz Sombora će izvesti Kenoove "Stilske vežbe", knjižna izdanja izdavačke kuće "Zlatna greda" i koncertom bendova "Airbag" i "Fade". DJ tim "Čekalac"Luke Paljetka i pozorišna predstava Omladinskog studija "Korak" iz Sivca će, 10. jula, nastupiti mladi iz Inđije. Novosadsko udruženje studenata sa hendikepom će označiti početak kampanje "Hoću da priđem kad siđem", a sve sa ciljem da se skrene pažnja na njihov položaj na Univerzitetu. Poslednjeg dana, 12. jula, gostuju Kikinđani programom Hlađenje sa Kikindskim klubom i video artom Stevana Kojića "Insomnia".
Studentski kulturni centar je domaćin, a projekat su podržali Izvršni odbor grada, Pokrajinski sakretarijat za sport i omladinu i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i obrazovanje, a kao medijska podrška projektu pokrenuće se radio emisija istog naziva na Radiju "021".

Otvoreno od 16 sati

Petrovaradinska tvrđava otvorena je danas od 16 časova. Program ovogodišnjeg Exit festivala počinje nastupom grupe Darkwood Dub, Main Stage u 18 časova. Prodajno mesto u holu Srpskog narodnog pozorišta radiće i tokom Festivala, sa izmenjenim radnim vremenom: od danas biće otvoreno od 9 do 15 časova. Posle 15 časova, ulaznice će moći da se kupe na ulazu na Petrovaradinsku tvrđavu (ulazi se iz Predgrađa).
Za posetioce, koji na Festival dolaze sa kupljenim kartama, predviđeno je da na Festival uđu automobilskim putem, koji prolazi pored restorana “Trag”.

Medicinske ekipe 24 sata na terenu

Tokom “Exit” festivala, pored Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja “Novi Sad” na terenu će 24 sata biti i Omladinska jedinica “Jovan Jovanović Zmaj” Gradske organizacije Crvenog krsta. Šator ove ekipe biće postavljen između Main stage i main DJ stage , kod Akademije. Pored svake bine će biti dežurna po jedna ekipa medicinske pomoći.

GRADSKO ZELENILO SPREMNO ZA EXIT

Uređeni travnjaci

Pripremajući se za Exit, radnici Gradskog zelenila pokosili su travnjake na Tvrđavi i kod Filozofskog fakulteta, gde će biti smešten kamp. Urađeno je preko 25 hektara na Tvrđavi.
Za posetioce kampa, postavljen je kiosk na šetalištu gde će moći da se kupe peciva, sladoled, piće. Nakon završetka festivala, “Gradsko zelenilo” će obnoviti zelene površine i vratiti ih u prvobitno stanje.

AGRAR, DRŽAVA I BANKE

Briga države bez briga

Preuzevši na sebe agrarne dugove federalne vlasti su načinile dvostruku grešku. Pomilovale su, uglavnom, nesposoban poljoprivredni menadžment i dodatno ispraznile bankarske fondove

Krajem 1998. godine, Zakonom o pretvaranju kredita odobrenih od banaka nosiocima primarne poljoprivredne proizvodnje i turističke privrede, njihove obaveze pretvorene su u javni dug Federacije. Time je oko 1,5 milijarde dinara skinuta s dugovnog salda oronulih poljoprivrednih gazdinstava i premeštena na konto državnih obaveza.
Čak i sa ove vremenske distance, mada je razloga bilo na pretek, teško je proniknuti šta je to vlast, kojoj je jedina briga bila kako da ubedi svet da je, baš ona, predvodnik naprednog i slobodoljubivog čovečanstva, nagnalo da pokaže delić razumevanja za proizvodnju na čijem je beskrupuloznom uništavanju i počivala.
Tim pre, što nakon tog poklonjenog života, nije načinjen nijedan korak kojim bi se položaj agrara popravio. Politikom jeftine hrane iz skupe proizvodnje, gde su ulazne cene bile prepuštene tržištu, a izlazne je kontrolisala država, agraru se nanovo stezala omča dugova. Da je potrajalo, verovatno bi se i nova situacija rešavala istim metodom. Za vlast koja je banke doživljavala kao distributere državnog novca i nema drugog alata već finansijsku dubiozu gurnuti tamo gde je najdublje - u državni dug.
No, ni država nije naivna. Preuzevši na sebe obavezu da izmiri dugove primarne poljoprivrede, bahato je odredila i uslove pod kojima će se sve to odigrati. Dugovanja su, najpre, očišćena od naknada, zateznih kamata i drugih troškova, propisana je godišnja kamata od 8 posto i određen je period vraćanja od 10 godina, uz trogodišnji poček.
Za osnovicu, koju predstavlja knjigovodstveno stanje duga (glavnica i redovna kamata do 31. decembra 1997. godine), nije predviđena revalorizacija, pa najprostija matematika pokazuje ko će, na kraju, da plati ceh. Uz propisanih 8 odsto godišnje na iznos državnog duga i inflaciju koja je u 1998. i 1999. godini iznosila 44,5 i 50,1 procenat, a u 2000. i 2001. godini dostizala 113,3, odsto 40,7 odsto, jasno je da su se banke - poverioci našli na kamatnoinflatornoj klackalici, na kojoj su se truckala i topila njihova potraživanja.
Od pomenutog duga Federacije, koji se kreće oko 1,5 milijarde dinara, 51,20 odsto ili 767.910.000 dinara predstavljaju potraživanja banaka čije je sedište u Vojvodini. To su: Vojvođanska, Panonska, Novosadska, Kontinental, Banatska, Pančevačka, DTD, Privredna, Metals i Servo Mihalj banka. Kako je, u međuvremenu, došlo do povezivanja i ukrupnjavanja, krug banaka-poverilaca je sužen, ali je zanimljivo da se četiri petine ukupnih potraživanja nalazi u rukama samo dve banke - Vojvođanske i Panonske.
Kako je predviđeni model vraćanja agrarnih dugova narušavao strukturu izvora finansiranja i politiku plasmana u pomenutim bankama, Izvršno veće Vojvodine se angažovalo na sagledavanju stanja i traženju izlaza iz ovog finansijskog ćorsokaka. Jer, analize pokazuju da je primarni dug, koji je, prema tada važećem kursu, iznosio 232.702.421 DEM, 30. aprila 2002. godine, takođe preračunat u marke, sveden na samo 25.597.266.
Po različitim osnovama, sve pomenute banke su gubile značajne svote novca. Nerevalorizovanje glavnice Vojvođanskoj banci odnosi oko 123 miliona maraka, Panonskoj oko 40 miliona, a Novosadskoj oko 23 miliona maraka. Gubitak na osnovu kamate, čak ako bi ona bila samo propisanih 8 posto, ali na revalorizovanu osnovicu, kod Vojvođanske banke je 19,7 miliona DEM, kod Panonske 6,4 miliona, a kod Novosadske banke 3,7 miliona maraka. Ako bi se kamate, koliko-toliko prilagodile realnoj ceni novca, taj gubitak je veći za dodatnih oko 140 posto.

Predlog Izvršnog veća Vojvodine

Uočivši da je, ovim zakonom, povređeno načelo ravnopravnosti strana, jednake vrednosti uzajamnih davanja i dužnosti ispunjenja obaveza, što predstavlja osnovu obligacionih odnosa, Izvršno veće Vojvodine se zalaže da se dopunama Zakona o pretvaranju kredita koje su odobrile banke nosiocima primarne poljoprivredne proizvodnje i turističke privrede u javni dug Federacije, omogući konsolidacija i popravljanje položaja banaka u Pokrajini.
Izmene o kojima razmišljaju u Izvršnom veću Vojvodine, odnose se na dve stavke. Pre svega, da se tokom mirovanja i otplate revalorizuju krediti po stopi rasta cena na malo, te da, u periodu mirovanja, Federacija bankama isplaćuje realnu kamatu od 1,5 posto na mesečnom nivou, obračunatu na revalorizovani iznos duga.
U Izvršnom veću Vojvodine smatraju da se ovom njihovom zalaganju nikako ne može pripisati selektivnost. Inicijativa ima globalnu dimenziju, što znači da se odnosi i na preostalih 48,80 posto duga, kolika su potraživanja banaka iz drugih delova Srbije.
Stoga, očekuju poslaničku podršku ovoj inicijativi. Nju će, doduše, pokrenuti savezni poslanici iz Vojvodine, ali za relaksiranje banaka koje su na svojim leđima nosile finansiranje agrara, zainteresovani bi morali da budu i predstavnici drugih sredina. Jer, to su bili zdravi plasmani koji se nisu oslanjali na primarnu emisiju, pa su njihovim necelishodnim pretvaranjem u državni dug, inicirali gubici akcionara i kolektiva koji su deponenti u tim bankama.
U konsultacijama sa predstavnicima monetarnih vlasti zemlje, nisu dovedeni u pitanje ekonomski razlozi za ovu inicijativu, već samo uzak finansijki prostor za njenu realizaciju. U Izvršnom veću Vojvodine misle da bi se, kroz postojeću reformu bankarskog sistema, mogao naći adekvatan model i za ovaj problem. Doslednost pri pretvaranju državnih garancija u vlasnički udeo u bankama ne isključuje ni doslednost kod realnog sagledavanja državnih obaveza prema bankama.