BRANISLAV POMORIŠKI PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA NIS-A

Vojvođanski kapital podigao "Naftagas”

Bojim se da vlada Srbije ima interes da proda ono što vredi. To nije dobar put, jer ako se sve rasproda, a tek onda vrate nadležnosti Vojvodini, čime ćemo upravljati?

Početkom prošlog meseca Vlada Republike Srbije imenovala je za predsednika Upravnog odbora Naftne industrije Srbije, Branislava Pomoriškog. Promene unutar NIS-a su neminovne, a novi predsednik upravnog odbora se zalaže da se “Naftagasu” vrati samostalnost u poslovanju i plate ogromna interna dugovanja koja dostižu oko 25 milijardi dinara.
Samostalnost “Naftagasa” nije sporna, jer je ovaj kolektiv pokretač razvoja - kaže Pomoriški. - Da bi do toga došlo, potrebno je da se razreši situacija u društvu i državi, da se organizuje država. U toku je pisanje ustavne povelje i kad to bude bilo završeno znaće se šta je čija nadležnost, koje su ingerencije i mogućnosti Vojvodine, a iz toga će slediti sve drugo.
Po njegovim rečima, reorganizacija i restrukturiranje, pa i privatizacija NIS-a, neminovno će se desiti, samo je pitanje kako.
- Bojim se da Vlada Republike Srbije ima drugačiji interes - da se proda što vredi, bez spremnosti da se prvo sredi stanje - kaže naš sagovornik. - To ne bi bio dobar put, jer ako se sve rasproda, a tek onda vrate nadležnosti Vojvodini, čime će se onda upravljati. Bez materijalne baze nema ni automnomije u ekonomiji.
Pomoriški ističe da je reč o sudaru dva načina rešavanja problema dugoročnom i kratkoročnom. Brza privatizacija nije neminovno dobra, što se videlo na primeru Beočinske fabrike cementa, pa je on, zato, skloniji dugoročnom rešenju. Pomoriški naglašava da ne želi da se našoj zemlji desi kao drugim zemljama u tranziciji - da se brzo i lako prodaju potencijali i tržište, a one postanu spavaonice jeftine radne snage.
- Pobornik sam takozvanog ekonomskog nacionalizma, a da budem jasniji, mislim da je neophodno da se pod istim uslovima svima ponudi isto- kaže Pomoriški. - To, zapravo, znači da se, tenderom, recimo benzinske pumpe ne ponude na prodaju u paketu, već da se to učini po područjima i na taj način omogući i domaćim kupcima da učestvuju u tenderu. Nema sumnje da domaći privrednici imaju i znanja i kapaciteta, pa i para, da i sami učestvuju u privatizaciji.
Pomoriški naglašava da nacionalna naftna kompanija treba da počiva na nekoliko snažnih stubova, bitnih za celu ovu branšu.
- Mora se krenuti od istraživanja i proizvodnje, preko prerade i trgovine na veliko - ističe Pomoriški. - Najpre valja privatizovati delove koji imaju najmanji uticaj na poslovanje NIS-a, a ostaviti dovoljno prostora i, naravno, novca za dalji razvoj onih delova koji su profitabilni i značajni za ukupan razvoj preduzeća. Poslednjih godina proizvodnja je neprestano padala, NIS je doživeo sunovrat. Pad proizvodnje uslovljen je, dobrim delom, neulaganjem, u proizvodnju i opremu, a izlaz je u investiranju i vraćanju kompanije na mesto koje je imala i koje zaslužuje. To, neće biti ni lako, ni brzo, ali ako se radi dobro i na pravi način, ako se kompanija postavi na noge, a ne naglavačke, kao što je bilo do sada, stanje će se popraviti.

ZOLTAN BUNJIK, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA OBRAZOVANJE

Otključana pokrajinska kasa

Fakultetima i višim školama u Vojvodini prosleđen novac za drugi deo majske plate, dok im je iz pokrajinskih izvornih prihoda uplaćeno za troškove

Uplatom 35 miliona dinara fakultetima i 2,8 miliona višim školama u Vojvodini počela je realizacija pokrajinskog budžeta -rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu Zoltan Bunjik.
- Novac za drugi deo majske plate samo smo prosledili, s obzirom da on stiže iz republičkog budžeta, a kako je počelo i punjenje pokrajinskog budžeta iz izvornih prihoda, fakultetima i višim školama uplatili smo i novac namenjen stalnim troškovima, tekućem održavanju i popravkama za ovaj mesec. Iz izvornih prihoda u pokrajinskom budžetu planiramo da ovim ustanovama do kraja godine isplatimo i novac za ove troškove za prethodnih pet meseci, s obzirom da su ga za ove namene poslednji put dobile za januar.
Po Bunjikovim rečima sada je novac za ove troškove raspoređen prema privremenim kriterijumima, sačinjenim na osnovu stvarnih troškova, broja studenata i veličine zgrada, a konkretni kriterijumi tek treba da se utvrde u dogovoru sa višim školama i fakultetima.
Pokrajinski sekretar za obrazovanje najavio je za danas isplatu plata zaposlenima u studentskim centrima, a za naredne dane u osnovnim i srednjim školama. Ovaj sekretarijat planira i da preko leta isplati ustanovama o kojima on brine i novac za hitne intervencije na objektima, kako bi se svi neophodni poslovi uradili do početka nove školske godine.
- Imamo obavezu da u roku od mesec dana od donošenja budžeta utvrdimo konkretan finansijski plan za njegovu realizaciju - rekao je Bunjik. - Od ukupno šest milijardi namenjenih ovom sekretarijatu izvorni prihodi su 700 miliona, a jedino za Univerzitet imamo Uredbu Vlade Srbije o finansiranju, koju moramo poštovati, dok ćemo se s ostalim korisnicima dogovarati pojedinačno, kako o programskim delatnostima, tako i o investicijama i intervencijama u tekućem održavanju.

Nezakonita upisnina

Komentarišući haos koji je nastao juče pri upisu prvaka u srednje škole zbog upisnine od 2.000 dinara, Zoltan Bunjik je rekao da Zakon ne predviđa upisninu i da ukoliko roditelj odbije da je plati i uloži žalbu, ta žalba mora biti pozitivno rešena i dete mora biti upisano.
- Mada Sekretarijat za obrazovanje nije za ovo nadležan, tražićemo da se ispita odgovornost direktora i školskih odbora i tačno utvrdi opravdanost svake stavke u ovoj svoti - rekao je Bunjik. - Ukoliko je učenik ispunio sve uslove za upis, on se ne može uslovljavati plaćanjem 2.000 dinara.

TOKOM NAREDNIH DANA

“Pecanje” starog Varadinskog mosta

Velika plovna dizalica, postavljena bliže novosadskoj obali Dunava kod Petrovaradinskog mosta, trebalo bi tokom narednih dana da počne da vadi ostatke starog Varadinskog mosta. Kako smo saznali u “Mostogradnji”, preduzeću koje po ugovoru s Dunavskom komisijom vadi ostatke ovog, ali i Mosta slobode, konstrukcija koju dizalica treba da izvadi iz reke teška je oko 240 tona. Radnici ovog preduzeća, saznali smo, povezuju srušeni deo mosta s kranovima dizalice, kako bi ga izvukli iz vode. Nakon toga, stara konstrukcija se seli na obalu gde će se i seći. Paralelno s ovim poslom, već izvučeni deo starog Varadinskog mosta, seče se na sremskoj obali.
U “Mostogradnji” smo saznali da je otpuštanje sajli s pilona Mosta slobode pri kraju, a da se njegovi delovi, koji su pali na jednu i drugu obalu Dunava, seku i krče. U toku je i osiguranje središnje konstrukcije Mosta slobode, koja se lomi i pada u vodu, a njeno presecanje očekuje se u avgustu.

IZ DUNAVA NA KEJU

Do 10 kila - 200 grama

Deset minuta i malo pomoći kolege alasa, bilo je potrebno novosadskom pecarošu Veselinu Karapandži da izvuče iz Dunava soma teškog 9,8 kilograma.

Beogradski kej pokazao je u nedelju predveče da još pruža dobru šansu, bar što se tiče mesta odakle se udice bacaju, zarad velikih komada. Ovaj, “do 10 kila još 200 grama” primerak, naleteo je na strpljivog. Ovom drugom se definitivno isplatilo.

Pitanje nadoknade troskova upisa u srednje skole nije predvidjeno Zakonom i time se upis ne moze usloviti, rekao je za Radio 021 pokrajinski ministar obrazovanja Zoltan Bunjik. Ukoliko je takvih slucajeva bilo, roditelji treba da podnesu zalbu i ministarstvo ce obustaviti takva resenja, kazao je Bunjik. Prema njegovim recima, svaka prituzba ili zahtev roditelja ce biti razmotren i ukoliko kandidat nije upisan, skolama ce biti naredjeno da to ucine, bez obzira da li su djaci prilikom upisa imali novac ili ne. (021)

U dopisu koji je Ministarstvo prosvete poslalo skolama, navodi se da je upis u sve razrede srednjih skola besplatan osim ukoliko skola ima troskove za koje smatra da ucenici treba da ih plate. Gimnazija "Svetozar Markovic" za to ima saglasnost i Saveta roditelja i Skolskog odbora, kaze za 021, v.d. direktora Gimnazije Olga Krstic Seselja. "Mi smo pred Savet roditelja izasli sa spiskom strukture troskova za svakog ucenika tokom skolske godine. Kada se svota od 1950 dinara podeli na celu godinu za svako dete roditelj treba da odvoji 162 dinara mesecno za sve potrebe. Da bi ucenici dobili kvalitetno obrazovanje u skolsku godinu treba da krenemo pripremljeni, sa nekim planom, popravljenom opremom. U slucaju da neko dete nije u mogucnosti da plati skola mu izlazi u susret", rekla je Olga Krstic Seselja. (021)

Pokrajinsko ministarstvo obrazovanja ce ovog meseca za plate zaposlenih na fakultetima i visim skolama u Vojvodini izdvojiti oko 38 miliona dinara, rekao je ministar Zoltan Bunjik. On je precizirao i da ce u narednih pet meseci ministarstvo izdvojiti oko 200 miliona za stalne troskove odrzavanja na Univerzitetu. Takodje, kako je rekao Bunjik, pokrajinsko ministarstvo obrazovanja ce do kraja godine isplatiti sva dugovanja prema fakultetima i visim skolama.

Tender za kupovinu 2,4 miliona tona sirove nafte je sumnjiv jer je trajao samo tri dana i nadlezni drzavni organi bi trebalo da istraze ovaj slucaj, rekao je predsednik Izvrsnog odbora Vojvodjanskog pokreta Branislav Zaric. Prema njegovim recima, takvi aranzmani, dok pada cena nafte u svetu, prave se na kraci period, na mesec dana ili kvartalno. "Nase rafinerije su sada prepune sirove nafte. Zasto smo ispustili sansu da eventualno pravimo nove ugovore kad bude jeftinija nafta to neko drugi mora da objasni", rekao je Zaric. Zaric, inace rukovodilac pravnih i kadrovskih poslova u NIS Naftagasu, kaze da je proizvodnja nafte prepolovljena sa tendencijom ubrzanog pada, a delatnost se gasi jer nema novca. On je rekao da se nafta nije nasla u Omnibus zakonu kako bi bila nastavljena pljacka Vojvodine i pozvao vojvodjanske parlamentarne stranke da ovo pitanje stave na dnevni red Skupstine Vojvodine. (021)

Negativna stopa prirodnog prirastaja naterala je lokalne vlasti u Beceju da formiraju Fondaciju za povecanje nataliteta. Cilj osnivanja Fondacije je da se pojava bele kuge bar ublazi, ako ne i zaustavi, kaze nacelnik opstinske uprave Deli Caba. Najbolja ilustracija ovog problema u Beceju su rezultati ovogodisnjeg popisa stanovnistva prema kome opstina ima 2.000 stanovnika manje, uprkos prilivu izbeglicke populacije. Ako se uzme u obzir da trenutno u becejskoj opstini ima preko 2.000 izbeglih i raseljenih lica, tada je nestanak Becejaca zapravo daleko veci. Kako navodi Deli ciljevi Fondacije su da se gradjanima omoguce predavanja o znacaju i ocuvanju reproduktivnog zdravlja, otvaranje savetovalista za mlade ali i predbracnih savetovalista. Jedna od vaznih stavki je i prosirivanje oblika drustvene brige o deci kroz stipendije, kredite ili putne troskove, dadajuci da je cilj ujedno i borba protiv bolesti zavisnosti. Kako podvlaci Deli odluka je da se Fondacija jednim manjim delom finansira iz opstinskog budzeta, a vecim iz donacija. Za sada je opstinska vlast u te svrhe izdvojila 100.000 dinara, a sa uspostavljanjem svih organa uprave Fondacije ocekuje se da ce se njena kasa puniti i iz becejske privrede. (021)

Potpredsednik pokrajinske vlade, Dusko Radosavljevic, povodom zahteva predsednika Reformista Vojvodine Miodraga Isakova da podnese ostavku na tu funkciju, odgovara da ce podneti ostavku, ali na mesto potpredsednika Gradskog odbora RV. "Gradski odbor se ne samo svrstao na stranu gospodina Isakova, na sta ima puno pravo, vec meni kao potpredsedniku nije hteo da pruzi nikakvu pomoc". Radosavljevic je za veceras najavio sastanak izbornog staba i tima koji je tokom protekle nedelje pratio izbore za predsednika RV. "Analiziracemo izbore i na osnovu toga doneti neke odluke, a posebno cemo analizirati da li su ti izbori bili fer i korektni, u sta mnogi clanovi moga tima i ja sam imamo ogromnu sumnju", kazao je za 021 Dusko Radosavljevic. (021)

Posle visedecenijske "suse" u arheoloskim istrazivanjima nekadasnje prestonice rimskog carstva Sirmijuma, koji se nalazi na mestu danasnje Sremske Mitrovice, vec za nekoliko dana treba ocekivati pocetak istrazivanja jednog od najznacajnijih lokaliteta carske palate. Naime, u organizaciji Arheoloskog instituta SANU u Beogradu i u saradnji sa Zavodom za zastitu spomenika kulture i Muzeja Srema, 1. jula pocinje realizacija jednog od najambicioznijih projekata u daljem arheoloskom istrazivanju ovog antickog grada. Vekovna dilema gde je sahranjen jedan od najvecih slovenskih prosvetitelja Metodije verovatno ce vrlo brzo biti rasvetljena. Naime, kako pretpostavlja jedan deo arheologa, postoje indicije da je sveti Metodije sahranjen na desnoj obali Save, na teritoriji danasnje Macvanske Mitrovice i da ce otkrice njegovog groba biti svetska senzacija koja ce privuci milione turista iz celog sveta. (Glas javnosti)