ZASEDAO POKRAJINSKI PARLAMENT

Vojvodina dobila grb

Štit grba Vojvodine složen je iz tri polja u kojima su smešteni grbovi Bačke, Banata i Srema. - Pokrajinski budžet za ovu godinu iznosiće 9 milijardi dinara. - Vojvodina traži polovinu novca od privatizacije preduzeća sa svoje teritorije

Odlukom pokrajinskog parlamenta, Autonomna Pokrajina Vojvodina dobila je juče grb, kao istorijsko znamenje Vojvodine, kojim će se ona predstavljati kao savremena evropska regija. Ovu odluku podržalo je 68 poslanika, protiv su glasali poslanici DSS-a, dok su uzdržani bili poslanici Nove demokratije i Koalicije "Vojvodina".
Inicijativu za donošenje ove odluke pokrenuo je predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak, kao poslanik, dok predlog poslaničke grupe KV o formiranju privremenog odbora za izbor znamenja APV - grba, zastave i svečane pesme - koji je prihvatilo i Izvršno veće, nije uvršćen na dnevni red, uz obrazloženje da Poslovnik ne predviđa mogućnost formiranja privremenih skupštinskih odbora.

Izgled grba poslanicima je prezentovao direktor Muzeja grada Novog Sada Ilija Komnenović na video-bimu u skupštinskoj sali. On je tom prilikom rekao da ovo znamenje predstavlja sintezu obeležja koja je Vojvodina imala od 18 do prve polovine 19 veka. Štit grba Vojvodine složen je iz tri polja, dva uspravna i jednim položenim, u kojima su smešteni grbovi Bačke, Banata i Srema. U levom uspravnom polju smešten je grb Bačke, s apostolom Pavlom koji drži u desnoj ruci mač, a u levoj knjigu. U uspravnom desnom polju je grb Banata na kojem je zlatni lav sa sabljom u desnoj šapi. U položenom polju je grb Srema tri trake koje predstavljaju Bosut, Savu i Dunav, uz jelena i čempres.
Predviđeno je da grb Vojvodine bude u obaveznoj upotrebi u sastavu pečata i štambilja organa APV; u službenim natpisima na zgradama organa APV i organa lokalne samouprave; na poveljama, diplomama i drugim javnim priznanjima koje dodeljuju pokrajinski organi; na predmetima koji se daju u reprezentativne svrhe, memorandumu, koverti, zvaničnoj pozivnici i vizit kartama pokrajinskih funkcionera; na službenim vozilima koja koriste pokrajinski funkcioneri; na diplomama i svedočanstvima o školovanju završenom na teritoriji APV, kao i na legitimacijama pokrajinskih poslanika i članova PIV-a.
Grb će se isticati i zajedno s grbom Republike Srbije, te kao sastavni deo amblema ili znaka uz prethodnu saglasnost Izvršnog veća. Odlukom su propisane i kaznene odredbe za prekršaje u pogledu korišćenja i upotrebe grba Vojvodine, koje za pravna lica iznose od dve hiljade do sto hiljada dinara, a za odgovorna lica od sto dinara do pet hiljada dinara.

POTPISAN UGOVOR O DODELJIVANJU KREDITA EVROPSKE BANKE NOVOM SADU, NIŠU I KRAGUJEVCU

Evri za bistru vodu

Novi Sad, 27. juna - Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je ukupno 16.000.000 evra kredita za vodosnabdevanje preduzećima iz Novog Sada, Niša i Kragujevca. Dokument o korišćenju kredita danas je potpisan na maloj svečanosti u Gradskoj kući u Novom Sadu. Prisustvovali su v.d. saveznog ministra za finansije Veroljub Dugalić, republički ministar finansija Božidar Đelić, predstavnik Evropske banke Gevin Andersen, gradonačelnici Novog Sada Borislav Novaković, Niša Goran Ćirić i Kragujevca Vlatko Rajković. U ime Novog Sada potpis na ovaj dokument stavio je predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Branislav Pomoriški, a isto su učinili i predstavnici komunalnih preduzeća za vodosnabdevanje Novi Sad Goran Šijan, Niš - Nebojša Mijalković i Kragujevac - Vlatko Rajković.
Savezni ministar Dugalić rekao je da je prošle godine ova banka počela da finansira obnovu infrastrukture u Beogradu, a tada su izrazili spremnost da to učine i u drugim gradovima, razgovori su nastavljeni, a rezultat je da će sada u tri velika grada u Srbiji biti više pitke vode, a sličnih projekata za celu zemlju biće još.
Da će se saradnja s bankom nastaviti potvrdio je i ministar Đelić. On je rekao da se nakon rebalansa srpskog budžeta pronalazi novac za osnivanje preduzeća koje će se baviti projektima infrastrukture. U njemu bi akcionari bili sem Srbije i lokalnih zajednica i Pokrajina Vojvodina. Moglo bi da počne da radi već od septembra, a Republika Srbija će putem svog trezora kontrolisati kako gradovi koriste i povlače novac od ovog kredita. Sama Evropska banka do sada je kreditirala srpsku privredu s 235.000.000 evra 2001. godine, a po 200.000.000 se očekuje ove i naredne godine.
Branislav Pomoriški je rekao da će nove investicije omogućiti da Novosađani piju vodu po evropskim standardima.
Sam Novi Sad dobio je kredit od pet miliona evra s rokom otplate od 12 godina, a prva rata dospeće na naplatu 2005. godine.

ĐELIĆ RAZGOVARAO SA NOVOSADSKIM PRIVREDNICIMA

Olakšice savesnim obveznicima

Novi Sad, 27. juna - U okviru akcije savesnije i brže naplate poreza, savezni ministar finansija Božidar Đelić razgovarao je s novosadskim privrednicima. On im je najavio niz novih propisa koje Vlada priprema kako bi porezi bili adekvatniji i brže se naplaćivali.
Generalno, snižavanja stopa neće biti, jer su obaveze koje država ima prema servisiranju penzija, socijalnih davanja i druge veoma visoke - rekao Đelić. No, ceo sistem će se osavremeniti. Republička uprava javnih prihoda će se reorganizovati, doneće se novi zakon o poreskoj administraciji, a savesni poreski obveznici koji svoje obaveze ispunjavaju na vreme, moći će da računaju na poreske kredite i druge pogodnosti. Tamo gde može, država je spremna da se odrekne dela prihoda. Tako danas od ponoći na snagu stupa propis o ukidanju poreza na finansijske transakcije čime se država odrekla između pet i šest miliona dinara. Stopa inflacije je manja nego što se očekivalo, no bankarske kamate to ne prate. Zamrzavanja kamata neće biti, no izvesno je da će se preispitati kodeks o bankarskom poslovanju kako bi se kamate planirale u skladu sa svetskim standardima. U toku razgovora direktor preduzeća "La guma" Zoran Luković, pitao je kada će se uvesti porez na dodatu vrednost, a odgovor je bio da će to biti 2003. godine, ali da će se siva ekonomija sprečavati uvođenjem fiskalnih kasa. Isto tako, u toku je i akcija suzbijanja šverca hrane, odevnih predmeta i bele tehnike koju više ministarstava radi zajedno.

SREMSKI KARLOVCI

Razvoj turizma i poljoprivrede - prioritet

Komisija za organizovanje donatorske konferencije za Sremske Karlovce na prvoj sednici razmatrala je program obnove i razvoja Sremskih Karlovaca koji je u junu 2002. godine sačinio Republički zavod za razvoj u saradnji s Odborom za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca. Na skupu je postignuta saglasnost da su razvoj turizma i poljoprivrede prioritetni zadaci.
Zaključeno je da treba napraviti kraći projekat koji će sadržati strateške ciljeve Sremskih Karlovaca i uputiti ga na adrese triju u svetu priznatih kuća specijalizovanih za razvojne programe. Po odabiru najpovoljnije ponude sledeći korak je potraga za sponzorima. Smatra se da će se oni naći među nordijskim zemljama pošto su voljne da finansiraju takve programe.
Po rečima člana komisije Brigite Dimitrijević, u slučaju da se jedan projekat isfinansira stiče se pravo za konkurisanje kod Svetske banke za dobijanje para, jer Karlovci spadaju u grupu malih gradova koji imaju mogućnosti za razvoj turizma, za šta je ova spremna da izdvoji novčana sredstva.

Skupstina Vojvodine usvojila je pokrajinski budzet za ovu godinu, koji iznosi nesto vise od devet milijardi dinara. Izvorni prihodi cine trecinu budzeta, dok veci deo, skoro sest milijardi, cine sredstva koja se iz republickog budzeta prebacuju za isplatu zarada u prosveti. Pokrajinski sekretar za finansije, Djordje Misirkic, kaze da ce budzet obezbediti nesmetano obavljenje funkcija pokrajinskih organa i istice da je ovogodisnji budzet znacajno veci nego prethodnih godina. Vojvodjanski parlament usvojio je predlog izmena Zakona o privatizaciji, koji predvidja da se procenat koji se Vojvodini usmerava od prodaje preduzeca na njenoj teritoriji poveca sa pet na 50 odsto. Dogovor o tome postignut je pre nekoliko dana na sastanku pokrajinskih i republickih funkcionera, a ovaj predlog bi se, kako je najavljeno, pred republickom skupstinom mogao naci tek na jesen. Na danasnjoj sednici osnovano je Javno preduzece za prostorno i urbanisticko planiranje, kao i pokrajinski Zavod za sport, koji, po recima pokrajinske ministarke za sport i omladinu Snezane Lakicevic Stojacic, treba da uvede u red u vojvodjanski sport. Pokrajinski parlament doneo je odluku o upotrebi istorijskog znamenja Vojvodine, odnosno vojvodjanskog grba. Grb je je podeljen na tri dela: Backu predstavlja sveti Pavle, Banat lav, a Srem jelen. Kako je rekao direktor Muzeja grada Novog Sada, Ilija Komnenovic, grb je uradjen na osnovu istorijskih znamenja i specificnosti Vojvodine. Na samom pocetku sednice pokrajinski poslanici su prihvatili ostavku potpredsednika skupsine Miroljuba Ljesnjaka i on je danas razresen duznosti. (021)

Od sledece skolske godine hrvatski jezik izucavace se u cetiri odeljenja u Vojvodini, i to u Djurdjinu, Tavankutu i u dva odeljenja u Subotici. U planu su dva programa koji obuhvataju hrvatski jezik za osnovnu skolu od prvog do cetvrtog razreda i hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture, kaze predsednica radne grupe za izradu tog programa Marija Grasl. Teziste rada u prvom razredu je, kako kaze, gramatika hrvatskog jezika, a pogotovo izgovor i pisanje skupova "ije" - "je". U okviru skolske i domace lektire osim pisaca iz hrvatske nasli su se i pisci srpske knjizevnosti. Nastavno podrucje Elementi nacionalne kulture obuhvata blagdane, obicaje i znacajne dogadjaje iz zivota Hrvata. U Hrvatskom akademskom drustvu koji je izradio program svesni su cinjenice da nije reseno pitanje udzbenika, ali ni nastavnika i da je odluka o uvodjenju hrvatskog jezika u skole na jesen, ipak prebrzo doneta. I pored toga ocekuju da nece biti vecih problema u realizaciji programa za koji su se i sami zalagali, zakljucio je predsednik Hrvatskog akademskog drustva iz Subotice, Josip Ivanovic. (021)

Pokrajinska vlada raspisala je konkurs za dodelu sredstava crkvama i verskim zajednicama koje deluju na teritoriji Vojvodine za drugu polovinu 2002. godine. Za izgradnju novih i revitalizaciju postojecih sakralnih objekata Vlada je odobrila dva miliona dinara, a za izdavacku delatnost i crkvene manifestacije 420 hiljada dinara. Konkurs je otvoren do polovine jula, a prijave se podnose, iskljucivo na posebnim obrascima, koji se mogu dobiti u Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne manjine u Novom Sadu, na Bulevaru Mihajla Pupina 16. (021)