MIROLJUB LABUS O RAZLOZIMA I POSLEDICAMA NEUKLJUČIVANJA SRJ U EVROPU

  Tranzicioni voz ne sme iz šina

  Zbog nesaradnje s Haškim tribunalom, nedefinisanih odnosa između Crne Gore, Srbije i SR Jugoslavije umesto u junu, članica Saveta Evrope može da postane tek u septembru

  Beograd, 14. aprila (SRNA) - Potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus ocenio je da je zbog nesaradnje s Haškim tribunalom, nedefinisanih odnosa između Crne Gore, Srbije i SR Jugoslavije, kao i nesuglasica i podela na političkoj sceni na saveznom i republičkom nivou došlo do usporavanja procesa uključivanja SRJ u međunarodne institucije i organizacije.
  On je napomenuo da iz istih razloga SRJ nije dobila ni certifikat Kongresa SAD za pomoć i podršku SRJ, da su usporene aktivnosti za uključivanje u evropske integracije i očekivani porast ulaska kapitala i investicionih ulaganja.
  "Bilo je planirano da naša zemlja već u junu postane članica Saveta Evrope, ali je to odloženo. Treba se potruditi da se to dogodi u septembru, a najkasnije u novembru", rekao je Labus u intervjuu za današnji broj "Politike".
  On je najavio da bi, ukoliko sve bude u redu, krajem ove ili početkom naredne godine mogao biti potpisan ugovor o stabilizaciji i asocijaciji sa EU.
  Komentarišući "signale" iz Podgorice o mogućnostima stvaranja samostalne Crne Gore, Labus je rekao da će o tome s predstavnicima EU razgovarati crnogorski predsednik Milo Đukanović.
  "Posle toga će iz Podgorice stizati drugačije informacije", uveren je on.
  Potpredsednik Savezne vlade naglasio je da je u interesu građana Crne Gore i Srbije ulazak u EU, te da na Zapadu, a i u EU, važi pravilo da ako neko nešto potpiše to mora i da ispuni.
  Ističući da je SRJ započela proces tranzicije i da je dosta toga urađeno, Labus je upozorio da se ne sme dozvoliti da "tranzicioni voz" za Evropu iskoči iz čina, jer bi se zaglibili u blatu i siromaštvu.

  Sukobi štete i Kostunici I Đinđiću

  Novost u Srbiji je da su ljudi počeli da prepoznaju kako Đinđić i Koštunica nisu tim, i ne treba ni da budu.

  Analitičare iz inostranstva koji po nemilosti svoga posla moraju da prate politička dešavanja u Srbiji, svakako da strašno nervira što su dve partije koje se najviše svađaju, stranke koje se, u stvari, isto zovu. Kada se 1992. godine Vojislav Koštunica sa drugovima odvojio od Demokratske stranke, smatrao je da ima dovoljno razloga da pretenduje na originalni naziv, ali republičke vlasti tad su se prema ovoj istoimenosti rigidno ponele i odbile registraciju. Koštunica je bio nezadovoljan, i DSS se registrovao na saveznom nivou koji je tada kontrolisao Milan Panić, a on nije bio toliki formalista. I kako su se gložili tada, tako i danas.

Muzička omladina Novog Sada

NOMUS

Novi Sad

10 - 22 April 2002.

  Reforme u pravosudju podrazumevaju izjadnacavanje sudske sa zakonodavnom i izvrsnom vlascu a istovremeno to podrazumeva nezavisno i efikasno sudstvo, ocenili su ucesnici u emisiji nezavisne televizijske produkcije URBANS. "Uprkos aktivnostima oko reformi u pravosudju, nije se mnogo uradilo. Krenulo se sa zakonskom regulativom koja omogucava nezavisno sudstvo. Daleko smo i od efikasnog sudstva" misljenja je predsednica Drugog opstisnkog suda u Beogradu Gordana Mihajlovic. Tok i trajanje procesa, takodje nisu regulisani. Prema njenim recima, jos dugo ce gradjani cekati da im pravda postane dostupna, ali i brza. Sudije su i dalje slabo placeni, a i odliv kadrova je sve veci, kaze novosadski advokat Milan Dobrosavljev, dodajuci da je jos jedan od gorucih problema u pravosudju, sto je nasledjeno iz prethodnog perioda taj sto politika i dalje ima uticaj na pravosudje. Predsednik Zakonodavnog odbora Skupstine Srbije Bojan Pajtic, kaze da je to tacno, ali da takvih slucajeva ima sve manje. Donosenjem novih zakona, struka ce ubuduce vise odlucivati o samoj sebi, porucuje on. Zelimo li u evrospke integracije, ali, pre svega, demokratsko uredjenje, potrebno je sto hitnije uvesti red u pravosudje, slozili su se ucesnici u razgovoru organizovanom u okviru kampanje podrske reformama koju u Vojvodini realizuju nevladine organizacije i mediji. (021)

  U Novom Sadu je u subotu osnovana asocijacija slovackih novinara u Vojvodini. Nevladina organizacija Forum Slovaka je zbog vrlo teskih uslova u kojima se nalaze mediji manjiskih zajednica u Vojvodini inicirala susret predstavnika vojvodjanskih medija na slovackom jeziku. Na sastanku je osnovana Asocijacija slovackih novinara u Vojvodini. Predsednik Foruma Slovaka Zoroslav Spevak istakao je da je potreba za ovakvom organizacijom odavno postojala ali do sada niko nije inicirao njeno osnivanje. On je pozdravio i vracanje visejezicne table na ulaz Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koja je pocetkom devedesetih godina bila skinuta i zamenjena tablom ispisanom "stilizovanom cirilicom". Po recima Spevaka to je bilo nedopustivo, ne samo zato sto na tom fakultetu studiraju pripadnici manjinskih zajednica u Vojvodini vec i zato sto na Filozofskom fakultetu rade katedre za madjarski, rumunski, slovacki i rusinski jezik . (Multi radio)

  Kompanija "Filips" ponudila je Zavodu za izgradnju grada beskamatni kredit sa rokom placanja od pet godina i grejs periodom od dve godine da Novi Sad pretvori u grad svetlosti, kaze za "Dnevnik" direktor ZIG-a Goran Kostic. Ukoliko ova firma pobedi na tenderu za kompletnu zamenu gradskog osvetljenja, cije raspisivanje se ocekuje vec za tridesetak dana, "Filips" obecava i besplatno osvetljavanje Petrovaradinske tvrdjave i svih gradskih parkova. Po recima Kostica, ako saradnja sa "Filipsom" zazivi, moguce je da ta kompanija u Novom Sadu otvori i pogon za proizvodnju. Uz "Filips", za Novi Sad su zainteresovane i mnoge druge strane kompanije. One pre svega insistiraju na velikim povrsinama na najatraktivnijim gradskim lokacijama. (Dnevnik)

  Potpredsednik Skupstine grada Bojan Pajtic i clan Izvrsnog odbora zaduzen za oblast zdravstva i socijalne zastite Milos Lucic, u subotu su u Velikom ritu urucili humanitarnu pomoc namenjenu romskoj deci. Paketi, koje su obezbedili pocasna gradjanka Novog Sada iz Dortmunda, Hanelore Lamphe i humanitarna organizacija "Duga" sadrze decju odecu za najmljadji uzrast. "Pomoc je vredna 10.000 evra, a ukupno je stiglo 48 paketa", rekao je Milos Lucic. On je dodao da ce, pored humanitarne pomoci, grad obezbediti znacajna sredstva za zdravstvenu zastitu Roma. (021)

  U nastavku ovogodisnjeg NOMUS-a u ponedeljak (15.04.) se odrzavaju dva koncerta. U novosadskoj Sinagogi nastupa klavirski duo u sastavu: Dorian Ljeljak -Ninoslav Zivkovic. Poznati pijanisti izvesce zanimljiv program pod nazivom "Klavirski duo u americkoj muzici XX veka". Pocetak je u 20 casova. Na drugom koncertu nastupa gudacki kvartet "Taj" i solisti Branislav Jatic-bas, Brankica Djukic-pikolo flauta, Vladimir Puskas-oboa i Maja Grujic-klavir. Koncert pocinje u 22 sata u Svecanoj sali Gradske kuce. Ulaznice se prodaju u Muzickoj omladini Novog Sada kao i dva sata pred pocetak koncerta na mestima odrzavanja koncerata. (021)

  Samostalna izlozba karikatura Konstantina Grosu otvara se u utorak (16.04.) u galeriji Forma, Ilije Ognjanovica 3. Grosu je clan sekcije za graficki dizajn Udruzenja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV). Izlozbu ce u 19 casova otvoriti Luka Salapur, predsednik Umetnickog saveta UPIDIV-a. (021)

  OD BEOGRADA DO KARLOVACA - NA PARU

  "Romantika” uskoro klizi po šinama

  Železnički muzej iz Beograda je pre četiri godine poklonio ŽTP-u Beograd eksponat voza na parni pogon, javnosti poznat po lepom imenu “Romantika”. Svake godine, početkom proleća, voz više puta mesečno saobraća na relaciji Beograd - Sremski Karlovci. Na jesen se voz vraća u garažu da čeka sledeću turističku sezonu.
  - Ove godine voz otvara sezonu 20. aprila u 8.40 časova sa Železničke stanice u Beogradu, a u 10.30 časova je na peronu u Sremskim Karlovcima. Povratak za Beograd je u 18 časova - objasnio je Dušan Antonić, pomoćnik direktora Direkcije za železnički saobraćaj. - Voz će ići i 27. aprila u isto vreme. U maju polasci su 11.,18. i 25. maja. U junu su polasci 1., 8, 15. i 22. juna i tako završavamo prolećnu sezonu. Još nije određeno vreme prelaska u letnju sezonu.
  Cena karte utvrđena je po razredima vagona, tako da za odrasle osobe u prvoj klasi iznosi 350, u drugoj 300 i trećoj 240 dinara. Za decu od četiri do 14 godina cena je 180 dinara bez obzira na razred vagona, dok mališani do četiri godine putuju besplatno.
  -Ove godine smo doneli odluku da muzejski eksponat “Romantika” ustupimo u agencijski zakup, odnosno, da ga iznajmljujemo za školske jednodnevne ekskurzije. Cena je 80 hiljada dinara, a za organizovani prevoz dece osnovnih škola biće popust od 30 odsto. Voz ima 370 mesta za odrasle, ili 420 za decu - objasnio je Dušan Antonić.