KAMPANJA ZA UKIDANJE VIZA

  Slobodno u svet

  Ukidanje viznog režima između Srbije i Crne Gore i Hrvatske kao prioritetni zadatak

  Novi Sad, 24. marta - Bez slobode kretanja, kao jednog od osnovnih ljudskih prava, nema jedinstvene, mirne i prosperitetne Evrope, stoga zahtevamo definitivno ukidanje viza u okviru jugoistočne Evrope, kao i potpuno ukidanje viza između zemalja jugoistočne, zapadne i centralne Evrope - osnovne su poruke apela i peticije kampanje za ukidanje viza pod nazivom " Sa viznim režimom nema regionalnog razvoja i evropskog jedinstva". Na kraju trodnevne konferencije - kampanje za ukidanje viza, koju su u našem gradu organizovali Centar za regionalizam i Građanski pakt za jugoistočnu Evropu, još jednom je ukazano na apsurdnost i nepotrebnost viznog režima.
  - Građani zemalja jugoistočne Evrope i dalje satima i danima čekaju u redovima ispred ambasada i konzulata, sa željom da posete rođake, prijatelje, otputuju na odmor, na takmičenja, poslovne sastanke, sajmove, što je potpuno besmisleno - rekao je danas na konferenciji za novinare direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. - Ne smemo više da prihvatamo ovakvu situaciju, moramo se zalagati za slobodu kretanja, za putovanja bez neprijatnosti i problema. Stoga apelujemo na aktuelne vlasti unutar regiona jugoistočne, ali i cele Evrope da potpuno ukinu vizni režim, posebno na prostorima bivše SFRJ.
  Predstavnici Građanskog pakta smatraju da je ukidanje viza između Srbije i Crne Gore i Hrvatske jedan od prioritetnih zadataka, pošto problemi oko viznog režima ometaju proces normalizacije odnosa između ove dve zemlje, ali i regiona u celini. Danas je najavljeno da će delagacija Građanskog pakta za jugoistočnu Evropu tekst peticije i apela kampanje za ukidanje viza uručiti na sedištu Evropske unije u Briselu

  Popularnost DOS-a opada

  Mali podsetnik

  U nedelju 24.marta navršava se 3. godina od početka Nato bombardovanja naše zemlje, datum koji nam je svima poremetio dotadašnji životni tok, nametnuo nova životna iskustva i definitivno izmenio istorijski tok. Naš grad doživeo je neverovatna razaranja. Nebrojene ljudske žrtve, čiji saldo uključujući i žrtve Jugo ratovanja u poslednjoj deceniji, ni sada neznamo. Posle 78 neprekidnog bombardovanja, kontinuitet oporavka i dalje je u toku. Jedno je sigurno, svako ko je preživeo ovu tragediju, ovo iskustvo pamtiće do kraja života.

  Posle rata imali smo tri dinamične godine, prepune društvenih i političkih događaja. Pao je bivši režim čiji je čelnik sada pred sudom u Hagu. Od "pobednika" do poraženog. Nova demokratska vlast posle nepune dve godine u teškom je rasulu. Rudimenti privatizacije i promene sistema su u potpunom haosu. Naš juriš u evropsku zajednicu teče puževim korakom. Kriminal, korupcija i pljačka daleko su od iskorenjivanja. No ipak, nadamo se da je najteže prošlo i da je pedesetogodišnja indoktrinacija za nama. Svesni smo svih teškoća koje nas čekaju u nadoknađivanju propuštenog, na mlađima svet ostaje i njima treba pružiti šansu oporavka.
  Naš sajt je zahvaljujući realnom i ažurnom ratnom izveštavanju stekao veliki broj posetilaca, stekao je mađunarodni rejting i kao što vidite preživeli smo.
  Kao podsetnik pod naslovom WAR 99 nalazi se bogata arhiva, foto galerija iz tog tragičnog perioda.

  Generalnom direktoru Industrije ulja "Dijamant" Savu Knezevicu istrazni sudija Okruznog suda u Zrenjaninu Bogoljub Stankov, odredio je pritvor u trajanju od 30 dana, javlja dopisnik Radija 021 Darko Sper. Pored Knezevica, pritvor je, kako se nezvanicno saznaje, odredjen i finansijskom direktoru "Dijamanta" Djuru Kesicu, koji je istovremeno i direktor "Dijamant banke". Knezevic i Kesic iz SUP-a Zrenjanin privedeni su istraznom sudiji juce oko 19 casova. Kako se od izvora Radija 021 saznaje, sinoc je istrazni sudija ispitivao Kesica, dok je ispitivanje Knezevica predvidjeno za danas. Tim povodom zvanicno saopstenje ocekuje se u popodnevnim casovima. U SUP-u Zrenjanin, pored Knezevica i Kesica, juce su privedeni i direktor Odeljenja za devizno poslovanje u banci Ljiljana Dimitrijevic, rukovodilac finansija u uljari Slavica Keselj, sef EOP u uljari Pero Jokic, zamenik direktora "Dijamant banke" Albertina Blagojevic i direktor proizvodnje i razvoja Borisav Umicevic, koji je ujedno i predsednik Upravnog odbora "Dijamanta". Svi oni juce su nakon inform,ativnog razgovora u SUP-u pusteni. Saznaje se da je razlog lisavanja slobode rukovodilaca uljare nacin na koji je "Dijamant" privatizovan, odnosno kako je 2001. godine placen jednokratni porez na ekstraprofit u ukupnom iznosu od oko 1,25 miliona nemackih maraka. Podsetimo da je Narodni pokret Otpor u Zrenjaninu jos avgusta 2001. obelodanio je spisak 27 vecinskih akcionara "Dijamanta", na kojem se nalazi 8 pokojnika, odnosno desetak penzionera uljare. Pomenuti akcionari, koji pojedinacno poseduju vise od 500 akcija, sredinom prosle godine navodno su platili poreza na ekstraprofit, sto je nedavno potvrdjeno i iz Vlade Srbije. Petnaestog septembra 1993. godine poceo je drugi krug privatizacije "Dijamanta" kada je u opticaj pusteno 38.186 akcija. Aktivisti Narodnog pokreta Otpor tvrde da je svega 8.000 akcija pusteno u slobodnu prodaju. Dve godine kasnije, od 4. do 27. decembra 1995. godine, na zahtev predsednika Saveza Sindikata uljare Mirka Maleseva, "Dijamant banka" je odobrila kredit za otkup 38.186 akcija na 10 godina, uz period mirovanja od jedne godine (grejs period), navode u Otporu. "Svi akcionari ili naslednici pokojnih bili su 27. jula prosle godine pozvani kod Sava Knezevica na nekakve sastanke, gde su potpisivali blanko poreske prijave. On im je garantovao da se nista ne brinu, jer niko nista nece morati da plati. Upravni odbor "Dijamata A.D." je doneo odluku da se fabrika zaduzi za novi kredit kod "Dijamant banke", sto je i ucinjeno. Na taj nacin fabrika je platila porez na ekstra profit u ime svih 27 akcionara", rekao je nedavno aktivista Otpora Dusan Juvanin. (021)

  Ulazak JUL-a u lokalnu vladu u Indjiji sve je izvesniji. To moze biti rezultat uzdrzanosti odbornika JUL-a prilikom izglasavanja poverenja predsedniku Skupstine Opstine Indjija Goranu Jesicu, zahvaljujuci cemu je ovaj ostao na funkciji. Prema recima predsednika Opstinskog odbora Jugoslovenske levice Gojka Acimovica JUL je "od dva zla izabrao manje". "Mogli smo da biramo izmedju neformalne grupe koja se okupila oko "Vodovoda" i grupe koja okruzuje predsednika, pa nam je ova druga delovala kao bolje resenje", rekao je Acimovic. On je dodao da je druga opcija bila da napuste sednicu, ali bi to bilo protumaceno kao da je JUL direktno u saradnji sa DOS-om. Inace, odbornici DOS-a su napustili sednicu prilikom izglasavanja poverenja predsedniku Opstine. Acimovic je rekao da ucesce Jugoslovenske levice u lokalnoj upravi nije definitivno utvrdjeno, ali da ova stranka ima strucnjake koji mogu da doprinesu kvalitetnijem radu lokalne vlasti. "Medjutim, mi zahtevamo jedno mesto u Izvrsnom odboru Skupstine Opstine kako bi bili upoznati sa direktnim radom opstinske vlade. Pored toga, u JUL-u ocekuju i odredjena mesta u Upravnim odborima javnih preduzeca. Inace, nakon poslednje sednice Skupstine Opstine Indjija cule su se brojne polemike vezane za stvaranje koalicija ili uspostavljanja saradnje izmedju Demokratske stranke Srbije i Socijalisticke partije Srbije sa jedne i ostatka DOS-a i JUL-a sa druge strane. Celnici indjijskog DOS-a, predsednik Skupstine Opstine Indjija Goran Jesic i sef odbornickog kluba DOS-a u Skupstini Opstine Indjija Slobodan Divnic izrazili su tom prilikom stav da mora doci do rekonstrukcije lokalne vlade u smislu da DSS mora snositi posledice glasanja ZA smenu predsednika Skupstine Opstine Gorana Jesica. Medjutim, u DSS-u smatraju da nema razloga za bilo kakvim dizanjem tenzije, opravdavajuci to cinjenicom da je izglasavanje poverenja "normalan demokratski proces". (021)

  Policija je podnela krivicne prijave protiv direktora secerane u Sremskoj Mitrovici i jos nekoliko osoba zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja, javlja dopisnica Radija 021 Maja Sedlarevic. Secerana jos nije pocela da seljacima isplacuje repu proslogodisnjeg roda, a vec je vreme za pocetak nove kampanje. Afera oko sremskomitrovacke secerane traje vec nekoliko meseci. Izmedju ostalog, Upravni odbor je doneo odluku o prenosenju vlasnickih prava na proizvodjace, kako bi im se prihod isplatio u seceru, ali je ta odluka ubrzo ponistena. Seljaci su zatim pretili da ce obiti magacin secerane. Na vecini sastanaka organizovanih povodom ovih problema nisu se pojavljivali predsednik UO secerane Ratko Filipovic, koji je u medjuvremenu podneo ostavku, kao ni Milan Arsic vlasnik "Zitokomerca" iz Leskovca, preduzeca koje ima velike dugove prema secerani. Iz sremskomitrovackog SUP-a su saopstili da su podnete krivicne prijave protiv direktora secerane Nebojse Popovica, magacionera Spasoja Zeljkovica i vlasnika "Zitokomerca" Milana Arsica zbog zloupotrebe polozaja i bespravnog prenosa vlasnickih prava. Sa proizvodjacima secerne repe razgovarao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Igor Kurjacki, koji je naglasio da svi osteceni ne treba da se plase najavljene privatizacije secerane jer zainteresovani kupci moraju preuzeti sve obaveze i dugovanja ove mitrovacke fabrike. (021)

  Kancelarija organizacije CMH za izdavanje madjarskih legitimacija otvorila je nedavno Odeljenje u Skorenovcu, koje pripada kovinskoj opstini. Medjutim, ponasanje sefa kancelarije iz Zrenjanina Rozalije Torde, izazvali su veliko nezadovoljstvo u tom selu. Predsednik Saveta Mesne Zajednice Skorenovac Mihalj Jona u izjavi za Multiradio kaze, da njihovi ljudi nisu mogli da prodju obuku jer ne pripadaju Savezu Vojvodjanskih Madjara, ni Demohriscanskom pokretu. " Nase ljude nisu hteli da obuce u Pancevu, tako da mi nemamo svoju kancelariju, nego oni dolaze iz Zrenjanina. Nisu ih obucili jer niko od njih nije pripadao Demohriscanckom pokretu, stranci glavnog kordinatora CMH. To bi trebalo da bude vanpoliticka organizacija, ali oni ipak mesaju politiku u to. Ja sam se vec zalio svima, i predsedniku CMH Karolju Dudasu, a i Rozaliji Torde. Savet Mesne zajednice je izabrao najbolje ljude za taj posao, a tu odluku oni nisu hteli da postuju." Kaze Jona. Sef kancelarije CMH iz Zrenjanina Rozalija Torda smatra da politicke stranke koje nisu ucestvovale u osnivanju civilne organizacije Konkordija Minoritates Hungarika ne mogu da ucestvuju ni u radu te organizacije. Isto tako, saradnici ne mogu pripadati ni "srpskim strankama" jer one, po njenim recima, "nemaju nikakve veze sa Madjarima". " Prilikom osnivanja CMH crkve i sve Madjarske stranke u Vojvodini su zamoljene da posalju delegate, medjutim to DZVM nije ucinila. Jedan od kandida Mesne Zajednice Skorenovac je bas iz te stranke a drugi je clan Lige socijaldemokrata Vojvodine, a to je kao sto znate srpska stranka. Ja smatram da srpske stranke ne traba da ucestvuju u izdavanju madjarskih legitimacija. Najbolje bi bilo da nasi saradnici ne pripadaju nijednoj politickoj stranci." kaze Rozalija Torde u izjavi za Multiradio. (021)

  Bilans tezih incidenata u Sivcu podigao je mesne i opstinske vlasti na noge. Naime u tom naselju kulske opstine u kratkom roku dogodila se teska saobracajna nesreca, pokusaj ubistva i pokusaj pljacke. Ucesnici u tim dogadjajima mahom su bili mladi, i to pod dejstvom alkohola i droge. pokusaj ubistva nozem mogao bi upravo imati uzrok u nerascicenim odnosima oko droge. Sivac je bas zbog sve prisutnije droge, saobracajnih nesreca, cestih prituzbi na rad lokala izbio u prvi plan interesovanja policije, kazao je nacelnik MUP-a u Kuli Dragutin Popovic. On je istakao da je u ovom mestu ozbiljno narucen javni red i mir. Kako javlja dopisnica 021 Sivac je inace medju mladim ljudima, pored Kisaca i Sremske Mitrovice, poznat kao mesto gde se najvise uzgaja marihuana. Prema recima clana mesne zajednice u Sivcu Borislava Sljukica veliki problem u borbi protiv narkomanije cini nedovoljan broj inspektora, jer ih u Zapadno-backom okrugu postoji svega tri. Ovi incidenti doveli su i do vanredne sednice Saveta mesne zajednice, na kojoj su ucestvovali predstavnici kulske vlasti, suda i policije. Zakljucak sa ovog sastanka je da komunalne inspekcije moraju azurnije kontrolisati rad lokala, kojeg su mesne vlasti oznacili kao izvoriste i popriste najveceg broja incidenata. Takodje je zatrazeno da policija poveca broj zaposlenih, kako bi se lakse kontrolisala mesta za koje se sumnja da sluze za dilovanje opojnih sredstava. (021)

  Godisnju knjizevnu nagradu "Hid" Izdavacke kuce Forum dobio je danas knjizevnik Laslo Gerold, za "Leksikon knjizevnosti jugoslovenskih Madjara", a likovnu nagradu dobila je keramicarka iz Subotice Edit Nemes Fekete. Predsednik zirija profesor Caba Utasi kaze u izjavi za Multiradio, da je leksikon dokaz opstanka vojvodjanskih Madjara na ovim prostorima. " Ziri je sagledavsi sva proslogodisnja izdanja vojvodjanskih madjara jednoglasno doneo odluku da ovaj leksikon proglasi najboljim. To smo ucinili pre svega zato sto smatramo da je u ovo delo ulozeno najvise truda i rada. Vrednost tog rada je mnogo veca ako znamo da je knjiga izdata nakon deset teskih godina, kada je nasa knjizevnost degradirana. Leksikon dokazuje da je nasa knjizevnost opstala uprkos svim teskocama i problemima proteklih osamdeset godina." kaze profesor Caba Utasi. (021)

  U Ledenoj dvorani Spensa se od 25. do 31. marta odrzava svetsko prvenstvo II divizije B grupe u hokeju na ledu. Pored reprezentacije Jugoslavije ucestvuju selekcije Litvanije, Bugarske, Spanije, Islanda i Luksemburga. Savezni selektor Aleksandar Andjelic kaze za Radio 021 da ce nam glavni konkurent u borbi za prvo mesto i plasman u visi rang, biti reprezentacija Litvanije sa kojom se sastajemo u cetvrtom kolu. Selektor Andjelic smatra i da je veoma vazno sto je organizaciju turnira dobio upravo Novi Sad, a ne kako je to obicaj u ovakvim situacijama, glavni grad, Beograd. Jer, po njegovim recima, Beograd moze samo da sanja o uslovima kakve pruza Ledena dvorana na Spensu. Prvu utakmicu na turniru reprezentacija Jugoslavije igra u ponedeljak protiv Islanda. (021)