IZBA - Novi Sad

  Godišnjica MENSE YU

  U PONEDELJAK U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

  Koncert "Vojvođanskih simfoničara"

  Sa gostom dirigentom Mišom Damevim iz Švajcarske nastupa i solista na violini Roman Simović iz Podgorice.
  Svoju prvu koncertnu sezonu "Vojvođanski simfoničari" nastavljaju premijernim koncertom najavljenim za ponedeljak 11. marta u novosadskoj sinagogi. Ovog puta "Vojvođanski simfoničari" će nastupiti pod dirigentskom palicom švajcarskog dirigenta Miše Dameva, a uz ovog gosta kao solista na violini nastupiće mladi i talentovani Roman Simović iz Podgorice.
  Na programu ovog koncerta je uvertira za Mocartovu operu "Čarobna frula", koncert za violinu i orkestar Vijenjavskog i simfonija "Patetična" Čajkovskog.

  Na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vojvođanskoj banci, sa kojom su simfoničari ugovorili petogodišnju saradnju, umetnički direktor Berislav Skenderović napomenuo je da je plan Vojvođanskih simfoničara da publici ponude šest premijernih koncerata u sezoni kako u Novom Sadu tako i drugim mestima u Vojvodini.

  TIBOR SABO U BUDIMPEŠTI PRIMIO PRVE VOJVOĐANSKE MAĐARE

  Podeljeno prvih deset pasoša

  Budimpešta, 7. novembra (Beta) - Predsednik Kancelarije za Mađare izvan Mađarske Tibor Sabo predao je danas u Budimpešti prve mađarske legitimacije grupi od deset Mađara iz Vojvodine.
  Mađarske legitimacije na osnovu Zakona o Mađarima van zemlje danas je dobilo deset vojvođanskih Mađara - kalvinistički protoprezviter Antal Kiš i njegova supruga iz Stare Moravice, Oto Buš iz Subotice, Robert Varmuža iz Malog Iđoša kao i šestočlana porodica Bele Pastora iz Sente.
  Sabo je izjavio da je donošenjem „zakona o statusu“ mađarski parlament započeo vraćanje „duga starog osam decenija“.
  Sabo je naglasio da taj zakon potvrđuje da „u kulturnom i u istorijskom smislu svakako postoji jedinstvena mađarska nacija“, iako su prisutni vojvođanski Mađari lojalni građani Jugoslavije.
  U ime prisutnih vojvođanskih Mađara, na dobijenim legitimacijama zahvalio se Antal Kiš, istakavši da je „pripadanje mađarskoj naciji u matici prirodna stvar, dok je to u Vojvodini izražavanje osećanja i opredeljenja“.
  Kiš je kazao da legitimacije i Zakon o Mađarima van granica potvrđuju „istinsku ljubav“ Mađarske prema mađarskoj manjini u okruženju, kao i da matica nju nije zaboravila.

  RASPODELA NOVCA IZ REPUBLIČKOG FONDA ZA RAZVOJ U VOJVODINI

  Krediti pokreću proizvodnju

  U prvoj ovogodišnjoj raspodeli para Republičkog fonda za razvoj vojvođanskoj privredi odobreno je nešto više od pet miliona maraka, ili oko petina ukupne tranše. - Novac industriji, poljoprivredi i unapređenju turističke privrede.
  Za realizaciju naših razvojnih programa tražili smo više novca. Međutim, i 300.000 nemačkih maraka, koliko nam je odobreno u prvoj ovogodišnjoj raspodeli novca iz Republičkog fonda za razvoj predstavlja dobru polaznu osnovu za modernizaciju fabrike.
  Ovako raspodelu prve ovogodišnje tranše novca iz Fonda, komentariše direktor Novosadskog "Albusa" Milimir Kovačević.
  Radi se o bezmalo 28.000.000 maraka ili 832.280.000 dinara kredita, odobrenih ovih dana za celu Republiku. Vojvodini je pripalo 5.296.666 nemačkih maraka.

  ČANAK I POMORIŠKI KRITIKOVALI GUVERNERA DINKIĆA

  Propao pregovor o spajanju banaka

  Osudi guvernera NBJ Mlađana Dinkića, povodom njegovog odbijanja poziva za razgovore o "stanju u vojvođanskom bankarstvu" upućenom iz kabineta predsednika Skupštine Vojvodine Nenada Čanka, pridružio se i predsednik novosadske vlade Branislav Pomoriški.

  On kaže da je trebalo da se razgovara o predlogu da se spoji nekoliko banaka sa sedištem u Vojvodini, kako bi se dobila jedna jaka banka sa "vojvođanskim kapitalom". Pomoriški tvrdi da bi se tako uspostavila logična veza između stvaranja kapitala, odnosno proizvodnje roba, i daljeg plasmana novca, a da se započetim procesom "utapanja vojvođanskih banaka u beogradske" novac iz Pokrajine seli u Beograd, gde njime raspolažu oni koji ga nisu stvorili.

  "Svođenjem vojvođanskih banaka na rang beogradskih filijala znači da niko odavde ne bi mogao da odlučuje o njegovom plasmanu i da bi ovdašnje direktore banaka svakog jutra moglo da sačeka rešenje iz Beograda o otkazu, ili smenjivanju. Takav proces je suprotan predizbornim obećanjima DOS-a i programu Vlade Srbije, koja se zaklinjala u decentralizaciju, a sada sprovodi potpunu centralizaciju finansija", tvrdi Pomoriški.

  ROBNA RAZMENA VOJVODINE SA INOSTRANSTVOM VEĆA ZA 1,43 MILIJARDE DOLARA

  Bolja poslovna saradnja sa susedima

  Postoji težnja da se u celom regionu uspostavi zona slobodne trgovine

  Ukupna robna razmena Vojvodine sa inostranstvom porasla je za poslednje dve godine sa 900 miliona na preko 1,43 milijarde američkih dolara, navodi se u informaciji PIV. Međutim, to je još uvek prilično daleko od rezultata ostvarivanih krajem osamdesetih, pogotovo kada su u pitanju susedne zemlje.
  Naime, samo robna razmena sa Mađarskom vredela je 1990. oko 161 milion dolara, dok je prošle godine bila gotovo upola manja. Sličan pad je zabeležen i u uvozno-izvoznim aranžmana sa Rumunijom, dok je jedino sa Bugarskom razmena na približno istom nivou.
  Ipak, ohrabruje što taj nivo saradnje polako raste, pa je tako prošlogodišnja razmena sa ove tri države uglavnom premašila nivoe postignute 1998, a sa nekim od bivših "unutrašnjih" partnera rezultati su još bolji: robna razmena sa Hrvatskom skočila je tako sa skromnih sedam miliona dolara u 1998. na 34 miliona dolara u prvih devet meseci 2001, dok je rast zabeležen i u poslovanju sa Slovenijom (sa 28,4 na 34,5 miliona dolara).
  U narednom periodu očekuje se da poslovna saradnja upravo sa susedima krene još uzlaznijom linijom, jer je tendencija da se u celom regionu uspostavi zona slobodne trgovine. Osnovi preduslov za to je potpisivanje odgovarajućih međudržavnih sporazuma, zbog čega je PIV i najavio "pritisak" na republičku i saveznu administraciju kako bi se što pre "odvezale" ruke ovdašnjim privrednicima.