PREDSEDNIK IZVRŠNOG VEĆA VOJVODINE ĐORĐE ĐUKIĆ O NESUGLASICIMA OKO REKONSTRUKCIJE POKRAJINSKE VLADE

  Novi PIV bez DSS-a

  Na nivou PIV-a apsolutno je raspoloženje da u reorganizovanoj vladi ne bi trebalo da bude mesta za DSS - potvrdio Đukić

  Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Đorđe Đukić izjavio je za “Dnevnik” da je postignuta saglasnost stranaka u Pokrajinskoj vladi oko predloga njene reorganizacije. On je napomenuo da ne postoje nikakve suštinske nesuglasice oko predloženog rešenja za rekonstrukciju njegovog kabineta.
   - Apsolutno nikakvih nesporazuma nije bilo oko broja i naziva novih sekretarijata u našem predlogu odluke koji je sačinio Pokrajinski sekretarijat za upravu i propise, već samo oko nekih tehničkih pitanja, ali verujem da na današnjoj sednici neće biti nikakvih problema oko usvajanja - istakao je Đukić.
  Iako je donošenje odluke o reorganizaciji pokrajinske uprave najavljeno još za prošlu nedelju, već dva puta je odloženo, a na sednici PIV-a prošle srede rešenje kojim se predviđa formiranje 17 umesto dosadašnjih 13 pokrajinskih sekretarijata usvojeno je bez podrške predstavnika LSV i RV. Međutim konačno usvajanje je odloženo i dokument je vraćen na doradu. Ali, ni na narednoj sednici pokrajinske vlade prošlog petka saglasnost nije postignuta, navodno, zbog nekih pravno-tehničkih pitanja.
  Đukić je saopštio da su dileme nastale zbog toga što je predlog o reorganizaciji uprave predvideo da se najpre svi potpredsednici i sekretari PIV-a razreše dužnosti, a potom ponovo imenuju.
  - Mislio sam, međutim, da za takav postupak nema potrebe, jer gotovo svi postojeći sekretari i potpredsednici ostaju na svojim funkcijama, te da treba samo da se potpredsednicima dodele konkretni resori koje će voditi. Zbog toga i dokument koji ćemo usvojiti i predložiti Skupštini Vojvodine neće biti odluka o reorganizaciji, već predlog dopune i izmene odluke, čime se ništa suštinski ne menja u našem predlogu, već samo idemo prečicom. Prema informacijama koje imamo, oko toga postoji uslovna saglasnost svih stranaka koje učestvuju u radu PIV-a - rekao je Đukić.
  Upitan da li je politička saglasnost postignuta i oko daljeg učešća DSS-a u Pokrajinskoj vladi, Đukić je kazao da je “na nivou PIV-a apsolutno raspoloženje da u reorganizovanoj vladi ne bi trebalo da bude mesta za DSS”.
  - Međutim, ništa još nije “zatvoreno” i biće i prilika i vremena da o imenima još razgovaramo, pa i o učešću DSS-a, što zavisi i od dogovora na republičkom DOS-u dodao je pokrajinski premijer.
  Komentarišući mogućnost da novi sekretarijat za obrazovanje i kulturu bude preglomazan, s obzirom da su nadležnosti koje se Pokrajini poveravaju omnibus zakonom najobimnije u ovim oblastima, Đukić je ustvrdio da je upravo ovaj sekretarijat najviše “iscepan”, odnosno da se iz postojećeg formiraju tri nova resora: za kulturu i obrazovanje, za nauku i tehnološki razvoj i za omladinu i sport. On je ocenio da je bilo nemoguće napraviti “podjednake” resore, kada je u pitanju obim nadležnosti koje se preuzimaju, dodavši da će tako sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo biti najglomazniji.
  - Mislim da rekonstrukcija PIV-a, u skladu sa nadležnostima koje nam se poveravaju omnibus zakonom, neće dovesti do povećanja pokrajinske administracije. Naša namera nije da širimo administraciju, već da nove obaveze prihvatimo sa postojećim kadrovima - rekao je Đukić.
  On je, međutim, napomenuo da to ne znači da neće biti i primanja i otpuštanja radnika u vojvođanskoj upravi, zavisno od toga kako se ovaj servis pokaže u praksi. Prema njegovim rečima, možda će u prvi mah postojati potreba da se zaposli petnaestak novih ljudi, ali onih koji su u administraciji već zaposleni na određeno vreme.

  KOLIKO ĆE VOJVODINU KOŠTATI ZDRAVSTVO

  Peglanje dugova po planu

  Tek posle rebalansa budžeta i deobnog bilansa znaće se s koliko novca raspolaže Pokrajina. - Republički fond za zdravstveno osiguranje duguje zdravstvenim ustanovama, a ove komunalnim organizacijama

Novac na ovdašnjem računu   Plate zaposlenih u zdravstvu kao i novac namenjen materijalnim troškovima zdravstvih ustanova više neće dolaziti iz Republičkog fonda za zdravstvo. Novac će stajati na računu pokrajinskog fonda, a o raspodeli će odlučivati vlada Vojvodine. Iako se sve zdravstvene ustanove u Vojvodini suočavaju s brojnim problemima vezanim za hronični nedostatak novca, pojedine od njih zahtevaju hitno reagovanje, pa će u raspodeli dobiti više novca.

  Iako je Vojvodina Zakonom o vraćanju nekih nadležnosti Pokrajini dobila uglavnom sve što je i tražila, za sada se još ne zna s koliko novca će raspolagati. U toku je rebalans budžeta i deobni bilans koji će dati odgovor na ovo pitanje. Zdravstvo, koje već godinama radi na ivici snaga, posebno je zainteresovano za ovo pitanje. Za sada nadležni nerado govore o količini novca koji će pripasti ovoj oblasti, ali iz razgovora se naslućuju brojne novine u organizaciji zdravstvenih fondova i načinu finansiranja zdravstvenih ustanova.
  Sigurno je da će Vojvodina ponovo imati svoj zdravstveni fond. Istina, on u početku neće biti potpuno samostalan, ali podračun u Republičkom zavodu osiguraće da se sav novac koji Vojvodini pripada nađe na njemu i da njim Pokrajina raspolaže. Iako je ovo prvo, prelazno rešenje, po rečima pokrajinskog sekretara za zdravstvo, rad i socijalnu politiku dr Dušana Božića, ovo je veliki korak.
  - U narednom periodu pred Pokrajinom je zadatak da organizuje sve one institucije koje su omnibus - zakonom predviđene, kako bi Vojvodina mogla da ostvaruje vraćene nadležnosti - kaže dr Božić. - Kada se govori o zdravstvenom dinaru, insistiraćemo da novac sakupljen u Vojvodini kao i onaj za koji se dogovorimo da će nam pripasti, odmah dođe na naš račun, a ne da putuju prvo u Beograd.

Regionalne bolnice i domovi zdravlja   Regionalne bolnice su vraćene u ingerenciju Pokrajine, a domovi zdravlja će zakonom o lokalnoj samoupravi biti u nadležnosti opština. Bilo je predloga da i ove bolnice budu u nadležnosti lokalne samouprave, ali pošto one obično opslužuju pacijente iz više opština, nelogično bi bilo da je njihov vlasnik samo jedna opština.

  Veliki problem zdravstva su i ogromni nasleđeni dugovi i to što je svako svakom dužan. Republički fond je dužan zdravstvenim ustanovama za fakturisane usluge, što znači za ono što je već urađeno. Zdravstvene ustanove najviše su dužne komunalnim preduzećima, mada su dugovanja izražena i dostavljačima medicinske opreme, sanitetskog materijala, lekova...
  - Pošto su dugovanja velika, pred Pokrajinom je težak zadatak da napravi plan kako će da ih ispegla - kaže dr Božić.- Inače, zbog dugovanja je dobro što smo ostali vezani za republički fond, pošto bi bilo nelogično da sva dugovanja padnu na Pokrajinu, jer pomenuti fond najviše duguje upravo nekim zdravstvenim ustanovama u Vojvodini. Nedopustivo je, na primer, da Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici ne dobija novac za fakturisane usluge, a druge ovakve ustanove u Beogradu dobijaju avansnu isplatu, dakle za usluge koje tek treba da se pruže.

  PORTPAROL “TVORNICE DUHANA” ROVINJ PREDRAG GRUBIĆ:

  Cene po meri Vojvođana

   Ne bih špekulirao šta će se desiti ako nam vaš zakon o duhanu ne bude odgovarao. Međutim, ohrabrujuće je to što su naši proizvodi kod vas traženi, kaže Grubić

  - Ostajemo kod namjere da u Novom Sadu pokrenemo primarnu proizvodnju i preradu duhana, jer je Vojvodina za nas zanimljivo tržište - kaže za “Dnevnik” portparol najvećeg proizvođača duvana u Hrvatskoj “Tvornice duhana Rovinj” Predrag Grubić. On, međutim nije mogao da precizira kada se može očekivati da pogon u Novom Sadu počne da radi.
  Grubić podseća da je “Tvornica duhana Rovinj” krajem prošle godine kupila halu fabrike metalne galanterije “Petar Drapšin” u Novom Sadu, nakon što je sa novosadskim vlastima potpisala Protokol o saradnji. Protokolom je precizirano da se u proizvodnju i preradu duvana uloži tadašnjih 70 miliona maraka. Predviđeno je i da se u proizvodnju uključi 1.200 individualnih proizvođača duvana u Vojvodini, kao i da se u fabrici otvori 200 radnih mesta.
  Grubić je ukazao da će otvaranje pogona u Novom Sadu umnogome zavisiti od budućeg zakona o duvanu, koji republička Skupština treba da donese.
  - Ne bih špekulirao šta će se desiti ako nam vaš zakon o duhanu ne bude odgovarao. Međutim, ohrabrujuće je to što su naši proizvodi kod vas traženi - dodaje Grubić.
  Na pitanje da li se može očekivati da cene cigareta budu pristupačnije našim građanima ukoliko “Tvornica duhana Rovinj “ pokrene proizvodnju u Novom Sadu, Grubić kaže da će TDR svakako poslovati po tržišnim uslovima, te da će i cene biti konkurentne.
  TDR je koncern u čijem sastavu su, pored rovinjske fabrike, i “Istargrafika” iz Rovinja koja se bavi proizvodnjom ambalaže, “Hrvatski duhani” iz Virovitice, koja se bavi proizvodnjom duvana, “Tvornica duhana Zagreb” i “Duhan” iz Rijeke, kao mreža maloprodajnih objekata. U TDR-u je zaposleno 2200 radnika. Distributivni centri do sada su otvoreni u Zagrebu, Osijeku i Splitu. Prema njihovim podacima, 1995. godine prodato je preko sedam, a 1998. godine više od osam tona cigareta.

  POSLE VIŠEMESEČNIH NASTOJANJA SO BAČKE PALANKE

  Hrvati popravljaju most "25. maj"

  Bačka Palanka - Posle višemesečnih nastojanja SO Bačke Palanke, a na inicijativu Demokratske stranke i pokrajinskog poslanika Bogoljuba Trkulje koji je u nekoliko navrata isticao neophodnost rešenja problema sanacije mosta "25. maj", napokon je počela popravka oštećenih delova mosta koji spaja Srbiju i Hrvatsku.
  Obavljeno je i nekoliko razgovora sa gradonačelnikom Iloka, a s obzirom da su stanovnici gradova s obe strane Dunava upućeni jedni na druge, obostran je i interes kada je u pitanju saobraćaj preko tog mosta.
  Posle dužih pregovora, hrvatske vlasti su odlučile da se ipak počne sa sanacijom oštećenih delova te su radovi trenutno u toku. Radove obavljaju radnici "Đure Đakovića" iz Slovenskog Broda, a hrvatska strana je za ovu akciju izdvojila oko 1,3 miliona kuna dok je okončanje posla planirano za sredinu aprila. Posebno značajna prohodnost ove deonice je za stanovnike sela Neština i Vizića, sela koja pripadaju palanačkoj opštini, ali se do njih dolazi preko hrvatske teritorije i pomenutog mosta.
  U cilju omekšavanja granice i dobrosusedskih odnosa Iločana i Palančana razgovore sa gradonačelnikom Iloka Zvonimirom Draganom i njegovim zamenikom Neljkom Sladetićem, nedavno su obavili, potpredsednik Izvršnog odbora SO Bačka Palanka Vasa Panić i pokrajinski poslanik Bogoljub Trkulja. Na poslednjem sastanku dogovoreno je i naredno viđenje koje je zakazano za 5. mart, ovog puta u Bačkoj Palanci, gde će delegaciju predvoditi predsednik SO Bačke Palanke Zvezdan Kisić.

  PREDSTOJI SKLAPANJE SPORAZUMA O SPOLJNOJ TRGOVINI SA MAĐARSKOM

  Lakše do mađarskog tržišta

  Pomoćnik saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Boran Karađole najavio je tokom razgovora sa predsednikom pokrajinskog Izvršnog veća Đorđem Đukićem da uskoro predstoji sklapanje sporazuma o spoljnoj trgovini sa Republikom Mađarskom.
  Karađole je obrazložio da bi ovaj sporazum trebalo da jugoslovenskim izvoznicima omogući lakši pristup na tržište Mađarske, kao i carinske olakšice za industrijske i poljoprivredne proizvode. On je rekao da na planu unapređenja trgovinskih veza sa inostranstvom posebnu pažnju treba posvetiti upravo bilateralnim sporazumima o spoljnotrgovinskim olakšicama, ali je i upozorio da pri tome u potpunosti treba poštovati pravnu regulativu i odgovarajuće zaštitne mehanizme Evropske zajednice.
  "Prihvatanjem instrumentarija spoljne trgovine, neophodno je napustiti princip nereciprociteta ka spoljnjem tržištu i uspostaviti ravnopravan odnos u postupku razmene", rekao je Karađole. On je ocenio da bi našoj zemlji "najviše odgovarao sporazum o pridruživanju evropskoj integraciji", dodajući da je to moguće ostvariti kroz sporazume o spoljnoj trgovini, koji Jugoslaviji pružaju olakšice tokom perioda prilagođavanja novim okolnostima na evropskom tržištu.