MAŽORETKE IZ TIVTA DEFILOVALE GRADOM

  Mediteran posetio Panoniju

  Član gradske vlade zadužen za kulturu i obrazovanje Robert Kolar primio potpredsednika tivatske opštine Mata Petkovića i devojke koje su nam najavile proleće.

  Član gradske vlade zadužen za kulturu i obrazovanje Robert Kolar, juče je u Gradskoj kući primio potpredsednika opštine Tivat Mata Petkovića i mažoretke iz Tivta zahvalivši im se što su u Novi Sad doneli miris proleća, mimoza, mladost i lepotu.
  - Novosađani vas svake godine željno iščekuju, hvala vam još jednom za miris mora na kome ćemo se uskoro i videti. Želim da se lepo osećate u našem gradu - poželeo je Kolar dobrodošlicu dragim gostima iz Tivta.
  - Prenosim pozdrave našeg gradonačelnika i očekujemo novosadske tamburice u Tivtu - zahvalio se Mato Petković.

  Pre toga mažoretke su defilujući u lepim belim, plavim i crvenim kostimima mahale svojim pomponima i Novosađanima na ulicama grada podelile mimoze. Okupljeni Novosađani su nasmejani, razdragani i sa veselom decom žurno fotografisali mažoretke, klovnove i bubnjare. Glavna mažoretka sa krunom na grudima, tzv. mađordona koja pokazuje pokrete i figure ostalim mažoretkama bila je Aleksandra Mitić, Novosađanka koja živi u Tivtu.
  - Obišli smo pola sveta sa turističkom berzom kao predstavnici Crne Gore, ali me srce uvek vuče u moj Novi Sad - kazala nam je Aleksandra.

  POČINJE NOVI ŽIVOT NOVOSADSKIH MOSTOVA

  Otvara se evropska kapija na Dunavu

  Domaćim preduzećima "Heroj Pinki", "Mostogradnja" i PMC "Inženjering", zbog njihove poslovne ozbiljnosti, povereno oživljavalje naših mostova.

  - Mostovi, koji su, na žalost, bili uništeni predstavljaju žilu kucavicu jednog velikog i značajnog grada. Želeli smo i ranije da očistimo Dunav i time otvorimo put za rekonstrukciju Mosta slobode, ali su okolnosti učinile da radovi počnu početkom ove godine. Evropska unija posmatra koliko smo otvorili vrata za intenzivnu saradnju Jugoslavije i ostalog dela Starog kontinenta. Danas je srećan trenutak za sve koji mogu da pomognu u otvaranju Novog Sada ka Evropi. Uskoro vaš grad neće biti više prepoznatljiv po srušenim mostovima, već po značaju koji ova varoš na Dunavu ima za razvoj čitavog regiona - bile su reči predsednika Dunavske komisije Helmuta Štrasera, kojima je nedavno u Budimpešti u sedištu ove organizacije najzad obznanjeno da će se sudbina mostova preko Dunava kod Novog Sada ubrzo rešiti.
  Počasni gost februarske sesije članova Dunavske komisije bio je gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković, koji je prisustvovao potpisivanju dva ugovora između predstavnika Dunavske komisije i dve jugoslovenske firme o vađenju preostalih neeksplodiranih mina iz Dunava, kilometar nizvodno i uzvodno od novosadskih mostova. "Mostogradnja" će prvog marta početi vađenje mina, a nakon toga će PMC "Inženjering" iz reke izvući preostale delove srušenog Mosta slobode. Ponovno izranjanje Mosta slobode iz Dunava očekuje se polovinom avgusta 2004. godine , kada bi ovaj lepotan trebalo ponovo da zasija punim sjajem i preko reke "prebaci" putnike.
   - Odluka o početku razminiranja Dunava je iz dva razloga važan trenutak za Novi Sad. Svaki grad je ponosan na svoje mostove - Novi Sad posebno. Na žalost, deo istorije našeg grada trenutno leži na dnu Dunava. Zbog toga čišćenje Dunava doživljavamo kao početak obnove naših mostova i nastavak grubo prekinute istorije - obratio se članovima Dunavske komisije u Budimpešti gradonačelnik Borislav Novaković. On je dodao da je drugi razlog značaja događaja to "što naša zemlja od 5. oktobra 2000. godine krupnim koracima izlazi iz političke i ekonomske izolacije i drago nam je što je našim preduzećima, zbog njihove poslovne ozbiljnosti, povereno oživljavalje novosadskih mostova".
  - Postoji ozbiljna šansa da domaća firma dobije i posao vađenja ostataka Varadinskog mosta. Za ovaj poduhvat konkurisali su "Mostogradnja", Konzorcijum "Dunav" i mađarsko preduzeće "Hid epito" - izneo je ambasador SRJ u Mađarskoj dr Dejan Janča.
  Projekti čišćenja Dunava i obnove novosadskih mostova uokvireni su ugovorom koji sadrži pet delova. Realizacija prva dva je na vidiku, početak ostvarenja trećeg se očekuje 21. februara. Kraj - bezbedan i otvoren, s Evropom povezan, plovni put vizija je naše skore budućnosti, kao i panorama Novog Sada s tri mosta preko reke.

  "Heroj Pinki" vadi ostatke Žeželjevog mosta

  Novosadski "Heroj Pinki" - u saradnju sa belgijskom i holandskom firmom, u okviru Dunavskog konzorcijuma - počeće uskoro vađenje ostataka potopljenog Žeželjevog mosta. O realizaciji ovog posla članovi Dunavske komisije potpisaće ugovor sa Dunavskim konzorcijumom u četvrtak, 21. februara u Budimpešti. Ostaci mosta trebalo bi da budu izvađeni za šest meseci.

  Panevropska magistrala

  - Potpunom sklapanju priče o novosadskim mostovima nedostaje rešavanje problema pontonskog mosta, a to su učestalost otvaranja i naplata troškova prolaska brodova - podseća dr Dejan Janča. - Za prolaz Dunavom su zainteresovane i zemlje čiji gradovi leže na Rajni. Primarni cilj Evropske unije je da uspostavi panevropsku magistralu izgradnjom mreže vodenih puteva, povezivajući Dunav i Rajnu. Vodeni drumovi su sedam puta jeftiniji od suvozemnih .

  Uklanjanje mina od prvog marta

  Privredna delegacija italijanske regije Emilija-Romanja izrazila je zelju da uspostavi saradnju sa Autonomnom Pokrajinom Vojvodinom. Na razgovorima sa pokrajinskim ministrom za poljoprivredu Igorom Kurjackim, italijanski privrednici su predlozili da se najpre obavi trgovinska razmena proizvoda, javlja Radio 021. Dvanaestoclana privredna delegacija iz Pokrajine Emilija-Romanja u Italiji, koju cine uzgajivaci stoke i peradi, veterinari i vlasnici farmi iz Bolonje, Ferare i Modene, zalozili su se na razgovorima u Novom Sadu da se uspostavi saradnja sa Vojvodinom "na ravnopravnim osnovama". Predsednik italijanskog "Pegaz instituta", koji okuplja 40 manjih firmi Djovaneti Lucijano kaze da je italijanska pokrajina otvorena za sve vidove saradnje sa Vojvodinom. Pokrajinski ministar za poljoprivredu Igor Kurjacki izjavio je da je Vojvodina poslednjih godinu dana povecala obradive povrsine i broj stoke, te da je najveci problem vratiti se na konkurentno trziste Evrope i sveta. Privredna delegacija Italije posetila je i Regionalnu privrednu komoru "Novi Sad" gde se susrela sa vojvodjanskim poljoprivrdnicima i proizvodjacima hrane. (021)

  U kulskoj opstini razreseni su clanovi Izvrsnog odbora, ali novi nisu izabrani. Kako javlja dopisnica Radija 021, namera kulskih vlasti da se smanjenjem broja clanova odbora sa devet, na svega pet, dobije operativnija i efikasnija vlada uspela je tek polovicno, jer odbornici na tanom glasanju nisu izabrali nove clanove Izvrsnog odbora. Za listu kandidata koji bi cinili novu kulsku vladu nije glasao potreban boj odbornika, pa ukoliko se na sledecem zasedanju ne izaberu novi clanovi, po poslovniku ce odbornicima biti podneta sasvim nova lista kandidata. (021)

  Na tribini u Alibunaru lider SPO Vuk Draskovic je osudio uvodjenje prinudne uprave u toj opstini i najavio republicke izbore do kraja godine. Kako javlja dopisnik Multi radija, Draskovic je istakao da je Djindjiceva vlada uvodjenjem prinudne uprave nacinila najvecu izbornu kradju u toj DOS-ovskoj opstini. Po njemu, izbori na svim nivoima treba da se odrze do kraja godine, kako bi se prekinuo teror i pljacka Srbije. Draskovic ce slicne tribine odrzati 19. februara u Vrscu i cetiri dana kasnije u Pancevu i Kovacici. (021)

  Pocetkom aprila na teritoriji opstine Zabalj svecano ce biti otvoren prvi golf teren u Srbiji, javlja dopisnik Radija 021. Organizator tog projekta je Kapetan Dragan, a medju najvecim akcionarima pominje se i PP "Dragic" iz Zrenjanina, ciji su vlasnici Momcilo i Mile Dragic. Ova investicija procenjuje se da ce kostati oko dva miliona dolara. Kako javlja nas dopisnik, teren za golf ce pokrivati povrsinu od 45 hektara, a rok za zavrsetak radova je 15. april. (021)

  U Novom Sadu osnovana je Asocijacija za uzgoj i preradu nojeva. Na osnivackoj Skupstini okupilo se preko 150 uzgajivaca ptica trkacica. Potpredsednik Asocijacije prof. dr Niko Milosevic kaze da su za saradnju vec zainteresovani Francuzi i Izraelci. Pokrajinski ministar za poljoprivredu Igro Kurjacki pozdravio je ovaj "zanimljivi alternativni program u poljoprivredi", javlja Radio 021. Bolest "ludih krava" u Evropskoj uniji izazvala je povecanu potraznju mesa drugih zivotinjskih vrsta. Ptice trkacice su jedan od izvora visoko kvalitetnog mesa, a zavidnu cenu ima i njihovo perje, mast i koza. Ministar za poljoprivredu Vojvodine Igor Kurjacki pozdravio je osnivanje Asocijacije za uzgoj nojeva. On je za Radio 021 rekao da kod nas vec postoji trziste za meso, kozu i nojevo perje. Potpredsednik Asocijacije Niko Milosevic kazao je Radiju 021 da je licno bio iznenadjen kada je video da u nasoj zemlji preko 150 ljudi uzgaja nojeve. Prema njegovim recima, za saradnju su vec zainteresovani uzgajivaci, ali i trizista u Francuskoj i Izrealu, koji je, takodje, poznat po uzgoju tih ptica. Predsednik italijanskog "Pegaz instituta" Djovaneti Lucijano izjavio je za nas radio da su uzgajivaci nojeva iz regije Emilija-Romanja zainteresovani za saradnju sa Vojvodinom. On je izneo i probleme sa kojima se italijanski uzgajivaci nojeva susrecu. Najveci problemi su, kaze dr Djovaneti visoki standardi koje postavlja Evropa. U Italiji je, nastavlja on, bilo dosta privatnih farmi koje su se brzo ugasile zbog nemogucnosti da ispune uslove koje diktira Evopska unija. Posto za uvoz mesa nojeva Evropa postavlja visoke standarde, bilo je neophodno da se odgajivaci ptica trkacica u Jugoslaviji organizuju i edukuju uz pomoc profesora i strucnjaka sa poljoprivrednog fakulteta. (021)

  U Vojvodini vise nijedno naselje nema pozitivan prirodni prirastaj. U sve 44 opstine i gradu Novom Sadu stopa mortaliteta raste. Pokrajinska ministarka za brigu o porodici Novka Mojic kaze da je najlosija situacija u Banatu. Pokrajinska ministarka izjavila je za Radio 021 da je najveca stopa mortaliteta u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini zabelezena na podrucju srednjeg i severnog Banata. Tamo vec vise decenija vlada "bela kuga". Ona napomije da od opstina "najgore stoje": Nova Crnja, Novi Knezevac i Plandiste. Gradska zajednica Novog Sada je negde na granici negativnog i pozitivnog. U Vojvodini su vec duzi niz godina sve opstine i grad Novi Sad bez pozitivnog prirodnog prirastaja, ali je do skoro bilo nekoliko naselja gde je bilo vise rodjenih nego umrlih. Medjutim, pokrajinska ministarka Novka Mojic kaze da se, u medjuvremenu i tu slika promenila. Postala je sasvim crna: "Cak nijedno naselje u Vojvodini vise nema pozitivan prirodni prirastaj. Znamo da su sve opstine sa negativnim prirodnim prirastajem do pre par godina je bilo nekoliko naselja koja su imala pozitivan prirodni prirastaj, no to nije znatno uticalo na nekakvo poboljsanje. Medjutim, sada nijedan zaseok vise nema pozitivan prirodni prirastaj. (021)