VIŠE OD 10 HILJADA LJUDI PRISUSTVOVALO PRIPREMANJU NAJVEĆEG RIBLJEG PAPRIKAŠA NA SVETU

  Ginis skuvan u Bačkoj Palanci

  Promocija najvećeg kotlića na svetu juče prerasla u feštu kakvu ovo mesto još nije videlo

  Promocija najvećeg kotlića na svetu juče je prerasla u feštu kakvu Bačka Palanka još nije videla. Više od 10 hiljada ljudi prisustvovalo je pripremanju najvećeg ribljeg paprikaša ikada skuvanog. Deset kuvara ubeđeno je da je juče u Palanci Ginis skuvan. Atmosfera je bila, u pravom smislu reči svečarska. Gorele su logorske vatre, ciganske bande su, uz kuvanu rakiju i vino, uveseljavale goste. Zabavni program otvorila je tamburaška banda Neše Nikolića iz Obrovca, a dirigovao im je ovdašnji slikar Miša Jurić. Palančanima su se u fešti priključili brojni gosti iz cele Jugoslavije i inostranstva.

  U programu kojim je obeležen doček Srpske Nove godine učestvovao je i orkestar KUD iz Bačke Palanke, kao i Veliki tamburaški orkestar Zorana Mulića i “Momci iz Palanke.” Kuvano vino i rakija, doprineli su da atmosfera bude vruća, i pored velike hladnoće i povremene kiše.
  Organizatori su ubeđeni da su ispunili sve uslove za ulazak Bačke Palanke u Ginisovu knjigu rekorda. Jedan od njih, Dragan Perić, kaže da su im u tome pomogli brojni donatori iz cele zemlje, pa su svoj paprikaš za bogove i potoke vina i rakije svim prisutnima delili besplatno.

Ribu čistili 24 sata   Da bi se u kotliću za Ginisa našlo 1.605,8 kilograma ribe, 12 kuvara je 24 časa čistilo šarane.   Uporedo, žene iz MZ “Dunav” u Bačkoj Palanci dan i noć su čistile luk koji je usitnjen težio 161,8 kilograma.   Pored svih drugih špecija u Ginisovom kotliću u Bačkoj Palanci, iako je receptura ljubomorno čuvana, saznali smo da se našlo i 13 kilograma slatke i šest kilograma kao otrov ljute paprike.

.  Šef kuvara Branko Štemberger tvrdi da je kotlić kraj Kaloš čarde zaslužio ne samo količinom, već i izvanrednim ukusom da uđe u Ginisa.
  Prve čestitke na velikom uspehu Ginisove promocije Bačke Palanke stigle su nam iz Hanovera, gde se, na svoju veliku žalost, u trenutku najvećeg slavlja u Bačkoj Palanci, nalazio idejni tvorac kotlića za Ginisa Nikola Stanišić.

  Ogromno medijsko interesovanje

  Kuvanje najvećeg ribljeg paprikaša na svetu i ulazak Bačke Palanke i Kaloš čarde u Ginisovu knjigu rekorda izazvalo je ogromnu medijsku pažnju, kako kod nas, tako i u svetu. Po procenama ljudi iz ovdašnjeg pres-centra ovom medijskom spektaklu, osim “Dnevnika” i TV Novi Sad, koji su medijski sponzori, prisustvuju novinari iz blizu sto redakcija. U Bačkoj Palanci nalaze se kamere dve mađarske i jedne ruske televizijske stanice, kao i skoro svih lokalnih televizijskih stanica u Vojvodini. Osim Tanjuga i Bete, o Ginisovom kotliću svetu javljaju i mnogobrojne svetske agencije.

  DEBAKL NA "SPENS"-U

  Pedesetak minuta grupe "Kosheen"

  Koncert grupe Kosheen počeo je, umesto u najavljenih 22.30 u 24 časa. Tome je predhodilo intenzivno smaranje Dj Pukija, koje se, na sreću, nije dobro čulo, budući da je ozvučenje bilo izuzetno slabo. Od oko tri hiljade ljudi - navučena policijska procena, retko ko se pomerao u iščekivanju mega benda. Kosheen su korektno odsvirali pedesetak minuta u kojih je uključen i jedan bis, posle čega se publika razišla, zadržavajući se samo u sredini ispred garderobe.
  Organizatori, Jugoslovenska zona za kulturu, na čelu sa izvesnim Perom Perkovićem, očigledno su nastojali da novce uberu na alternativne načine: tako je mineralna voda mogla da se kupi za 50, a pivo za 70 dinara. Tome u prilog i nezvanični podatak da su dan uoči koncerta karte pojeftinile i još drastičniji, takođe nezvanični, da je broj prodatih na blagajni SPENS-a, istog dana, iznosio 46. Super propust u organizaciji je svakako činjenica da foto reporterima iz brojnih novinskih kuća nije bilo dozvoljeno da koncert fotografišu bez specijalne iskaznice, o kojoj na dve konferencije za novinare nije bilo ni reči. Uz kartu novinari i fotoreporteri su dobili “uputstvo za upotrebu” u kom je obećano deset minuta za snimanje i zaprećeno da će, ako prekorače dozvoljenu minutažu, biti sudski gonjeni.

  GENERALNI KONZUL REPUBLIKE MAĐARSKE U SUBOTICI, JANOŠ HUSAR

  Jagma za mađarskim legitimacijama

  Vojvođanski Mađari izuzetno zainteresovani za dobijanje mađarske legitimacije pa je već prvog dana u Subotici podneto više od 250 zahteva. - Zakon važi i za nemađarske državljane koji se izjašnjavaju kao Mađari, za decu i bračnog druga

  U Subotici je od 7. januara, otvorena kancelarija u kojoj će građani, prvenstveno mađarske nacionalnosti, moći da podnose zahteve za dobijanje mađarske legitimacije koju Zakon o povlasticama predviđa za Mađare izvan granica matične zemlje. Već prvog dana okružna kancelarija, koja je, inače, centralna za celu Vojvodinu, primila je više od 250 zahteva.
  Generalni konzul Republike Mađarske, u Subotici Janoš Husar u razgovoru za "Dnevnik" pobliže je objasnio odredbe i pogodnosti ovog statusnog zakona izglasanog u mađarskom parlamentu još 19. juna prošle godine, koji je 1. januara 2002. stupio na snagu. Tačan naziv ovog zakona jeste Zakon o Mađarima koji žive u zemljama u okruženju Mađarske.

  - Cilj zakona, prvenstveno je da, potpomogne Mađare u okruženju, da na rodnoj grudi sačuvaju svoj nacionalni identitet, jezik, kulturu, i, uopšte, da na ovim prostorima opstanu kao Mađari - rekao je Husar. - Zakon se odnosi na sve one nemađarske državljane koji se izjašnjavaju kao Mađari, koji nemaju useljeničku vizu u Mađarskoj, koji nisu osuđivani, nisu proterani iz Mađarske, i koji se nisu ranije odrekli mađarskog državljanstva. Zakon se odnosi i na bračnog druga, ili decu, koji nisu mađarske nacionalnosti.
  Po ovom zakonu, objašnjava Husar, postoje dve vrste davanja: pogodnosti, odnosno povlastice, koje se realizuju na teritoriji Mađarske, i podrška, odnosno pomoć, koja se odnosi na domicilnu zemlju. Pogodnosti će automatski dobiti svi oni koji budu posedovali dotičnu mađarsku legitimaciju, odnosno legitimaciju koja ide uz prvu. Ona se odnosi i na sve članove porodice. Pogodnosti mogu da se koriste na teritoriji Mađarske u domenu kulturnih i naučnih institucija, kroz besplatne posete bibliotekama i dr.
  Bez provere stručnosti, imalac mađarske legitimacije može na tri meseca godišnje da dobije radnu dozvolu u Mađarskoj. Na osnovu toga će imati pravo da uplati socijalno i zdravstveno osiguranje, što može u kasnijem periodu da mu se obračuna u penzioni staž. Deca do šest godina i stariji od 65 godina na osnovu legitimacije imaju pravo na besplatan prevoz u Mađarskoj, a oni koji su između ove dve kategorije, četiri puta godišnje imaju pravo da koriste prevoz u Mađarskoj s 90 odsto popusta.
  Po Husarovim rečima, drugi deo davanja, koji se ostvaruje u domicilnoj zemlji, jeste podrška (pomoć), koja se ostvaruje putem konkursa. Ovakvu podršku mogu dobiti roditelji koji imaju bar dva maloletna deteta koja nastavu u školi ili predškolskoj ustanovi pohađaju na mađarskom jeziku. Po detetu se dodeljuje 20.000 forinti (oko 160 DEM) godišnje. Predviđena je i pomoć u udžbenicima. Ona sleduje roditeljima čija maloletna deca, ili dete, pohađaju nastavu na mađarskom jeziku. Postoji i kulturna podrška koja podrazumeva izdvajanje para za razvoj mađarskog jezika, književnosti, kulture, održavanje i restauriranje spomenika kulture. I za ovu vrstu pomoći je potrebno konkurisati a to mogu da učine i organizacije.

Prednosti u obrazovanju   - Ko poseduje mađarsku legitimaciju, stiče pravo da se obrazuje na različitim nivoima u Mađarskoj. Može da se školuje i u visokoškolskim ustanovama koje se, shodno broju koji država odredi, finansiraju iz buyeta Republike Mađarske. Van tih okvira, imalac ove legitimacije može da konkuriše na bilo koji fakultet u Mađarskoj za samofinansirajuće školovanje. Uz đačku legitimaciju, koja sleduje uz prethodnu, slede pogodnosti u kulturi, putovanju... Postojaće i pedagoška isprava. Na to imaju pravo oni pedagozi koji predaju mađarski kao maternji, odnosno nematernji jezik. Ovi prosvetni radnici imaće pravo na doškolovanje, naravno, u određenom broju. Njima će biti plaćeni troškovi putovanja i stanovanja.

  Koliko je vremena potrebno da se dođe do dokumenata i koliko važe?

  Koliko je para mađarska vlada izdvojila za realizaciju ovog zakona?

  Kako u Srbiji gledaju na realizaciju ovog zakona?