ZA VRHUNSKE REZULTATE NA TAKMIČENJIMA NAGRAĐENI NAJBOLJI UČENICI

  Priznanja darovitim đacima

  Najuspešnijim darovitim učenicima osnovnih i srednjih škola u Vojvodini, koji su u 2001. godini postigli vrhunske rezultate na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, juče su svečano uručene nagrade i specijalne pohvale.

  Predsednik IV APV Đorđe Đukić uručio je nagrade učenicima koji su postigli zapažene rezultate u oblasti nauke.

  Dušan Vasić, Miloš Dugošija, Aleksandar Dedić i Nenad Stojković (dobili su nagrade iz oblasti fizike), Nenad Morača (hemija), Pavel Labat (informatika), Petar Stojsavljević, Višnja Đukić i Miroslav Nikolić (matematika), Ivana Madžovski, Marina Tomičić, Mirela Vučenov, Željko Popović (biologija), Zorica Carić (geografija), dok su nagrade za ostvarene rezultate na takmičenjima iz lingvistike dobili: Silvija Miloš, Neda Nedović, Gorana Mijić, Marko Drča i Ana Maljković.

  Učenicima Draganu Jeftiću, Marku Dikiću, Oliveri Kondić, Dejanu Matijeviću, Bogdanu Bogdanoviću, Vlademaru Štajneru, Nikoli Radoviću, Slavici Kikinđanin, Simu Krečkoviću, Jaroslavu Kužerku i Ivani Vidaković, nagrađenim u oblasti tehnike i zanatstva, nagrade je uručila Jelena Atanacković, asistent na Fakultetu tehničkih nauka - Odsek arhitektura.

  Pokrajinski sekretar za omladinu i sport Snežana Lakičević-Stojačić, predsednik Komisije za nagrađivanje darovite dece, uručila je nagrade učenicima koji su u prethodnoj godini posebno istakli na takmičenjima iz oblasti kulture, a to su: Duško Dragoljević, Milica Stefanović, Petar Milić (literarno stvaralaštvo), Maja Nikolić i Teodora Isakov (likovna umetnost), te iz oblasti muzike: Goran Erić, Ivona Radivojević, Ivana Jurica, Boris Kočiš, Ivana Šećerov, Jelena Soro, Edi Tajm, Maja Reljin, Milan Nikolić, Andrea Kričković, Vladimir Šatrić, Mešoviti omladinski hor "Koča Kolarov", Kvartet harmonika "Kolibri" i Orkestar harmonika ŠOMO "Stevan Hristić".

  OMNIBUS - ZAKON I ZVANIČNO U SKUPŠTINI SRBIJE

  Pokrajini 632 miliona dinara

  Za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za narednu godinu u republičkoj kasi je rezervisano 632.000.000 dinara. Predloženo je, naime, da se Vojvodini preusmeri pet odsto poreza na lična primanja i deset odsto poreza na dobit preduzeća naplaćenog na teritoriji Pokrajine. Ta suma biće dodatno povećana, kada se u Skupštini Srbije usvoji predloženi omnibus - zakon, koji je juče i zvanično dostavljen poslanicima u republičkom parlamentu. Nakon vraćanja nekih nadležnosti pokrajinskim organima, iz republičkog u pokrajinski budžet će se, saglasno i preuzetim obavezama, preneti između 25 i 30 milijardi dinara planiranih budžetskih prihoda za narednu godinu.
  S obzirom na to da će od naredne godine jedinice lokalne samouprave svoje kase puniti sa 86 odsto izvornih prihoda, za koje će same biti zadužene, u budžetu Srbije za dopunsko finansiranje opština i gradova rezervisano je 919.000.000 dinara, a raspored tog novca biće utvrđen posebnim zakonom.

  SKUPŠTINA SRBIJE DANAS POČINJE RASPRAVU O REPUBLIČKOM BUDŽETU ZA 2002. GODINU

  Državna kasa teška 7,3 milijarde maraka

  Naredne godine, prema projekcijama Republičke vlade, društveni proizvod Srbije trebalo bi da premaši 900 milijardi dinara ili 30 milijardi maraka, od čega će ukupna javna potrošnja „progutati” 48,6 odsto, ili skoro svaki drugi dinar.

  Ukoliko poslanici Skupštine Srbije, na zasedanju koje počinje danas, usvoje vladin Predlog zakona o budžetu za 2002. godinu, u državnu kasu će se od poreza i drugih dažbina sliti 180,7 milijardi dinara, ili oko šest milijardi nemačkih maraka, što će za skoro petinu biti realno veće nego ove godine. S druge strane, Vlada premijera Zorana Đinđića očekuje rast društvenog proizvoda za oko četiri posto, za koliko će realno moći da se povećaju i prosečne plate i penzije, ne računajući očekivanu inflaciju od 20 odsto.

  Tako bi naredne godine, prema vladinim projekcijama, društveni proizvod Srbije trebalo da premaši 900 milijardi dinara ili 30 milijardi maraka, od čega će ukupna javna potrošnja „progutati” 48,6 odsto, ili skoro svaki drugi dinar. Od toga, praktično polovina, ili 24,1 odsto društvenog proizvoda otpada na predloženi republički budžet, dok je ove godine njegovo učešće bilo 18,4 odsto. Činjenicu da će se iz državne kase dogodine potrošiti skoro sto milijardi dinara više nego ove godine, republički ministar finansija Božidar Đelić objašnjava potpuno novim stavkama, kojih nije bilo u budžetu za ovu godinu. Kao primer, on navodi sumu od 15,6 milijardi dinara za otplatu spoljnog duga, ali i znatno veću budžetsku podršku Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih, za koju se procenjuje da dogodine neće moći da obezbedi više od 60 odsto potrebnog novca, tako da će se manjak dotirati iz budžeta, i to u iznosu od 44,1 milijarde dinara. Iz budžeta će se sa pet milijardi popraviti i „krvna slika” zdravstva, dok će Tržište rada dobiti 2,5 milijarde, a penzioni fond zemljoradnika 2,4 milijarde dinara.
  Uz to, za restrukturiranje privrede i bankarskog sektora predviđeno je oko milijardu maraka, od čega 18,5 milijardi dinara za preduzeća, a oko četiri milijarde dinara za reformu banaka. Bez ovog novca, učešće budžeta u društvenom proizvodu bilo bi i naredne godine 18,5 procenata, ističe Đelić.
  S obzirom na to da su za narednu godinu planirani rashodi od 219,5 milijardi dinara, manjak u državnoj kasi od 38,8 milijardi dinara ili oko 535.000.000 dolara moraće da se popuni iz drugih izvora, a po rečima Đelića oni su dobrim delom već osigurani. Vlada Srbije, naime, računa da će prodajom domaćih preduzeća prikupiti 150.000.000 dolara, koji će biti usmereni na pokrivanje budžetskog deficita, za šta će se iskoristiti i 182.000.000 dolara kredita od Svetske banke. Računa se i na budžetske donacije od 126.000.000 dolara, od čega je, podseća Đelić, Evropska unija, kroz program makroekonomske pomoći već obećala dve tranše od 40 plus 45.000.000 evra. Preostalu „rupu” u državnoj blagajni od 76.000.000 dolara, Vlada namerava da „začepi” kreditima Narodne banke Jugoslavije i poslovnih banaka, a Đelić smatra da je deficit od oko 4,3 odsto bruto nacionalnog proizvoda sasvim prihvatljiv za zemlje u tranziciji.
  Od planiranih prihoda u ukupnom iznosu od 180,7 milijardi, od poreza na promet očekuje se 67,9 milijardi, od akciza 38,5 milijardi i od poreza na dohodak građana 44,8 milijarde dinara, od poreza na dobit preduzeća 4,6 milijarde, od poreza na finansijske transakcije 8,2 milijardi i od ostalih poreza još 7,1 milijardu, plus 9,6 milijardi dinara od neporeskih prihoda.

  Na rashodnoj strani, pored već pobrojanih stavki, najveći deo novca 48,5 milijardi dinara predviđen je za zarade i druga primanja zaposlenih, koja bi u odnosu na planirane ovogodišnje plate trebalo da porastu za 32,8 posto, s tim što će više od ostalih rasti plate zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju, a posebno u pravosuđu. Izmenama zakona, koji je već ušao u skupštinsku proceduru, predloženo je povećanje sudskih taksi u proseku za pet do osam puta, tako da se očekuje povećanje tih prihoda za oko četiri milijarde dinara, od čega će polovina, odnosno dve milijarde dinara, biti odvojeno za „sudijske dodatke”, odnosno povećanje zarada oko 3.500 nosilaca pravosudnih funkcija. Taj novac poslužiće kao materijalna baza za ispunjenje obećanja ministra Đelića da će dogodine plate sudija i tužilaca dostići prosek od 1.000 maraka.
  U budžetu je za redovnu isplatu socijalne pomoći rezervisano 25,5 milijardi dinara. No, s obzirom da će svi „transferi” novca penzionim i drugim fondovima proći „kroz ruke” Ministarstva finansija, njegova budžetska stavka je i najveća, i iznosiće 89,5 milijardi dinara. Na drugom mestu je Ministarstvo prosvete i sporta sa planiranim rashodima od nepunih 35 milijardi dinara, a sledi Ministarstvo unutrašnjih poslova sa 22,4 milijarde dinara, dok četvrto mesto sa po 17,8 milijardi dinara dele ministarstva za socijalna pitanja i za saobraćaj i telekomunikacije.
  Za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje predviđeno je 6,3 milijarde dinara, od čega 2,6 milijardi za premije proizvođačima mleka, 680 odnosno 480.000.000 proizvođačima šećerne repe (12.300 dinara po hektaru) i duvana (40.000 dinara po hektaru), a prvi put iz budžeta će se podsticati podizanje novih vinograda sa 60.000.000 i novih zasada šljiva sa 80.000.000 dinara. Za uzgajivače priplodne stoke predviđeno je 183.800.000 dinara na ime regresa.

  Budžet predsednika Milutinovića 20,5 miliona dinara

  Predsednik Srbije Milan Milutinović imaće na raspolaganju naredne godine 20.500.000 dinara, od čega je 11,1 milion predviđen za plate i druge naknade zaposlenima u njegovom kabinetu, a 4,5 miliona za „stalne troškove”, dok će Skupština Srbije imati godišnji budžet od 243.800.000 dinara, od čega 96 miliona dinara za plate poslanika na stalnom radu, plus 70.000.000 za stalne troškove i pet miliona za prevoz. U ovom odeljku predviđena je i suma od šest miliona dinara za troškove „narodnog advokata”, jer se planira usvajanje zakona o ombudsmanu, koji je već u skupštinskoj proceduri.
  Vlada Srbije sebi je razrezala budžet od 122.600.000 dinara, od čega će Generalni sekretarijat imati na raspolaganju 112.200.000. Od toga je 23.900.000 namenjeno za plate i druge naknade zaposlenih a po 30.000.000 za stalne troškove i usluge po ugovoru, dok je vladinom Birou za komunikacije, koji je bio i jedan od uzroka razlaza DSS-a i ostatka DOS-a, namenjeno 10.400.000 dinara.

  Osnovne namirnice bez poreza na promet

Vojvodini veće nadležnosti   O Predlogu zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti APV republički poslanici izjašnjavaće se na nekoj od narednih sednica.   Narodi poslanici Skupštine Srbije dobili su juče i zvanično Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali se o njemu neće izjašnjavati na sednici zakazanoj za danas, već na jednom od narednih skupštinskih zasedanja. Omnibus - zakon je dobio je „zeleno svetlo” Skupštine Vojvodine, koju će prilikom rasprave u republičkom parlamentu zastupati predsednik i potpredsednik Pokrajinske skupštine Nenad Čanak ( LSV) i Predrag Filipov (DS).   Zakon predstavlja prvu fazu konkretizovanja nadležnosti Pokrajine u skladu s važećim Ustavom i treba da obezbedi prelazno rešenje do usvajanja novog republičkog ustava, kojim bi i status AP Vojvodine bio uređen na odgovarajući način.   U obrazloženju se ističe da će se predloženim zakonom postići efikasnije ostvarivanje prava građana, i to u oblastima obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma, javnog informisanja, zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, penzijsko-invalidskog osiguranja, socijalne i boračko invalidske zaštite, društvene brige o deci, pravne zaštite porodice i starateljstva, zaštite civilnih invalida rata. Više prava Pokrajina dobija u oblasti privrede i preduzetništva, poljoprivredi, rudarstvu i energetici, robnim rezervama, zapošljavanju, turizmu, zaštiti i unapređenju životne sredine, urbanizmu, građevinarstvu i stambenoj oblasti, zapošljavanju, kao i u sportu.

  Poslanici Skupštine Srbije na zasedanju koje danas počinje izjasniće se i o predlogu Republičke vlade da se od 1. januara 2002. do kraja 2003. godine ne plaća porez na promet na sveže i smrznuto meso i ribu, jaja, sveže voće i povrće, lekove s liste koji se izdaju na recept, materijal za dijalizu, krv i ortopedska pomagala. Istovremeno, poreza na promet od 20 odsto i dalje bi trebalo da budu oslobođene komunalne usluge. Ukoliko parlament usvoji predložene izmene i dopune Zakona o porezu na promet, Vlada procenjuje da bi pobrojani prehrambeni proizvodi u maloprodaji trebalo da pojeftine za 16,66 odsto.
  Novim rešenjima predloženo je i da se objedini republička poreska stopa na promet proizvoda i usluga od 17 odsto s posebnom saveznom stopom od tri odsto za finansiranje Vojske Jugoslavije. To će, smatra Vlada, doprineti efikasnijoj naplati i manjem administriranju, a ukupan porez na promet ostaće nepromenjen i iznosiće 20 odsto.
  Vlada je predložila da se osnovne namirinice oslobode poreza na promet već početkom naredne godine „kako bi se nova rešenja primenila što pre i sprečile moguće špekulacije prilikom utvrđivanja cena.” Ukidanjem poreza na pobrojane proizvode budžetski prihodi će se smanjiti za oko tri milijarde dinara, a taj gubitak će biti nadoknađen povećanjem akciza na cigarete i derivate nafte, motorni benzin i dizel, s tim što gorivo neće poskupeti, jer je njegova cena već korigovana.
  No, pošto će i te nove, više akcize ući u osnovicu za obračun poreza na promet ovih proizvoda, ostvariće se dodatni prihodi naplatom tog poreza. Prema predlogu, od 1. januara naredne godine akciza na motorni benzin trebalo bi da bude 18 dinara, što je za 5,66 dinara više nego do sada, a na dizel gorivo 10 dinara, ili za 1,36 dinar viša. Vlada računa da će na taj način skupiti oko 6,5 milijardi dinara, što će se upotrebiti za rekonstrukciju putne mreže u Srbiji.
  Istovremeno, akciza za najkvalitetnije cigarete će se povećati za 4,19 dinara i iznosiće 19 dinara po paklici, za drugu kategoriju 8,50 dinara (povećanje od 2,33 dinara), a za treću kategoriju četiri dinara po paklici, ili 1,54 dinar više nego sada. Prema računicama Vlade, fiskalno opterećenje najkvalitetnijih cigareta biće u rasponu od 50 do 57 odsto, onih iz „B” grupe od 42 do 49 procenta, a iz „C” grupe od 34 do 40 odsto. Tako je za domaće cigarete to opterećenje znatno ispod 57 odsto, kakvo postoji u Evropskoj uniji. Procene Ministarstva finansija su da će se povećanim akcizama na cigarete u republičku kasu sliti dodatnih 2,18 milijarde dinara.
  S druge strane, Vlada je predložila da se u naredne dve godine ne plaća akciza na kuhinjsku so, kako bi se povećala konkurentnost naših proizvođača, pre svega na Kosovu i Metohiji.

  Vece Opstinskog suda u Novom Sadu donelo je danas resenje po kome se slaze s istraznim sudijom Zoranom Keserom da nema dokaza da je predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak pocinio krivicno delo zloupotrebe polozaja. Na ovo resenje je dozvoljena zalba. Za druga dva dela, povrede ugleda Republike Srbije i sirenje laznih vesti se ne sprovodi istraga, vec "skraceni postupak". Jedan od advokata iz tima Cankovih branilaca Vladimir Horovic izjavio je da odbrana ocekuje da ce sudija odluciti da nema mesta sprovodjenju istraznih radnji. Opstinsko javno tuzilastvo u Novom Sadu, podiglo je 10. oktobra zahtev za sprovodjenje istrage protiv predsednika Skupstine Vojvodine Nenada Canka, na osnovu krivicne prijave Upravnog odbora RTS, zbog Cankovog upada u zgradu Televizije Novi Sad.

  Ministar finansija u Vladi Srbije Bozidar Djelic izjavio je danas FoNetu da bi republicki budzet za narednu godinu trebalo da bude usvojen u narednih deset dana. Djelic je ocenio da politicka kriza u Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) nece odloziti usvajanje predlozenog budzeta. "Ja se nadam da cebudzet biti usvojen pre kraja godine. Zadovoljan sam onim sto ce ovaj budzet uraditi u nasim ok olnostima, ali nisam zadovoljan obimom javne potrosnje, koja u sledecih deset godina mora da se smanji", rekao je Djelic. On je dodao da ce u iducoj godini prioritet Vlade Srbije biti "poboljsanje zivotnog standarda, uz umereni rast plata i penzija, smanjenje cena sveze hrane i lekova, kao i smanjenje kamata".

  Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic izjavio je spanskom El Paisu da veruje da jugoslovenski predsednik Vojsilav Kostunica i srpski premijer Zoran Djindjic mogu da nadju zajednicki jezik. To bi u ovom trenutku bio najbolji put za stabilizovanje unutrasnje situacije u zemlji, rekao je Svilanovic.

  Funkcioner Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov smatra da je potrebno doneti novi redefinisani koalicioni sporazum u DOS i izabrati novu vladu, u kojoj ce sve stranke vladajuceg politickog saveza biti proporcionalno zastupljene. Posle toga, trebalo bi naredne parlamentarne izbore orociti mozda na godinu dana, izjavio je Mihajlov.

  Predsednik Vojvodjanske vlade Djordje Djukic, demantovao je u izjavi za SENSE tvrdnje da je predsednik pokrajinskog parlamenta Nenad Canak, upozorio kupce Beocinske cementare da se prodaje ukradena Vojvodjanska imovina i da rezultati takve privatizacije nece biti prihvaceni. "Predstavnici firmi koje ucestvuju na tenderu, rekli su da nisu dobili upozoravajuca pisma". Djukic je dodao da se slobodno moze reci da Beocinsku fabriku cementa prodaju Vojvodjani jer od pet clanova tenderske komisije, tri su iz Vojvodine. On je rekao da ce kod izbora buduceg vlasnika BFC-a, prioritet imati oni koji prihvate obavezne investicije u fabriku, kao i da u narednih 5. godina ne sme biti otpustanja radnika. Tek na kraju ce se uzimati u obzir ponudjena cena za kupovinu cementare. Posto je Srpska pravoslavna crkva vlasnik zemljista sa koga se eksploatisu sirovine za proizvodnju cementa u Beocinu, ona ce najverovatnije ucestvovati u dobiti preduzeca. "Sada se ne prodaje zemljiste, nego fabrika. Buduci kupac fabrike mora napraviti poseban ugovor sa vladom o koriscenju zemljista sa koga se dobijaju sirovine", kaze Djordje Djukic. (SENSE)

  Potpredsednik Izvrsnog veca AP Vojvodine dr Dusko Radosavljevic i pokrajinski sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu Zoltan Bunjik, sa saradnicima, primili su u utorak delegaciju u sastavu: prof. Marina Puja Badesku, sef Katedre za rumunski jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Nikolae Nikolae iz Ministarstva za obrazovanje Republike Rumunije i prof. dr Silviju Andjelesku, profesor na Filoloskom fakultetu Univerziteta u Bukurestu i direktor Instituta za istoriju umetnosti Rumunske akademije nauka, povodom obelezavanja 20 godina postojanja Katedre za rumunski jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, saopstio je pokrajinski Sekretarijat za informacije. Potpredsednik Radosavljevic je na pocetku razgovora izrazio zadovoljstvo zbog obelezavanja ovog znacajnog jubileja, koji je veliki kulturni dogadjaj ne samo za pripadnike rumunske nacionalne manjine koja zivi u Vojvodini, vec i za pripadnike svih drugih naroda sa ovih prostora. Takodje, on je izrazio nadu da ce protekli desetogodisnji period, koji je ostavio dubok trag na sve gradjane nase zamlje, biti ubrzo zaboravljen i da ce se, obzirom na zajednicke teznje ka integrisanju Republike Rumunije, SR Jugoslavije, Srbije i AP Vojvodine u evropsku zajednicu, vrlo brzo izbrisati i granice koje postoje izmedju susednih zemalja. Profesor dr Silviju Andjelesku je istakao da ovaj jubilej, preko saradnika sa Katedre za rumunski jezik, predstavlja sponu sa kulturom u Vojvodini, i rekao da studiranje jezika predstavlja osnovni element u komunikaciji, koja vodi do stvaranja dobrih, ne samo kulturnih, vec i ekonomskih i privrednih odnosa. Takodje, prof. dr Andjelesku je naglasio da je potrebno izmeniti status rumunskog jezika, koji bi trebalo izucavati kao strani jezik a ne jezik manjinskog naroda. Na kraju razgovora, pokrajinski sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu Zoltan Bunjik je rekao da nova demokratska vlast pokusava da, izmedju ostalog, promeni dosadasnji odnos prema visokom skolstvu, cime je obuhvacena i Katedra za rumunski jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i da ce usvajanjem omnibus zakona u Republickoj Skupstini, nadleznosti u vezi sa obrazovanjem biti vracene Vojvodini. Bunjik je izrazio nadu da ce vec od januara sledece godine biti sprovedena reforma skolskog programa, narocito po pitanju udzbenika pripadnika nacionalnih manjina.