NENAD ČANAK PONOVO IZABRAN ZA PREDSEDNIKA LSV

  Omnibus ili barikade

  Novi Sad - Mi, van Srbije ne vidimo Vojvodinu, nego u demokratskoj i decentralizovanoj Srbiji. I upravo onako kako smo u nasoj deklaraciji Vojvodina - republika predvideli, sve više je prisutna ideja da Srbija mora biti decentralizovana u 6 oblasti. Srbija je složena zemlja i ako nastavi da se ponaša kao da je beogradski pašaluk ostaće na nivou beogradskog pašaluka - rekao je predsednik LSV Nenad Čanak na IV Kongresu Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji je u subotu održan u Srpskom narodnom pozorištu. Kao jedini kandidat za mesto predsednika partije, Čanak je po četvrti put izabran na čelo LSV.
  Čanak je rekao da se beogradska memorandumska elita, napominjući da nije reč o srpskoj eliti, formulisala kao kolonijalna sila, "koja je na priči o oslobađanju srpskih zemalja vodila kolonijalnu politiku i kao kolonije doživljavala sve oslobodjene zemlje, oslobađajući ih do temelja". Po njegovim rečima, u Vojvodini živi najveći broj evro Srba koji su pokazali da se može razmišljati i drugačije, iako se ide u pravoslavnu crkvu i govori srpski jezik.
  - DOS se raspada na isti način kao i bivša SFRJ. Srpski centralisti su umislili da je Jugoslavija proširena Srbija sa lažnom ličnom kartom. DOS nije proširena DS, niti DSS, nego zajednica 18 stranaka, koja je zajednica ili je neće biti. Cilj LSV je da ponudi alternativu i drugi tip mišljenja, koji neće biti zasnovan na načertanijima i memorandumima, nego na interesima svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, političku ili zavičajnu pripadnost. Okruženi smo različitostima, koje su naša sreća, a podele su naša tragedija - rekao je Čanak.
  Govoreći o periodu nakon 5. oktobra, Čanak je ocenio da je došlo do personalnih promena, ali ne i do suštinskih.
  - Bilo bi nečasno da kažem da je isto, ali bi bilo nepošteno da kažem da je različito. Vraćen je dignitet i politički značaj vojvođanskoj administraciji, ali nisu vraćene naše pare, izvorno finansiranje, niti mogućnost da funkcionišemo kao prostor koji ima političku volju. Omnibus zakon, koji smo usvojili u pokrajinskoj Skupštini, je najblaže rečeno, uvredljiv jer nam se prenosi ono što je naše. Ako taj zakon prođe u Narodnoj Skupštini Republike Srbije biće to mali korak napred, a ako ne prođe, to će biti ogroman korak unazad, jer ćemo morati da se vratimo načinima borbe, kojima smo se borili do 5. oktobra 2000. - upozorio je Čanak i dodao da je "daleko bolje da studenti budu u klupama, radnici u fabrikama, a seljaci na njivama, nego da svi zajedno opet budemo na barikadama. Ali ako treba - mi, ligaši se barem toga ne bojimo".
  Za potpredsednike LSV, imenovani su Branislav Pomoriški, predsednik gradske vlade, Zoran Bošković, gradonačelnik Sremske Mitrovice, i Dušan Jakovljev iz Zrenjanina. Dosadašnji potpredsednik LSV Bojan Kostreš postao je generalni sekretar stranke, dok je drugi dosadašnji potpredsednik Emil Fejzulahi podneo ostavke na sve funkcije u stranci, neželeći da prihvati ponuđenu funkciju predsednika Nadzornog odbora LSV.
  Kongresu nisu prisustvovali lideri DOS-a, osim Miodraga Isakova, predsednika RV i Branislava Kovačevića, predsednika Lige za Šumadiju.

  "KONTINENTAL BANKA” POD OKRILJEM "NOVE LJUBLJANSKE BANKE”

  Slovenci po drugi put među Vojvođanima

  Evropska banka je SRJ proglasila ključnom državom za razvoj Jugoistočne Evrope, region sa osam zemalja i 55 miliona stanovnika, pa se domaće banke trude da poboljšaju finansijski rejting traženjem adekvatnog strateškog partnera. Novosadska “Kontinental banka” je među prvima obavila ovu transakciju, jer finansijski gigant iz dežele sa ulogom od 34 miliona maraka postao je najveći akcionar.

  Otkako je početkom ove godine počela tranzicija u našoj zemlji, najznačajnije promene dogodile su se u bankarskom sektoru. Pojedine banke su nestale, došle su nove strane i iskoristile šansu koju su letos imale. Strane banke, po našim propisima, više ne mogu da dođu na domaće tržište. Odnosno, dobrodošle su ako uđu u odgovarajući aranžman sa nekom od domaćih banaka. Pronalaženje poželjnih partnera - merčovanje, već je počelo, a uspešno ga je zasad okončala novosadska Kontinental banka. Od 1. januara zvanično će raditi u sastavu Nove ljubljanske banke. Partner iz Slovenije će za 34 miliona maraka postati najveći akcionar Kontinental banke.
   -U potragu za strateškim partnerom nismo krenuli zbog nevolja sa kapitalom, već da bismo našim klijentima, i građanima i preduzećima, obezbedili iste usluge kakve nude evropske banke, koji su sada naši konkurenti, objašnjava zamenik direktora Kontinental banke Svetozar Šijačić. Za poslednjih deset godina, koliko su sankcije trajale, pojavile su se nove tehnologije u našoj branši, novi proizvodi. Više se ne trguje hartijama od vrednosti na stari način. Osim toga, svetski trend je ukrupnjavanje. Austrijska berza više ne postoji, priključila se nemačkoj i radi u njanom okrilju. Tome smo se priključili i mi.
  Na putu ka Evropi domaći bankari imali su znatnu pomoć od naše centralne banke. Njena aktivnost, kao i promene koje su se dogodile u finansijama, a posebno u fiskalnom sistemu, učinile su ovu oblast transparentnom i sličnom onoj u ostalim evropskim zemljama. Jugoistočnu Evropu čini osam zemalja sa 55 miliona stanovnika. Evropska banka za obnovu i razvoj je baš našu zemlju proglasila ključnom za razvoj celog regiona. Ovaj deo planete biće uskoro zahvaćen globalizacijom. To podrazumeva i integrisanje u oblasti privrede. Sredinom godine počeli su intenzivniji privredni promet s inostranstvom, potpisivanje ugovora, otvaranje akreditiva. Znatniji deo slovenačke privrede koji je želeo da posluje na ovom tržištu, poput “Planike” i “Gorenja” počeo je saradnju preko Kontinental banke. No, tržišta, i naše i slovenačko, mala su da bi samo našim i njihovim proizvođačima bila dovoljna. Privrede ove bivše republike SFRJ i Vojvodine su komplementarne. Zato su novi i stari poslovni partneri brzo shvatili da će zajednički nastup na trećim tržištima doneti profit. Ali, prvo moramo ponuditi sporazum o slobodnoj trgovini i carinskim olakšicama, koji imamo zaključen sa Ruskom Federacijom.

  Rusi daleko, Janezi preko plota

  Naša prehrambena i slovenačka hemijska industrija zajedničkim nastupom imaju šanse na tom tržištu, koje je poslednjih godina, zbog prisustva italijanskih i nemačkih proizvođača, postalo izuzetno probirljivo i skoro nedostižno malim proizvođačima, jer se traže veće količine. Stoga ni mi, kao ni slovenački proizvođači ne možemo na njemu uspešno poslovati sami. Domaćim proizvođačima je rusko tržište već nedostižno i zbog tehničko-tehnološke zaostalosti naših proizvoda.
   -U okviru grupacije Nove ljubljanske banke posluje savremena lizing kompanija, što će našim korporativnim klijentima pomoći pri nabavci moderne opreme, kaže Šijačić. Tu su zatim, preduzeća koja se bave investicionim bankarstvom, i finansijske korporacije sa sedištem u trećim zemljama. Imaćemo poslove koji neće biti samo klasični bankarski. ”Lesnina“ ovde traži partnera sa kojim bi zajedno radila odgovarajući proizvodni program. Slovenački ”Cimos “, nekadašnji kooperant “Citroena”, koji ima po dve fabrike u Sloveniji i Hrvatskoj, koje odlično rade, počinje saradnju sa Livnicom u Kikindi. Spremni su da pregovaraju sa njima i o privatizaciji. Za domaće privrednike je značajnije to što u okviru Nove ljubljanske banke posluje kompanija koja osigurava investiranje, dajući odgovarajuću sigurnost za sve nastupe u inostranstvu. Kada su nedavno naš i nemački premijer objavili da će jedna od najmoćnijih osiguravajućih kompanija, nemački “Hermes”, osigurati naše investicione poslove, znači i kredite i lizing, to je bilo značajnije od bilo kakve druge pomoći.

  Otpuštanja neće biti

  - Bez garancije državnih agencija za osiguranje danas se ne može poslovati. No, one ne mogu osigurati sve naše poslove, pa će pomoć našeg partnera dobro doći. “Slovenska izvozna družba”, njihova kompanija za osiguranje izvoznih poslova, prihvatila je rizik i osigurala poslove u kojima se naša banka javila kao partner. Uz nekoliko takvih aranžmana uvezena su ovde kapitalna dobra. Sve je to dobar primer povezivanja privreda dveju zemalja na modernim osnovama.
  Kako bi na buduće aranžmane i privrednika i bankara delovala moguća devalacija dinara. U ovoj banci nisu optimisti. Stabilan kurs dinara doneo je u prvim mesecima tranzicije kakvu-takvu makroekonomsku stabilnost domaćoj privredi i pokazao rešenost nadležnih u Narodnoj banci da se na tome istraje. U ovom trenutku ima više koristi od stabilnog kursa nego što bi bilo štete od njegovog klizanja. To potvrđuju i podaci o opštem privrednom kretanju. Ne beleži se samo u poljoprivredi rast od 30 posto društvenog proizvoda, već je i u drugim granama pojačana privredna aktivnost.
  Poslovanje sektora za rad sa stanovništvom kod nas je takođe značajno zbog činjenice da se ponovo pojavljuje štednja, dinarska i devizna, ali zbog buduće promene evropskih valuta u evro. U banci su rezervisali 10 miliona evra. Devizna štednja raste i sada su, po procenama, po njoj peti u zemlji. Iduća godina biće godina razvoja svih vidova kreditnih kartica. Građani će se vratiti u banke, a to znači i dovoljno posla za sve koji su u banci zaposleni (nakon integracije niko od 605 njih neće ostati bez posla).

  Viza za ceo svet

  Kontinental banka je godinama jedan od zastupnika kartice “viza” na našim prostorima. Zbog sankcija su građani teško mogli da je koriste u inostranstvu. Od februara će naša “viza” u svim zemljama imati isti tretman kao i druge. Oni koji je imaju moći će bez teškoća da preko nje podižu novac u stranim i domaćim bankama do dogovorenog limita i da kupuju robu.

  Poteromanija

  Božićni i novogodišnji praznici se bliže, pretprazničke kupovine su u jeku.
Navale na segedinske trgovine izazivaju velike gužve na graničnim prelazima.
Jedan od sigurno najlepših novogodišnjih poklona za decu jesu trenutno najtiražniji svetski hitovi o Hari Poteru, čija se i filmska premijera očekuje ovih dana. Do sada prevedena četiri naslova mogu se nabaviti u knjižari Matice srpske u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu.

  Predstavnici 40 nevladinih organizacija dobili su nedavno od pokrajinske vlade sredstva u iznosu od 2.200.000 dinara. Projekti su dotirani iz posebnog fonda Pokrajinske komisije za finansiranje programskih aktivnosti drustvenih delatnosti, a odluceno je da se od sezdeset projekata koji su ucestvovali na konkursu, podrzi cetrdeset jedan. Predsednica komisije Snezana Lakicevic - Stojacic je u izjavi za Radio 021 naglasila znacaj koji je proteklih godina kod nas upravo imao nevladin, civilni sektor. Nasa zelja je da iduce godine ovaj fond preraste u fondaciju, da sredstva budu znatno veca, a projekti obimniji i kvalitetniji, rekla je ona.

  U saradnji Palgo centra (Centar za javnu i lokalnu upravu), G17 plus i Centra za razvoj neprofitnog sektora, u Zrenjaninu se pokrece projekat pod nazivom "Podizanje kapaciteta lokalne zajednice", autora dr. Mijata Damjanovica iz Palgo centra. Projekat je po recima jednog od zrenjaninskih saradnika Jovanke Kozlovacki, podeljen na vise etapa i trajace do jeseni naredne godine. Ona je dodala da je ovaj projekat klasifikovan na cetiri grupe, od ukupno 40 opstina u Srbiji. U prvom krugu su locirane opstine koje imaju naznaku "urbana lokalna zajednica". Nakon evidentiranja postojeceg stanja, sledi etapa edukacije odabranih kadrova. Stvorice se jedinstvena baza podataka, koja ce obuhvatiti sve resurse sa kojima jedna lokalna zajednica raspolaze, kaze Jovanka Kozlovacki.

  Treci salon decje knjige i ilustracija pod sloganom "Dete se smeje, igra je moj razum i moja ljubav" odrzava se u Vrscu od 17. do 31. decembra. Domacin i organizator ovog, kao i prethodna dva Salona je Knjizevna opstina Vrsac (KOV). Kako javlja nas dopisnik Sinisa Boskovic, ovogodisnji salon bice odrzan u znaku knjige "Zurka" i njenog autora Milenka Matickog. Zemlja gost bice Nemacka, kako je rekao direktor KOV-a Petru Krdu, domovina najboljih i najlepsih izdanja knjiga za decu. Posetioci ce moci da vide i ilustracije Sahare Pejn, devetogodisnje americke pesnikinje i sajber gosta Salona. Naslovi oko 40 ovogidisnjih izlagaca bice jeftiniji za oko 40 odsto. I ove godine raspisan je konkurs za najbolje knjizevne radove, prozu i poeziju. Osnovci i srednjoskolci svoje radove mogu dostaviti KOV-u do 25. decembra, a strucni ziri ce do kraja Salona proglasiti i nagraditi najbolje.

  Svecanom akademijom u sali Pozorista i dodelom priznanja u cast jubileja, obelezeno je 125. godina najstarije kulturne institucije u Kikindi " Drustva za negovanje muzike i gusli". Ova institucija je osnovana jos daleke 1876. godine, i danas ima veliki broj clanova. Tradicija negovanja muzicke kulture i gusli vise su nego znacajne za Kikindu. Tokom ove godine, jubilej je obelezavan nizom koncerata. Ovim povodom u petak je predstavljena i knjiga "Kikinda i pomorisje".

  Medjuopstinska organizacija slepih i slabovidih u Vrscu, obelezila je 50. godina postojanja. Tokom ove godine, organizacija je najvecu paznju posvetila deci, za koju su obezbedjeni skolski pribor i novogodisnji paketici. Medjuopstinska organizacija slepih i slabovidih u Vrscu, ima 102 clana od kojih je 6 ucenika i jedan student koji ce uskoro diplomirati na Pravnom fakultetu. Pored tekucih aktivnosti u toku je izrada plana za sledecu godinu. Razmislja se da se jedna od ucenica koja je odlican djak, upise u srednju skolu. Neki od clanova, pohadjaju specijalnu skolu za slepe i slabovide u Zemunu. Njima ce se takodje obezbediti sva potrebna sredstva a nece biti zanemareni ni ostali clanovi, jer ce na vreme biti obezbedjena potrebna pomoc za njih.

  Sutra se u prostorijama Galerije centra za kulturu Panceva odrzava manifestacija Dan Interneta, ciji je snovni cilj promocija Interneta u poslovne i edukativne svrhe. Prvi deo programa obuhvatice nekoliko kratkih predavanja iz oblasti primene Interneta u savremenom poslovanju i marketingu. Predavaci su eminentni strucnjaci sa visegodisnjim iskustvom na tom polju, a predavanja su koncipirana tako da i onima koji imaju malo znanja o Internetu, ukazu na mogucnosti primene ovog medija u cilju unapredjenja poslovanja. Gosti ce takodje imati priliku da cuju koji je stav drzave o Internetu i zasto je Internet jedna od okosnica plana razvoja nase privrede. U drugom delu programa, pristup je slobodan za sve posetioce. Osnovna ideja je edukacija iz oblasti Interneta uopste, tj. kako pristupiti internetu, koji su osnovni servisi i slicno. Svim posetiocima bice obezbedjeno besplatno "surfovanje" mrezom, a strucnjaci iz MadNet-a i Madison Computers-a ce biti tu da pomognu i odgovore na sva pitanja. U ovom delu programa bice predstavljen prvi 11Mbit wireles sistema za pristup Internetu u Jugoslaviji, a bice odrzano i predavanje o primeni Interneta u urbanistickom razvoju grada. Sve dodatne informacije mozete dobiti na telefon 013/301-001 ili putem Email-a: internet@madnet.co.yu.

  Misteriozno ubistvo Mitre Milosevic, nekadasnje nacelnice Sluzbe za finansije SO Secanj, ponovo je aktuelno. Ona je 1995. godine ubijena u svom stanu, tek sto je iznenadnom odlukom opstone Secanj penzionisana. Ubica je uhvacen u roku od 48 sati i nalazi se na izdrzavanju kazne. Medjutim, ni nakon sest godina od ubistva drzava nije obavestila javnost o detaljima istrage, odnosno sta se tacno toga dana dogodilo. Gradjanin Marko Vukoje koji se trudi da ovaj dogadjaj ne padne u zaborav, kaze da je Mitra Milosevic 1994 godine pokrenula sudski spor protiv IO. Ona je tada rekla da se usprotivila odredjenom nezakonitom trosenju sredstava i da je zbog toga uklonjena sa radnog mesta. Ove navode ona je dostavila i tadasnjem ministru pravde Srbije. Na zalost nekoliko dana nakon sto je penzionisana 1995. godine, ona je ubijena u svom stanu.