Apel za spas života tek rođenog Filipa Marune

  Komercijalna banka A.D. Beograd,
  Broj banke: 40811-620-8-175
  poziv na dinarski broj: 50220-14-45-72859-9
  poziv na devizni broj: 54704-1246020258
  svrha doznake: Za operaciju Filipa Marune.

  Proslava 250 godina advokature i 80 godina Advokatske komore Vojvodine

  Reforme vraćaju nadležnosti najstarijem pravničkom udruženju

  U PIV-u uz koncert "Bajićevih slavuja"

  Pohvale mladim talentima

  Predsednik vojvođanske vlade Đorđe Đukić kaže za Radio 021 da je na forumu predsednika regija DMTK dogovoreno da se u okviru regiona zajednički pripremi više projekata koji će uskoro biti ponuđeni donatorima. Đukić kaže da je uglavnom reč o projektima koji se odnose na saobraćaj. Od dogovorenih projekata Đukić izdvaja prugu Segedin - Kikinda - Temišvar, koji pojedinačni učesnici u projektu treba da izrade, i da ga nakon toga zajednički predaju donatorima. Pored ovoga dogovoreno je da članovi Foruma predsednika regija DMTK sačine pismo koje će biti upućeno nacionalnim vladama od kojih će se tražiti omekšavanje granica. Na pitanje šta to konkretno znači, Đukić odgovara da se predviđa ukidanje ulaznih taksi kao i usaglašavanje osiguranja ljudi i vozila i slično.

  Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Veselinov ocenio je da pitanje autonomije Vojvodine nije izvor sukoba između srpskog premijera Zorana Đinđića i predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice. Veselinov je u intervjuu za "Glas javnosti" potvrdio da je Demokratska stranka Srbije, na čijem je čelu Koštunica, najmanje bliska autonomaškim idejama, ali i da "ubedljiva većina Srba u Vojvodini ne želi nikakav izlazak iz Srbije".

  Dnevnica za okopavanje kukuruza, industrijskih i drugih kultura u Sremu se kreće od 500 do 600 dinara, uz hranu koju obezbeđuje domaćin. Međutim, prema informacijama iz gotovo svih sremskih opština, ponuda radne snage za taj posao je skromna i nedovoljna. Istovremeno, na biroima rada u sremskim varošima ima po nekoliko hiljada prijavljenih. Inače, zbog obilnih kiša i neodgovarajuće primene zaštitnih sredstava u proteklom periodu, ne mali broj parcela u ovom regionu, pod prolećnim kulturama, zarastao je u korov, koji se najbolje može suzbiti samo okopavanjem.

  Plasman regresiranog brašna domaćim pekarama, koju radi Republička direkcija za Robne rezerve i kojim se pokriva čak 70 posto potreba domaće pekarske industrije doveo je mlinsku granu u težak položaj, izjavio je zamenik direktora mlina "Žitka" iz Vrbasa Ištvan Edelenji. Kako ističe Edelenji za preostalih 30 odsto slobodnog tržista bore se sve žitomlinske kuće i sasvim je logično što ni jedan domaći mlin ne radi sa više od 10 odsto raspoloživih kapaciteta. U posebno nepovoljnom položaju su one kuće, koje su ulagale u proizvodnju sopstvenog žita, naglašava Edelenji, jer zbog politike Vlade nisu u stanju da plasiraju svoju pšenicu na tržište i vrate uložen novac. Takva situacija je i dovela do toga da poslednja dva meseca mlin Žitko iz Bačke Topole, čiji je kapacitet preko sto hiljada tona, koji je uz Republičku direkciju bio najveći kupac pšenice, ne može više otkupljivati ovi kulturu.

  U Zrenjaninu je ovog vikenda nastavljena akcija "Odbrana Begeja". Ronioci kluba "Zrenjanin" izvadili su dna reke otpatke i mulj i ostavili ih na pešačkom mostu u centru grada, a pod sloganom "Iznesimo stvari na površinu". Kao rezultat toga, na površini se našlo nekoliko vreća nepoznate sadržine, velika količina mulja neprijatnog mirisa i jedan točak. Istovremeno je na mostu izveden performans Uglješe Šajtinca sa porukom da odgovorni za zagađenje Begeja imaju svoja imena i prezimena. Koordinator akcije i aktivista Narodnog pokreta "Otpor", Vladimir Šper kaže za Radio 021 da je akcija simbolična: "Ako je neko mislio da ćemo mi ovom akcijom očistiti Dunav, prevario se. To će da uradi DTD koji je za to plaćen dugi niz godina, a ništa ne radi po tom pitanju", kaže Šper. On objašnjava kako je performans Uglješe Šajtinca imao za cilj da Zrenjanincima predstavi nove proizvode njihovih fabrika, odnosno otrove koje ove fabrike pakuju u plastične boce. Tako su se, kaže Šper, među proizvođačima otrova našli zrenjaninske firme "Dijamant", fabrika kože "Svetozar Toza Marković", koje su i ranije prozivane.