U Novom Sadu od 12. do 20. maja 2001.

  68. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM

  Ovogodišnji Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, od 12. maja posetilo je skoro 600.000 ljudi, saopštili su organizatori sajma.
  Na 68. Međunarodnom poljprivrednom sajmu učestvovalo je 1.900 izlagača iz SR Jugoslavije i 50 zemalja.
  Zamenik generalnog direktora Novosadskog sajma Dušan Manojlović rekao je da je ovogodišnji Međunarodni poljprivredni sajam jedan od najuspešnijih u gotovo 70 godina dugoj istoriji te manifestacije. "Gosti iz inostranstva došli su sa konkretnim ponudama i sklopljeno je mnogo vrednih poslova, a deset zemalja imalo je kolektivne izložbe. Na sajmu su izlagali svi koji nešto znače u agrarnoj industriji", rekao je Manojlović. On je dodao da je ovogodišnji sajam potvrdio potrebu izgradnje dodatnog izlagačkog prostora, zbog čega će uskoro početi radovi na prvoj fazi izgradnje novog sajamskog "Master" centra, koji po projektu treba da ima oko 29.000 metara kvadratnih izložbenog prostora. "Prva faza izgradnje 'Mastera' uskoro će započeti i potpisali smo ugovore sa 17 firmi koje će učestvovati u izgradnji ovog centra, a uskoro ćemo potpisati još 50 takvih ugovora. Izgradnjom tog centra ući ćemo u familiju svetskih poslovnih sajamskih centara", kazao je Manojlović. U prvoj fazi izgradnje, koja će započeti 1. juna i koja treba da se okonča do narednog Međunarodnog poljoprivrednog sajma, u maju sledeće godine, predviđena je izgradnja oko 4.600 metara kvadratnih izložbenog prostora.
  On je rekao da je efekat 68. Međunarodnog poljoprivrednog sajma na grad Novi Sad i na region vredan između 60 i 70 miliona nemačkih maraka i naveo da je u organizaciji sajma, direktno i indirektno, bilo angažovano oko 5.000 ljudi. Današnji interni sajamski informator "Sajamske informacije" objavljuje članak o delu poslova koji su sklopljeni na 68. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Između ostalog, industrija poljoprivredne mehanizacije "Zmaj" prodala je 50 kombajna "Zmaj 135", koji će kupcima biti isporučeni pre žetve, dok je IMT iz Rakovice prodao sve izložene eksponate a naručeno je još oko 60 traktora i 20 priključnih mašina. Američki "Džon Dir" preko zastupnika, novosadskog preduzeća "Restrejd", prodao je dva kombajna i tri traktora, a nemački "Dojč far" preko zastupnika je prodao četiri traktora vredna 400.000 maraka. Domaće preduzeće "Agropanonka" obnovilo je ugovor o izvozu alatnih mašina i uvozu traktora sa MTZ-om iz Belorusije vredan dva miliona američkih dolara. Holandska firma "Elcof" prodala je mlekarsku liniju, a firma "Bauer agro-milk" iz Češke prodala je 200 aparata za mužu krava. "Agrouniverzal" iz Gornjeg Milanovca sklopio je ugovor o zastupništvu firme "Agromehanika" iz Kranja. "Galeb grupa" iz Šapca ugovorila je sa firmom "Total" iz Francuske, koja proizvodi sve vrste mašinskih ulja i maziva, da zastupa njene proizvode na jugoslovenskom tržištu.
  U nagradnoj igri namenjenoj svim posetiocima sajma sa kupljenim ulaznicama, glavnu nagradu, beloruski traktor "Belarus 820", vredan oko 20.000 maraka dobio je Đuro Romić iz Crvenke. "Jos uvek nisam svestan da sam baš ja dobio tu nagradu. Imam nešto malo zemlje, ali sada, kad sam dobio traktor, moraću da kupim još", rekao je novinarima dobitnik nagrade.

  Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak oštro je kritikovao nameru Vlade Srbije da proda beočinsku fabriku cementa (BFC) francuskoj kompaniji "Lafarž", optužujući vladu da "samo realizuje pljačku koju je pripremila prethodna vlada".
  "Zašto se, ako je već neophodno da se BFC privatizuje, ne raspiše novi tender. Spreman sam da se kladim da bi nove ponude bile daleko veće od sadašnje i da dam ostavku ukoliko nije tako", rekao je Čanak u intervjuu koji objavljuje beogradski list "Danas". "To da se sve odlučuje na republičkom nivou, a da Skupštinu Vojvodine niko ništa ne pita, tekovina je Miloševićeve okupacije. Ne može Slobodan Milošević da sedi u zatvoru, a da istovremeno njegovo delo ne samo da živi, nego se i nadgrađuje", rekao je Čanak.

  Potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić izjavila je će DOS raditi na očuvanju Srbije i dodala da celovitost republike neće biti narušena.
  "Što se, pak, Vojvodine tiče, ona neće biti otcepljena od Srbije, već će imati svoje nadležnosti, definisane Ustavom. (Predsednik Skupštine Vojvodine) Nenad Čanak ne vodi politiku odvajanja Vojvodine od Srbije, ali u to više nikog u Srbiji ne možete ubediti", rekla je Čomićeva.
  "Pismo o namerama ili, kako to neko zove, platforma Skupštine Vojvodine je dokument koji je usaglašen sa Ustavom Srbije, i koji u sebi ima i par elemenata za razmišljanje o mogućoj dogradnji sadržaja autonomije pokrajine. Sigurno je jedno - da ni taj dokument, ni bilo koja politika pojedinca, neće narušti celovitost Srbije, jer će Vojvodina uvek biti deo Republike Srbije", rekla je Čomićeva za televiziju "Palma plus".

  Kompanija "Grimex internacional Vienna" sa sedištem u Beču, već više godina se bavi strateškim projektima značajnim za regionalnu saradnju. Takođe je i zastupnik Vojvođanske privrede u Hrvatskoj od novembra 2000 godine. Generalni direktor "Grimexa" Ivan Gros kaže da je Vojvodina veoma interesantna za ulaganja u agro-industijski i energentski sektor. O tome govore i projekti kompanije "Grimex" koji podrazumevaju unapređenje proizvodnje a istovremeno izvoz poljoprivrednih prozivoda, pre svega voća i povrća. Osiromašena preduzeća, zastarela mehanizacija i pre svega nedostatak novca za pokretanje proizvodnje, čine realno stanje Vojvođanske privrede.
  Ipak, postoji veliko interesovanje okolnih zemalja za privrednu saradnju u kojoj bi Vojvodina u zamenu za poljoprivredne proizvode dobila neophodnu mehanizaciju. "Mene u Vojvodini najviše zanima povezati se sa proizvođačima hrane, da bi u tom smislu mogli da radimo na unapređenju proizvodnje, na izvozu i probijanju na inostrano tržište. Potreban je zajednički koncept gde bi mi snabdevali Vojvodinu sa neophodnim repromaterijalom, a proizvodnja bi bila namenjena pre svega izvozu".
  U Vojvodini trenutno postoje ogromna preduzeća u koja treba uložiti dosta novca da bi mogla da izađu na inostrano trzište. Ivan Gros kaže da se mora napustiti taj koncept u kojem jedno preduzeće mora obuhvatati sve grane proizvodnje, i da se mora ići na interesno povezivanje malih i srednjih preduzeća.
  Kompanija "Grimex" trenutno pokušava da realizuje dva projekta. Prvi, obuhvata uvoz opreme za pakovanje i zamrzavanje povrća, koje bi se kasnije plasiralo na inostarno tržiste. Drugi projekat se odnosi na saradnju Vojvodine sa pokrajinom Štajerskom u Austriji. Direktor Ivan Gros kaže da je Austrija veoma zainteresovana za uvoz svih vrsta voća i povrća, a Vojvodina bi u kompenzaciji dobila mehanizaciju koja je neophodna za unapređenje proizvodnje. Gros je još naveo da ukoliko želimo da istupimo na svetsko tržište, u preduzećima mora da dođe do ozbiljne reorganizacije. "Mora se biti daleko racionalniji, glavni slogan svakoj firmi mora biti rad, rad i samo rad. Mora se unaprediti organizacija svake kompanije. Mladi ljudi, kreativni koji su željni ambicija moraju biti nosioci razvoja. Njima se mora dati daleko više poverenja" kaže Gros.

  Pšenica, jesenas zasejana na približno 700.000 hektara, sada je u dobrom stanju pa se može očekivati znatno bolji rod nego lane, izjavio je agenciji "Avala" pomoćnik saveznog ministra za poljoprivredu Miroslav Malešević.
  Prema najnovijim procenama, postoje izgledi da se ovog leta proizvede oko 2,6 miliona tona pšenice što bi bilo dovoljno da se podmire domaće potrebe, obezbede rezerve, a jedan deo preostane i za izvoz. "S obzirom na to da je zaštitna cena 7,5 dinara, odnosno 0,25 maraka po kilogramu, ne bi trebalo očekivati veće teškoće pri kupovini viškova. Uostalom, pripreme za žetvu već su počele. Sudeći po svemu ovo će biti godina vraćanja poverenja seljaka. Naime, sada se upravo nastoji da se obezbede sredstva kako bi se što pre poljoprivrednicima platilo žito. Jer, to je prvi veći priliv novca seljaku u godini. Bitno je da se viškovi na vreme isplate i tako ispuni obećanje dato ratarima. Naš cilj je takođe da žetvu počnemo i sa novim kombajnima. Jer, u zemlji prema nekim podacima ima više od 15.000 kombajna, ali to su većinom zastarele mašine, pa je potrebna obnova. Najbolje rešenje je da se u žetvu godišnje uvodi po 1.200 novih kombajna, kao i više hiljada traktora", rekao je Malešević.
  Žetva hlebnog žita će, kako se očekuje, početi između 20. i 25. juna. Pšenica je trenutno u fazi klasanja. Vlage u zemljištu ima dovoljno i ključno je da u narednih 20 dana, kada počne formiranje i nalivanje zrna, potraju umerene temperature. To je uslov da prinosi budu osetno veći od lanjskih.