Čortanovci 2001.
U predivnom, ekletičkom zamku u Čortanovcima, nekada zvanom Rankovićeva vila, a u poslednjoj deceniji radni prostor Radomana Božovića, ovih dana maja udomilo je slikare i vajare na prvom sazivu nove likovne kolonije u urganizaciji Izvršnog veća Vojvodine. Savršena prilika da se ovaj izuzetan prostor, decenijama neiskorišten, dovede nekoj funkciji. U Srbiji, neko je to nedavno izbrojao, postoji oko 400 likovnih kolonija, sličnih koncepcija. Neko sponzoriše slikare radnim materijalom, hranom i pićem a za uzvrat likovnjaci ostave nekoliko dela svojim domaćinima. Jednostavno, jasno i naizgled sve funkcioniše.Nažalost apsolutna idejna mogućnost, kreativne koncepcije u većini ovih kolonija izostaje. Taj slučaj ponovljen je i u ovoj koloniji. Selektor i voditelj ove kolonije, kritičar Sava Stepanov okupio je u ovom sazivu zvučna imena, pretežno popularnih naivaca, barda Savu Stojkova, Janoša Mesaroša, Zdravka Mandića, Jovana Soldatovića itd, kao da ih je birao Minimax a ne kritičar koji se afirmisao savremenim evropskim tokovima i afirmacijom mladih i aktuelnih stvaralaca. |
|
|
|
|
Ovako, ova sterilna kolonija, utapa se u mnoštvo likovnih susreta bez ikakve koncepcije, sa težnjom da fascinira domaćine izvikanim veličinama. 5.oktobar , dao je naznaku opštim promenama, pa i promenama u kulturi, ali ovim činom ništa se ne menja. Likovni cirkus ovih dana seli se u Bečiće u koloniju Naftagasa u vrlo sličnoj postavi. Godinama u atraktivnim prostorima gostuju jedna te ista imena, gomilaju se iste slike, likovni penzioneri sa svojim suprugama uživaju u bezkonačnom, besplatnom letovanju, najavljujući svoj dolazak i u sledećem sazivu. Da nije tragično i licemerno, crkao bih od smeha. Mogućnost da se na ovim mestima odvijaju razni kursevi, simpozijumi i predavanja za širi dijapazon likovnih stvaralaca, čak i međunarodnog karaktera, očigledno iziskuje veći napor organizatora. Samo sa novosadske Akademije u proteklih 25 godina izašlo je 500 akademskih umetnika,koji samo u retkim slučajevima dospevaju na atraktivnije, već rezervisane kolonije. Ovo nije kritika slikara učesnika ove nove kolonije, već želja da se koncepcija ovakvih susreta nadgradi smislom i da kolonije imaju svoju svrhu, edukaciju, razmenu iskustava, afirmaciju realnih vrednosti i na kraju međunarodnu saradnju sa sličnim asocijacijama na bazi reciprociteta. |
|
SVEČANOST ISPOD "VARADINSKOG MOSTA"
Sremska strana dobila više vodeJuče u 14 časova, novim cevovodom preko Varadinskog mosta, potekla je voda iz novosadskog vodovoda na sremsku stranu grada. |
|
|
|
| Uz prisustvo čelnika grada, potpredsednika gradske skupštine gospodina Pomoriškog, gospodin Ričard Kraford, ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji, simpatičnim i duhovitim govorom na našem jeziku, svečano je pustio u pogon ovaj vodotok koji je poklon engleske vlade Novom Sadu, sa željom da se demokratrski odnosi naše dve zemlje što brže razviju i obnova našeg grada što pre dovrši. | |
|
|
| Posle ove svečanosti, upriličen je koktel u svečanim salonima Petrovaradinske tvrđave, uz koji je organizovana konferencija za štampu na kojoj su gospodin Pomoriški i gospodin Kraford upoznali medije sa ovim zajedničkim poduhvatom. | |
| ODABRALI SMO ZA VAS VESTI SA "RADIJA 021" IZ NOVOG SADA | |
|
Više od 30 privatnih i komercijalnih radio i televizijskih stanica u Vojvodini osnovalo je u Novom Sadu Asocijaciju elektronskih medija Vojvodine. Kako piše danas "Građanski list", u AEMV je pristupila "polovina od 78 zvanično registrovanih elektronskih medija u Vojvodini". Cilj te asocijacije je da obezbedi zajedničku pravnu zaštitu vojvođanskih elektronskih medija i utvrdi platformu s kojom će nastupiti pred Saveznim ministarstvom za telekomunikacije. Na obradivim površinama srednje Bačke zasejano je oko 47.000 hektara merkantilnog kukuruza od čega 12.357 hektara u društvenom i 35.200 u privatnom sektoru. Prema rečima stručnog referenta vrbaskog "Agrozavoda", Miroslava Borojevića, merkantilni kukuruz je, uz pšenicu, najzastupljenija kultura na ovom području i zauzima 35 odsto ukupne površine. Kiše koje su pale po završetku setvenih radova su dobro došle i omogućavaju brzo nicanje prolećnih useva. "Tokom prethodnih godina poljoprivrednici su izbegavali mere zaštite zemljišta od štetočina tako da su biljni sklopovi proredjeni zbog žičara, a veliki problem su ptice kao i velika zakorovljenost ", rekao je Borojević. Usled nedovoljne i neadekvatne prihrane poslednjih deset godina zemljište je osiromašeno i stručnjaci preporučuju unošenje azotnih đubriva čak i kod primene herbicida, pošto njihovom zajedničkom primenom dolazi do pozitivnog dejstva na biljku. "Uz pravilnu upotrebu agrotehničkih mera, naročito đubriva, eventualna suša ne može smanjiti useve više od dvadeset odsto", rekao je Borojević. Građani Zrenjanina pokrenuli su inicijativu za zaštitu Begeja. Pokret Otpor upoznao je žitelje najvećeg banatskog grada sa aktivnostima za odbranu te reke. Dopisnik Radija 021 iz Zrenjanina javlja da je time počela i medijska kampanja. Aktivisti Otpora predstavili su rezultate analize šest uzoraka otpadnih voda zrenjaninskih farbrika. Otporaš Mirko Mirkov kaže da je, na osnovu hemijskih analiza koje su urađene u Tehnološko-ekološkom centru, utvrđeno da nema toksičnih materija. Međutim, kaže Mirkov, "postoje neke supstance kao što su amonijum, jon, sulfidi, gvožđe i sintetička površinska sredstva čije su količine od 10 do 100% veće od dozvoljenih. Akcija "Odbrana Begeja" nastavlja se pod sloganom "Mi imamo reku - reka nema nas", a sledeći potezi biće animiranje javnosti i iznošenje imena fabrika koje najviše zagađuju Begej. |
|