| Prenosimo Vam deo iz vesti "Radio 021" od 01. aprila 2001. u 21.00 | |
| Kraj jedne autokratske vladavine | |
|
|
Bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću juče je određen jednomesečni pritvor od 30 dana, a njegov branilac, beogradski advokat Toma Fila najavio je da će na tu odluku uložiti žalbu. Milošević je saslušan pred istražnim sudijom na osnovu krivične prijave koja ga tereti za finansijske malverzacije i udružvanje radi izvršenja više krivičnih dela. Ista prijava je podneta i protiv četvorice njegovih saradnika, Nikole Šainovića, Mihalja Kertesa, Jovana Zebića i Radeta Markovića. Rok za razmatranje žalbe je 48 sati. Beogradski avdokat Rajko Danilović rekao je agenciji Beta da o žalbi na određivanje pritvora, kada bude uložena, odlučuje Krivično veće Okružnog suda sastavljeno od trojice sudija. To veće može da usvoji žalbu, ali i da je odbije kao neosnovanu i da produži pritvor. "Opiranje Miloševića da se odazove, odnosno izbegavanje da se odazove na poziv istražnog sudije njemu otežava celu stvar u vezi sa ukidanjem pritvora, jer je to jedan od razloga za određivanje pritvora", rekao je Danilović. Ako krivično veće Okružnog suda odvije žalbu kao neosnovanu, istraga se nastavlja saslušavanjem ostale četvorice suokrivljenih. Tu je jedini problem oko Šainovića, kojem treba skinuti poslanički imunitet, na koji se pozvao u pretkrivičnom postupku, rekao je advokat Danilović. Krivično veće Okružnog suda može da produži pritvor na još dva meseca i to na predlog tužioca ili istražnog sudije ili njih dvojice zajedno. Posle toga, pritvor može da bude produžen za još tri meseca, ali na osnovu odluke veća Vrhovnog suda Srbije. To je maksimum šest meseci (trajanje pritvora). U tom roku treba da bude završena istraga i podignuta optužnica. Ako istraga ne bude završena u roku od šest meseci pritvor obavezno mora da bude ukinut, rekao je Danilović. U slučaju da optužnica bude podignuta, pritvor može da bude nastavljen do okončanja krivičnog postupka, rekao je Danilović i naveo da je u svojoj advokatskoj karijeri imao slučaj da je jednom njegovom klijentu trajao šest godina, šest meseci i sedam dana i to pred nekadašnjim Okružnim sudom u Titogradu (sada Viši sud u Podgorici). Za krivična dela koja im se stavljaju na teret zaprećena je kazna zatvora od pet do 15 godina zatvora. Kako je nedavno saopštio potpukovnik policije Miodrag Vuković, protiv Miloševića je podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja i udruživanja radi vršenja krivičnih dela. Osim Miloševića, ista prijava tereti i bivšeg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa, jednog od Miloševićevih najbližih saradnika proteklih godina Nikolu Šainovića i Jovana Zebića, nekadašnjeg potpredsednika jugoslovenske vlade. Oni se terete da su oštetili republički i savezni budžet za 1,8 milijardi dinara i 200 miliona nemačkih maraka, čime su uskratili prava svih građana koji primaju platu iz budžeta. Milošević se tokom 1993. i 1994. godine dogovorio sa Kertesom, Šainovićem i Zebićem da sistematski krše zakone zbog lične koristi i ostajanja na vlasti. "Utvrđeno je da postoji osnovana sumnja da je Slobodan Milošević u svojstvu predsednika Srbije i SRJ, izvršio pomenuta krivična dela u nameri da sebi, odnosno određenom krugu lica, u tada vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije, pribavi pored imovinaske i drugu korist koja se ogledala u očuvanju na vlasti te partije, kao i održavanju na javnim funkcijama tačno određenih lica", rekao je Vuković.
Premijer Srbije Zoran Đinđić izrazio je danas zadovoljstvo što je hapšenje bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića proteklo mirno i bez žrtava. "Pola sata pre isteka ultimatuma koji je dat za predaju i pre početka akcije, zapravo njegovog nasilnog privođenja, on se sam predao i mislim da je doneo dobru odluku. Sada je na pravosudnim organima da dalje vode posao", rekao je Đinđić novinarima u pauzi sednice Glavnog odbora Demokratske stranke. Djinđic je naveo da hapšenje Miloševića nije povezano sa zahtevima Haškog tribunala i SAD, ocenivši da i taj slučaj potvrđuje da reforme u Srbiji "vrlo dobro napreduju". Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak danas je ocenio da je hapšenje bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića pokazalo da je Milošević "najobičnija krpa", jer je, uprkos suprotnim najavama, dopustio da bude uhapšen. Čanak je za agenciju Beta ocenio da je ponašanje Vojske Jugoslavije "na momente bilo nedopustivo", kao i da zbog toga "mora najzad" doći do promena u vojnom vrhu, ili se "moraju tražiti odgovori" od nadležnih državnih oragana. Socijalistička partija Srbije najoštrije je danas osudila pokretanje istražnog postupka protiv svog predsednika Slobodana Miloševića i zatražila od nadležnih organa da bude pušten na slobodu. "Slobodan Milošević se ne oseća krivim i odmah je izrazio spremnost da se utvrdi istina povodom monstruoznih izmišljotina", navodi se u saopštenju sa sednice Glavnog odbora SPS. Ova stranka takođe traži od nadležnih organa da se Milošević "brani sa slobode, jer je to čovek koji nikada nije bežao iz svoje zemlje". Predsednik i glavni tužilac Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Hagu pozdravili su hapšenje Slobodana Miloševića. Oni su ocenili da će to omogućiti vlastima u Beogradu da u potpunosti ispune obaveze na osnovu međunarodnog prava, uključujući predaju Miloševića i svih optuženih Tribunalu u Hagu. U zajedničkom saopštenju povodom hapšenja Miloševića predsednik Tribunala, sudija Klod Žorda i glavni tužilac Karla del Ponte traže od jugoslovenskih vlasti da uruče Miloševiću nalog za njegovo hapšenje koji je Tribunal izdao 24. maja 1999. godine. Tada je Milošević optužen za zločine protiv čovečnosti uključujući ubistvo, progon i deportacije, kao i za kršenje zakona i običaja rata. Predsednik SAD Džordž Buđ mlađi saopštio je danas da je "ohrabren" početkom saradnje SRJ sa Haškim tribunalom. On je pozvao jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunicu da se "pobrine" da njegov prethodnik Slobodan Milošević bude priveden pravdi u Hag. Buš je ocenio da hapšenje Miloševića predstavlja "značajan korak" ka okončanju jedne tragične ere. Američki predsednik je konstatovao da bi hapšenje Miloševića trebalo da bude "prvi korak ka suđenju za zločine protiv čovečnosti, za koje je optužen" i pozvao vlasti u Beogradu da sarađuju sa Haškim tribunalom. Odluka o američkoj pomoći Jugoslaviji biće doneta sutra. Savet Evrope pozdravio je danas hapšenje bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića kao "ohrabrujuću vest za SR Jugoslaviju i Evropu". "Diktator koga je Međunarodni krivični sud u Hagu optužio za zločine protiv čovečnosti, moraće od sada da odgovara za svoja kriminalna dela. Njegovo hapšenje prvi je korak na putu ka Haškom tribunalu (za ratne zločine)", saopštio je generalni sekretar SE Valter Švimer. On je naglasio da bi "puna saradnja sa Haškim tribunalom bila snažan signal Savetu Evrope i svim Evropljanima o dugo očekivanom povratku SR Jugoslavije u evropsku porodicu". Koordinator Pakta za stabilnost u jugoistočnoj Evropi Bodo Hombah ocenio je danas da je "potpuno jasno" da će Slobodan Milošević "jednog dana" odgovarati pred Haškim tribunalom za zločine koje je počinio. On je rekao da jugoslovenske i srpske vlasti "znaju da se međunarodna zajednica ne može odustati od namere da vidi Miloševića u Hagu pošto je počinio teške ratne zločine i pošto međunarodno pravo" to traži, izjavio je Hombah za nemački radio NDR-2. |
|
| Pridružujemo se Internet kampanji u znak podrške Karlovčanima u borbi za zaštitu vlasništva nad legatom Karlovačke gimnazije | |
|