|
vojvodina.com
arhiva
|
|
Izdvojili smo za vas vesti koje su obeležile protekli vikend
|
|
|
NENAD ČANAK O NESLAGANJU VOJVODINE I SRBIJE
Mali spor oko para
Predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Nenad Čanak smatra da je suština spora u odnosima između Srbije i Vojvodine u tome čije su pare.
"Mi, Vojvođani, kažemo: pare su naše i mi hoćemo njima da raspolažemo, a 'republikanci' na to uzvraćaju - pare nisu vaše nego su naše i mi ćemo vam ih davati u meri koja vam je potrebna", rekao je Čanak na Konferenciji nevladinih organizacija SRJ, Hrvatske i BiH održanoj u subotu uveče u Novom Sadu.
"Dakle, stvar je jednostavna: odnosi između Srbije i Vojvodine biće izvanredni čim rešimo taj mali spor, čije je zapravo ono 'naše'", dodao je Čanak.
Direktno se obraćajući prisutnom saveznom ministru inostranih poslova Goranu Svilanoviću, Čanak je istakao da Vojvodina želi da sarađuje sa Srbijom, ali da želi i da raspolaže svojim novcem.
(Srna)
|
|
|
Goran Svilanović u Novom Sadu
Savezni ministar diplomatije Goran Svilanović sastao se u Novom Sadu sa predsednikom pokrajinske vlade Đođem Đukićem.
U razgovoru je istaknuto da "Vojvodina ima mesto u svim oblicima međunarodne saradnje i organizacijama u kojima SRJ učestvuje. Đukić je Svilanovića upoznao sa aktivnostima Pokrajine u okviru Euroregije DMTK i predložio da se u razgovoru sa ministrima Mađarske, Rumunije, Hrvatske i BiH razmotre i mogućnosti za ublažavanje viznog režima, ukidanja taksi i osiguranja vozila, koje otežavaju komunikaciju među ljudima sa obe strane granice, saopšteno je nakon razgovora u Novom Sadu.
Savezni ministar za inostrane poslove Goran Svilanović izjavio je da će Savezna vlada podsticati regionalnu saradnju. "Nemam strah da želja Vojvođana da sarađuju sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom znače i želju za odvajanje Vojvodine. Regionalna saradnja dobiće podršku Savezne vlade", rekao je Svilanović na konferenciji nevladinih organizacija iz Hrvatske, BiH i SRJ koja se održava u Novom Sadu. Prema njegovim rečima, SRJ je srednjoevropska, jadranska i balkanska država i treba da koristi te prednosti kroz saradnju sa susednim zemljama.
|
|
|
Sastanak Saveta Igmanske inicijative
U Novom Sadu održan sastanak Saveta Igmanske inicijative, koju čine nevladine organizacije iz Jugoslavije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Tokom dvodnevnog skupa, timovi stručnjaka počeli su rad na pripremi rešenja iz oblasti državljanstva, imovinskih odnosa i viznog i robnog režima.
Takođe, je održan i sastanak inicijativnih odbora regionalne saradnje Novog Sada, Tuzle i Osijeka, kao i Dubrovnika, Trebinja i Budve.
Zadatak Saveta je da vrši pritisak na vlade triju zemalja kako bi se što pre u potpunosti normalizovali međusobni odnosi, rekao je otvarajući skup, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.
Govoreći na ovoj konferenciji, jugoslovenski ministar spoljnih poslova Goran Svilanović je rekao da će Savezna vlada podsticati regionalnu saradnju. "Mi nemamo strah da Vojvođni, zbog toga što žele da sarađuju sa Mađarskom, Rumunijom i Hrvatskom, žele da se otcepe", rekao je Svilanović. Prema njegovim rečima, želja za saradnjom postoji u svim susednim zemljama. On je rekao da negde ima i problema, ali da je odgovornost vlade da radi na tome da povrati poverenje suseda, makar to ponekad bilo bolno.
Prema mišljenju predsedavajućeg Saveta, Živorada Kovačevića, uspostavljanje saradnje neće ići lako. On je rekao da je napredak nesumnjivo postignut, ali da izgleda ipak nema dovoljno političke volje da se u rešavanje problema i punu normalizaciju odnosa ide bez odlaganja i uslovljavanja. "Nacionalizam nije u povlačenju, reklo bi se da je čak u nastupanju" rekao je Kovačević. On je rekao da najviše inicijative za uspostavljanje saradnje pokazuju privrednici, a kao pozitivan primer istakao je i novi jugoslovenski zakon o državljanstvu.
"Manjine nisu bile uzrok sukoba između Hrvatske i Srbije, ali su zato iskorišćene kao povod sukoba" rekao je dr Siniša Tatalović sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu. Na tribini "Nacionalne manjine u međunarodnim odnosima" u okviru Specijalističkih akademskih studija, Tatalović je u Novom Sadu pokušao da objasni problematiku nacionalnih manjina, kako u Evropi, tako i u Hrvatskoj.
Govoreći o regulisanju položaja nacionalnih manjina u Hrvatskoj, u kojoj su Srbi jedna od najbrojnijih manjina, on ističe da postoji veliki otpor u odnosu na Srbe. U Hrvatskoj još ne postoje društveni uslovi za primenu Zakona o nacionalnim manjinama, kaže Tatalović.
Na pitanje koliko je vremena potrebno za normalizaciju odnosa između Hrvatske i Srbije, on kaže da je za to verovatno potrebno najmanje 50 godina da bi došle neke nove generacije, ali pod pretpostavkom da se sada krene sa obrazovanjem za demokratiju i etničku toleranciju.
"Potrebno je da se ti novi naraštaji na drugi način socijalizuju nego što smo mi to radili. Mi smo imali jednu vrstu socijalizacije u okviru onog "bratstva i jedinstva" i mislili smo da smo svi braća, ali kako se sad pokazuje to je bilo lažno. Pogledajte šta su ljudi jedni drugima uradili, bez obzira koje su nacionalnosti i vere.
"Manjine na području Hrvatske i Srbije su instrumentizovane da bi se ostvarili neki drugi ciljevi. One su bile samo povod za sukobe na ovom području, ne njihovi interesi" , zaključuje dr Siniša Tatalović sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu.
Potpredsednik vojvođanske vlade Paja Francuski izjavio je za Radio 021 da je pokrajinska vlast svesna situacije u kojoj se zemlja nalazi, ali je podvukao da se ne smeju zanemariti ni interesi 2.200.000 građana Vojvodine.
Francuski je još rekao da vojvođanska vlast nikada neće pristati de ne bude učesnik u dogovoru oko ukupnih odnosa u zemlji. "Smatramo da Vojvodina, kao deo Srbije, treba što pre da stane na sopstvene noge", kazao je potpredsednik pokrajinske vlade.
Radio 021
|
|