vojvodina.com
arhiva
|
Svaki novi dan od osnivanja novih vlasti prepun je aktuelnim informacijama o međunarodnom angažmanu predsednika Koštunice, o čestim međunarodnim političkim i privrednim susretima na svim nivoima, o intenziviranju krize u demilitirizovanom pojasu juga Srbije, a ujedno i novih otkrića o kriminalnoj delatnosti bivših vlasti.
U sinoćnjem gostovanju roditelja poginulih radnika RTS-a za vreme NATO bombardovanja na lokalnoj televiziji Apolo, bili smo svedoci 20. mesečnoj agoniji ovih ljudi koji se zajedničkim snagama bore za istinu, da bi saznali razloge pogibije svojih najbližih. Najnovije informacije da su čelnici ove kuće, pa čak i predsednik Milošević znali za činjenicu da će zgrada RTS-a biti cilj napada, ukazuje na to da su ovi pretežno mladi ljudi žrtvovani u političke svrhe. Naknadne informativne manipulacije bivšeg režima u vezi ovog događaja dokazuju bezkrupuloznost i bezosećajnost optuženih, koji ni posle 20 meseci nisu našli za shodno čak ni izjavom saučešća da ublaže bol ožalošćenim roditeljima i rodbini.
Isto veče u već viđenoj dokumentarnoj emisiji BBC-a o hronoliogiji ratnih i političkih događaja 1991. god. i raspadu Jugoslavije uz komentar učesnika generala Aksentijevića u studiju YU-Info, već poznati događaji ogledaju se u novom svetlu.
Haški dokument i mirovna misija Lorda Karinktona danas izgleda sasvim prihvatljiva i logična. Jedini destruktivan član ovih pregovora je Milošević sa kojim se tada ni Momir Bulatović tadašnji predsednik Crne Gore a potonji njegov verni satelit, nije složio. Od onda sledi još bezbroj tragičnih događaja koji se nisu završili ni dejtonskim sporazumom, već su nas pratili čitavu deceniju a recidivi traju i danas.
Da su aktivni učesnici ovih događaja još u igri, svedoči i atentat ili opomena, na vozača novog šefa DB-a Srbije gorana Petrovića.
|
|
Ova ružna podsećanja ohrabruje činjenica da je gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković juče primio mnogočlanu privrednu i političku delegaciju bratskog grada Dortmunda na čelu sa gradonačelnikom Gerhardo Langemajerom.
Ova poseta ohrabruje nas u težnjama što bržeg oporavka i uključenja u evropske tokove.
|
|
BRANKO DRAGAŠ RAZGOVARAO SA PRIVREDNICIMA SEVERNE BAČKE
Neophodna strana ulaganja
Privreda Srbije je u katastrofalnom stanju. Iskorišćenost postojećih kapaciteta je manja od 20 odsto, polovina privrednih aktivnosti se odvija u zoni sive ekonomije, a 72 odsto stanovništva živi na egzistencijalnom minimumu, rekao je između ostalog, savetnik republičkog premijera za ekonomska pitanja, Branko Dragaš, u razgovoru sa privrednicima severne Bačke.
On je u Subotici razgovarao sa predstavnicima privatnih i društvenih preduzeća u okviru "turneje" po Republici, tokom koje ekipa ekonomista treba da snimi stanje na licu mesta, kako bi se u okviru programa revitalizacije domaće privrede pronaši što bolji i profitabilniji programi i ponudili potencijalnim stranim investitorima.
- Veliki deo društvenog kapitala nalazi se u rukama malog broja ljudi, i Srbijom, odnosno, njenim bogatstvom praktično upravlja nekoliko hiljada porodica. Zato je jedan od prioritetnih zadataka nove Vlade da u okviru promene zakonske regulative donese ne samo zakon o denacionalizaciji, već i zakon o reviziji, koji će utvrditi kako je sticano bogatstvo u vreme dok je najveći deo stanovništva ekonomski propadao. Taj zakon treba istovremeno da stvori iste početne uslove za buduću privrednu utakmicu. Moramo se naučiti da poštujemo institucije sistema. Bruto društveni proizvod zemlje je oko 12 milijardi dolara. Ako se zna da je to tek 0,04 odsto svetskog bruto dohotka, a da Austrija, sa sličnim brojem stanovnika uspeva da postigne 182 milijardi dolara nacionalnog dohotka, onda je jasno gde se nalazimo.
Nebeski san je razbijen, i mi smo se spustili na zemlju, rekao je Dragaš i dodao da se sopstvenim kapitalom ne mogu pokrenuti privredne aktivnosti, jer kapitala jednostavno nema, te da su naše mogućnosti i šanse strane investicije.
Po njegovim rečima, inostranim firmama, koje imaju interesa da razmišljaju o investicijama u naša preduzeća, samo treba ponuditi profitabilne programe. U našoj zemlji već postoje programi koji pokrivaju čak milijardu dolara investicija. On je podsetio da trenutno našu privredu opterećuje oko 320 raznih poreza i taksa, pa je jasno da niko ne želi da posluje u takvom ambijentu, pogotovo strani investitori. Zato je zadatak novih vlasti da ponudi zdravije uslove privredjivanja, kako bi se privukao taj potencijalni kapital.
- Nama treba jeftina, racionalna, kompjuterska država, koja će biti ekonomska, a ne politička. Želimo da napravimo ambijent u kojem će predsednik države imati 200 hiljada dolara prihoda godišnje, ali uspešan privrednik i nekoliko desetina puta više. Ukoliko se ubrzo, za mesec dva ne krene sa mrtve tačke i privreda ne počne da funkcioniše, imaćemo ponovo peti oktobar. Ovog puta u maju, poručio je Dragaš.
Teks preuzet iz lista "DANAS" od 29. januara 2001. godine.
|
|