Jednoglasno za središnji luk „Limana”

Budući izgled mosta na stubovima bivšeg mosta Franca Jozefa juče je predstavljen javnosti u Gradskoj kući, a pobednik međunarodnog rešenja jeste rešenje preduzeća "Ponting" iz Maribora, DDC iz LJubljane i Centra za puteve Vojvodine iz Novog Sada, koje se vodilo pod šifrom "Liman". Kontinualna greda, sa središnjim plitkim lukom i dobrim rešenjima prilaza mostu odnela je prvu nagradu i ugovor o izradi projektne dokumentacije, dok je drugo mesto i nagrada od 1,2 miliona dinara pripala rešenju "Unitef-Ceh" iz Budimpešte, koje je bilo pod šifrom "Salajka". Treću nagradu žiri nije dodelio, već je odlučeno da umesto samo dva, preostala četiri rada budu otkupljena sa po 480.000 dinara.
- Ovo je veliki dan za Novi Sad. Žiri je održao sedam sednica, puno smo radili, dosta je ljudi videlo rešenja. Na opšte zadovoljstvo, jednoglasno smo izabrali prva dva rešenja i time završili prvi korak ka novom mostu - kazao je gradonačelnik Igor Pavličić, koji je ujedno bio i predsednik međunarodnog stručnog žirija koji je izabrao budući izgled novog mosta.
- Vremenski okviri koji su nam postavljeni za izgradnju mosta poštuju se i do kraja godine trebalo bi da se zna izvođač radova koji bi imao između 30 i 36 meseci za završetak mosta - kazao je direktor Zavoda za izgradnju grada Borislav Novaković. On je rekao da je stvorena pretpostavka za odlučujuću etapu - raspisivanje međunarodnog konkursa za izvođača radova, što bi trebalo da se dogodi u septembru.
Novakvić je predstavio vremski raspored narednih postupaka: pobednici konkursa imaju 200 dana da urade idejni projekat sa studijama opravdanosti i uticaja, sledi konkurs za izvođača koji će trajati 60 dana, a zatim i proces od 30 dana za izbor najboljeg ponuđača, da bi u decembru bio potpisan ugovor.
- Ne postoji smetnja da Novi Sad dobije most do kraja 2012. godine - zaključio je Novaković.
Gradonačelnik Pavličić kazao je da je pobedničko rešenje ponudilo novine u rešenju prilaza mostu s bačke strane, sa manjim zauzećem parka i kružnom rasksrnicom na uglu Bulevara cara Lazara i Ulice dr Zorana Đinđića. Projektanti će ponuditi rešenje i za prilaze mostu sa sremske strane, a Pavličić navodi da je moguće da budu bušeni i potpuno novi tuneli, pomereni zapadno od postojećeg, kako bi Tvrđava ostala dominantna.
- Razmatra se i to da postojeći tunel pod Tvrđavom služi za pešake i bicikliste, što je bio jedan od najtežih zadataka za projektante. Most će biti širok 23 metra, skoro koliko i Most slobode, dok će najduži raspon biti 180 metara i ispunjavaće sve propise Dunavske komisije. Žiriju je najvažnije bilo da se most uklopi u ambijent i da bude različit od postojećih novosadskih mostova - kazao je Pavličić.
Gradonačelnik je kazao da Novi Sad ima novca da u toku četiri godine finansira izgradnju mosta. Novac za projektovanje već je obezbeđen iz budžeta grada, ZIG je potpisao ugovor s pobednicima konkursa u vrednosti od 121.705.000 dinara, a Pavličić je izjavio da će grad koristiti i pokrajinski novac za izgradnju mostova.
S. Krstić

Sastav žirija Stručni žiri za izbor najpovoljnijeg rešenja novog mosta činili su: gradonačelnik Igor Pavličić, njegov zamenik mr Saša Igić, članica Gradskog veća za urbanizam i zaštitu životne sredine dr Jelena Atanacković - Jeličić, pokrajinski sekretar za arhitekturu i urbanizam Dušanka Sremački, nekadašnji pokrajinski funkcioner mr Mirko Čanadanović, arhitekta Darko Polić, istoričarka umetnosti Donka Stančić, arhitekta Srđan Crkvenjakov, rektorka novosadskog Univerziteta dr Radmila Marinković - Nedučin, arhitekta i inostrani član SANU Boris Podreka i arhitekta prof. dr Klaus Bolinger. Učesnici konkursa Na konkursu su, pored navedenih preduzeća, učestvovali: "Mostoprojekt" i "Delfin inženjering" iz Novog Beograda (šifra "Centar"), Saobraćajni institut - CIP iz Beograda (šifra "Podbara"), "Ove Arup i pratneri" iz Londona (šifra "Grbavica") i "Eurogardi grupa" iz Novog Sada (šifra "Rotkvarija").

PROSLAVA 310 GODINA KARLOVAČKOG MIRA

Evropske diplomate za okruglim stolom

Unutar Kapele mira u Sremskim Karlovcima užurbano se radi kako bi do 26. januara objekat bio spreman za završnu svečanost obeležavanja 310 godina Karlovačkog mira. Protiv niskih temperaura koje ih uveliko ometaju, majstori se bore pomoću plinskih boca kojima zagrevaju kapelu, gde treba da postave podne obloge od kamena. Kako je za “Dnevnik” rekao arhitekta Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Sava Stražmešterov, očuvani promerci starog kamena biće iskorišteni za popločavanje, a nabavljena je određena količina novog, slične strukture.
S obzirom na vremenske uslove, najverovatnije neće biti priključena dekorativna rasveta, ali će u svakom slučaju za taj događaj kapela spolja i iznutra biti na odgovarajući način osvetljena. Za tu priliku biće obezbeđen prilaz kapeli sa zapadne strane preko stepeništa, koje će u drugoj fazi obnove biti obloženo klinker opekom poput trotoara oko objekta koji je nedavno završen.
Prema još nepotvrđenim informacijama, na sam dan potpisivanja mira, 26. januara u kapeli će biti održana svečanost kojoj će, za okruglim stolom, prisustvovati predstavnici zamalja potpisnica mira, ambasadori drugih država, republički i pokrajinski funkcioneri. Tok prilikom će domaćini na čelu sa predsednikom karlovačke opštine Milenkom Filipovićem zvanicama prezentovati šta je za godinu dana učinjeno na kapeli koja predstavlja simbol tog velikog istorijskog događaja. A od proleća prošle godine zahvaljujući novcu koji su izdvojili pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja (21,7 miliona dinara) i hrvatska Vlada (100.000 evra) traje obnova objekta, sazidanog u znak sećanja na prvi evropski mir. Od tada je rekonstruisan krov i stavljen novi krovni pokrivač od bakra, zamenjeni svi prozori i vrata, s tim što su otvorena i četvrta, koja su do tada bila zazidana. Kapela je spolja i iznutra omalterisana ponovo i okrečena, elektrifikovana. Nedavno je potpisan ugovor sa donatorima iz italijanske regije Pulja koji su odvojili 30.000 evra za izgradnju ograde do Ulice karlovačkog mira. U drugoj fazi obnove za koju je projekat u pripremi, predviđa se parterno uređenje kompleksa, izgradnja informativnog centra u sklopu kojeg će biti postavka o potpisivanju mira, kancelarija kustosa, sanitarni blok. U toku su i pripreme za osnivanje Centra za kulturu mira u kapeli, po ideji župnika rimokatoličke crkve u Sremskim Karlovima dr Ivice Čatića, koji bi tom spomeniku kulture dao jednu novu dimenziju. Z. Ml.

DIREKTORKA AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU VESNA DŽINIĆ

„Dnevnik Holding” na tenderu krajem marta

Privatizacija "Dnevnik Holdinga" može se očekivati krajem marta ili početkom aprila, kada će najverovatnije biti raspisan javni tender, izjavila je za naš list direktorka Agencije za privatizaciju Vesna DŽinić.
- "Dnevnik" je akcionarsko društvo, ima poznate vlasnike i nema društvenog kapitala, tako da za njega zakonski rok od 31.decembra 2008. godine nije važio. Istovremeno imamo još jednu dodatnu konverziju poreskih obaveza u dodatni kapital i posle toga će ići na objavljivanje, pojasnila je direktorka Agenicije za privatizaciju. Kada je u pitanju Luka – Novi Sad, koja je stoprocentno društveno preuzeće DŽinićeva je rekla da je objavljen oglas za njegovu privatizaciju, ali je "dobijen odgovor od AP Vojvodine" da će pokrenuti postupak podržavljenja.
- Ukoliko to bude učinjeno, mi ćemo obustaviti postupak prodaje Luke Novi Sad - dodala je DŽinićeva i objasnila da je isti situacija i sa Novosadskim sajmom.
Direktorka Agencije za izjavila je da su moguće olakšice kupcima društvenih preduzeća zbog svetske ekonomske krize, ali da se neće menjati uslovi za isplatu kupoprodajne cene. „Novim propisima je omogućeno da se posle potpisivanja kupoprodajnog ugovora uplati samo 30 odsto ugovorene cene za društveni kapital, a ostatak da se isplati u roku od pet godina, i to će tako biti do okončanja privatizacije društvenih preduzeća” rekla je DŽinićeva.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić rekao je da je do kraja prošle godine, kako je Zakonom o privatizaciji i predviđeno, objavljena prodaja svih neprivatizovanih društvenih firmi. Prinudna likvidacija pokrenuta je u 39 društvenih preduzeća, ali će, prema rečima direktorke Agencije za privatizaciju, takva sudbina zadesiti još oko 300 neprivatizovanih firmi u kojima je zaposleno približno 7.000 radnika.
D. Milivojević

Nisu bili u bazi podataka MUP-a Odgovarajući na pitanje "Dnevnika" zašto je na mnoge adrese ljudi koji su se prijavili za besplatne akcije stigao dodatni zahtev za donošenje potvcrde o državljanstvu čiji rok od 15 dana je izazvao pometnju, Vesna DŽinić rekla je da će rok za dostavu papira biti produžen i da će svakom biti omogućeno da ostvari ovo pravo. - LJudi su se prijavili za besplatne akcije i mi smo poslali sve prijavljene u bazu podataka MUP-a. U povratnoj informaciji dobili smo spisak ljudi za koje MUP nema podataka da su državljani Republike Srbije - dodala je DŽinićeva. Ove godine besplatne akcije NIS-a Krajem decembra je potpisan ugovor o privatizaciji NIS i to je biti prvo javno preduzeće čije će besplatne akcije dobiti građani, ali i zaposleni i bivši radnici NIS-a i to u zakonskom roku od šest meseci po obavljenoj privatizaciji. Znači proces podele besplatnih akcija, odnosno delimične ili potpune prodaje šest preduzeća koja su obuhvaćena zakonom o pravu na besplatne akcije se nastavlja, rekao je državni sekretar Nebojša Ćirić, dodavši da bi građani u ovoj godini mogli da očekuju i besplatne akcije od privatizacije 70 posto kapitala „Galenike”.

Dela savremene srpske umetnosti
Izložba Telenorove kolekcije dela savremene srpske umetnosti otvorena je sinoć u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. Izložba je nastala u saradnji s Nezavisnom umetničkom asocijacijom "Remont", a kolekciju čini oko 150 radova 46 umetnika svih generacija, nastalih u poslednje dve decenije.
Izložene su skulpture, prostorne instalacije, slike, fotografije i digitalni printovi. Kolekcija obuhvata radove Mrđana Bajića, Gabrijela Glida, Aleksandra Rafajlovića, Zdravka Joksimovića, Biljane Đurđević, Aleksandra Maćaševa, Petra Mirkovića, Hane Rajković i drugih. Izložba u Novom Sadu traje do 29. januara. Izložbu je u maju prošle godine u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u Beogradu posetilo oko 20.000 ljudi, a tokom ove godine biće postavljena i u Vršcu, Čačku, Zaječaru i Nišu.

Izložba posvećena Cuci Sokić
U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog 14. januara biće otvorena izložba posvećena uspomeni na nedavno preminulu slikarku Ljubicu Cucu Sokić (1914-2009), a narednog dana biće prikazan i dokumentarac o njenom stvaralaštvu. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog predstaviće na izložbi četiri slike, 27 crteža i sedam radova izvedenih u različitim tehnikama (olovka, ugalj, tuš, pastel, kavarel, tempera), od kojih je većinu darovala sama Cuca Sokić. Biće izložena i dva dela Bogdana Šuputa, koja je Sokićeva čuvala gotovo pola veka.

Produženi ugovori o isporuci gasa
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da su ugovori o isporuci gasa Srbiji sa mađarskim "Molom" i nemačkim "Eonom" produženi do 24. januara.
On je precizirao da je Srbija "najmanje do tada" obezbedila ugovore od garantovanih 4,7 miliona kubika dnevno. Bajatović je rekao da neće biti problema za individualne potrošače, odnosno za daljinske sisteme grejanja koji nisu mogli da pređu na mazut.
Vlada Srbije je u međuvremenu preporučila toplanama i lokalnim saoupravama da se zbog nestašice gasa, umanje računi za grejanje, za period od 6. januara.

Dnevni gubici i do tri miliona evra
Šteta u privredi Srbije zbog gasne krize raste i do danas taj gubitak iznosi oko 3,8 milijardi dinara.
Do sada se javilo 59 srpskih kompanija koje su redukovale ili u potpunosti obustavile proizvodnju zbog nestašice gasa, saopštila je Unija poslodavaca Srbije. To znači da te kompanije dnevno izgube skoro tri miliona evra.
Prema proceni Unije postoji još najmanje toliko kompanija za koje nemaju podatke o gubicima, a procene govore i da dnevni gubitak čitave privrede prevazilazi pet miliona evra. Situacija je posebno teška u izvozno orijentisanim preduzećima, a među njima je i Livnica DIP u Novom Sadu.
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izrazio je spremnost da se po okončanju gasne krize i sagledavanju svih gubitaka u kompanijama organizuju sastanci sa predstavnicima oštećenih.