|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 10. 09. 2003.
|
|
|
„DNEVNIK” ISTRAŽUJE: ZAŠTO UMIRU VOJVOĐANSKA SELA
Ni rode neće u praznu kuću
Sociolog Živojin Petrović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je demografska devastacija u stvari urušavanje najbitnije komponente društvenog života sela, jer bez ljudi nije moguć društveni život u ruralnim naseljima. Granične vojvođanske opštine su, po njegovim rečima, odavno u vrlo kritičnoj fazi kada je reč o smanjenju ukupnog i aktivnog poljoprivrednog stanovništva, dok je u selima koja gravitiraju industrijskim centrima situacija nešto bolja.
- Demografska slika u Vojvodini je dosta šarolika i pitanje je šta država i institucije mogu da urade. Ključni je regionalni pristup, jer nije moguće rešavati ovaj problem generalnom politikom na nivou Pokrajine. Neophodno je ustanoviti gde su te pojave najizraženije, te delovati na regionalnom nivou.
Činjenica je da imamo negativan prirodni priraštaj seoske populacije i da će nam mnoga sela uskoro nestati, ali kada se poredimo sa razvijenim zemljama zapadne Evrope vidimo da kod nas ipak više ljudi živi na selu - kaže Živković, dodajući da je ukupnog seoskog stanovništva u evropskim zemljama manje od 15 odsto, dok je u najrazvijenijim zemljama od 2 do 5 odsto radno aktivnog stanovništva.
- Postavlja se pitanje da li je to negativna tendencija. Voleo bih kada bi Vojvodina bila kao Danska, Holandija ili Nemačka, gde je radno aktivnog poljoprivrednog stanovništva od 1 do 3 odsto, a od 7 do 12 procenata seoskog stanovništva, ali kada bi, kao u njihovim selima, sa farmerima, kojih je mnogo manje nego kod nas, ostvarivala 15 milijardi dolara neto izvoza od poljoprivrede. Kada tako gledamo pitanje je da li nad poražavajućim podacima koje registruje statistika treba da kukamo, čemu smo često skloni. I političari često imaju emocionalan pristup, pa kažu da treba da očuvamo selo i da podstičemo rađanje, što je svakako u redu, ali onda ostajemo zarobljenici jedne matrice ekstenzivnog razvoja čitavog društva, odnosno ekstenzivnog razvoja sela i poljoprivrede - kaže trović.
Problem se, smatra on, može rešiti po modelu zemalja zapadne Evrope, odnosno sveopštom modernizacijom poljoprivrede ali i smanjivanjem broja poljoprivrednog, odnosno seoskog stanovništva. Ako insistiramo na obrnutom konceptu, sprečavanju ljudi da odu sa sela, onda ćemo imati siromašno selo i seljake, kao i agrarnu prenaseljenost i još veće nezadovoljstvo seoskog stanovništva, zaključuje Petrović.
Ali, po njegovom mišljenu, ipak je moguće dosta toga uraditi na planu populacione politike. On podseća da su Kinezi poslednje četiri decenije vodili rigoroznu demografsku politiku kako bi ograničili razvoj, te da je Francuska, koja se posle Drugog svetskog rata našla u katastrofalnoj situaciji, jer je beg sa sela bio masovan, amortizovala populacionu politiku tako što je podsticala privredni razvoj ruralnih sredina i stvarala dobre ekonomske uslove, pa su ljudi ostajali na selu. Razvoj ruralne ekonomije, kaže Petrović, obuhvata primarnu poljoprivrednu proizvodnju, podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća koja će zapošljavati lokalnu radnu snagu i razvoj komunalne infrastrukture. Da bi se zadržao najvitalniji deo stanovništva, moraju se stvoriti uslovi za njihov normalan društveni život, odnosno obezbediti im kulturu i zabavu i privredne institucije koje će progutati višak radne snage.
Urbani razvoj sela ne podrazumeva samo puteve i telefone, nego je to obrazac života, zbog kojeg mladi i odlaze u gradove.
|
VRŠAC
Beg od seoskog života
I u 22 sela vršačke opštine mnogo je praznih kuća. Vlasnici su ih jednostavno - napustili.
- Demografski procesi jasno pokazuju raskorak između života na selu i u gradu, a dešavaju se jer selo nema perspektivu - kaže dr Radomir Popović, član IO SO Vršac za poljoprivredu i selo i jedan od autora koncepta razvoja južnog Banata.
- Život sela trebalo bi gledati kroz poljoprivredu, jer im se sudbine poistovećuju. Izuzetno teška ekonomska situacija sela uzrokovana je lošim stanjem poljoprivrede, odnosno nepovoljnim ekološkim uslovima, nedostatkom jasnog koncepta strategije i odnosa države prema selu i poljoprivrednim proizvođačima.
Dr Popović, koji je i član Pokrajinskog odbora za poljoprivredu i ekspertskog tima za poljoprivredu i selo Vojvodine, ističe da su za poslednjih 15 godina uništeni i skroman potencijal i amortizacioni fond i da su zastarelost mehanizacije, disparitet i makaze cena omogućile pljačku i grubo prelivanje kapitala u druge sfere i privatne džepove. Po njemu, izlaz iz krize za sada nije moguć. Jer, da bi se stanje popravilo, neophodni su krediti, međutim trenutno su oni veoma nepovoljni. I država je siromašna, pa ne može da pomaže poljoprivredu.
- Svi dosadašnji državni napori bili su nedovoljni za poboljšanje života sela, posebno u uslovima izrazitih klimatskih promena suše, mraza, grada, poplava... Naša poljoprivreda ni približno ne može biti konkurentna privredi većine evropskih zemalja, a sve dok se ne osmisli jasan državni program i strategija u poljoprivredi, osnovni izvor prihoda za sela, i dalje će sve biti prazna priča - ističe dr Popović.
|
ŠID
Nije idealno, ali je lepo
I pored toga što su sredstva iz mesnog samodoprinosa nedovoljna i za popravku komunalne i druge infrastrukture, u 19 sela šidske opštine, sve u svemu - lepo se živi.
- Ne zanosimo se da je ovde sve idealno, ali se ponosimo onim što smo uradili i pametno uložili. Bar voda i struja više nigde nisu problem. Članovi saveta mesnih zajednica lokalne probleme rešavaju, bar do sada, uspešno - kaže v. d. predsednika SO Šid i predsednik Saveta jedne od najuređenih MZ Berkasovo LJubomir Valentirović.
U Šidu se, po rečima predsednika Saveta MZ Pavla Čikarića, završava izgradnja kolektora fekalne kanalizacije, gotovo u svim gradskim ulicama. Početkom novembra, kako je najavljeno, raspisaće se referendum o uvođenju novog namenskog samodoprinosa.
Prilikom nedavne posete predstavnika lokalne samouprave Molovinu, predsednik Saveta Stevan Đurđević je kazao da su najveće teškoće mali broj telefonskih priključaka, slaba struja, loši putevi u selu i kroz atar, a neophodna je i adaptacija seoskog doma kulture.
U LJubi je predviđeno renoviranje Doma kulture i popravka putne mreže. Zahvaljujući pomoći SO Šid i donaciji oca Gavrila iz obližnjeg manastira, i u Privinoj Glavi, najmanjoj mesnoj zajednici, sada se živi znatno bolje nego prethodnih godina.
U Adaševcima, Batrovcima, Višnjićevu, Jameni, Ilincima, Gibarcu, Kukujevcima, Bačincima, Binguli, Vašici i Sotu takođe su predviđeni komunalni radovi. Jedna od najvećih investicija je u MZ Morović, gde se gradi sportska hala.
|
APATIN
Kuće po ceni polovnog automobila
Dok Sonta i Prigrevica donekle “odolevaju”, preostala dva sela u apatinskoj opštini, Kupusina i Svilojevo, ne mogu zaustaviti, davno započet, a u poslednjoj deceniji posebno izražen problem izumiranja. Mladi masovno odlaze u potrazi za boljim i luksuznijim životom, najčešće u inostranstvo ili u veće centre u Srbiji. Ostaju stari, svakim danom sve stariji i nemoćniji za obavljanje teških poljoprivrednih poslova.
- Svilojevo ima 1.400 stanovnika, od čega skoro 400 preko 60 godina starosti. Iako se vode na biračkim spiskovima, selo je davno napustilo oko 120 meštana, a od poslednjeg rata ovde živi i 420 izbeglica. Samo u poslednjoj deceniji otišlo je 50-ak bračnih parova u proseku sa po dvoje dece, najviše u Kanadu, mada je trend poslednjih godina i odlazak u Češku i Slovačku, ali i druge evropske zemlje - kaže Tibor Bala, sekretar Mesne zajednice Svilojevo.
U selu je evidentirano čak 80 praznih kuća. Po rečima sekretara Bale, od 10 do 15 je prodato, dok su ostale, iako ponuđene na prodaju, i dalje neuseljene.
- Cene su više nego simbolične. Solidnu kuću ovde možete kupiti za nekoliko hiljada evra, po ceni jednog prosečnog automobila. Međutim, kupaca nema. Mladi neće da se vrate i žive na selu koje im ne pruža nikakve mogućnosti za solidan život a posebno napredak u poslu. Vraća se samo onaj ko mora, ko nema nikakvih uslova za život u gradu, a takvih je jako malo. Ako se nastavi ovaj trend iseljavanja mladih, selo će izumreti, dodaje Bala.
Nešto bolja slika je i u Kupusini, mada je i u ovom selu problem staračkih domaćinstava dosta izražen.
Od oko 2.400 stanovnika, skoro 600 ima više od 60 godina. Selo napuštaju uglavnom fakultetski obrazovani mladi ljudi, dok se dobar deo onih koji se nisu opredelili za fakultetsku diplomu, ipak odlučuje da ostane u selu i bavi poljoprivredom. Po nekim informacijama kojim raspolažem, trenutno se u selu prodaje 10-ak kuća po cenama od 5 do 10-ak hiljada evra - kaže Atila Hodovanj, sekretar MZ Kupusina.
|
|
vrh strane
|
|